Јасмина Вујић
Пред новим мерилима сигурности
Поводом серије текстова ,,Поуке јапанске катастрофе"
У петак 11. марта у Јапану се десило неколико изузетно ретких природних феномена, са катастрофалним последицама. Процењује се да је погинуло више од 20.000 људи, а многа села и мањи градови су збрисани. Цунами са страховитом разорном снагом проузроковао је више погибија и уништавања него страховити земљотрес јачине девет степени. Процењује се да је од последица земљотреса и цунамија у земљама Индијског океана 2004. године погинуло више од 230.000 особа. Јапанска острва се налазе на додиру три тектонске плоче, и кроз историју су их погађали јаки земљотреси праћени цунамијима. Ипак, нико при здравој памети неће предложити да Јапанци напусте своја острва. У Индији у области Бопал због испуштања отровних хемикалија у фабрици за производњу пестицида отровано је неколико стотина хиљада људи, а од последица тровања умрло је између осам хиљада и петнаест хиљада људи. Нико није предложио да се одмах престане са производњом пестицида.
Кад је нуклеарна енергетика у питању, управо се дешава супротно. Ако изузмемо Чернобиљ, подаци показују да ниједан радник на некој другој нуклеарној електрани није погинуо нити је иједан становник умро од последица озрачивања због акцидента на нуклеарној електрани. А сведоци смо хистерије и позива да се нуклеарне електране одмах угасе и замене термоелектранама на угаљ (пример Немачке), што сматрам изузетно неразумном политичком одлуком са далекосежним последицама. Познато је да термоелектране на угаљ, поред емитовања гасова стаклене баште, емитују у непосредној близини око 100 пута веће нивое зрачења у току године него нуклеарна електрана сличне величине у својој непосредној близини, и то због присуства природних радиоелемената у угљу. Термоелектране на угаљ производе токсични отпад и пепео који садрже отровне хемикалије, тешке метале, радиоактивне материје, опасне патогене материје, који се лако шире по околини и загађују плодно земљиште и воде (пример загађења око термоелектране код Обреновца). У САД, где термоелектране на угаљ производе око 50 одсто електричне енергије, процењено је да годишње око 24.000 Американаца прерано умире од разних обољења дисајних органа, укључујући и рак плућа, којa се директно повезују са емитовањем токсичног отпада са термоелектрана.
Један од разлога неразумне хистерије кад су у питању нуклеарне електране је свакако огромна количина незнања, постојање разних невладиних организације које једино могу да оправдају своје постојање и скупе средства за свој опстанак на константном застрашивању јавности, као и тенденциозно извештавање медија, и то из катастрофалног непознавања основних чињеница о нуклеарној енергетици, а и из борбе за профит, где је брзина важнија од тачности.
Постоји и низ земаља које схватају да алтернативе у овом моменту једноставно нема, па су многе од њих већ изјавиле да настављају с градњом нуклеарних електрана, укључујући Кину, Русију, Индију, Јужну Кореју и Француску. У САД ће се свакако поново преиспитати сигурносне мере на нуклеарним електранама, као што је и урађено после терористичког напада 2001. Тада су, због бојазни да терористи могу да искористе авионе за ударе на нуклеарне електране, преиспитане све сигурносне мере, и разрађени сценарији слични ономе што се десило у Фукушими, тј. губитак примарног и секундарног напајања електричном енергијом у току дужег периода. Из акцидента на реакторима Фукушиме нуклеарна индустрија свуда у свету ће да извуче доста поука, а сигурносне мере ће бити драстично повећане, као и вишеслојни сигурносни системи. После акцидента на нуклеарној електрани Острво три миље, у САД је основан Институт за истраживање рада и контроле нуклеарних постројења, који врши дневни независан надзор и анализу рада нуклеарних електрана у САД. Овај институт шаље своје извештаје, анализе и предлоге за побољшање сигурности свим нуклеарним електранама на бази заједничке размене података.
Истраживачки рад у овој области ће се наставити. Наш истраживачки тим на Берклију одавно ради на дизајну реактора мале снаге, који су преносиви, са поједностављеним системом управљања и природном циркулацијом хладиоца, која не захтева пумпе, вентиле и велику количину цеви.
Према подацима које су ми послале колеге из Београда, грађани Србије су такође могли да се наслушају изјава којекаквих ,,стручњака" који, нажалост, нису имали ни основна предзнања из области нуклеарне физике и нуклеарне енергетике, а ни етике ни морала да у јавност износе своја мишљења о стварима о којима апсолутно ништа не знају.
Јасмина Вујић, професор на Факултету за нуклеарну технику Калифорнијског универзитета на Берклију
објављено: 02.04.2011
