Милан М. Ћирковић

Доиста, што би научници имали икаквих овлашћења у стварима које се тичу науке

Један од за ширу јавност нажалост недовољно занимљивих, али за будућност културе и друштва потенцијално погубних скандала који се одвија ових дана „испод радара”, јесте нови кафкијански покушај извршне власти да дисциплинује науку у Србији који се под насловом Закон о изменама и допунама закона о научноистраживачкој делатности може пронаћи на http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=1172&t=P#, али – врло је индикативно – не и на сајту ресорног Министарства науке.
Ако су претходне мере министарст(а)ва јасно указале на склоност власти ка маргинализацији науке, ако смо на изгладњавање науке и научника у нашим крајевима већ навикли, овај нови бисер бирократске ингениозности указује на „интензивирање класне борбе”, да се послужим (не)славном Стаљиновом флоскулом.
Наиме, измене и допуне се доносе екстремно журно, без јавне расправе, под окриљем хитног поступка, а у славу бирократске самовоље и партијске контроле.
Образложење које се може прочитати на крају овог акта у тој мери је цинично да је лако помислити да га је добронамерним, али наивним чиновницима подметнуо неки подмукли опозиционар; вреди га цитирати у целини: ,,Разлози за доношење Закона о изменама и допунама Закона о научноистраживачкој делатности по хитном поступку су: именовање председника и чланова управних одбора института чији је оснивач Република Србија, јер постојећим члановима управних одбора наведених института истиче, односно престаје мандат у првој половини ове године; именовање директора института чији је оснивач Република Србија, с обзиром да им истиче мандатни период на који су именовани; имплементација Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије у периоду 2010. до 2015. године; расписивање конкурса за нови циклус пројектних истраживања у области науке и технолошког развоја. Недоношењем овог закона по хитном поступку настале би штетне последице по рад органа и организација”.
У преводу: морамо да пожуримо ако хоћемо да успоставимо потпуну контролу политичких партија над институтима.
Типичан пример: У ставу8. речи: „доноси Национални савет на предлог матичних научних одбора” замењују се речима: „доноси министар, уз преходно мишљење Националног савета”. (члан 28)
Најбизарније је свакако развлашћивање Националног савета за науку, који би по логици ствари требало да представља највиши стручни, организациони, али и морални ауторитет у српској науци, који игра улогу независног тела, сличног Високом савету правосуђа или Националном просветном савету. Овим изменама, он се своди на дебатни клуб који, ето, доставља своје мишљење министру о тексту нацрта стратегије или о критеријумима за вредновање резултата научног рада, али то мишљење не обавезује ни шофере ни кафе-куварице у Немањиној, а камоли чиновнике вишег ранга. Другим речима, ето нама још једне лепе икебане; доиста, што би научници имали икаквих овлашћења у стварима које се тичу науке.
Индикативно је да „листе кандидата које предлажу Заједница института Србије, Конференција универзитета и Привредна комора Србије садрже најмање двоструко већи број кандидата од броја које влада именује у Национални савет”, тј. није довољно бити послушан, потребно је бити најпослушнијиу довољно великом скупу кандидата.
Посебна прича је, као и увек, Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије 2010–2015. Стратегију је током 2009. године написао сад напрасно развлашћени Национални савет за науку. Дакле, након што сте одрадили посао, па макар и лоше, сад куд који мили моји.
Око текста стратегије је додуше било интензивне јавне расправе, али се завршна верзија врло мало разликовала од предложене, из чега је лако извући закључке како и колико министар и његови чиновници цене мишљења стручне јавности.
Од осталих утисака, изменама и допунама предвиђено оснивање центра за промоцију науке ваља поздравити, само би било далеко лепше кад и то не би било учињено на трапав и бирократски начин. Ваљда након неуспешних иницијатива у вези са музејомнауке и технологије (што је решење које далеко највећи број развијених земаља има), нови закон нам доноси центар, чије већ и само име указује да се ради о типично бирократском, хиперцентрализованом и застарелом концепту.
Парадоксално је да се, на пример, наводи како центар „остварује сарадњу и пружа услуге у домену промоције и популаризације науке министарству надлежном за високо образовање” (члан 27б), а да се потпуно игнорише у светској педагошкој и методолошкој пракси одавно утврђена чињеница да је популаризација науке најзначајнија и најефективнија не на нивоу високог већ напротив на нивоу средњег и нарочито основног образовања.
Позитиван помак, додуше, представља признање значаја дијаспоре за сагледавање стања у српској науци. Министарство дијаспоре појављује се, наиме, као предлагач једног од чланова Националног савета који има задужење да ,,представља дијаспору”. Ко год има представу о величини и хетерогености наше научне дијаспоре одмах ће схватити бесмисленост оваквог представљања; да ли ће дотични проф. X.Y. заиста моћи успешно да заступа интересе нашег агронома у Канади, лекара у Бразилу, филозофа у Питсбургу, Пенсилванија, као и неколико астронома, дипломаца Београдског универзитета, који раде на Новом Зеланду (да наведем само пар примера људи који реално постоје)? Или је то предлагачима ипак свеједно, пошто се ради о уступку начињеном ради лакшег усвајања међу коалиционим партнерима, а савет је ионако икебана?
Научни саветник, Астрономска опсерваторија, Београд

