RADIOAKTIVNO!

www.pescanik.net 

RADIOAKTIVNO!

Vesna Knežević Ćosić
18.10.2009.

Jednom davno živeo je kralj Mida, koji je sve što dotakne pretvarao u zlato i zbog toga bio vrlo nesrećan. Mnogo godina kasnije, u mesecu maju 2009, pohlepni srpski vlastodršci pretvorili su radioaktivni otpad u zeleni paket i tako postali još srećniji i uspešniji.

Zagađivanje Srbije više nije ograničeno samo na čerupanje resursa i njeno pretvaranje u mentalnu selendru, već se proširilo i na zasipanje obradivih površina hranivom za bilje koje je prezasićeno radionuklidima, toliko da se graniči sa odlaganjem nuklearnog otpada.

Ako se pitate zašto bi neko radio u korist svoje i opšte štete, odgovor je prost: raspon cena neorganskih đubriva na svetskom tržištu u direktnoj je vezi sa stepenom i količinom kontaminacije. Što je đubre radioaktivnije, cena je niža. A najjeftinije je ono koje je toliko nakrcano radionuklidima, da od radijacije prosto svetli u mraku kao sablasni neven, pa ga zato i najbeskrupulozniji trgovci zaobilaze i izbegavaju.

Međutim, narodni poslanici Srbije izglasali su novi zakon, koji omogućava uzvoz i distribuciju đubriva sa utrostručenom količinom radioaktivnih materija - cezijuma, uranijuma, torijuma i radijuma.

Limit su podigli na 10.000 bekerela po kilogramu, iako po Zakonu o zaštiti od zračenja sve što pređe 3.000 bekerela predstavlja opasan radioaktivni materijal i potpada pod specijalne mere skladištenja i uništavanja, dok je trudnicama, mlađima od 18 godina i svima bez zaštitne opreme zabranjen pristup i kontakt sa tim materijama.

Uprkos tome, 23 godine posle Černobila, radioaktivno đubrivo će se tretirati kao hrana za biljke, jer je tako odlučilo Ministarstvo poljoprivrede, a odluku su podržali narodni poslanici u Skupštini Srbije. Oni nastavljaju da profitiraju od štetnih odluka koje građane i zemlju guraju u propast. Jedino ostaje nejasno kako nisu zabrinuti za lično zdravlje, jer i oni će jesti namirnice hranjene cezijumom, uranijumom, torijumom i radijumom.

Iako je vlast utrostručila gornju granicu radiokativnosti, zakon je prošao, jer je predstavljen kao "pooštravanje režima nuklearne i radiacione sigurnosti u Srbiji i postizanje nivoa koji može da odgovori povećanim zahtevima sigurnosti".

Agencija za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije formirana je tek posle donošenja ovog zakona.

Podizanje nivoa dozvoljene radioaktivnosti predstavljeno je i sluzbeno obrazloženo kao „najznačajnija novina u odnosu na važeću regulativu, a čime se povećava efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućih zračenja."

Kakav je to "pooštreni režim radiacione sigurnosti Srbije" koji utrostručuje kontaminaciju? Normalno bi bilo da takve materije budu zaustavljene na državnoj granici i podvrgnute posebnim merama zaštite od radioaktivnog zračenja.

Ko ne veruje, neka pročita član šest Pravilnika o uslovima za utvrđivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja (Sl. glasnik RS, br. 64/09) koji glasi:

"Dozvoljena gornja granica radioaktivne kontaminacije, odnosno dozvoljene koncentracije aktivnosti radionuklida u neorganskim đubrivima jeste:

1) za uran (U 238) = 10 na četvrti Bq/kg

2) za radijum ( Ra 226 ) = 10 na četvrti Bq/kg

3) za cezijum ( Cs 137) = 10 na četvrti Bq/kg

4) za torijum (Th 232) = 10 na treći Bq/kg

Određivanje se vrši nisko-fonskom gama spektrometrijskom analizom metodom АSТМ Е-181-98/03."

