Без нуклеарки у Србији

Без нуклеарки у Србији

Према стратегији о енергетици, до 2015. године није предвиђена изградња нуклеарних централа у Србији, навео министар енергетике Петар Шкундрић.

Сваки трећи киловат сат струје у Европи добија се из нуклеарки. И док се у свету окрећу градњи нуклеарних електрана, у Србији су забрањене мораторијумом. Међутим, та тема је поново испливала у јавност после изјаве руског амбасадора Александра Конузина, да је Русија спремна да изгради нуклеарну електрану у нашој земљи и да се о томе разговорало на највишем нивоу

VIDEO: Изјава Петра Шкундрића, Јасмине Вујић и Илије Плећаш

У Влади Србије су категорични - градње нуклеарки нема. Мораторијум о забрани градње нуклеарки датира из 1989. године. Иако стручњаци сматрају да је тај пропис застарео јер га је донела друга држава, министар енергетике не види никакву могућност за градњу нуклеарне електране.

"Заиста нисам интегрално видео и чуо изјаву господина Конузина и са том изјавом нема потребе да полемишем. Према стратегији о енергетици, до 2015. године није педвиђена изградња нуклеарних централа у Србији", навео је министар енергетике Петар Шкундрић.

Према Шкундрићевим речима, сагласно мораторијијуму који постоји, Министарство рударства и енергетике није предузимало никакве радње у смислу планирања пројектовања или изградње нуклеарних централа.

Две милијарде евра за изградњу

Изградња нуклеарки је скупа, па земље све чешће улазе заједнички у тај посао. Изградња једне од 650 мегавати кошта две милијарде евра.

Јасмина Вујић, професор Универзитета Беркли каже да је упозната са незваничном идејом руских стручњака о градњи нуклеарних централа на Балкану.

"Идеја је била да се регионално, уствари читав Балкански регион договори и да се нуклеарке граде рецимо у Бугарској или Мађарској, да сви учествују у изградњи, а касније ту енергију заједнички користе", рекла је Вујићева.

Како је навела, немачка копанија "Симес" потписала је уговоре са Русијом да заједно крену у градњу нуклеарки.

"Мислим да је то изванредно и ми би требало да у оквиру тога обновимо програм на факултетима који је био укинут и у Институту Винча, да задржимо кадрове, опрему и реакторе за тренинг будућих генерација", рекла је Вујићева.

Људски фактор узрок нуклеарне несреће 

Научници у земљи кажу да у тој области много заостајемо за светом јер нема стручног кадра. Истичу и да је страх грађана од нуклеарки оправдан, иако статистика показује да је људски фактор увек узрок нуклеарне несреће.

"Познато је да је нуклеарна енергија у својој историји донела много мање жртава него други извори енергије, поготово хидроелектране које су у три велике катастрофе, Индији, Бразилу и Италији однеле на десетине људских жртава у једној секунди", рекао је научник Института Винча Илија Плећаш.

Према речима Плећаша, нуклеарна технологија је тако далеко отишла да осим љуског фактора не постоји други начин заказивања и увек је људски фактор тај који је крив.

Влада и мишљење да је свеједно да ли Србија има нуклеарку или не, јер је окружена са око 20 нуклеарних реактора удаљених до 500 километара.

Само Бугарска и Мађарска имају по четири нуклеарна реактора, Словенија и Хрватска по један у Кршком.

У свету нуклеарне електране покривају 16 одсто потреба за струјом. Највише су заступљене у Литванији, чак 80 одсто, а за њом је одмах Француска. Кина неће дуго задржати последње место јер гради 12 нуклеарних електрана

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/337871/%D0%91%D0%B5%D0%B7+%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B8+%D1%83+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8.html#1688701

http://www.antic.org/Slucaj_Vinca/vinca.html

KOMENTARI

број коментара 16 |

Svasta

Samo nam jos to fali...

(уторак, 01. дец 2009, 21:22) anonymous [нерегистровани]

Нуклеарка

Свакако да је Србији потребна једна.Они који се разумеју сложиће се са мном.
Наравно потребно је више од добре воље,али Србија би требала да се посвети овом питању!