Милан М. Ћирковић

[објављено: 22/03/2010] 

KOMENTARI

Ето нама лепе икебане

james bond, 21/03/2010, 23:21

Jel imo neko vremena da provjeri Djelicevo znanje iz nauke kad vec postavlja neke standarde...

Gradjanka , 22/03/2010, 09:13

Deo opsteg frivolnog odnosa vlasti prema strateskim pitanjima razvoja, kao i prema nauci, ogleda se i u raznim spinovanjima i "ikebana" pristupu prema najumnijem, i samim tim najkreativnijem delu drustva. Nazalost, moc znanja je podredjena moci vlasti i moci novca tako da ne iznenadjuju resenja da je ministar vlastan da odlucuje o bitnim pitanjima umesto da to cini Nacionalni savet za nauku ili slicno telo. Drzava je potrosila 100 mil evra za "Univerzijadu" (koji su efekti?) a kredit od 200 mil.evra za nauku planira da trosi najvecim delom na zgrade, kampuse, promocije, svega 33 mil na edukaciju ljudi.Obrazlozenja ministarstva za nauku za izostanak javne rasprave o izmenama zakona je da neki opsti zakon ne predvidja da se izmene i dopune nekog zakona nadju u javnoj raspravi. Pre 3 dana je odrzana rasprava o ulozi nauke u drustvu gde je ukazano na niz problema u statusu nauke, veze sa drustvenim akterima i institucijama, sa privredom, uz ozbiljne kritike Strategije naucno-teh.razvoja.

ibn Malik , 22/03/2010, 12:01

@james bond: Pokazao je Đelić svoje znanje time što je našu ekonomiju (zajedno sa drugim našim ekspertima) doveo do ovoga što sad imamo.

Mihajlo , 22/03/2010, 12:47

Ikebana je ikebana, bila lepa ili ne, ali šta je sa realizacijom celog tog programa, to je daleko važnije.Možete vi da pišete šta hoćete, ali, ostvarite to! Bojim se da se ovim zakonom ništa nije uradilo, što govori o ozbiljnosti tvorca zakona. Delić je, kad je postavljen za ministra za nauku, govorio da ima propusta oko finansiranja naučnog rada. Sve se svelo na dodat stav jednog člana u Zakonu o budžetu, da su naknade koje naučnici primaju za svoj rad, zamislite, plate!Ali, gde je onda akt o platama. Ko to određuje, na koji način. Plate ne može da određuje ministar.Izgleda, da i dalje važi pravilo da se u kuhinji Ministarstva, na zakulisan, protivzakonit način, određuje šta će se i kako plaćati. Država se tu ne pita. Kada bi se to na zakonit, principijelan način, kao u svakoj državi, određivalo, mnogi bi ostali kratkih rukava, i to treba sprečiti. Klanovi su iznad interesa države i naroda.

