Научни радник

Жељка Бутуровић

 

Научни радник

 

 

И заиста – шта зна о науци неко ко се целог живота бавио науком?

 

Ентузијазам који министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић има за унапређење српске науке тешко да има равног. Мањак министровог знања и искуства ту није препрека, сматра, јер је ,,наука данас толико напредовала да нико не може претендовати на компетентност мимо своје уске научне дисциплине" (Интервју Б92, 19. јул 2010).

 

И заиста – шта зна о науци неко ко се целог живота бавио науком? То је ипак увек била само нека конкретна наука, заправо, ,,уска научна дисциплина", како је министар приметио. О науци као таквој и најпродуктивнији научник заправо не зна ништа, и због тога је најбоље да се крупне одлуке препусте искусним јавним радницима и визионарима опште праксе.

 

Међутим, чињенице показују да релевантно знање и искуство, иако није довољан итекако јесте потребан услов за доношење ваљаних судова и одлука.

Заправо, стиче се утисак да министар науке не прави јасну разлику између озбиљног научног рада и знања и играња лабораторијском опремом или експонатима из природњачког музеја.

 

Примера ради, министар чврсто верује да научног прогреса и добре науке нема док наука не постане популарна у широким народним масама. Тако то раде у развијеним земљама попут Финске и САД, тврди министар, где ,,видимо да су наука и технолошке иновације централна тема дискусија не само у уским круговима већ и на телевизији, у новинама, и у породицама. Наука мора да постане „mainstream".

 

А део кривице за то што се и насрпским пијацама и уаутобусима не дискутује, као нпр. у Финској, о квазарима или функцији хипокампуса, вероватно је у школи. Јер, ,,када загребете дубље испод површине видите да се у предшколском и основном образовању науци не приступа на интерактиван, већ веома традиционалан начин. Зато се мора порадити на томе да школа не угаси природну радозналост деце за свет који нас окружује".

 

Али то што се деца интересујуза свет који нас окружује не значи да се интересујуза научно знање, које представља екстремно сложену и неприступачну интерпретацију тог света. Разводњавање научних програма у циљу мотивације је врло ограниченог домета јер је сама природа научног знања таква да ће увек само мали број људи моћи и хтети да га савлада.

Срећом, историјско искуство показује да је и то више него довољно. Велики научни прогрес у 19. веку десио се упркос масовној неписмености. А и дан-данас, преко 50 одстоАмериканаца не верује у еволуцију, па то САД ипак не спречава да буду међу лидерима у генетици и еволуционој биологији.

 

Традиционално изучавање науке у Србији имало је својих мањкавости, али је макар производило техничкипотковане стручњаке који су могли да држе корак са оштром међународном конкуренцијом. Претварање наставе науке у забаву може само да успори напредак оно мало деце са одговарајућим предиспозицијама, док ће остали од науке ионако побећи први пут кад схвате шта све треба да схвате и науче.

 

У складу са својим доживљајем науке, министар Ђелић обећава озбиљна улагања у Центар за промоцију науке (преко десет милиона евра, према неким

вестима) и његове ,,мобилне јединице" које ће (а све ово у време паметних телефона и Интернета), по селима и градовима да разносе вести о најновијим научним достигнућима. Паралелно с тим, у општинама и градовима се ужурбано идентификују особе ,,које ће бити задужене да у тој локалној заједници промовишу економију знања".

 

Дакле, креира се још једна привилегована класа разних координатора, организатора и менаџера, који не само да нису научници, већ са својим стратегијама и плановима најчешће представљају директну препреку научној слободи и аутономији. Неједан научник је искусио главобоље које стварају бесконачни слојеви надмене администрације на мисији креирања привида корисности и рада.

 

Циник би можда приметио да све ово и нема много везе са науком, већпредставља најобичнији покушај увећања сопственог бирократског феуда.

Јавне трагове министрове вере у значај науке пре 2008. свакако није лако наћи.

 

А шта је са резултатима анкете на коју се министар позива да је показала да је две трећине научника задовољно спроведеним реформама? Па ништа, није научна. Анкета није извршена на случајном узорку научника, већ на учесницима скупа „Научна заједница за будућност Србије" где је, од очекиваних 3.500, њу попунило мање од 800 научника.

 

Доктор психологије, магистар статистике

 

Жељка Бутуровић

 

објављено: 21.07.2010.