(уторак, 01. дец 2009, 22:51) Proton [нерегистровани]

пошаљи одговор

pro atom

Ja kao Ingenieur unemackoj nuklearki smatram da bi Srbija trebala bar da razmisli o izgradnji nulkearke.
Najcistija i najjeftinija energija i obezbedjuje dosta radnih mesta.
Drzava i stanovnistvo mogu samo da profitiraju jer ce energija biti sve potrebnija i skuplja....
Sto se tice sigurnosti, nuklearke 3+ generacije su potpuno sigurne (OL3 Finska, Flamenwille Francuska....
Nema se stacekati moramo u korak sa svetom, jer ceo svet hoce opet da gradi cak i oni koji su ranije bili potpuno protiv nuklearne energije.
одговори на коментар:
Nehumani inzinjer
@proton:

(уторак, 01. дец 2009, 23:33) BESNA [нерегистровани]

пошаљи одговор

Kako da ne

A nuklearni otpad skladistite u moje dvoriste! Svako ko iole ima moga zna da su nuklearke smrt za zivot i ovu i te kako upropascenu planetu i da je jedina alternativa solarna energija.Em cisto, em ne steti okolini.
P.S.: Malo razmislite kakav svet ostavljate deci!

одговори на коментар:
nisi Besna vec neupucena

(уторак, 01. дец 2009, 23:41) anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Radijacija

Nama u Vranju i bez nuklearke je preveliki nivo zračenja. Ako se narod pita odgovor je unapred poznat. Černobil i da ne pominjem...

(среда, 02. дец 2009, 00:14) anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

.

Bolje strucan kadar da saslusate o ovom problemu nago svasta da pisete.
Nije lako i ne isplati se tek tako sve sto se zamisli u vezi sa dobijanjem el. energije, kada bi mi ucili vise a manje pricali dok ne naucimo........

(среда, 02. дец 2009, 00:59) anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

@proton:

Zar nije na ugalj i gas najeftini? Ja licno ne podrzavam to zbog enormnog zagadivanja vazduha.

I sta je sa otpadom nuklerarnog smeca? Za to je potrebno duboki tunel i ko zna koliko to sve kosta i najvaznije koliko je to sigurno.

Postoji valjda jos nameru izgradjne djerdap 3 koji valjda istu kolicinu magavata pruzi.

(среда, 02. дец 2009, 01:03) anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Spreciti Hrvatsku

Iskreno mislim da nama ovo ne treba trenutno ali vredi izgraditi za ubuduce. Medjutim milsim da Srbija treba da preduzme sve moguce da se zaustavi projekat gradnje Hrvatskih reaktora na granici sa Srbije tj na Dunavu. Taj isti Dunav posle treba da prodje pored pola srpske populacije i nacini 60% isparavanja pored recnih gradova poput Novog Sada, Beograda, Smedereva itd...

(среда, 02. дец 2009, 01:17) Mico [нерегистровани]

пошаљи одговор

Zasto

Uskoro ce Rusija proizvoditi najjeftiniju energiju na svetu na osnovu Teslinog pronalska.
Bice to ne samo najjeftinija vec i najbezbednija energija i ne vidim potrebe da se grade preskupe i veoma opasne nuklearke.
Treba biti samo malo strpljiv.
Cudi me samo da Rusi koriste Tesline pronalske a Srbija ga cuva samo kao ikonu.

(среда, 02. дец 2009, 01:21) democratis [нерегистровани]

пошаљи одговор

nisi Besna vec neupucena

a to je lose po Srbiju.
Rusi imaju skladista za otpad i Vinca je vec izvozila njima a nije njihova firma.
Daj deo je jedan od najboljih koji se nudi izgradnjom nuklearke.

Svedska vlada se konacno opametila, (srecom nisu crveni sad u opticaju) te planiraju izgradnju par komada. Energija od vetra moze da pokrije svega 10 posto potreba ako bi se izgradila do kraja. A preskupe su investicije.

To bi bio najpametniji potez Srbije gledajuci dugorocno.

Malo edukacije za sve koji su protiv nije na odmet. Bas iz razloga kakvu Srbiju zelimo ostaviti svojim pokoljenjima! Zatrpanu CO² i ekoloski srusenu?

