| Saopštenje kolegijuma laboratoruje 'Zaštita' Instituta 'Vinča' u vezi istupanja u medijima pojedinih funkcionera Ministarstva za nauku Republike Srbije | ||
|
1. Pre svega, izražavamo NAJOŠTRIJI JAVNI PROTEST zbog krajnje nekorektnog i prizemnog nivoa obraćanja dr Uranije Kozmidis Luburić (u daljem tekstu visokog činovnika Ministarstva nauke) preko medija, koji su upućeni zaposlenima u Institutu "VINČA" i Laboratoriji "ZAŠTITA" kao organizacionom delu Instituta. Svaku od izrečenih izjava tog visokog činovnika Ministarstva nauke u tekstovima objavljenim u "Večernjim Novostima" od 15. aprila, 16. aprila i 23. juna 2008.g., kao i u "Nedeljnom Telegrafu" od 2. jula 2008.g., kojima se direktno vređaju zaposleni u Institutu "VINČA", i posebno u Laboratoriji "ZAŠTITA", smatramo krajnje neragumentovanom, neistinitom, nedobronamernom i tendencioznom sa mogućim ciljem da se uruši ugled institucije koja je ove godine proslavila 60 godina postojanja. Zbog toga se najozbiljnije razmatraju načini sankcionisanja takvih istupanja visokog činovnika Ministarstva nauke, svim postojećim sredstvima pravne države. 2. Što se tiče projekta uklanjanja i transporta zatečenih radijumskih izvora na teritoriji Srbije, Laboratorija "ZAŠTITA" je, kao i uvek, sve svoje poslovne obaveze izvršila uspešno i u roku. Međutim, pokazalo se da projekat ima nezadovoljavajući sistem koordinacije za šta su zaduženi predstavnici Ministarstva nauke. Zbog toga su do sada napravljeni značajni propusti u organizaciji rada na tom projektu od strane ljudi postavljenih od strane Ministarstva nauke da rukovode tim projektom tokom njegove realizacije. Navodimo samo neke propuste: komunikacija na relaciji Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) – Ministarstvo za nauku – Rukovodstvo Instituta Vinča – Laboratorija "Zaštita" bila je netransparentna, odnosno Laboartorija "Zaštita" nije imala zvanične informacije o raspisivanju tendera od strane IAEA. Takođe, treba ispitati kako je došlo do toga da zaposlenima Instituta "Vinča" još uvek zvanično nisu isplaćene dnevnice za vanredne visokohazardne poslove koji su obavljeni na Onkološkom Institutu u Beogradu, pri čemu su isplaćeni Mađarski radnici. Izjava visokog činovnika Ministarstva da profesionalci Instituta "Vinča" nisu učestvovali u operaciji na Onkološkom Institutu, ravna je dezinformaciji. 3. Pošto Institut "VINČA", a to znači i Laboratorija "ZAŠTITA" nije institucionalno finansirana iz državnog budžeta, već novac zaradjuje kroz realizaciju projekata i poslova, Ministarstvo za nauku je u obavezi da isplati sve troškove Institutu "VINČA", u dogovoru sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, po osnovu svakog obavljenog posla. Šta se desilo sa predviđenim novcem za urađeni posao, za koji se sada s pravom može smatrati da je to dug zaposlenima iz Laboratorije "ZAŠTITA" i Laboratorije za radioizotope iz Instituta "VINČA", utvrdiće nadležne državne institucije i organi za ovakve slučajeve. Za sada je očigledno da je propuštena prilika za nabavku mernih i zaštitnih sredstava za funkcionisanje interventne ekipe za slučaj akcidenta na teritoriji Srbije. 4. Ostaje nejasno zašto visoki zvaničnik Ministarstva za nauku koji je na javnoj funkciji nije u mogućnosti ili možda ne želi da stavi na uvid javnosti svoju imovinsku kartu pre i posle odlaska sa funkcije, kada to danas čine poslanici Narodne Skupštine Srbije, članovi Vlade Srbije i predsednik Republike Srbije. 5. Laboratorija "ZAŠTITA" će uprkos svemu i nadalje nastaviti da profesionalno ispunjava sve svoje obaveze u skladu sa zakonskim propisima i ovlašćenjima koja je dobila od nadležnih ministarstava. Naravno, pod uslovom da nestručni ljudi (bez obzira koje javne funkcije imaju i gde god da se nalaze) ne ometaju ili sprečavaju profesionalce u ovoj oblasti da pravovremeno i brzo obavljaju poslove u zaštiti od zračenja i zaštiti životne sredine. Takođe, Ministarstvo nauke i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, treba da rade u okviru svojih ingerencija i da ne prekoračuju i mešaju svoje nadležnosti, što se desilo u pomenutom slučaju odnošenja radioaktivnog uzvora iz Elektronske industrije Niš, kada su direktor i interventna ekipa Laboratorije "Zaštita" perfektno i profesionalno uradili posao. Naučni kolegijum u proširenom sastavu sa istraživačima i stručnim saradnicima Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine-Laboratorija "ZAŠTITA" iz | ||
| | Novinska agencija Tiker |
|
субота, 24. октобар 2009.