Ponizeni Spasoje, 22/03/2010, 16:59

Zaista je izvanredno sagledavanje dr Cirkovica povodom uvodjenja diktature u upravljanju onoga sto je uspelo da prezivi u nauci. Izmene i dopune zakona o NID su upravo zakucavanje eksera u mrtvacki kovceg, a zakucavace ih ministar licno uz cinicne bajke o prosperitetu pod kreditima za opremanje kabineta partijskih drugova, u skladu sa donetom strategijom. Ipak iznosim malu ali bitnu dopunu: despotija ide dotle da vlada postavlja vecinu clanova UO naucnih instituta! Ovo nisu radili ni Sloba ni Voja, nego su se trudili da bar zadovolje formu ravnopravne raspodele, uz “kupovinu” bar jednog internog clana. Valjda zbog bojazni da “ludi naucnici” (kako ih otvoreno jednom nazva ministar) ne bi imali uticaja na nametnute odluke “odozgo”, kao sto UO jednog instituta ne pristade da se zaduzi umesto vlade po njenoj direktivi. Tu je jos i pretvaranje Naucnih veca u obicna pevacka drustva, dakle na delu je cinicno i tragicno ruganje nauci. Oni koji tako rade daju odlican opis samih sebe i svojih sposobnosti.

mali mic'a, 23/03/2010, 02:54

Mr. Dj je magistrirao knjigovodstvo (MBA) znaci kompetentan je za cetiri racunske radnje

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Eto-nama-lepe-ikebane.sr.html

Сви инжењери на једном месту

Према идеји Министарства за науку у наредних пет година сви технички факултети Универзитета у Београду биће обједињени у један кампус

 

Тренутни изглед блока 39, где је планиран Центар за промоцију науке

Према Стратегији научног и технолошког развоја Србије од 2010. до 2015. године, наша земља добиће први кампус техничких факултета у којем ће бити обједињени сви факултети Београдског универзитета који образују инжењерски кадар, укључујући и Физички и Факултет организационих наука.

Једна од варијанти за место будућег кампуса је блок 39 у Новом Београду, који је у Стратегији „виђен" за Центар за промоцију науке. Изградња овог центра, по речима министра Божидара Ђелића, почеће наредне године, а замишљен је као место кроз које ће пролазити сви основци и средњошколци како би се на време идентификовати потенцијални таленти.

Да ли ће на истом месту бити и кампус још није познато, а као Б варијанта  у документу Министарства за науку и технолошки развој наводи се реконструкција постојећих објеката и доградња потребне инфраструктуре у дворишту Електротехничког факултета у Београду. Наиме, како објашњавају у овом министарству, тренутно стање инфраструктуре техничких факултета Универзитета у Београду је неадекватно: ови факултети, на којима се образује јак инжењерски кадар, немају довољно простора, а зграде у којима се тренутно налазе у јако су лошем стању. Изградњом кампуса биће решени просторни проблеми, а овакво умрежавање ће омогућити ефикаснију наставу и лакше повезивање у научноистраживачке пројекте.

Професор др Милан Мартић, декан Факултета организационих наука, каже да је интересовање студената за њихове програме два пута веће од просторних могућности и да је, без обзира на све доградње последњих година, израчунато да ФОН-у недостаје 30 одсто капацитета ако се има у виду даљи развој Србије.

– Ми прихватамо оба предлога министарства. Идеја о кампусу у Новом Београду је добра, уколико би могла да се реализује у неком догледном времену, а користи би имали сви, да не говоримо о бројним уштедама, јер би рецимо, постојала једна студентска служба, једна библиотека, један блок компјутеризованих слушаоница и слично – сматра декан Мартић.

Да је ово више од идеје сведочи и недавни финансијски споразум у вредности од 200 милиона евра, на који су потписе ставили министарка финансија Диана Драгутиновић и потпредседник Европске инвестиционе банке Дарио Сканапијеко. Овај кредит ће омогућити инвестиције у научну и технолошку инфраструктуру Србије од укупно 420 милиона евра у наредних пет година, а остатак средстава ће бити обезбеђен из буџета Србије, претприступних фондова ЕУ, Европске банке за обнову и развој и Развојне банке Савета Европе.

