Српска наука "звезда у успону"

*Српска наука „звезда у успону" *

Очигледан пораст научних чланака објављених протеклих година у водећим светским часописима могао би ускоро да буде заустављен! На истом списку и двојица наших научника – академик Иван Гутман и др Стево Стевић

[image: http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/121808/i/1/Nauka.jpg]

Детаљ са Фестивала науке у Београду (Фото Танјуг)

„ПОЛИТИКА" САЗНАЈЕ
Србија је светска „звезда у успону" (Rising Stars) у неколико научних подручја, обзнанио је недавно угледни „Сајенс воч" (Science Watch)!

И упућенога и неупућенога занимаће, свакако, да је озбиљан искорак у објављивању научних чланака (радови) начињен у биологији и биохемији, хемији, клиничкој медицини, рачунарским наукама, наукама о материјалима, математици, инжењерству, неуронаукама, фармакологији и токсикологији и физици.

Подједнако радује сазнање да су се међу „звездама у успону" нашла и двојица српских научника: академик Иван Гутман с Природно-математичког факултета у Крагујевцу (за период август – октобар 2008; објављено у марту 2009) и др Стево Стевић из Математичког института САНУ (за период јун – август 2008; објављено у јануару 2009) и октобар – децембар 2008; објављено у мају 2009).

Наша земља је у неколико наврата и лане издвојена на страницама бесплатних веб услуга (web servis) компаније „Томсон-Ројтерс", која кроз сажете статистичке извештаје обелодањује преглед кључних кретања у основним научним истраживањима у целом свету. Процене које указују на убрзан напредак српских истраживача и установа утемељене су на библиометријским подацима, прикупљаним за потребе друге услуге истог понуђача, назване „суштински научни показатељи" (Essential Science Indicators), чије се коришћење наплаћује.

*Десет области*

Пратећи најновије двомесечне промене чињеница (сваког друго се занављају), „Сајенс воч" је објавио списак научника, института, земаља и часописа који су постигли највећи постотак у свеукупном навођењу (цитирање) на измаку 2009.

У години за нама Србија се више пута појавила међу државама у категорији „звезда у успону" које су оствариле највећи процентуални пораст цитираности научних радова у десет области истраживања (наводимо само податке који се односе на 2009. годину):

у раздобљу децембар 2008 – фебруар 2009. (објављено у јулу 2009) у хемији, инжењерству, наукама о материјалима и математици;

у периоду фебруар – април 2009. (објављено у септембру 2009) у хемији, клиничкој медицини, инжењерству, наукама о материјалима, математици, неуронаукама и физици;

од априла до јуна 2009. (објављено у новембру 2009) у биологији и биохемији, хемији, клиничкој медицини, инжењерству, наукама о материјалима, математици, неуронаукама и физици;

у раздобљу јун – август 2009. (објављено у јануару 2010) у биологији и биохемији, хемији, клиничкој медицини, рачунарским (компјутерским) наукама, инжењерству, наукама о материјалима, математици, неуронаукама, фармакологији и токсикологији и физици.

*Наговештај стрепње*

Узмемо ли у разматрање учесталост штампања у водећим међународним часописима, јасно је да су разматрањима „Сајенс воча" обухваћени научни радови у којима се представљају резултати истраживања из времена пре смањивања новчаних издатака у фондовима за науку, а оне су – према мишљењу овдашњих научника – обележиле 2009. Можемо ли, стога, стрепети да ће у анализама које се тичу друге половине претходне године (биће обелодањене следећих месеци) изостати овако лепи резултати?

Занимљиво је још једно упоређивање које је скоро угледало светлост дана, а тиче се наше земље и неколико земаља из окружења. У деценији коју смо оставили за нама Србија је у броју научних чланака претекла Словенију, Бугарску и Хрватску. Набрајање је закључено крајем октобра. У свим годинама које су претходиле (за 2000–2003) израчунат је просек, три поменуте земље биле су испред Србије.