Saopštenje kolegijuma laboratoruje 'Zaštita' Instituta 'Vinča'
RADIOAKTIVNO!
RADIOAKTIVNO!
Vesna Knežević Ćosić
18.10.2009.
Jednom davno živeo je kralj Mida, koji je sve što dotakne pretvarao u zlato i zbog toga bio vrlo nesrećan. Mnogo godina kasnije, u mesecu maju 2009, pohlepni srpski vlastodršci pretvorili su radioaktivni otpad u zeleni paket i tako postali još srećniji i uspešniji.
Zagađivanje Srbije više nije ograničeno samo na čerupanje resursa i njeno pretvaranje u mentalnu selendru, već se proširilo i na zasipanje obradivih površina hranivom za bilje koje je prezasićeno radionuklidima, toliko da se graniči sa odlaganjem nuklearnog otpada.
Ako se pitate zašto bi neko radio u korist svoje i opšte štete, odgovor je prost: raspon cena neorganskih đubriva na svetskom tržištu u direktnoj je vezi sa stepenom i količinom kontaminacije. Što je đubre radioaktivnije, cena je niža. A najjeftinije je ono koje je toliko nakrcano radionuklidima, da od radijacije prosto svetli u mraku kao sablasni neven, pa ga zato i najbeskrupulozniji trgovci zaobilaze i izbegavaju.
Međutim, narodni poslanici Srbije izglasali su novi zakon, koji omogućava uzvoz i distribuciju đubriva sa utrostručenom količinom radioaktivnih materija - cezijuma, uranijuma, torijuma i radijuma.
Limit su podigli na 10.000 bekerela po kilogramu, iako po Zakonu o zaštiti od zračenja sve što pređe 3.000 bekerela predstavlja opasan radioaktivni materijal i potpada pod specijalne mere skladištenja i uništavanja, dok je trudnicama, mlađima od 18 godina i svima bez zaštitne opreme zabranjen pristup i kontakt sa tim materijama.
Uprkos tome, 23 godine posle Černobila, radioaktivno đubrivo će se tretirati kao hrana za biljke, jer je tako odlučilo Ministarstvo poljoprivrede, a odluku su podržali narodni poslanici u Skupštini Srbije. Oni nastavljaju da profitiraju od štetnih odluka koje građane i zemlju guraju u propast. Jedino ostaje nejasno kako nisu zabrinuti za lično zdravlje, jer i oni će jesti namirnice hranjene cezijumom, uranijumom, torijumom i radijumom.
Iako je vlast utrostručila gornju granicu radiokativnosti, zakon je prošao, jer je predstavljen kao "pooštravanje režima nuklearne i radiacione sigurnosti u Srbiji i postizanje nivoa koji može da odgovori povećanim zahtevima sigurnosti".
Agencija za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije formirana je tek posle donošenja ovog zakona.
Podizanje nivoa dozvoljene radioaktivnosti predstavljeno je i sluzbeno obrazloženo kao „najznačajnija novina u odnosu na važeću regulativu, a čime se povećava efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućih zračenja."