 

 

 

http://www.politika.rs/pogledi/Zeljka-Buturovic/Naucni-radnik.sr.html

 

 

БИОГРАФИЈА

 

 

Description: Жељка Бутуровић

 

Жељка Бутуровић је дипломирала електротехнику на ЕТФ-у у Београду и психологију и статистику на универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу. На Харварду је магистрирала статистику а на Колумбији магистрирала и докторирала психологију. Радила је за универизитет Колумбија и Zogby International а пише за Политику, Б92, НСПМ и Тржишно решење.

 

Остале колумне аутора

<http://www.politika.rs/pogledi/Zeljka-Buturovic/index.1.sr.html>

 

КОМЕНТАРИ:

 

Научни радник

objektivno o | 20.07.2010. 22:11

 

Kakva je svrha ulaganja u popularizaciju nauke ako ne postoje resursi za naucna istrazivanja i privreda kojoj su takva istrazivanja potrebna.

Jedino jacanje privrede i prelazak sa trange frange ekonomije na prave vrednosti moze da donese neku promenu. Hvala na odlicnom clanku, mada veoma blagom obzirom na povod i objektivne okolnosti.

 

Нина Нинић | 20.07.2010. 22:28

 

Пошто се министар за науку никада није бавио науком, он не разуме да постоји разлика измећу бављења популаризацијом науке и бављења науком. Он не разуме разлику измећу "научног рада" и "рада о науци". Он не разуме да се стратегија научно—истраживачког рада не може правити без претходно направљене стратегије привредног развоја, без направљених приоритета државног развоја. Наука не може да се развија ни на небу ни на земљи, невезана за остале гране друштвеног и привредног развоја. Примењене науке се не могу развијати ако то не користи директно или индиректно привреди (индустрији, пољопривреди,..) једне земље, а примењене науке не могу без базичних наука. Мале земље због ограничених могућности, морају врло пажљиво да бирају у које стратегијске области ће да улажу. Говорити о нано технологији у Србији је бацање и оно мало стредстава које минисар позајмљује из иностранства. Одрживи развој науке није у узимању дуговима.

 

V K | 20.07.2010. 22:44

 

Zeljka, tvoj sam fan!

 

jovana radovanovic | 20.07.2010. 22:49

 

svaka cast za ovaj clanak! veoma zanimljivo glediste, vredi procitati.

 

Milorad Kurajica | 21.07.2010. 00:38

 

Ljudi car je go !

 

Nada Katić | 21.07.2010. 01:36

 

Sjajan tekst od pravog naučnika! Valjanim argumentima potkrepljuje tezu o zloupotrebi priče o nauci u marketinške i dnevnopolitičke svrhe od strane ministra nauke.Podsetimo samo da se poslednjih 20 godina u naučno-istraživački rad ovde nije izdvajalo više od 0,3% GDP. U zemljama EU, gde se školovao naš cenjeni ministar, to se kreće od 3-7%. Srbiju je predsednik nedavno nazvao "naučnu zvezdu u usponu" (ako su mediji tačno preneli). Nova birokratija za koju se ministar zalaže sigurno će umanjiti i sjaj i uspon te zvezde.

 

Nenad B. | 21.07.2010. 02:19

 

Mozda bi g. Djelicu mogli ukazati na primer naucnika i profesora sa Columbia univerziteta, Eric Kandel-a, koji je pre nego sto je dobio Nobelovu nagradu za medicinu, u svojim harvardskim mladalackim danima proucavao istoriju i literaturu. Njegov siroki duh i zalaganje za interdisciplinarnost u pristupu naucnim problemima su ga nacinili ikonom i kompetentnim za mnogo siri niz pitanja nego sto je to usko polje neuronauke kojom se jos uvek aktivno bavi u svojoj osamdeset i drugoj godini. Ministru Djielicu bi smo mogli dalje preporuciti, da umesto sirenja birokratije, sledi put svog kolege ekonomiste sa Yale univerziteta, David Swensen-a, koji je u periodu od 1985 do 2009, uvecao finansijsku imovinu univerziteta sa jedne milijarde dolara na dvadeset i dve i tako omogucio dva miliona dolara po studentu. Time bi, ne samo dokazao da je kompetentan u oblasti za koju se skolovao, nego bi uvecao prosperitet nasih univerziteta kao niko pre njega.