За српске истраживаче најплодније године биле су 2007. (с 2.054 рада) и 2008. (с 2.558 радова), што подједнако важи и за три остале земље. И у 2009.
ће, сасвим је извесно, бити више од 2.000 радова (крајем октобра избројан је 1.991).

Обесхрабрује, међутим, чињеница да се постојани раст из године у године у претходној преобратио у лагани пад! Да ли је то довољно упозорење, имајући у виду да научна истраживања дају опипљиве плодове тек после неколико година улагања (и неговања)?

*Станко Стојиљковић*



[објављено: 01/02/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srpska-nauka-zvezda-u-usponu.sr.html


Српска наука „звезда у успону"

Скептик , 01/02/2010, 10:10
Ако се број научних радова пореди према броју становника ми смо четири пута мање успешни д Словеније а 2 пута од Хрватске. Тако да разлога за оптимизам реално нема. Српска наука је у дубоком бунару.




obavešteni čitalac , 01/02/2010, 11:18
Каква је то 'звезда у успону' која је одлучила да угуши највећи научни пројекат у Србији – изградњу Акцелераторске инсталације Тесла у Институту Винча, која је требало да постане експериментална инсталација за основна и примењена истраживања у бројним научним областима, и донесе најсавременије дијагностичке методе за здравство и при томе још уштеди фондове социјалног осигурања? Да се не спомиње проценат који се из буџета издваја за науку, који је – најмањи у Европи. У коју, како нас званичници уверавају, желимо да идемо. Оваква политика нашу науку не води у Европу него у - Африку.




naučnik ovdašnji , 01/02/2010, 11:19
Ха ха, звезда у успону. Баш добар виц за добро јутро.




Cinic , 01/02/2010, 13:13
To sta nosi stvaralcku osobinu nemoze da se nauci a to sta je vaznije oni koji ne pripadaju vecini vec oni malobrojni koji zive za stvaranje vrednosti i zive za napredni srbiju, prepoznaju jedan drugog.




Srpski naucnik iz Afrike, 01/02/2010, 13:30 Ne potcenjujte Afriku - juznoafricka nauka je daleko naprednija od mnogih "neafrickih",a (na zalost) i od srpske...Srbija bi (u tom pogledu) pre mogla da se ugleda (na ovu africku nauku) nego da potcenjuje... Pozdrav srpskim naucnicima ma gde bili :)




Cinic , 01/02/2010, 13:34
To sta nosi stvaralcku osobinu nemoze da se nauci a to sta je vaznije oni koji ne pripadaju vecini vec oni malobrojni koji zive za stvaranje vrednosti i zive za naprednu srbiju, prepoznaju jedan drugog.




hemicar , 01/02/2010, 19:09
Ovaj tekst "Politike" nije korektan prema akademiku Ivanu Gutmanu. On ne samo da je najbolji hemičar u Srbiji nego svojim naučnim doprinosom spada u sam vrh svetske teorijske hemije. Treba reći da je profesor autor preko 1000 naučnih radova i da jegov rad ima preko 9500 citata.




Gvido , 01/02/2010, 19:17
Zaista zanimljivo! Cak se i nauka u Srbiji razvija prema merama koje pravi Tompson-Rojters! Mogao bi kriterijum za dobru pljeskavicu tako da postane hamburger :-)))




ss-USA , 01/02/2010, 20:43
Da je nosoj zemlji stalo do nase nauke u globalu (svaka cast nekim izuzetnim
pojedincima) vec bi uspostavila saradnju sa nasim naucnicima po inostranstvu.




Брана Димитријевић, 02/02/2010, 14:12
Ретко неуспела лакировка. Још да су покупљена сва она деца што их по свету разјурисмо, да су урачунати и они по страним научним институтима, били бисмо
- велесила!!!





назад на
текст<http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srpska-nauka-zvezda-u-usponu.sr.html>