| KRIZA U "VINČI" Preti li Srbiji nuklearna katastrofa? „Jedini način da se visokoradioaktivno istrošeno gorivo spakuje u specijalne kontejnere i preveze u Rusiju jeste da se koristi specijalna robotika – oprema za daljinsko upravljanje i izuzetne mere zaštite da ne bi došlo do havarija i kontaminacije ne samo Vinče nego i dela teritorije Beograda", objašnjava profesorka Vujić Dugogodišnje nezadovoljstvo zaposlenih u Institutu nuklearnih nauka (INN) „Vinča" ovih dana dovedeno je do usijanja. Zaposleni u tom Institutu posebno su nezadovoljni što je Vlada Srbije pre četiri meseca formirala Javno preduzeće (JP) „Nuklearni objekti Srbije" (NOS). Nezadovoljni odnosom vlasti, naučnici tog instituta upozoravaju na dalekosežne posledice i najavljuju odlučnu borbu svim pravnim sredstvima. „Nastojaćemo svim pravnim sredstvima da se odluka o formiranju JP 'Nuklearni objekti Srbije' obori i sačuva jedinstven Institut za nuklearne nauke, kakav je prepoznatljiv u svetu, a koji i pored svih muka koje mora da podnosi uspeva da bude jedna od značajnijih naučnih ustanova u regionu", navode u sindikatu Nuklearnog instituta „Vinča". Formiranje preduzeća „Nuklearni objekti Srbije" naučnici „Vinče" tumače kao pokušaj države da „pocepa" Institut. Problemi u „Vinči" datiraju još od 2003. godine. Nekada renomirani rasadnik naučnika, cenjenih širom sveta, sada se zbog nesuglasica na relaciji naučnici - vlast, nalazi pred gašenjem. „Ova vlada na prevaru i bez znanja čak i članova Upravnog odbora iz Instituta pokušava da nametne Institutu obavezu podizanja kredita od 25 miliona dolara umesto države Srbije. Ispostavlja se da se budžetom za 2009. obustavlja finansiranje projekta VIND, računajući da se Institut zaduži i pod hitno baci u stečaj, na šta UO nije pristao", navode u sindikatu INN „Vinča". Aluminijumske košuljice su korodirale, gorivo "curi", tj. cure fisioni proizvodi kao što su cezijum i stroncijum, a voda u bazenu bila je izuze-tno zagađena i mutna PRITISCI I PRETNJE Zaposleni tvrde da se na njih vrši pritisak kako bi pristali na uzimanje kredita. „Pritisci su sa raznih strana: iz Ministarstva za nauku i ministra Đelića lično. Bez javne rasprave donet je Zakon o jonizirajućem zračenju sa naknadno ubačenim članom o formiranju JP NOS. Institut 'Vinča' je ravnopravna članica Beogradskog univerziteta, pa je nečuveno da se tako drastično krši autonomija Univerziteta i od jednog njenog dela pokušava napraviti Javno preduzeće uz zaplenu opreme koja ne pripada vladi nego Institutu. Takođe je nečuveno da se propisuje da delatnost JP preuzima takoreći svu delatnost za koju je jedino kompetentna i registrovana Laboratorija 'Zaštita' u 'Vinči'. Slede i pritisci novog predsednika UO Dragana Domazeta, eks-ministra poznatog nam iz ranijih pokušaja rasturanja. Sve je kulminiralo ovih dana kada stižu dopisi tim ljudima da potpišu sporazumni raskid radnog odnosa sa INN 'Vinča'. Ministar Đelić je 4. novembra 2009. prvi put u svom mandatu došao u posetu saradnicima Instituta, ali je našao za potrebno da prstom zapreti da će saterati u mišju rupu one koji mu rade iza leđa i pišu po novinama, a glupi su jer nisu pristali na boljitak sa ponuđenim kreditom", navode u sindikatu. „I pored prihvatanja raznih međunarodnih obaveza u vezi sa zaštitom od zračenja i sigurnošću nuklearnih objekata, Vlada Srbije ulaže sve manje i manje budžetskih sredstava u efikasno sprovođenje projekta VIND na koje se obavezala" Jasmina Vujić, profesor ŠESTOGODIŠNJE NEZADOVOLJSTVO Nezadovoljstvo naučnika počelo je pre šest godina kada je tadašnji ministar nauke Dragan Domazet izašao sa predlogom da se Institut „Vinča" transformiše tako što će se podeliti na nekoliko delova. Domazetov predlog je, međutim, naišao na oštru osudu naučne javnosti u Srbiji ali i preko stotinu eminentnih stručnjaka iz sveta koji su svojim potpisima peticije podržali jedinstvo Instituta. Oni su smatrali da bi se takvom