Ugledni radiolog i doziometrista iz instituta Vinča, koji decenijama izlazi na teren i vrši merenja, koji je ceo radni vek proveo sa olovnom keceljom radeci oko reaktora, kaže da ovaj Zakon, ovako kako je napisan, može da se čita i kumulativno, pa da se od 10.000 bekerela tranformiše i u 40.000 bekerela radionuklida po jednom kilogramu.

A pošto se u spornom Zakonu pominje isključivo "metod ASTM Е-181-98/03", koji meri radioaktivnost "po američkom standardu za kalibraciju spektrometara", eksperti iz vinčanskog instituta više neće moći da vrše merenja, zato što "metod ASTM Е-181-98/03 u svojoj akreditaciji navodi samo jedna ustanova iz Novog Sada", objašnjava moj izvor iz instituta Vinča.

Na pitanje zašto branša ćuti, zašto se domaći eksperti za radioaktivnost ne oglase javno, imenom i prezimenom, jedini odgovor koji sam uspela da dobijem jeste da su srpski stručnjaci za zaštitu od radioaktivnog zračenja poslali pismo vladi u kojem upozoravaju na dalekosežnu štetu od novog zakona.

U međuvremenu, promocija novog zakona je nastavljena, posebno na svetski Dan zaštite životne sredine, pa su se čak i na ekološkim sajtovima našle pohvale u kojima se ističe da je novi zakon donesen "radi pooštravanja režima nuklearne i radijacione sigurnosti u zemlji". Kao da niko od onih koji su ga izglasali nije pročitao tekst zakona pažljivo i do kraja, sve do kobnih 10.000 bekerela po kilogramu za cezijum, radijum, torijum i uranijum. Možda je razlog u tome što je zakon u Skupštinu išao u paketu sa još 16 ekoloških zakona i što je toga dana na dnevnom redu bilo čak 48 tačaka. Tako su domaći parlamentarci omogućili radioaktivne njive i kontaminiranu životnu sredinu, i to usred kampanje Očistimo Srbiju.

Zato su istoga dana imali vremena da se džapaju oko pitanja "na koji način će biti sankcionisan onaj ko zloupotrebi nacionalne simbole države Srbije" i dizali temperaturu pitanjima "da li će srpski grb i trobojka biti primenjivani na teritoriji Kosova i Metohije." Poslanica Raguš (SRS) je pitala na koji način će srpske vlasti da upute protesnu notu ako se na Kosovu i Metohiji slave albanski praznici i koriste albanski simboli, a ne srpski. Pridružio joj se poslanik Markićević (Nova Srbija), koji je insistirao da sazna „koliko je lica prošle godine kažnjeno zbog cepanja i paljenja srpske zastave". I poslanik Maksimović (Napred Srbijo) tražio je veće poštovanje državnih simbola Srbije.

Koga je uopšte briga za to što je novi zakon Ministarstva poljoprivrede, koji omogućava korišćenje neorganskog biljnog đubriva, koje je po količini kontaminacije nuklearni otpad, u koliziji sa Zakonom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja?

I taman kada sam pomislila da je horor-priči o kontaminiranju Srbije došao kraj, jer mi je javljeno „da je pravilnik o veštačkom đubrivu proglasen nevažećim" - mada je, dok je važio, „verovatno neki tovar prošao granicu" - usledio je novi radioaktivni tuš:

„Bio sam deziformisan. Na sajtu Ministarstva za poljoprivredu od 24.09.09. stvarno su izbrisali kobni član 6 u kome se decidirano nabraja da je dozvoljeno po 10.000 bekerela cezijuma, uranijuma, radijuma i torijuma u neorganskim đubrivima. Taj pravilnik se razlikuje od onog objavljenog u Službenom listu Srbije 41/09 od 13.08.09. gde je čl. 6 ostao. Taj član u Službenom listu nije proglašen nevažećim. Sada postoje dva pravilnika pod istim brojem, a sa različitim sadržajem. Treba otići u Ministarstvo poljoprivrede i pitati za listu uvezenih fosfata za period od 13.08 do 24.09."

Na par adresa sam poslala dodatna pitanja, ali nisam dobila nijedan odgovor.

Peščanik.net, 18.10.2009.