REČ STRUČNJAKA: ŠTA SE STVARNO DOGODILO SA JAPANSKIM NUKLEARNIM ELEKTRANAMA
ponedeljak, 14 mart 2011 19:14
Dobro u nevolji je činjenica da je obezbeđena sigurnost reaktora, a sve što se dešava je posledica otkaza i havarija sekundarnih sistema
Udruženje za negovanje energetsko-ekološke i tehnološke svesti „ENEKONIT Centar" želi da na osnovu stručnih informacija prikupljenih od svojih saradnika u svetu, informiše javnost Srbije o situaciji na nuklearnim elektranama u Japanu nastaloj posle katastrofalnog zemljotresa. Javnost Srbije se informiše o ovom pitanju pretežno nasumičnim izborom iz bezbroj informacija elektronskih medija. Naučne i stručne institucije u Srbiji su poslednjih godinu-dve jako redukovale svoje stručne kadrove za ove teme, pa mediji u Srbiji nemaju mnogo mogućnosti da se pravilno informišu.
„ENEKONIT Centar" će pokušati da delimično nadoknadi taj nedostatak jer su njegovi saradnici uglavnom afirmisani stručnjaci za nuklearnu energetiku, a većina njih radi u inostranstvu.
Dajemo kratki prikaz situacije na NE Fukušima Daići prema najnovijem izveštaju japanske Federalne kompanije za električnu energiju. NE Fukušima Daići ima ukupno šest blokova, a tri reaktora su bila u fazi remonta i nisu bila u pogonu u trenutku katastrofalnog zemljotresa. Usled zemljotresa 11. marta 2011. godine u 14.46 po japanskom vremenu došlo je do automatskog zaustavljanja sva tri reaktora u pogonu u NE Fukušima Daići i sva četiri reaktora na drugoj nuklearnoj elektrani - NE Fukušima Daini. Sve te elektrane pripadaju Tokijskoj električnoj kompaniji (TEPKO), jednoj od deset električnih kompanija u okviru japanske Federacije električnih kompanija (FEPK). Nuklearni reaktor sa ključalom vodom američke proizvodnje tipa MARK1 je star oko 40 godina. Jačina zemljotresa je bila 9 rihtera i postoji strah da je od njega i cunamija poginulo i do 200 hiljada ljudi, dok su nuklearne elektrane pre 40 godina projektovane za najviše 7 stepeni Rihtera. Ipak se videlo da su strukturalno izdržale taj veliki udar. Tamo se već četiri dana tle trese bez prestanka i zemljotresi od 5 stepeni rihtera se javljaju na svakih 10-20 minuta, a preko 6 stepeni na svakih nekoliko sati.
OTKAZIVANJE SISTEMA Oko četiri sata kasnije (u 19,03) sigirnosni sistemi na Bloku 1 i Bloku 3 NE Fukušima Daići alarmirali su nedostatak hladioca zaustavljenih reaktora, što je bilo posledica potpunog nestanka električnog napajanja. Uključen je sistem za sigurnosno hlađenje i, da bi se spustio pritisak ispod dozvoljenog, deo malo radioaktivne pare je, posle filtriranja, ispušten u atmosferu kroz ventilacione dimnjake (što spada u normalnu proceduru) u 21.07 za Blok 1 i u 21.20 za Blok 3. Maksimalni nivo zračenja je bio 1.557 mikrosiverta na elektrani u 44 mikrosiverta u okolini.
Ono što pretpostavljamo da se desilo, posle otkazivanja nekoliko rezervnih sistema za struju, i otkazivanja sistema za hlađenje na Blokovima 1 i 3 jeste povišena tempreatura jezgra, iznad 1.400 stepeni, koja je dovela do ubrzane oksidacije cirkonijuma (iz legure čelika, od koga su napravljene cevčice sa nuklearnim gorivom), tj. do uzimanja kiseonika iz vode i oslobađanja vodonika. Unutar reaktorskog suda je inertna sredina te nije bilo opasnosti od eksplozivnog praskavog gasa, ali je došlo do povećčavanja pritiska pare, te su morali da otvore ventile i ispuste paru u sekundarni sistem, gde je u Bloku 1 onda došlo do eksplozije, verovatno usled ogomnog pritiska pare i stvaranja praskavog gasa. To je onda odnelo krov i gornje zidove sekundrane zaštitne zgrade, ali primarna zaštitna zgrada i reaktorski sud su neoštećeni. Japansko saopštenje ističe da je reaktorski sud okružen čeličnim kontejmentskim sudom i okružen betonskim zidovima debljine 1-2 metra, tako da se procenjuje da nema opasnosti od rasturanja delimično otopljenih delova oštećenog reaktorskog jezgra na Blokovima 1 i 3.