Према плану расподеле средстава, за развој инфраструктуре у домену технике и информационих и комуникационих технологија планирано је од 50 до 80 милиона евра, а ту је убројан кампус за факултете у домену ИКТ наука Универзитета у Београду и инфраструктура за суперкомпјутинг иницијативу „Плави Дунав".

– Део средстава који смо добили од Европске инвестиционе банке биће уложен и у изградњу кампуса техничких факултета, а тај пројекат биће реализован у наредних пет година. Оно што је у плану ове године јесте почетак изградње Истраживачке станице Петница, куповина опреме за предстојећи петогодишњи научноистраживачки циклус и изградња станова за наше научнике – објашњавају у Министарству науке, додајући да прво треба оформити тим за имплементацију, да би се онда расписали тендери…

Декан Електротехничког факултета професор др Миодраг Поповић каже да су за овај факултет обе варијанте прихватљиве, али да се боји да ће идеја о изградњи кампуса у Новом Београду захтевати много времена и новца, а да је њима потребан простор – одмах.

– То је почетна идеја и то ће трајати. Не верујем да је могуће реализовати у наредних пет до 10 година. Осим тога, то би значило да би требало преселити неке факултете чије су зграде наменски грађене, попут Машинског, што би било јако скупо. Мислим да је најреалнија варијанта да се иде на проширење просторних капацитета и да почнемо да користимо одмах зграду која се налази преко пута Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" – сматра Поповић.

Он додаје да на ЕТФ-у проблем недостатка простора није решен већ 40 година, а да потражња за дипломцима овог факултета расте из године у годину. По његовим речима, о заједничком кампусу својевремено су разговарали декани ЕТФ-а, ФОН-а, Математичког, Физичког факултета, а све до ове Ђелићеве иницијативе није било много наде да ће се било шта реализовати.

„Ово је сад већ реалнија прича, нарочито пошто је део новца већ стигао и чињенице да су у приоритетне области за развој Србије убрајане две гране којима се ЕТФ баци – информационо-комуникационе технологије и енергетика", каже декан Поповић.

Сандра Гуцијан

 

[објављено: 16/03/2010.]

 

KOMENTARI

 

 

Ана , 15/03/2010, 22:15

Овде се не помињу истраживачке лабораторије и опрема потребне научницима, па ме интересује зашто би Министарство ѕа науку ѕидало, реновирало и проширивало зграде факултета?

Cvele , 15/03/2010, 22:17

Nije losa ideja da postoji kampus tehnickih fakulteta. Samo bih molio Politiku da prati KO ce to da gradi i oprema i za koje pare, jer cim politicari pricaju o ulaganju miliona evra, odma' tu treba biti oprezan. Plasim se i fuseraja kao kod sela za "univerzijadu" a i da onda ne molimo Boga samo da nas ne drmne neki jaci zemljotres. Ne znam za druge, ali ja licno ne verujem nijednoj gradjevini nikloj posle 1990-te, upravo zbog toga ko je to sve projektovao i gradio i kako. Toliko od ovog antikomuniste i antisocijaliste, zalosno je ali je tako.

Зилот , 15/03/2010, 22:54

Шта ли у то сада дође "кампус"? Јел постоји неко ко може да преведе ове нове енглеско-српске кованице да и ми обични смртници можемо да схватимо фабулу радње пошто овако не разумемо шта писац покушава да каже? Када сам на једном америчком "кампусу" студирао, једна професорка која је предавала односе са јавношћу ми је рекла да не покушавам да паметујем и збуљујем читаоце, него да пишем онако како они могу да схвате оно што пишем.

slobodan45 , 15/03/2010, 23:36

odlična ideja.budu li radili inžinjeri na novom beogradu, uspeh je zagarantovan, ako ništa drugo, a ono iz istorijsko-tehničkih i radnih postulata, koje krase novi beograd.novi beograd, meka svega naprednog, vizionarskog u srbiji..."spavaonica" odgovara na pravi način, jer iz nje možete videti nebo iz svakog ugla, položaja, što je osnovna potreba čoveka, ha,ha,ha...to je to.