Kakav je to "pooštreni režim radiacione sigurnosti Srbije" koji utrostručuje kontaminaciju? Normalno bi bilo da takve materije budu zaustavljene na državnoj granici i podvrgnute posebnim merama zaštite od radioaktivnog zračenja.
Ko ne veruje, neka pročita član šest Pravilnika o uslovima za utvrđivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja (Sl. glasnik RS, br. 64/09) koji glasi:
"Dozvoljena gornja granica radioaktivne kontaminacije, odnosno dozvoljene koncentracije aktivnosti radionuklida u neorganskim đubrivima jeste:
1) za uran (U 238) = 10 na četvrti Bq/kg
2) za radijum ( Ra 226 ) = 10 na četvrti Bq/kg
3) za cezijum ( Cs 137) = 10 na četvrti Bq/kg
4) za torijum (Th 232) = 10 na treći Bq/kg
Određivanje se vrši nisko-fonskom gama spektrometrijskom analizom metodom АSТМ Е-181-98/03."
Ugledni radiolog i doziometrista iz instituta Vinča, koji decenijama izlazi na teren i vrši merenja, koji je ceo radni vek proveo sa olovnom keceljom radeci oko reaktora, kaže da ovaj Zakon, ovako kako je napisan, može da se čita i kumulativno, pa da se od 10.000 bekerela tranformiše i u 40.000 bekerela radionuklida po jednom kilogramu.
A pošto se u spornom Zakonu pominje isključivo "metod ASTM Е-181-98/03", koji meri radioaktivnost "po američkom standardu za kalibraciju spektrometara", eksperti iz vinčanskog instituta više neće moći da vrše merenja, zato što "metod ASTM Е-181-98/03 u svojoj akreditaciji navodi samo jedna ustanova iz Novog Sada", objašnjava moj izvor iz instituta Vinča.
Na pitanje zašto branša ćuti, zašto se domaći eksperti za radioaktivnost ne oglase javno, imenom i prezimenom, jedini odgovor koji sam uspela da dobijem jeste da su srpski stručnjaci za zaštitu od radioaktivnog zračenja poslali pismo vladi u kojem upozoravaju na dalekosežnu štetu od novog zakona.
U međuvremenu, promocija novog zakona je nastavljena, posebno na svetski Dan zaštite životne sredine, pa su se čak i na ekološkim sajtovima našle pohvale u kojima se ističe da je novi zakon donesen "radi pooštravanja režima nuklearne i radijacione sigurnosti u zemlji". Kao da niko od onih koji su ga izglasali nije pročitao tekst zakona pažljivo i do kraja, sve do kobnih 10.000 bekerela po kilogramu za cezijum, radijum, torijum i uranijum. Možda je razlog u tome što je zakon u Skupštinu išao u paketu sa još 16 ekoloških zakona i što je toga dana na dnevnom redu bilo čak 48 tačaka. Tako su domaći parlamentarci omogućili radioaktivne njive i kontaminiranu životnu sredinu, i to usred kampanje Očistimo Srbiju.
Zato su istoga dana imali vremena da se džapaju oko pitanja "na koji način će biti sankcionisan onaj ko zloupotrebi nacionalne simbole države Srbije" i dizali temperaturu pitanjima "da li će srpski grb i trobojka biti primenjivani na teritoriji Kosova i Metohije." Poslanica Raguš (SRS) je pitala na koji način će srpske vlasti da upute protesnu notu ako se na Kosovu i Metohiji slave albanski praznici i koriste albanski simboli, a ne srpski. Pridružio joj se poslanik Markićević (Nova Srbija), koji je insistirao da sazna „koliko je lica prošle godine kažnjeno zbog cepanja i paljenja srpske zastave". I poslanik Maksimović (Napred Srbijo) tražio je veće poštovanje državnih simbola Srbije.
Koga je uopšte briga za to što je novi zakon Ministarstva poljoprivrede, koji omogućava korišćenje neorganskog biljnog đubriva, koje je po količini kontaminacije nuklearni otpad, u koliziji sa Zakonom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja?