(среда, 02. дец 2009, 01:30) Mico [нерегистровани]

пошаљи одговор

Nehumani inzinjer

Imamo mi na ovome svetu svakakvih inzinjera pa i onih koji rade da upropaste svet, recimo u vojnoj idustriji.
Ovaj "inzinjer" iz Nemacke neka svoje ideje prporuci svoj deci i zeni a ne Srbiji.
Nuklearke se ne samo preskupe za izgradnju i dok rade i tako i tako ali problemi dolaze tek na kraju kada budu prevazidjene. (Kako ih neutralizovati i kako se osloboditi radioaktvnog otpada).
Inzinjer bi trebalo da malo vise razmislja i da upotrebi mozak i da bude obavesten jer da je obavesten znao bi da uskoro, vrlo brzo, dolazi vreme jeftine, ciste i bezbedne energije proizvedene po Teslinoj zamisli. To bi inzinjer trebao da preporucuje ali je ocigledno da ne poznaje Teslina dela.
одговори на коментар:
branim stav ing.

(среда, 02. дец 2009, 02:03) anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Neka hvala...

Lepo sto se nude, ali neka hvala. Ne slazem se da se svuda grade nuklearke. U stvari se svi okrecu koriscenju solarne energije i koriscenju vetra (bar ovde u Severnoj Americi); jeftinije, bezbednije i pouzdanije. Zasto bi smo se mi vracali u nazad kada mozemo da preskocimo prljavu proizvodnju i predjemo na efikasne sisteme?

(среда, 02. дец 2009, 02:40) democratis [нерегистровани]

пошаљи одговор

branim stav ing.

a vashe stavove cu da prihvatim kao korektne i trezvene od neke druge generacije.

Zasto?

Jedino u Srbiji roditelj vozi svoje dete u autu sa zatvorenim prozorima a puseci u autu, jer, Boze moj, promaja ce mu "ubiti" dete.

Apsurdno!!!

Samo gomila dezinformacij sve vreme, Svedska je ugasila 2 reaktora, stoje godinama, nio nije umro od njih ili se razboleo a pokrenuce ih ponovo. Sto vi neverujete srbinu da ce da napravi gresku i izazove Cernobil2, prepustite poslove strancima koji znaju sta rade.

Ili, jos bolje, edukujte kadrove za potrebna radna mesta.
Ko nece da uci, nemora ni da koci razvoj Srbije!

(среда, 02. дец 2009, 05:32) anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Elektrane

Ja zivim vec 20 godina pored 2 nuklearke na samo 50 kilometara pa nista i ne razmisljam o tome.

(среда, 02. дец 2009, 05:46) Jovan Mirkovic, Amerika [нерегистровани]

пошаљи одговор

Energija,

Mnogo je i pametnije i sigurnije i jevtinije da se prilagodimo ispitivanju Solar energije i Vetrenjacke energije.
Treba zamisliti, kvar nuklearnog reaktora, kao sto se desilo u cernobol, rusiju ili tri mile island u americi, da se tako nesto desi u maloj Srbiji. Kolike bi tu bile posledice za zdravstveno stanje gradjana Srbije.
Zaboravite nuklearnu energiju !
Solar enrgija je buducnost u celom svetu, vetrenjace se pokazuju veoma popularne po Americi i ima ih po celoj kaliforniji.
Treba razmisljati o posledicama i uslovima za terorizam koi je po celom svetu aktivan.
Ziveli smo na fetiljacu i luc, tada smo bili mnogo zdraviji i sigurniji.
Smrt nuklearnoj energiji!!!!!

(среда, 02. дец 2009, 14:47) Demokrata [нерегистровани]

пошаљи одговор

Usteda je zarada

Prema nekim uradjenim anketama po proseku trosenja Energije Srbija stoji na vrhu lestvice u odnosu na druge razvijene Zemlje u Evropskoj Uniji, to dostize cak i do tri puta vise.
Znaci kada bi se samo izjednacili u potrosnji, prema vec postignutim uputstvima i dokazanim saznanjima omogucili bi bezbrizni razvoj, na samo postojecim resursima, Srbije za celo 21 stolece.
Poljoprivreda i zdrava hrana je najtrazeniji resorni proizvod u svetu i tu moze Srbija da se razvije do Ekonomski jake i visoko razvijene zemlje. Ulaganja su niska, kapacitet znanja postoji ili se lako unapredi, minimalni rizici ili nema, a profit ogroman i dugorocan (neiscrpljiv).

