Како вредновати научни рад? - Филип Раке Вукајловић

Како вредновати научни рад? - Филип Раке Вукајловић

Вреди ли жабу златом поткивати

Министарство за науку и технологију (МНТ) обнародовало је „Стратегију развоја науке у периоду 2009-2014" и дало је на јавну расправу. Свестан да је преко потребно да се стање у науци Србије почне уређивати у складу са достигнућима цивилизације у којој живимо, покушао сам да у Стратегији нађем јасне путоказе за кретање науке Србије ка неком јасно дефинисаном и препознатљивом бољем будућем стању. Нажалост, ништа од тога не нађох.

Стратегија прати трендове који постоје у САД и ЕУ што, на први поглед, изгледа сасвим прихватљиво. Полазећи од постулата да смо недавним скоро троструким повећањем броја објављених радова у међународним часописима, непознатог и никад процењиваног квалитета (међу којима су у огромној већини безначајни радови), достигли и престигли научни ниво неких наших суседа, службеници МНТ су, у складу са већ прихваћеном традицијом: задужи се, потроши ,,у здрављу и весељу" и не мисли ко ће новац да враћа, кренули да кредитима од 300 милиона евра реше све што они виде као проблем науке Србије. Не знајући много о суштини научног рада, предложили су нам Стратегију која:

– Не садржи, ни у назнакама, оперативне детаље и резултате до којих ће довести трошење до саде незапамћене количине новца;

– Не садржи принципе расподеле новца намењеног унапређивању науке;

– Не садржи јасне податке о томе које ће научно-истраживачке организације моћи конкурисати (планира се велика рационализација), који су то конкретни пројекти у ,,фокусу" и ко ће и како пристигле предлоге оцењивати.

Још горе је то што је велики део средстава намењен за земљано-бетонске радове и изградњу станова, уз недефинисану, сасвим незнатну, количину новца за капиталну научну опрему. Не види се да су аутори Стратегије размишљали о примени, у Европи одавно прихваћених, механизама јавних конкурса за успостављање тржишта знања и идеја, уз рационално коришћење новца. Можда је ово због грађевинара и стварања услова да они примене свој познати ,,софтвер за испоштовање државних наручилаца".

Без квантитативно оцењеног почетног стања кадрова и опреме, у МНТ мисле да све зјапеће рупе запуше давањем новца пре свега својим одабраним фаворитима. Опредељење за финансирање потреба науке из огромног државног кредита је потпуно сулудо. Улагање толиког новца у садашњу престарелу научну популацију Србије, ниског рејтинга и довољно уникатне полне структуре веома је неодговорно. У самој Стратегији је поменуто да је мало младих а пуно истраживача пред пензијом. Додао бих још да је јако много људи који су престали да се образују одмах после докторирања. Квалификација и компетенција, чак у институцијама које се сматрају најбољим у српској науци, недопустиво је јадна. Експериментална истраживања су недовољна и већином неконкурентна или застарела. Радна атмосфера и радна дисциплина никад лошије. Томе су веома допринели сада важећи критеријуми оцењивања људи и пројеката које примењује МНТ и који одвраћају истраживаче од предузимања било каквог већег ризика који прати сва озбиљна научна истраживања. Чак и да се неким невероватним случајем, у који мало ко верује, реализују огромни кредити и паре савршено паметно уложе у најпотребнију научну опрему, у Србији нема довољно квалитетних кадрова који ту опрему могу адекватно искористити. Нема ни наде да је такве кадрове могуће створити у следећој декади. Зато би се прво требало посветити стварању хијерархије разумних циљева и повећању броја квалификованих лидера који ће моћи те циљеве да остваре.

Занимљиво је и то да се у Стратегији нигде не помињу економске науке. Ниједном! И нико од економиста није се јавио том поводом. Претпостављам да је то због пуне свести о свом месту у светској економској науци. Поверовао бих да је тако можда и зато што се помало стиде због своје улоге у свеколиком транзиционом потонућу Србије.

Ограничен простором ове рубрике не могу да поменем ни део непрецизности, нетачности и смешних оцена ове ,,Стратегије". Требало је да остарим па да сазнам да је: ,,Србија истовремено и важна праисторијска, римска, византијска, итд. земља". Машала, стратегичари! Али, зашто из овог ,,легата" избацисте Турску?