I taman kada sam pomislila da je horor-priči o kontaminiranju Srbije došao kraj, jer mi je javljeno „da je pravilnik o veštačkom đubrivu proglasen nevažećim" - mada je, dok je važio, „verovatno neki tovar prošao granicu" - usledio je novi radioaktivni tuš:
„Bio sam deziformisan. Na sajtu Ministarstva za poljoprivredu od 24.09.09. stvarno su izbrisali kobni član 6 u kome se decidirano nabraja da je dozvoljeno po 10.000 bekerela cezijuma, uranijuma, radijuma i torijuma u neorganskim đubrivima. Taj pravilnik se razlikuje od onog objavljenog u Službenom listu Srbije 41/09 od 13.08.09. gde je čl. 6 ostao. Taj član u Službenom listu nije proglašen nevažećim. Sada postoje dva pravilnika pod istim brojem, a sa različitim sadržajem. Treba otići u Ministarstvo poljoprivrede i pitati za listu uvezenih fosfata za period od 13.08 do 24.09."
Na par adresa sam poslala dodatna pitanja, ali nisam dobila nijedan odgovor.
"Srpski nuklearni staratelj"
Saopštenje
dr dragana todorović i mr srboljub j. stanković
"Srpski nuklearni staratelj"; VREME 912
Saopštenje kolegijuma Laboratorije Zaštita Instituta "Vinča" u vezi sa istupanjem u medijima pojedinih funkcionera Ministarstva za nauku Republike Srbije:
U vezi s javno iznetim optužbama i neodmerenim izjavama u medijima koje je, u više navrata, iznela u odnosu na Laboratoriju Zaštita i Institut "Vinča" dr Uranija Luburić-Kozmidis, kao visoki činovnik Ministarstva nauke (što praktično može da se shvati i kao zvanični stav Ministarstva nauke, pošto se niko iz Ministarstva nauke nije ogradio), Kolegijum istraživača i stručnih saradnika Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta "Vinča" u obavezi je da saopšti:
Pre svega, izražavamo NAJOŠTRIJI JAVNI PROTEST zbog krajnje nekorektnog i prizemnog nivoa obraćanja dr Uranije Kozmidis-Luburić (u daljem tekstu visokog činovnika Ministarstva nauke) preko medija zaposlenima u Institutu "Vinča" i Laboratoriji Zaštita kao organizacionom delu Instituta. Svaku od izrečenih izjava tog visokog činovnika Ministarstva nauke u tekstovima objavljenim u antrfileu (u uokvirenom delu teksta) iz članka "Srpski nuklearni staratelj" autora S. Bubnjevića na strani 35 u broju 912 lista "Vreme" (od 26. juna 2008), u "Večernjim novostima" od 15. aprila, 16. aprila i 23. juna 2008, kao i u "Nedeljnom telegrafu" od 2. jula 2008, kojima se direktno vređaju zaposleni u Institutu "Vinča", i posebno u Laboratoriji Zaštita, smatramo krajnje neargumentovanom, neistinitom, nedobronamernom i tendencioznom sa mogućim ciljem da se uruši ugled institucije koja je ove godine proslavila 60 godina postojanja. Zbog toga se najozbiljnije razmatraju načini sankcionisanja takvih istupanja visokog činovnika Ministarstva nauke, svim postojećim sredstvima pravne države.
Što se tiče projekta uklanjanja i transporta zatečenih radijumskih izvora na teritoriji Srbije, Laboratorija Zaštita je, kao i uvek, sve svoje poslovne obaveze izvršila uspešno i u roku. Međutim, pokazalo se da projekat ima nezadovoljavajući sistem koordinacije za šta su zaduženi predstavnici Ministarstva nauke. Zbog toga su do sada napravljeni značajni propusti u organizaciji rada na tom projektu od strane ljudi postavljenih od strane Ministarstva nauke da rukovode tim projektom tokom njegove realizacije. Navodimo samo neke propuste: komunikacija na relaciji Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) – Ministarstvo za nauku – Rukovodstvo Instituta "Vinča" – Laboratorija Zaštita bila je netransparentna, odnosno Laboratorija Zaštita nije imala zvanične informacije o raspisivanju tendera od strane IAEA. Takođe, treba ispitati kako je došlo do toga da zaposlenima Instituta "Vinča" još uvek zvanično nisu isplaćene dnevnice za vanredne visokohazardne poslove koji su obavljeni na Onkološkom institutu u Beogradu, pri čemu su isplaćeni mađarski radnici. Izjava visokog činovnika Ministarstva da profesionalci Instituta "Vinča" nisu učestvovali u operaciji na Onkološkom institutu ravna je dezinformaciji.