Bahata vlast rastura nuklearni institut u Vinči

U poslednjih nekoliko meseci, za sada još uvek samo vrlo diskretno, kroz medije i internet prolazi vest da se u nuklearnom institutu u Vinči događa nešto što zaposleni u institutu smatraju neprimerenim, a vlast pokušava da to maskira povremenim slavopojkama. Otuda naše interesovanje da od više sagovornika saznamo tu strogo prikrivanu istinu.

Institut "Vinča", osnovan pre skoro 62 godine opravdano se i danas smatra naučnom baštinom Srbije i dragocenim rasadnikom kadrova iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka. Iznedrio je preko 500 doktora nauka, više od 100 univerzitetskih profesora i preko 20 akademika, uz preko 20.000 objavljenih naučnih i stručnih radova kao i više razvijenih vrednih tehnoloških postupaka. I danas, u najtežim mogućim uslovima za nauku u celoj Evropi, ovaj Institut je ravnopravan partner u mnogim medjunarodnim i regionalnim projektima. Zaposleni u institutu kažu da su isuviše zauzeti da bi se samoreklamirali ali da na direktan način potpuno nekompetentni ljudi iz Ministrastva za nauku već duže vremena pokušavaju da opstrukcijama različite vrste Institutu nametnu nefunkcionalost i blokadu u poslovanju.

Ne negirajući da su neka poboljšanja potrebna i moguća, istraživači i naučnici instituta istovremeno odbijaju cepanje instituta, nametanje veštačkih i neutemeljenih podela od strane ljudi koji izgleda da ne znaju šta je nauka i zato joj ne žele dobro. Tako se Institut pre nekoliko godina dugo borio i izborio protiv podele i cepkanja po modelu koji je pokušavao da nametne tadašnji ministar nauke Dragan Domazet. Bivši ministar (a sada vlasnik privatnog fakulteta za IT i novi predsednik U.O. INN Vinca) je tada, 2003-2004.godine, čak bio doveo i prinudnog upravnika, kao v.d. direktora, profesora Novosadskog Univerziteta, danas pokrajinskog sekretara za nauku u Vojvodini. Padom tadašnje Vlade Srbije zaustavljena je nebulozna šema podele na osnovna i primenjena istraživanja.

Dragan Domazet je "zaslužan" dobrim delom za još jedan "materijalni i monetarni udar" na institut u Vinči. Naime, u vreme njegovog mandata na "časnu reč", a ne dobrim finansijskim aranžmanom, basnoslovno vredno sveže uranijumsko gorivo vraćeno je u zemlju porekla, Rusiju. Ovo skupo plaćeno gorivo, obogaceno do stepena dozvoljenog za istraživačke reaktore više se ne može nabaviti. To gorivo bilo je kupljeno sa namerom da se posle remonta ubaci umesto iskorišćenog visoko radioaktivnog goriva iz reaktora RA. Vlada je tada (ne)namerno propustila priliku da napravi aranžman da se zauzvrat bar isluženo radioaktivno gorivo istovremeno odnese na preradu u Rusiju i to uz finansijsku kompenzaciju, kao što su to uradile neke druge zemlje, koje su Amerikanci pritiskali da se oslobode svežeg obogaćenog uranijuma.

Istrazivački nuklearni reactor "RA" je bio decenijama okosnica nuklearnog programa u Srbiji i multidisciplinarnih istraživanja u Vinči. Postepeno se razvijao veći broj Laboratorija sa posebnom orijentacijom i dovoljnom širinom znanja da se ta istraživanja dopunjavaju.

Posle prestanka rada reaktora 1984. godine institutske laboratorije sa svojim nivoom znanja lako su se uključile u druge projekte kako osnovnih tako i primenjenih istraživanja za razne korisnike, pa i za medjunarodne naučne organizacije. Od posebnog društvenog značaja za nuklearnu i radijacionu bezbednost zemlje postale su delatnosti koje obavlja nekoliko laboratorija Instituta (jedna od njih je i Laboratorija za zaštitu od zračenja).

Zahvaljujući baš multidisciplinarnosti i medjusobnoj povezanosti , a u velikoj oskudici materijalnih sredstava i opreme, Institut je preživeo i ratne 90-te godine, i početne tranzicione udare, s pravom očekujući bolji tretman nauke u novom društvu. Ali dogodilo se upravo suprotno.