transformacijom izgubila prepoznatljivost Instituta u svetu. Predsednica Udruženja dekana nuklearnih fakulteta u Sjedinjenim Američkim Državama Jasmina Vujić, koja je pre odlaska u SAD osam godina radila u „Vinči", kaže da je protiv cepanja Instituta dobila 142 potpisa podrške akademika i naučnika u najvećim institutima i univerzitetima. Još jedna odluka tadašnje Vlade Srbije izazvala je oštre reakcije naučne i stručne javnosti, a odnosila se na vraćanje u zemlju porekla čistog uranijumskog goriva, nabavljenog da posluži kao zamena isluženom gorivu reaktora RA koji je sa radom počeo 1986. godine. „SAD, naročito posle terorističkog napada 2001. godine, počinju da vrše veoma veliki pritisak direktno ili preko IAEA u Beču, da se iz svih istraživačkih reaktora koji su koristili visokoobogaćeno uranijumsko gorivo, to gorivo izmesti i vrati u zemlju porekla. Pod ogromnim pritiskom, i bez konsultovanja sa stručnjacima u oblasti nuklearne tehnike, tadašnja Vlada Srbije 2002. pravi ogromnu grešku i odlučuje da vrati 48 kg 80% visokoobogaćenog svežeg uranijumskog goriva", kaže Vujićeva. Prema njenom, a i mišljenju sindikata zaposlenih u Institutu „Vinča", takva odluka doneta je na prečac, bez šire diskusije i bez ikakvog zakonskog osnova ili potpisanog dokumenta. „Državni i međudržavni dokumenti potpisani su tek 2004. godine. Tim aktom i odlukom da krene u dekomisiju reaktora 'RA', Vlada Srbije je, bez javne rasprave ili barem bez detaljne diskusije sa stručnjacima u oblasti nuklearne tehnologije, drastično promenila svoju dugoročnu strategiju u nauci i tehnici, 'oslobodila' se strategijski veoma važnog nuklearnog materijala, i jednim potezom prekinula bilo koji budući razvojni put u ovoj veoma važnoj oblasti. U žurbi da vrati izuzetno dragoceno visokoobogaćeno sveže gorivo (trenutno je cena basnoslovna, jer to gorivo više ne može ni od koga da se nabavi), Vlada Srbije je zaboravila da je u isto vreme mogla da reši i problem 2,5 tona istrošenog visokoradioaktivnog goriva koje se još uvek nalazi u bazenu za hlađenje u katastrofalom stanju. Aluminijumske košuljice su korodirale, gorivo 'curi', tj. cure fisioni proizvodi kao što su cezijum i stroncijum, a voda u bazenu bila je izuzetno zagađena i mutna. Jedini način da se ovo visokoradioaktivno istrošeno gorivo spakuje u specijalne kontejnere i preveze u Rusiju, jeste da se koristi specijalna robotika – oprema za daljinsko upravljanje i izuzetne mere zaštite da ne bi došlo do havarija i kontaminacije ne samo Vinče, nego i dela teritorije Beograda", objašnjava profesorka Vujić. RASADNIK NAUČNIKA
Institut je osnovan 1948. sa zadatkom da se bavi naučno-istraživačkim radom u oblasti fizike, i naš čuveni naučnik Pavle Savić u saradnji sa Robertom Valenom dobio je zadatak da oformi Institut. Pre Drugog svetskog rata, Pavle Savić je radio u Francuskoj sa Irenom Zolio-Kiri, ćerkom Marije Kiri, i njihova laboratorija bila je na "milimetar" od otkrivanja fisije. Uz tehničku pomoć iz Sovjetskog Saveza, Institut za nuklearne nauke "Vinča" sagradio je istraživački nuklearni reaktor "RA" 1958. godine. Snaga tog reaktora bila je 6,5 MW, teška voda je korišćena kao moderator neutrona, a mogao je da koristi uranijumsko gorivo različitih obogaćenja – od nisko do visokoobogaćenog goriva (80% obogaćenog U-235). Prvo gorivo je nabavljeno 1959. godine, kada je reaktor počeo da radi. Za 60 godina postojanja, "Vinča", koja se opravdano i danas smatra naučnom baštinom Srbije i dragocenim rasadnikom kadrova iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka, iznedrila je preko 500 doktora nauka, dala više od 100 univerzitetskih profesora i preko 20 akademika, uz preko 20.000 objavljenih naučnih i stručnih radova. Istraživački nuklearni reaktor "RA" decenijama je bio okosnica multidisciplinarnog nuklearnog programa u Srbiji. Skupština Srbije je 15. decembra 1977. preuzela prava i obaveze osnivača Instituta za nuklearne