Pošto Institut "Vinča", a to znači i Laboratorija Zaštita nisu institucionalno finansirani iz državnog budžeta, već novac zarađuju kroz realizaciju projekata i poslova, Ministarstvo za nauku je u obavezi da isplati sve troškove Institutu "Vinča", u dogovoru sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, po osnovu svakog obavljenog posla. Šta se desilo sa predviđenim novcem za urađeni posao, za koji se sada s pravom može smatrati da je to dug zaposlenima iz Laboratorije Zaštita i Laboratorije za radioizotope iz Instituta "Vinča", utvrdiće nadležne državne institucije i organi za ovakve slučajeve. Za sada je očigledno da je propuštena prilika za nabavku mernih i zaštitnih sredstava za funkcionisanje interventne ekipe za slučaj akcidenta na teritoriji Srbije.
Ostaje nejasno zašto visoki zvaničnik Ministarstva za nauku koji je na javnoj funkciji nije u mogućnosti ili možda ne želi da stavi na uvid javnosti svoju imovinsku kartu pre i posle odlaska sa funkcije, kada to danas čine poslanici Narodne Skupštine Srbije, članovi Vlade Srbije i predsednik Republike Srbije.
Laboratorija Zaštita će uprkos svemu i nadalje nastaviti da profesionalno ispunjava sve svoje obaveze u skladu sa zakonskim propisima i ovlašćenjima koja je dobila od nadležnih ministarstava. Naravno, pod uslovom da nestručni ljudi (bez obzira na to koje javne funkcije imaju i gde god da se nalaze) ne ometaju ili sprečavaju profesionalce u ovoj oblasti da pravovremeno i brzo obavljaju poslove u zaštiti od zračenja i zaštiti životne sredine. Takođe, Ministarstvo nauke i Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da rade u okviru svojih ingerencija i da ne prekoračuju i mešaju svoje nadležnosti, što se desilo u pomenutom slučaju odnošenja radioaktivnog uzvora iz Elektronske industrije Niš, kada su direktor i interventna ekipa Laboratorije Zaštita perfektno i profesionalno uradili posao.
Za Naučni kolegijum u proširenom sastavu sa istraživačima i stručnim saradnicima Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine – Laboratorija Zaštita iz INN "Vinča".
VREME | BR 915 | 17. JUL 2008.
Istina o Vinči
Istina o Vinči
Odgovor državnom sekretaru za nauku dr Uraniji Kozmidis – Luburić, povodom njenih izjava za medije o Laboratoriji "Zaštita" Instituta "VINČA"i "VINČI" u celini.
Uprkos zvaničnim optimističkim kazivanjima o brizi za nauku, pokazuje se da se u nas već duže vreme sprovodi jedna neobjavljena naučna politika koja za posledice može imati nepovratno razaranje suptilnog tkiva misaonog života, koje u ovom momentu predstavlja najveći domet naše naučne i tehnološke pismenosti. Ono je stvarano sa najvećom brigom i požrtvovanjem više generacija i decenija unazad, a sada se briše potezom pera jedne arogantne i osione politike čiji je protagonista u ovom momentu dr Uranija Kozmidis-Luburić.
U toku je intenzivna medijska hajka i brukanje Laboratorije "Zaštita" i čitavog Instituta "VINČA", koja nanosi i neprocenjivu štetu čitavoj našoj nauci. Oni isti ljudi koji su čistili Jug Srbije od ostataka NATO bombi sa osiromašenim uranom, pod najtežim i često po život opasnim uslovima, a uz dnevnice koje su bile niže od dnevnica molerskog pomoćnika, sad su od dr Uranije Kozmidis-Luburić javno proglašeni za "Grupu ljudi (iz Vinče) [koja je] zloupotrebila projekat i htela da od države potpuno neopravdano uzme skoro 200.000 evra." Da se čovek zapita jesu li to lopovi i prevaranti uhvaćeni na delu za čiju je neutralizaciju, izgleda, bila čak neophodna i pomoć mlade članice NATO pakta - Madjarske.