Nekada prvi "demokratski" ministar nauke, Dragan Domazet, pokušava sa funkcije predsednika U.O. instituta i ove 2009.godine da nametne cepanje Instituta na više delova, a za početak na "nuklearni i nenuklearn" deo. Pri tome je demonstrirao takav stepen autoritarnosti uz pretnje i druga sredstva prinude koja su zapanjila sve one koji su očekivali razumevanje i uvažavanje stručnih mišljenja. Naučna javnost se ovome opet odupire, istraživačima se opet oduzima dragoceno vreme na bespredmetne diskusije i zamajavnja, dok sadašnji ministar za nauku Djelić nažalost podržava Domazeta.

Kako je do novog ataka na Institut došlo?

Već krajem prošle i početkom ove godine pojavili su se novi problemi sa starim kadrovima za razbijanje nauke.

Nagoveštaj novih trvenja izmedju MNTR i zaposlenih u Vinči započeo je pod ministarkom Pešikan, kada je opet jedna profesorka iz Novog Sada, Uranija Kozmidis Luburić, na mestu pomoćnika  ministra, otvoreno i javno istupala protiv Instituta. Pritom, obustavljaju se već ugovoreni poslovi koje bi Institut Vinča samostalno korektno i bezbedno obavio (prenos radijumskih igala iz Onkološkog Instituta u Vinču), tako što Kozmidis-Luburić angažuje i isplati jednu mađarsku firmu. Naravno, Institut Vinča je sa mađarskom firmom odradio taj posao, ali institutu još uvek nije uplaćen novac za obavljeni posao, od strane države. Ostala je sumnja da je neko ko je raspolagao sa novčanim sredstvima u celoj stvari dobro profitirao, i to možda i na protivzakoniti način.    Na ovaj postupak žestoko su reagovali zaposleni u laboratoriji Zaštita, koji su obavili taj posao, ali ne i generalni direktor instituta, koji se od tada pa do sada ponaša isključivo kao eksponent vlasti, a ne kao zastupnik interesa zaposlenih u institutu.

U prošlom mandatu Vlada je donela odluku da se dekomisionira nuklearni reaktor RA koji nije u pogonu jos od 1984 godine i formirala specijalni projekat VIND, čiju je delatnost kao i kontrolu velikih novčanih sredstava kontrolisala direktno Vlada, preko ministarstva nauke, odnosno pomoćnika ministra za nuklearnu bezbednost. Gle čuda, u dva saziva Ministarstva nauke za taj nuklearni sektor, bili su zaduženi profesori novosadskog Univerziteta, Uranija Kozmidis-Luburić i Miroslav Vesković, sada već novoizabrani rektor Novosadskog Univerziteta. Verovatno su na visokim partijskim i političkim funkcijama usput specijalizirali i upravljanje nuklearnim materijalom, kao i nuklearnu tehniku i tehnologiju, izvan našeg jedinog nuklearnog instituta. Inače, u kontroli protoka novca, ali u nabavkama su učestvovali i predstavnici donatora iz medjunarodne zajednice (pre svih Medjunarodna Agencija za Atomsku Energiju-IAEA i američki DOE). Stvorena je sumnja da se veliki novac nenamenski troši, i to samo mali broj ljudi. Zaposleni iz Instituta mogli su samo da se čude čemu podizanje ograde oko reaktora RA i stavljanja rešetki na prozorima, otvaranju novih ulaza u zgradu i podizanje nekih čudnovatih gradjevinskih "bunker" objekata u neposrednoj blizini reaktora RA. Znajuci za stanje u kome se nalazi visoko radioaktivno isluženo reaktorsko gorivo, priča o sprečavanju upada terorista nije mogla da "pije vodu", dok je nepoznato ostalo zašto se posle isključenja nije sredio ventilacioni sistem i nije se blagovremeno nabavila  sofisticirana robotika i oprema za detekciju odavno curećih radioaktivnih izotopa u uveliko korodiranim kontejnerima sa isluženim uranijumskim gorivom.

