Мањак пара, вишак медиокритета и лењости

Мањак пара, вишак медиокритета и лењости

НАУЧНИЦИ ИЗ ВОЈВОДИНЕ И РЕСОРНИ МИНИСТРИ ПРЕТРЕСЛИ СТРАТЕГИЈУ РАЗВОЈА СВОГ СЕКТОРА

 

Науку Србије, упркос напретку последњих година, и даље гуши беспарица, а млади кадрови одлазе...

Да би опстала у 21. веку, Србија не може остати на садашњем нивоу буџетског издвајања за науку и технологију од око 0,3 одсто БДП-а (осамдесетак одсто "поједу" плате) и без подршке привреде – јединствени су истраживачи с института и факултета и универзитетски професори из Војводине који су јуче у Покрајинској скупштини учествовали у јавној расправи о нацрту стратегије научног и технолошког развоја Србије од 2009. до 2014. и претресли га заједно с ресорним републичким и покрајинским министром мр Божидаром Ђелићем и проф. др Драгославом Петровићем.
– Бруто домаћи производ, који обезбеђује истински ниво живота, омогућиће привреда, у којој је много више науке и технологије. Ово је једини пут да наша земља не зависи од циклуса челика и кукуруза у свету! Да би се пробила у науци и технологији и постала иновативна земља, Србији су потребни фокус и партнерство – нагласио је Ђелић.
Домаћи капацитет је основ за међународну повезаност и зато се морамо фокусирати на инвестирање у људе и инфраструктуру, повећање улагања у истраживања с мерљивим циљевима, дефинисање неколико националних приоритета, изградњу националног иновационог система и повезивање с домаћим и међународним партнерима, државним и приватним, а најважнији је истраживачки простор ЕУ, поручио је Ђелић. Амбиција стратегије је да се за науку и технологију пронађу не само паре из буџета – од 2010. новац ће се тражити и у многобројним партнерствима.
Један од најважнијих циљева је и да буџетска издвајања за науку и технологију достигну један одсто БДП-а до 2014. (раније је циљана 2007). Нацртом стратегије предвиђено је седам приоритета: биомедицина, нови материјали и нанонауке, екологија и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, аграр и храна, информационе и комуникационе технологије... Наводећи примере приоритета најразвијенијих земаља, Ђелић је подсетио на то "да оно што су за Европу и мање-више остатак света, морају бити и наши", те да се, с обзиром на мањак новца, посебно морамо ангажовати у областима где можемо направити продоре. Он је говорио и о стратешким циљевима у заштити интелектуалне својине, научном подмлатку, додатној подршци иноваторима и највреднијим истраживачима...
– Морамо се заједно борити против медиокритета и лењости, јер је ово сурова међународна утакмица – рекао је Ђелић, и нагласио да се у коначном уобличењу стратегије много рачуна на Војводину.
Проф. др Драгослав Петровић је подсетио на то да је пре три године усвојена стратегија "Основни правци технолошког развоја Војводине" и да она мора бити интегрални део стратегије Србије.
Петровић се заложио за подршку повећању буџетског издвајања за науку и технологију, а нацрту стратегије замерио што није довољно "загризао" у технолошки развој. Он пледира да се страни капитал у Србију пусти без бројних царинских и других перипетија, јер смо "протеклих десет година пропустили шансу да направимо експлозију у страним инвестицијама".
В. Чекић

Постављено од стране admin , Сре, 09/02/2009 - 21:35

 

http://www.dnevnik.co.yu/node/7119