nauke "Vinča", a to znači da je istovremeno i obezbeđivala sredstva u budžetu Srbije za finansiranje rada reaktora "RA". Od 1977. do 1997. namenski su obezbeđivana budžetska sredstva koja su usmeravana preko Ministarstva za nauku Srbije. U isto vreme kupljeno je visokoobogaćeno sveže uranijumsko gorivo iz Sovjetskog Saveza, da bi se ugradilo u reaktor "RA" umesto istrošenog goriva, ali rad tog reaktora nije nastavljen. Izmeštanje istrošenog visokoradioaktivnog goriva je izuzetno skupo, te Vlada Srbije nije od 2002. godine do danas uspela da reši problem finansiranja, mada je svake godine potpisivano po nekoliko sporazuma ili protokola. U sindikatu zaposlenih u Institutu „Vinča" tvrde da nije bilo političke volje da se reši problem oko vraćanja visokoobogaćenog goriva, a da se u isto vreme nastavi sa istraživačkim radom. „Libija je, na primer, za pristanak da vrati sve količine svog visokoobogaćenog goriva uspela da u pregovorima postigne da se nastavi rad njihovog istraživačkog reaktora, da se plati redizajniranje reaktora za niskoobogaćeno gorivo, i da se u okviru tog dogovora i istrošeno gorivo besplatno preveze, a novo niskoobogaćeno gorivo nabavi takođe besplatno", objašnjavaju u sindikatu. Profesorka Vujić dodaje da se vlada umesto takvog pristupa odlučuje na zatvaranje (dekomisiju) reaktora "RA" kroz Program VIND (Vinca Institute Nuclear Decommission). „Nažalost, i pored prihvatanja raznih međunarodnih obaveza u vezi sa zaštitom od zračenja i sigurnošću nuklearnih objekata, Vlada Srbije ulaže sve manje i manje budžetskih sredstava u efikasno sprovođenje projekta VIND na koje se obavezala", kaže Vujićeva. „Imao sam u planu podelu Instituta, ali sa ciljem boljeg funkcionisanja, a to je da se podeli naučno-istraživački deo i privredni deo" Dragoslav Petrović, bivši direktor INN "Vinča" SPORNA ŠIFRA Pritisnuta međunarodnim obavezama, Vlada Republike Srbije ove godine zahteva od Instituta "Vinča" da se zaduži kod stranih banaka za sumu od minimum 25 miliona dolara. Kako Upravni odbor i Naučno veće Instituta to odbijaju, Vlada Republike Srbije šalje predlog izmena Zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, tj. o dodavanju člana 48a, Skupštini Republike Srbije, koja izmene usvaja. Na osnovu člana 48a vlada osniva Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije", koje je registrovano u Agenciji za privredne registre 27. jula 2009. godine sa šifrom delatnosti 90000 - odstranjivanje otpadaka i smeća, sanitarne i slične aktivnosti. „Javno preduzeće 'NOS' brutalno otima imovinu i skupocenu opremu koja je pripadala trima laboratorijama Instituta 'Vinča', a zaposleni u tim laboratorijama se ucenjuju da potpišu ugovor sa JP 'NOS'. Napravljen je strahoviti haos u Institutu, timovi koji su trenirani više godina za vrlo osetljivu i izuzetno opasnu operaciju vađenja, pakovanja i prevoza visokoradioaktvnog visokoobogaćenog uranijumskog goriva, su rastureni, određen broj stručnjaka odlučio je da se penzioniše, veliki broj zaposlenih ne želi da pređe, čak ni pod pretnjama, jer nisu rešeni problemi beneficiranog radnog staža, plata, rukovođenja i novih timova", navode u sindikatu. Naučnici opominju da sa „gledišta sigurnosti nuklearnih objekata za koju je ovo Javno preduzeće osnovano – nastala je izuzetno kritična situacija koja može vrlo lako da dovede do nuklearnih havarija sa nesagledivim posledicama ne samo za Vinču, već i za okolinu Beograda. VRAĆANJE U RUSIJU