Umesto da se pod rukovodstvom Ministarstva nauke  na VINDu ubrza  posao oko zbrinjavanja i odnošenja goriva u Rusiju, nadležni prave katastrofalnu i grešku. Ovoga puta u " inventivnom"  aranžmanu novog ministra za nauku, Mr Božidara Djelića, čoveka sa prekobrojnim zaduženjima u Vladi, sprovodi se novi atak, pa i odmazda prema institutu " VINČA".

Kako su se odvijali novi udari na Institut?

      U novembru 2008.g ministar Djelić shvata da za narednu godinu u budžetu za nauku neće moći da računa na novac koji bi bio bar na nivou iz 2008 godine (čto na pr. sa izdvajanjima za oblast kulture nije slučaj), ali zato širi slavopojke o državnoj brizi za nauku i njenom značaju za razvoj Srbije. Na kolegijumu u Ministarstvu donose "Solomonsku" odluku, da se odlučivanje u vezi finansiranja programa VIND, kao drzavne obaveze, sa nivoa Ministarstva za nauku i teh.razvoj (MNTR) prebaci na Vladu Srbije.

Da bi ubedio ostale članove Vlade da to nece biti novo opterećenje za sve njih, ministar i/ili njegovi pomoćnici unose u predlog Zakona o budžetu da ce Institut VINČA biti u spisku javnih i ostalih preduzeća (!?) koje ce podići kredit kod komercijalnih banaka uz garanciju države banci da ce sredstva biti vraćena. Vinči ništa nije garantovano. Zakon o budžetu za 2009 god. koji je podnet polovinom decembra izglasan je u Narodnoj skupstini poslednjeg dana decembra 2008 god. pa ovome zbog cajtnota nije ukazana dužna pažnja. Iz izvora u Ministarstvu nauke doznalo se da se Ministar Djelic, kasnije u martu u svom kabinetu na sastanku sa članovima Upravnog odbora Instituta hvalio kako program VIND vise nije u obavezi MNTR, vec Vlade koja će isplatiti kredit, a da je formulacija iz Zakona u budžetu "uneta kako bi se Zakon lakše usvojio u Skupštini"(!).

Od 1. januara 2009. god. prestaje finansiranje projekta VIND koji je kontrolisala iskljucivo Vlada Srbije, odnosno MNTR i napred spomenuti profesori Novosadskog Univerziteta. Pored njih, monitoring nad utroskom sredstava iz "netransparentnih" donacija zvanicno su povremeno sprovodili predstavnici Evropske Komisije (EK) u IAEA, kao i američka DOE (Department of Energy).

Institut konstatuje da u budžetu za 2009.g. nisu predvidjena sredstva za finansiranje ovog posla, a isluženi gorivi elementi i ostali RAO nalaze se u stanju koje zahteva HITNO zbrinjavanje, sa aspekta bezbednosti po okolinu.

Vlada na sednici od 26. februara donosi predlog oktroisane Odluke da INNVinca podigne kredit od 25 miliona dolara za zbrinjavanje i odnosenje otpada u Rusiju i poboljsanje stanja hangara za skladistenje ostalog RAO.

Pri svemu tome, Ministarstvo a ni podpredsednik Vlade Božidar Djelić, zvanično ne konsultuju niti obaveštavaju Institut o namerama da mu nametnu zaduženje od 25 miliona dolara.

O svemu šta je radio ministar B. Djelic u vezi kredita od 25 miliona dolara, saznalo se kada je UO INN Vinča usvajao popis sredstava i potraživanja, pocetkom marta 2009.godine. Tada Vlada pokušava da UO nametne prihvatanje već pripremljene Odluke o zaduživanju Instituta kod komercijalnih banaka, uz državu kao žiranta. Vazna napomena – veliki kredit od 25 miliona dolara bio je predvidjen da se uzme bez javnog tendera, i to direktnim ugovaranjem predstavnika drzave sa "nekom" od komercijalnih banaka.

Svesni da to znači ubrzani stečaj Instituta članovi UO odbijaju da prihvate nametanje Vladine odluke i izazivaju lavinu besa i pritisaka iz MNTRa. Sa Vladinom odlukom ne saglašavaju se ni dva člana UO koje je postavila Vlada, pa oni uskoro bivaju zamenjeni  po nanetoj šteti Vinčancima dobro poznatim starim-novim kadrovima: eks ministrom Dr Draganom Domazetom, novim predsednikom UO i njegovim eks zamenikom Mr Radojicom Pešićem, predugo bez napredovanja u naučnom zvanju na svom matičnom fakultetu.