 

Slavisa Borovic | 21.07.2010. 08:11

 

Bolno i istinito.

Birokratizacija je najbolja "privredna" grana u Srbiji. Sve ideje iz političkog miljea vode ka parazitskoj strukturi koja mediokritetski dotuče i ono malo preostalog što valja u duhu naprednog dela populacije.

Suvišno je autora obasipati komplimentima, kad je ovo "slamka među vihorove" našeg vremena, gde ne postoji front akademske elite koji će očuvati sistem vrednosti u svom okruženju.

 

Pavle I. Premovic | 21.07.2010. 08:28

 

Nema sumnje da g-din Djelic nema kvalifikacije niti iskustva za ministra za nauku u jadnoj i bednoj Srbijici a i, koliko je meni poznato, nema bas ni mnogo vremena za tu vrstu delatnosti baveci se drugim znacajnijim drzavnim poslovima. Imam utisak da se u toj svojoj ministarskoj aktivnosti pre oslanja mnogo na svoje savetnike i u njima "lezi zec" koje treba detaljno istraziti. Sto se tice nauke navedene Srbijice treba reci istinu da ona je onakva kakva je i ta jadna i bedna drzavica jos uvek nedemokratska i podlozna svemu svacemu. Recimo, u jadnoj i bednoj Srbijici ima "tusta i tma" redovnih profesora univerziteta koji nisu objavili nijedan naucni rad u nekom, iz svoje oblasti, znacajnijem medjunarodnom casopisu, a oni treba da budu nosioci srpske nauke. To vam je kao da imate nekog seljaka koji nije obradjivao svoje njive zadnjih dvadesetak godina!

Ili decenijama su razna ministarstva finansirala projekte za dobijanje nafte iz Aleksinackog skriljca a nafte "ni od korova".

 

Ceda Bradic | 21.07.2010. 09:50

 

ZB-1: ,,наука данас толико напредовала да нико не може претендовати на компетентност мимо своје уске научне дисциплине" CB-1: Nauka ili "alhemija"? ZB-2: заправо, ,,уска научна дисциплина", CB-2: Razumna klasifikacija cinjenica,Sv vl Nikolaj. ZB-3:О науци као таквој и најпродуктивнији научник заправо не зна ништа, и због тога је најбоље да се крупне одлуке препусте искусним јавним радницима и визионарима опште праксе. CB-3:

"tipican primer" Hirosima i Nagasaki. (kombinacija "al'hemicara" i "vizionara opste prakse"). "Divno resenje" :).

 

Ceda Bradic | 21.07.2010. 09:53

 

ZB-4:А део кривице за то што се и насрпским пијацама и уаутобусима не дискутује, као нпр. у Финској, о квазарима или функцији хипокампуса, вероватно је у школи. CB-4:Covek funkcionise tako sto: postoji: pokretacki motiv (u rasponu od instinkta gladi-tipicno za zivotinje, pa do ljubavi-kompletno okruzenje). Shodno tome, razum razdvaja sta je sta (aktivnsot u rasponu od bezumlja do dobrotoljublja, dobrocinstva). Shodno tome, covek u realnosti radi ili ne radi. Po rezultatu (u realnosti) toga,sta je uradio,stanje svesti razvija, ili, ako je greska nenamerna, vrsi se korekcija (i to vodi u +razvoj stanja svesti). Rasprava o kvazarima i sl, nije verifikacja URADJENOG, pa provereno u realnosti, nego je "provereno" (+/-) imaginacijom drugog coveka. Potvrda proizvodi :afirmaciju "zajednickog egoizma" ("mi smo u pravu" jednoumlje), Neslaganje daje "jalovu raspravu"-sve do bilo kog oblika konflikta ("sukob dva egoizma")..npr moji komentari :) CB.

 

Radomir Popović | 21.07.2010. 09:55

 

ODLIČAN ČLANAK!

 

Ceda Bradic | 21.07.2010. 09:57

 

ZB-5: А део кривице за то што се и насрпским пијацама и уаутобусима не дискутује, (..) Зато се мора порадити на томе да школа не угаси природну радозналост деце за свет који нас окружује".CB-5: ovo protivreci samo-sebi (primer "al'hemije;). Rasprava o kvazarma NIJE svet koji nas okruzuje-nas svet nam je dostupan jednovremeno svim culima.