Narednog dana, 12. marta u 19.45 je došlo do sličnog problema u NE Fukušima Daini na Blokovima 1, 2 i 4. Ovde je snabdevanje sigurnosnih sistema za hlađenje snabdeveno električnom energijom, pa je problem manji i održava se pod kontrolom, uz ispuštanja manje količine radioaktivne pare u okolinu. Dve nuklearne elektrane NE Onagava i NE Tokai su takođe imale automatsko zaustavljanje prilikom zemljotresa. Kod njih funkcionišu sigurnosni sistemi i nadzor okoline. Sigurnosne mere su preduzete na postrojenju za preradu nuklearnog goriva i na drugim nuklearnim elektranama.
Problem je što je na NE Fukušima Daići došlo do delimičnog topljenja gorivnih elementa u reaktorima Blokova 1 i 3 jer je utvrđeno prisustvo radioaktivnog cezijuma i joda. Zbog otkaza sistema za pripremu vode za hlađenje, osoblje elektrane koristi morsku vodu i bornu kiselinu da bi hladili gorivne elemente i smanjili neutronski fluks. Postoji niz problema sa otkazima sistema za kontrolu, pa se postupci obavljaju prema proceni i bez dovoljno praćenja stanja u jezgru reaktora.
STANOVNIŠTVO BEZBEDNO Evakuacija stanovništva iz okruženja od 20 kilometara oko NE Fukušima Daići i 10 kilometara oko NE Fukušima Daini, preduzeta popodne 12. marta, treba da spreči ozračivanje većeg broja ljudi u slučaju daljeg nepovoljnog razvoja događaja. Stanovništvu su preventivno podeljene tablete joda, koje bi u slučaju potrebe mogle da stvore zasiđenje jodom u organizmu i eliminišu uzimanje joda iz vazduha prilikom udisanja, tokom potrebnog perioda do njegovog nestanka usled radioaktivnog raspada.
Automatsko isključenje 11 blokova nuklearnih elektrana u Japanu izazvalo je problem u snabdevanju električnom energijom, ali je problem još veći, jer je i veći broj termoelektrana imao havarije usled razornog zemljotresa, pa su zato uvedene restrikcije električne energije po grupama.
Dobro u ovoj nevolji je činjenica, da su objekti nuklearnih elektrana obezbedili sigurnost reaktora. Sve što se dešava je posledica otkaza i havarija sekundarnih sistema, gde se takođe sve u velikoj meri drži pod kontrolom. Japanski stručnjaci procenjuju da je do sada oko 160 ljudi primilo povišene doze zračenja u okruženju NE Fukušima Daići.
Udes nuklearnih elektrana u Japanu je najverovatnije (ukoliko se ne desi još nešto nepredviđeno) pokazao da na nuklearnim elektranama, projektovanim prvenstveno za potrebe nuklearne energetike ne može da nastupi katastrofalni scenario udesa globalnih razmera, kao što je bio sličaj na NE Černobil 1986. godine (ta elektrana je, osim proizvodnje struje, imala i specijalne namene). Udes je teži i posledice teže nego na udesu NE Ostrvo tri milje 1979. godine. Možemo sa velikom verovatnoćom proceniti da će ova katastrofa biti završena sa velikim oštećenjima postrojenja, koja će se najverovatnije ipak sanirati, kao i sa povišenim ozračavanjem nekoliko stotina članova osoblja na elektranama i delimično i stanovništva okoline. Te doze kod stanovništva će verovatno biti u prihvatljivim granicama, a deo osoblja će najverovatnije primiti višegodišnju dozvoljenu dozu. Najverovatnije neće biti fatalnih posledica po ljudstvo.
Za „ENEKONIT Centar"
Dragoljub P. Antić, rukovodilac
Redovni član Petrovske akademije nauka i umetnosti
http://standard.rs/vesti/41-svet/6820-re-strunjaka-ta-se-stvarno-dogodilo-sa-japanskim-nuklearnim-elektranama-.html