Istrošeno nuklearno gorivo u Vinči, koje predstavlja najjači izvor radijacije u zemlji, tokom 2010. godine mora biti transportovano u Rusiju. VIND projektom predviđen je transport istrošenog goriva iz reaktora u Vinči na reprocesuiranje u Rusiju, dekomisija samog reaktora (prilagođavanje zgrade reaktora za korišćenje u drugu svrhu bez ograničenja) u skladu sa sigurnosnim standardima, predviđenim rokovima i procenjenim troškovima, kao i rešavanje problema skladištenja radioaktivnog otpada. Pošto skladište visokoobogaćenog svežeg ili istrošenog nuklearnog goriva predstavlja opasnost od potencijalnih terorističkih napada, SAD i Rusija su 2004. postigle sporazum o vraćanju te vrste goriva u zemlju porekla. Uzbekistan i Češka su prošle godine vratile istrošeno radioaktivno gorivo u Rusiju, ove godine to su učinile Litvanija i Bugarska, slede Mađarska, Kazahstan, Libija, Rumunija, Poljska i 2010. Srbija. PODELOM DO BOLJEG FUNKCIONISANJA S druge strane, bivši direktor Instituta „Vinča", koji je na čelu te institucije bio u vreme mandata ministra Domazeta, Dragoslav Petrović kaže da jeste imao u planu podelu Instituta, ali sa ciljem boljeg funkcionisanja. „Bilo je ideja i trebalo je to uraditi - podeliti naučno-istraživački deo i privredni deo. Mislim da je i dalje šteta, jer u Vinči ima 11 hiljada kvadratnih metara neiskorišćenog prostora", kaže Petrović. Kao razlog što ta ideja nije sprovedena u delo, Petrović navodi da je ubrzo došlo do smene vlade, a tako i njega kao direktora Instituta. „Bez obzira na moje više puta ponavljane molbe da naučnici 'Vinče', koji su se borili protiv nametanja rešenja transformacije, izađu sa svojim predlogom rešenja, za tri godine, koliko sam bio resorni ministar zadužen za poslove nauke, nažalost, takvo rešenje nisam dobio, a nisam želeo da ga namećem" Aleksandar Popović, bivši ministar nauke i zaštite životne sredine „Došla je druga vlada koja nije imala tendenciju da to uradi. Tadašnji ministar za nauku Aleksandar Popović i premijer Vojislav Koštunica imali su drugu taktiku. Prosto nisu istrajali na tom projektu", objašnjava Petrović. Dragoslav Petrović, koji je visoki funkcioner Demokratske stranke (DS), a čiji su kadrovi sada na čelu Ministarstva nauke, tvrdi da mu nisu poznate sadašnje aktivnosti po pitanju Instituta u Vinči. „Ne bih mogao reći bilo šta. To su ozbiljne stvari. Nemam pojma šta sad prave tamo i kako to izgleda. Ne bavim se time ni na koji način. Ne mogu to da komentarišem, prosto ne znam kako sada "Vinča" funkcioniše. Prošlo je punih pet godina otkako ja nisam tamo. Izmenile su se okolnosti i ne bih mogao da komentarišem", tvrdi Petrović. Bivši ministar nauke, naslednik Domazeta, Aleksandar Popović, ne želeći da komentariše dešavanja u „Vinči", ne negira potrebu za reformacijom Instituta, ali tvrdi da je imao nameru da reformu sprovede u dogovoru sa naučnicima iz Instituta. „Svi su se, barem u vreme dok sam ja vodio ministarstvo, slagali u oceni da su 'Vinči' potrebne promene, a moja je ideja bila da prvo saslušam šta zaposleni u Institutu vide kao moguće rešenje, da se rukovodim pre svega njihovim viđenjem rešenja, i, naravno, materijalnim mogućnostima ministarstva. Nažalost, bez obzira na moje više puta ponavljane molbe da naučnici 'Vinče' koji su se borili protiv nametanja rešenja transformacije, izađu sa svojim predlogom rešenja i za tri godine, koliko sam bio resorni ministar zadužen za poslove nauke, nažalost, takvo rešenje nisam dobio, a nisam želeo da ga namećem", kaže Popović.  Ne želeći da komentarišu optužbe Sindikata zaposlenih u INN „Vinča" da je JP „Nuklearni objekti Srbije" formirano sa ciljem rasparčanja Instituta, iz Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja kratko su saopštili da JP danom registracije od Instituta za nuklearne nauke „Vinča" i Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina preuzima objekte, opremu, uređaje, postrojenja i sredstva, kao i deo zaposlenih tih instituta koji rade na poslovima i zadacima vazanim za obavljanje delatnosti za koje je osnovano JP i to sa stanjem na dan 30. juna ove godine.
"Pretežna delatnost Javnog preduzeća 'Nuklearni objekti Srbije' jeste upravljanje i održavanje nuklearnih objekata Srbije, kao i sprovođenje državnog projekta dekomisije u skladu sa međunarodnim propisima i standardima", navodi se u odgovoru iz Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. |