Ako se ovo ne uoci, izjava je "kvazarno-tacna"- "generator alhemije" i "alhemicara". ZB-6:Јавне трагове министрове вере у значај науке пре 2008.

свакако није лако наћи. CB-6: sopstvena VERA (samo_uveravanje) Verzija fenomena t-4 (t-4 se odnosi na "verifikaciju"

u razgovoru istih, "jednoumlje bez osnova"). Ovde je "verzija"

SAMO-uveravanje" Kao u t-4, ova vrsta poremecaja, ne moze da se identifikuje, jer je nemoguca provera u realnsoti (apstraktan stav,koji ne znaci nista jer nastaje samo_uveravanjm).To se ne osporava niti potvrdjuje (nemoguca je odrednica u odnosu na nista) ZB-7:Па ништа, није научна. CB:-7:Tacno. Argumentacija u predhodnom.

 

Јован Илић | 21.07.2010. 10:00

 

Шта ли се ово са нама догађа. Један министаркаже: не требају нама кадрови са само сувим знањем већ они који имају још неке квалитете, погледе.

Други, у овој причи, на необичан начин пропагира науку. Елементарно је питање које је пре неки дан поставила једна девојка у уличној анкети:уписала сам технологију али је питање да ли ћу и кад ћу, наравно кад завршим факултет, моћи да пласирам односно материјализујем освојено знање. Наравно тамлада девојка при томе је на уму имала садшње стање у земљи, где привреде годово и да нема. Одличан је ово текст. Хвала ауторки Жељки!

 

pero čvoruga | 21.07.2010. 10:02

 

Bravo Željka! Tako Vam je to - kada o nauci počnu da govore ljudi opšteg profila. Đelića sad da neko stavi za direktora CERNA, on bi odmah imao ideju kako da unapredi i ubrza stvaranje "crne rupe"!

 

Ceda Bradic | 21.07.2010. 10:03

 

ZB-8:Анкета није извршена на случајном узорку (..) CB-8: Ponovo se vracamo na prvi komentar (t-3), a onda ponovo citamo sjajan tekst " Uocava se ogromna opasnost od deformacije nauke ("otklizavanje" u "alhemiju").U tom smislu je i direktna optuznica protiv Ministra-ne za negativne namere (cenim da su namere najbolje mguce, ali oslonjene na "alhemiju"). Nije svestan jedne "anomalije" u finansijama (relnost - tu vrsimo proveru i poptrebi korekciju),, pa sada postoji ogromna opasnsot,da to prenese (nenamerno)i u sferu apstrakcije (kompletna anarhja realnost+ apstrakcija)."Optuznica"

ima svrhu da :1-uoci fenomen monetarna destrukcija 2-inicijativa: kako monetarnu destrukciju PREOBRAZITI U NAPREDAK. Moguce je, jer SISTEM PLASMANA KREDITNOG NOVCA NIJE KOMPLETAN pa izaziva destrukciju.Treba da se doradi, kompletira i dobicemo napredak. Ovako idemo u kompletan sunovrat ("alhemija" dobja kvazi-verifikaciju u kvazi-realnsoti).Analogno vazi i za deformacije u crkvi (raskol->ekumenizam).CB.

 

Vladimir Glišin | 21.07.2010. 10:41

 

Ja se potpisujem punim imenom i prezimenom. Koleginica Željka je više nego uzdržana. Medjutim, da dodam nešto što stvarno predstavlja leglo intelektualnog beščašća u ministarstvu za nauku Srbije. Naime, od strane ministra Djelića (potpisao premijer Cvetković) imenovani su novi članovi upravnih odbora u naučnim institutima. Pogodite po kome ključu? Dva predstavnika iz DSa, jedan iz G17 i jedan iz SPSa! Bljak! Zato preporučujem mladima koji veruje u sebe a ne u lokalne političare, da što pre spakuju kofere i u beli svet. I u Tunguziji imaju veču šansu za pošteno bavljenje naukom! U jednom institutu napr. za predsednika Upravnog odbora imenovan je jedan bivši DS ministar koji će deo Instituta da privatizuje a onda pogodite ko če taj deo Instituta da otkupi? To je ujedno i kviz pitanje za čitaoce ove rubrike!