Hаучни саветник Института ,,Винча"

 

Филип Раке Вукајловић

[објављено: 03/09/2009]

  

пошаљите коментар | погледајте коментаре (7)

 

Вреди ли жабу златом поткивати

 

Zlata , 02/09/2009, 22:56

Poštovani gospodine, Vaša metafora sa "žabom" mi se ne čini prihvatljivom, naprotiv, čak je i uvredljiva za deo naučne elite. Znajte da se u bajkama obično iza žabe krije "mladi princ", i da ta "žaba" može neočekivano jako visoko da skoči. Naravno, taj skok zavisi pre svega od društvene svesti, nešto razuma, a i znanja (opet nauka)i odgovornosti države u kreiranju vrednosti i kreiranju puta u budućnost sopstvenih gradjana. Delim sa vama bojazan o novom zaduživanju države (ovog puta sa poznatim adresatom - "žabe")od 300 mil evra, ali isto tako, za razliku od vas, ubedjena sam da bi ulaganje u "žabe" moglo da doprinese da se one pretvore u "prinčeve" i da restrukturišu i revitalizuju državnu ekonomiju pokleklu pod teretom tranzicijske recesije, svetske finansijske krize, socijalne bede i siromaštva, itd. Nažalost, nekima ipak više odgovara da se ta "žaba" samodestrukcijom transformiše u vola, pa onda zašto da ne - ako treba i potkivanje zlatom! Nauka je kod mudrih društava koka koja nosi zlatna jaja, ako je ne sapletu zlatnogovornici!

jedan propali naucnik, 03/09/2009, 08:51

Sasvim, sasvim tačno. Precizna i potpuno tačna dijagnoza naše stvarnosti , u svim vidovima življenja, Nedostaju uputstva kako izaći iz ovog blata. Možda tako što se prvo izađe iz krajnje desničatske, nazadne i upropašćujuće, po ovaj narod, stranke. Zar vama, tako umnom i obrazovanom ne smeta što vam lider sedi u zlškm vrtu?

jedan naucnik , 03/09/2009, 11:01

Poštovani gospodine, Vaša analiza današnjeg stanja u srpskoj nauci je potpuno tačna. Jeste li čuli za efekat „kuvane žabe" ? Naime, ako žabu ubacite u vrelu vodu, ona iskače i neda se skuvati. Ako žabu stavite u hladnu vodu i postepeno je grejete, ona se ne buni, prilagođava se , i na kraju bude skuvana a da nije ni pokušala da se spase.

ostareli naucnik koji voli slonove , 03/09/2009, 12:06

U srpskoj nauci su, kao nigde u svetu, veoma smeli projekti. Na primer potkivanje vec crknute žabe. Ćujem da je u jednoj naučnoj kući u pripremi jedan veliki projekat koji će, ako uspe, verovatno , biti nominovan za Nobela. Naime, ovde se pokušava transformacija jednog starog, pokleklog slona u četiri brzotrčeće antilope. Kineski recept. Svaka čast.

naucnica , 03/09/2009, 12:38

U jednoj šumi na kraju sveta živele razne životinje i stari isluženi, već zanemoćali slon. Slon je bio dobar, brinuo se o ostalim životinjama. Mnogo svog poroda, slončiče, razaslao je po ostalim šumama, da ih nečem pametnom nauče žirafe, zebre i ostale životinje koje ne žive u ovoj šumi. Životinje su se dobro slagale, jedna drugoj bile na pomoći. Jednog dana se u šumu, neznako otkuda, doseli bengaldi tigar. Zaveo je red i sa nekim lisicama i hijenama planirao da ubije starog slona i da od njega napravi, od njegovih raznih delova, četiri brzotrčeće gazele. Svi su bili preplašeni za slonovu sudbinu ali su ćutali. Mala veverica, ne bivajući svesna prave opasnosti, stade pred bengalskog tigra i reče: „Ako već mora da bude tako, možete li da u onu antrilopu kojoj ćće pripasti žabe, ugradite slonovo srce" ? „Može", reše bengalski tigar. Sve žabe su se obradovale. Naravoučenije: Nije loše biti žaba sa slonovskim srcem. Ni bengalski tigrovi nisu ono što su bili. Ko se u ovoj priči prepoznao, ne čini mu se, to je baš tako.

ibn Malik , 03/09/2009, 13:44

Najbolje bi bilo da država prestane da finansira unoiverzitete potpuno, a da najbolje đake stipendira i šalje na vrhunske univrzitete u svetu. I to treba da traje bar 15 godina. Ovde oni nemaju šta da nauče. Kvalitet nauke u jednoj zemlji ogleda se u napretku privrede i društva, a toga kod nas nema bar poslednjih 20 godina. Ne može ni biti kad je poslednjih decenija na sceni negativna selekcija, čast izuzecima.

bami , 03/09/2009, 15:35

Mogo je žuči u ovom članku! Pitanje je koje me muči je da li je ta žuč posledica spoljašnjih, ili unutrašnjih faktora. Pa vlast se promenila dragi kolega. Nije u pitanju više Milošević. Sada smo u "sanjanoj demokratiji", koja je obećala da će joj Vaše stvaralaštvo i njeno podsticanje biti stožer politike. Pa zar jedna od parola sadašnje vlasti nije bila "Stručnost ispred politike"?. A ispade "Ućutkaj medije radi politike" i "Sahrani nauku, školstvo i privredu zbog politike"!

назад на текст