Krajem marta na sajtu Narodne Skupstine pojavljuje se nacrt Zakona o zaštiti od jonizujuceg zračenja i nuklearnoj sigurnosti, koji NE SADRZI KASNIJE DOPISANI cl. 48a, o formiranju JP NOS.

      Sredstva za licne dohodke saradnicima naucnih instituta, pa i Vinče kasne po nekoliko meseci, posebno sredstva za obavezne doprinose. Finansiranje je projektno, za realizaciju projekata u okviru programa VIND ne stiže NIŠTA.

14.04.2009. predsednica Republičkog sindikata nauke Dr Djurdjica Jovović upućuje otvoreno pismo Božidaru Djeliću zbog neispunjenih finansijskih obaveza, dok ministar nastavlja da se hvali uspesima naše nauke uz obavezno slikanje sa dobitnicima nagrada na medjunarodnim takmicenjima.

Krajem maja u Skupstini je usvojen Zakon o zastiti od jonizujuceg zracenja i nuklearnoj sigurnosti (Sl.list RS 50/09), (nadalje ZZJZNS), a uoci samog usvajanja pojavljuje se i "prikriveno" ubacuje u Zakon, bez stručne i javne rasprave član 48a o upravljanju Nuklearnim objektima Srbije formiranjem Javnog preduzeća. Navodimo "progurani" sporni član iz pomenutog Zakona:

Upravljanje nuklearnim objektima

Član 48a.

Upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji je delatnost od opšteg interesa.

Za obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog člana osniva se javno preduzeće.

Sredstva za osnivanje i rad javnog preduzeća iz stava 2. ovog člana čini deo sredstava u državnoj svojini, u institutima čiji je osnivač Republika Srbija, i to: objekti, oprema i uređaji Instituta za nuklearne nauke Vinča i Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, a koji su u funkciji obavljanja delatnosti upravljanja nuklearnim objektima za koje se osniva javno preduzeće.

Sve ovo izgleda da se čini se da bi se našao modus za podizanje tog famoznog kredita za obavljanje sigurnosno veoma osetljivog posla za koji se država obavezala – odnošenje isluženog rekatorskog goriva u Rusiju. Medjutim to je istovremeno i modus za postavljanje politički podobnih kadrova na funkcije upravljanja u JP, a koji su bez ikakvog iskustva u radu sa nuklearnim materijalima i tehnologijama.

Istog dana počinju pritisci, naredjenja o iseljenju, direktive o preuzimanju opreme, bez ikakvih konsultacija i deobnog bilansa, sve od strane tzv direktora JP u osnivanju, Mr Radojice Pešića (JOS JE CLAN UO INN Vinca) i pomocnika u MNTR , Dr Miroslava Veskovica.

Lansira se neki predlog Vlade Srbije o formiranju JP i dostavlja po Institutu radi daljeg uznemiravanja zaposlenih i nastajanje licitiranje ciju ce sve UREDNO REGISTROVANU DELATNOST  preuzeti maglom obavijeno JP, kao i koje ce im sve zgrade biti potrebne, koliko ljudi itd.

Ni posle više žalbi predstavnika oštećenih Laboratorija Instituta, na čiju se delatnost i opremu direktno atakovalo nema nikakvog pismenog reagovanja u zaštitu prava Instituta od strane njegovog direktora, Dr Jovana Nedeljkovića niti od državnog sekretara u MNTR, do jučerašnjeg saradnika  Instituta Dr Snežane Pajević. Predsednik UO odbija da zakaže vanrednu sednicu UO, ali zakazuje redovnu usred kolektivnog godisnjeg odmora, obaveznog za Institut. U toku kolektivnog g.o. JP "u formiranju" i njegov direktor Mr Radojica Pešić (u sukobu interesa) sastavljaju nekakav cenovnik usluga, Pravilnik o radu i postavljaju Upravni Odbor JP, na čije čelo dolazi Dr Uranija Kozmidis-Luburić, profesorka iz Novog Sada, u predhodnoj Vladi  državni sekretar ministra za nauku, psihologa Ane Pesikan, zadužena za nuklearnu sigurnost.

U toku godišnjeg odmora Trgovinski sud registruje JP NOS na istoj adresi  na kojoj je INNVinca.

