Istina o Vinči

Istina o Vinči

Odgovor državnom sekretaru za nauku dr Uraniji Kozmidis – Luburić, povodom njenih izjava za medije o Laboratoriji  "Zaštita" Instituta "VINČA"i "VINČI" u celini. 

 

Uprkos zvaničnim optimističkim kazivanjima o brizi za nauku, pokazuje se da se u nas već duže vreme sprovodi jedna neobjavljena naučna politika koja za posledice može imati nepovratno razaranje suptilnog tkiva misaonog života, koje u ovom momentu predstavlja najveći domet naše naučne i tehnološke pismenosti. Ono je stvarano sa najvećom brigom i požrtvovanjem više generacija i decenija unazad, a sada se briše potezom pera jedne arogantne i osione politike čiji je protagonista u ovom momentu dr Uranija Kozmidis-Luburić.

 

U toku je intenzivna medijska hajka i brukanje Laboratorije "Zaštita" i čitavog Instituta "VINČA", koja nanosi i neprocenjivu štetu čitavoj našoj nauci. Oni isti ljudi koji su čistili Jug Srbije od ostataka NATO bombi sa osiromašenim uranom, pod najtežim i često po život opasnim uslovima, a uz dnevnice koje su bile niže od dnevnica molerskog pomoćnika, sad su od dr Uranije Kozmidis-Luburić javno proglašeni za "Grupu ljudi (iz Vinče) [koja je] zloupotrebila projekat i htela da od države potpuno neopravdano uzme skoro 200.000 evra." Da se čovek zapita jesu li to lopovi i prevaranti uhvaćeni na delu za čiju je neutralizaciju, izgleda, bila čak neophodna i pomoć mlade članice NATO pakta - Madjarske.

 

Na takav zaključak upućivao bi i sledeći iskaz:  " Mađarski stručnjaci su posao odradili za dva dana, a s njima je bilo šest mladih ljudi iz Novog Sada, koji su merili radioaktivnost. Nema govora o angažovanju „30 stručnjaka iz Vinče"... Sad im je državni sekretar kriv što su izgubili posao, pa traže da se ispitaju moji privatni računi. Ćutala sam, ali više ne mogu: Vinča, nekad ugledan institut, sad je konglomerat svega i svačega. Htela sam da napravim red, ali mnogi kojima nered odgovara to ne bi želeli".
Tako Kozmidis-Luburić.

 

A istina je sledeća:

 

Radnici madjarske firme su kapsulirali oko 50 radioaktivnih izvora, a Laboratorija "Zaštita" je u svome dugom trajanju dosad obavila na hiljade takvih operacija i to bez ikakve pompe. Takođe, Ministarstvo nauke naredilo je da Laboratorija mađarskom "Izotopu" stavi na raspolaganje sve svoje resurse i to bez pare i dinara nadoknade, što je naravno njihovu ponudu učinilo jeftinom.  Tridesetak radnika Vinče je po naredbi direktora prisluživalo u poslu za koji su sami stručno bili mnogo pozvaniji da ga urade od onih kojima su prisluživali. Postupci Ministarstva za nauku koji si do svega ovoga doveli su, najblaže rečeno, neobični. Hoće li nam i preostali deo puta u Evropu biti po ovakvom modelu?

 

Država traži od "Zaštite" da se angažuje u svakoj prilici, kao vojska, ili još tačnije, kao rezervisti – pa posle sa dnevnicama kako bude. Najjeftinije za državu da ih uopšte i ne bude. A pošto Laboratorija nije na budžetu kao vojska, iz kojih sredstava da nabavi opremu? Ministarstvo nauke oduzima nam poslove na kojima bismo mogli da je zaradimo. Već se u folkloru  predlaže, radi unošenja jasnosti, da Ministarsvo za nauku ono "za" u svome imenu pretvori u "protiv".

 

Ipak, dr Uranija Kozmidis-Luburić je objektivnija nego što bi se iz dosad navodjenog moglo pomisliti. Kad treba, ume ona i da pohvali. Evo šta kaže za novoosnovanu Komisiju za odredjivanje mesta za trajno odlagalište radioaktivnog otpada. "Ja sam predsednik te komisije i univerzitetski profesor fizike na FTN u Novom Sadu, a predsednik regulatornog tela je najbolji nuklearni fizičar u ovoj državi, profesor Bikit, koji vodi najbolju laboratoriju za merenje radijacije, u Novom Sadu."

 

Transparentno! Pošteno!  U Novom Sadu - ej!

 

Kada je već ovako bez dlake na jeziku, najbolje bi bilo da objavi svoj plan za "VINČU" za koji se, po onom što se događa, može naslutiti da mu je glavni cilj da "VINČU" postepeno pretvori u skladište otpada, u koje će stranci, po analogiji, "jeftino" dovoziti i smeštati sav mogući otpad, a uz pohvalu da su nas spasili od needukovanih i pokvarenih domorodaca.

 

Pa ipak, na kraju, da se čovek zapita, na čemu Kozmidis-Luburić zasniva svoje pravo da daje ovakve apodiktične ocene o čitavim naučnim ustanovama, kada se po merilima tog istog Ministarstva nauke, čiji je trenutno činovnik, jedva može i nazvati naučnim radnikom. Ali bi se zato, zbog svega onoga što je oko  nauke uradila, sa mnogo više razloga mogla nazvati važnim činiocem u razaranju nauke u nas.

 

Dr. Dragomir M. Davidović
naučni savetnik laboratorije "Zaštita"
u Vinči, 03.07.2008.g.