Na takav zaključak upućivao bi i sledeći iskaz: " Mađarski stručnjaci su posao odradili za dva dana, a s njima je bilo šest mladih ljudi iz Novog Sada, koji su merili radioaktivnost. Nema govora o angažovanju „30 stručnjaka iz Vinče"... Sad im je državni sekretar kriv što su izgubili posao, pa traže da se ispitaju moji privatni računi. Ćutala sam, ali više ne mogu: Vinča, nekad ugledan institut, sad je konglomerat svega i svačega. Htela sam da napravim red, ali mnogi kojima nered odgovara to ne bi želeli".
Tako Kozmidis-Luburić.
A istina je sledeća:
Radnici madjarske firme su kapsulirali oko 50 radioaktivnih izvora, a Laboratorija "Zaštita" je u svome dugom trajanju dosad obavila na hiljade takvih operacija i to bez ikakve pompe. Takođe, Ministarstvo nauke naredilo je da Laboratorija mađarskom "Izotopu" stavi na raspolaganje sve svoje resurse i to bez pare i dinara nadoknade, što je naravno njihovu ponudu učinilo jeftinom. Tridesetak radnika Vinče je po naredbi direktora prisluživalo u poslu za koji su sami stručno bili mnogo pozvaniji da ga urade od onih kojima su prisluživali. Postupci Ministarstva za nauku koji si do svega ovoga doveli su, najblaže rečeno, neobični. Hoće li nam i preostali deo puta u Evropu biti po ovakvom modelu?
Država traži od "Zaštite" da se angažuje u svakoj prilici, kao vojska, ili još tačnije, kao rezervisti – pa posle sa dnevnicama kako bude. Najjeftinije za državu da ih uopšte i ne bude. A pošto Laboratorija nije na budžetu kao vojska, iz kojih sredstava da nabavi opremu? Ministarstvo nauke oduzima nam poslove na kojima bismo mogli da je zaradimo. Već se u folkloru predlaže, radi unošenja jasnosti, da Ministarsvo za nauku ono "za" u svome imenu pretvori u "protiv".
Ipak, dr Uranija Kozmidis-Luburić je objektivnija nego što bi se iz dosad navodjenog moglo pomisliti. Kad treba, ume ona i da pohvali. Evo šta kaže za novoosnovanu Komisiju za odredjivanje mesta za trajno odlagalište radioaktivnog otpada. "Ja sam predsednik te komisije i univerzitetski profesor fizike na FTN u Novom Sadu, a predsednik regulatornog tela je najbolji nuklearni fizičar u ovoj državi, profesor Bikit, koji vodi najbolju laboratoriju za merenje radijacije, u Novom Sadu."
Transparentno! Pošteno! U Novom Sadu - ej!
Kada je već ovako bez dlake na jeziku, najbolje bi bilo da objavi svoj plan za "VINČU" za koji se, po onom što se događa, može naslutiti da mu je glavni cilj da "VINČU" postepeno pretvori u skladište otpada, u koje će stranci, po analogiji, "jeftino" dovoziti i smeštati sav mogući otpad, a uz pohvalu da su nas spasili od needukovanih i pokvarenih domorodaca.
Pa ipak, na kraju, da se čovek zapita, na čemu Kozmidis-Luburić zasniva svoje pravo da daje ovakve apodiktične ocene o čitavim naučnim ustanovama, kada se po merilima tog istog Ministarstva nauke, čiji je trenutno činovnik, jedva može i nazvati naučnim radnikom. Ali bi se zato, zbog svega onoga što je oko nauke uradila, sa mnogo više razloga mogla nazvati važnim činiocem u razaranju nauke u nas.
Dr. Dragomir M. Davidović
naučni savetnik laboratorije "Zaštita"
u Vinči, 03.07.2008.g.