Početkom jula Srbiju i Institut u Vinči posećuje generalni direktor Medjunarodne agencije za atomsku energiju, čuveni Mohamed El Baradej, koji je zatečen žalosnim i opasnim stanjem radioaktivnog materijala i gorivih elemenata u koje se uverio ličnim uvidom. Ministar Djelić i ostali državni rukovodioci komentarišući u javnosti ovu posetu ne spominju nikakvo Javno preduzeće, ni podizanje kredita ni cepanje Instituta i otimanje njegove opreme, nabavljene van budžetskih sredstava, nego Djelić izjavljuje da su sredstva obezbedjena najvećim delom iz donacija više zemalja u iznosu od 23 miliona dolara i da nedostaje samo 2 miliona dolara koje će Srbija lako namaći.

Mesec dana posle registracije JP NOS na web stranici Skupstine Srbije pojavljuje se Predlog Zakona o izmeštanju reaktorskog goriva, po sporazumu sa Ruskom stranom, potpisnici Djelic i Kirilenko (u prilogu) u kome nema ni pomena o Javnom preduzecu i kreditu, bas kao i u razgovorima sa El Baradejom. I danas je taj predlog zakona na sajtu Skupstine, u Vinči poznat kao zakon o ponovnom "magarčenju" Vinče.

OSTAJE PITANJE SA KOJOM NAMEROM SE OVO RADI?

Proverom kod Agencije za privredne registre saznalo se da je JP NOS registrovano ZA VRŠENJE KOMUNALNIH DELATNOSTI i spoljnotrgovinski promet, bez dodirnih tačaka sa nuklearnim objektima i radioaktivnim otpadom. Otkriveno je da ovo JP izmedju ostalog "posluje" preko donedavno blokirane Metals Banke iz Novog Sada čiji su akcionari neki Novosadski profesori i članovi njihovih porodica. Medjutim, to Mr Radojicu Pešića ne sprečava da nastavlja da traži objekte i opremu iz Laboratorije Zaštita koju ova Laboratorija koristi za svoje osnovne delatnosti, definisane u Statutu. Takodje, nastavlja se sa pritiscima da u tom novom preduzeću budu svi ljudi i objekti NTI Centra (istrazivacki reaktori RA i RB), a da se laboratorija za Termotehniku iseli. I ovih dana se nastavljaju permanentni pritisci na ljude da "dobrovoljno" predju u JP pošto prethodno raskinu sa Institutom radni odnos, bez ikakvih garancija da će to preduzeće profunkcionisati.

Svi poslovi, koji se sada izvršavaju izuzetno sporadično i bez zvanično odobrenog plana finasiranja i programa realizacije projekata na VINDu za 2009.g.  obavljaju se pod visokim rizikom da se desi akcident. Pritom, svi ljudi su finansirani od strane Instituta, na uštrb drugih projekata.

Kao posledica ostaje krajnje zabrinjavajuće stanje visokoradioaktivnih gorivih elemenata i zabrinost ljudi koji tu problematiku poznaju kako se uopšte u datim okolnostima posao može obaviti a da to bude bezbedno po ljude i okolno stanovništvo.

Zabrinutost je naročito pojačana posle nedavne prve posete ministra Djelića naučnicima u Institutu kad im je otvoreno skrenuo pažnju da se oni ništa neće pitati nego samo ima da slušaju naredjenja "odozgo", kao i da će se u mišijoj rupi naći oni koji budu pisali po novinama ili davali obaveštenja novinarima. Odlično znamo šta je to što vreba "odozgo" i da političke funkcije nisu garancija da se ovako rizičan posao može  prepustiti nestručnjacima. Slavopojke i pretnje su sada medjusobno izmešane, i uz najavljenu blokadu prodiranja istine do široke javnosti mogu samo da kriju zle namere i planove destrukcije da se ovaj naš renomirani naučni institut definitivno rasturi, čak po cenu ugrožavanja života i zdravlja stanovništva, kao i ugleda zemlje.

Prof. Dr. Jasmina Vujić, dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta u Berkliju

Dr. Ružica Nikolić, diplomirani fizikohemičar – radiohemičar

Dr. Dragan Alavantić, naučni savetnik i član U.O. INN "Vinča"