Balerina Visoka, 15/03/2010, 23:56

Da li bi normalna osoba, koja ima pohabani kaput i suplje cipele, odlucila da nabavlja balske haljine i frakove, da bi se prikazala kao da ima sve. A cemu ce da sluze ova prikazivanja, kada se novac, navodno dobijen za nauku, bude koristio za krecenja, zidanja i opremanja kabineta partijskih aparatcika postavljenih za direktore naucnih jedinica, kako predlaze novi Zakon koji se uparvo donosi po hitnom postupku. Jasno je da ce dobro doci za slikanje postavljanja kamena temeljca mnogih Skadrova na Bojanama, neki od njih vec dve decenije "krase" Zvezdaru. Promocija i popularizacija nauke nije igranje hokus pokus igrica sa isparavanjem tecnog azota i slicnim predstavama da se zabavi narod. Tako bi to zamisljao mali Djokica. Ili neki drugi Mali. Mozda ce nesto od tih kamena temeljaca da stigne i do neke predizborne presecene vrpce, ali od nauke tu nista biti nece, cak ni za zidne novine, sto rekao dr. Glisin. Nauka je mnogo ozbiljnija stvar kojom se ne mogu baviti niti je organizovati oni koji o tome pojma nemaju.

oRUKovac , 16/03/2010, 08:07

Ako se ne varam, predvidjeni plac je onaj gde se trenutno (oznaceno plavim na fotografiji) nalazi zgrada FDU. UKoliko je to tacno, pitanje za nadlezne: da li to znaci da se odustalo od izgradnje ostalih fakulteta Univerziteta umetnosti koji su bili predvidjeni upravo tu, posebno u svetlu pominjanja neadekvatnih kapaciteta i uslova rada na pojedinim fakultetima BU? Pa uslovi u kojima rade studenti u tekstu pomenutog FON-a su misaona imenica za studente Muzicke ili Primenjene akademije koji su rasuti na nebrojeno lokacija, cak i na potpuno suprotnim krajevima grada! Na stranu sto su Beogradski i Univerzitet umetnosti dva razlicita univerziteta - jesu li vazniji uslovi rada buducih inzenjera od umetnika?

titler , 16/03/2010, 08:24

a jel' taj kampus nesto kao 'logorus'?

Vinčanac , 16/03/2010, 08:49

Nije mi jasno, hoće li naučnici da rade u Centru za promociju nauke za koji je odvojeno 20 miliona evra? I šta je to Centar za promociju nauke? Potsećm da država troši za nauku 100 miliona evra godišnje.

magistar magarac, 16/03/2010, 09:01

Kao magistar elektrotehnike i bivsi radnik u Institutima Pupin i Vinca, valja treba da se zahvalim sadasnjem ministru za nauku g. Djelicu, inace velikom svetski priznatom naucniku na velikoj pomoci od 200 miliona evra. To je valjda sargarepa ili trava za izgladnele magarce od Mikija Mausa. Ne lipsi magarce do zelene trave.

Mila , 16/03/2010, 09:07

Srpski naučnici ne pamte ministre za nauku po onome šta su pričali, nego po tome šta su uradili. Pred penzijom sam, zapamtila sam 13-14 ministara, i svakako je Unković, kadaar SPS-a, bio najbolji za srpsku nauku i naučnike, dok je Domazet, kadar DS-a, bio ubedljivo najgori. Gospodin Djelić, je za moga radnog veka, jedini ministar koji nikakve veze nema sa naukom i univerzitetom i to se po njegovim potezima odlično vidi. U odsustvo bilo kakvih kvalifikacija i kompetentnosti za posao ministra nauke, on je sakupio stranačke naučnike i "naučnike" i namerava da u krečenje i zidanje straći milione evra iz kredita koje je navodno uzeo za nauku. Ako ovako nastavi, godpodin Djelić definitivno postaje NAJGORI ministar nauke koga je Srbija imala.

Никола , 16/03/2010, 09:15

@Mila: А зашто би био у странци ако нема вајде од тога? Ово је најбољи резон данас, и о странку и власт су се досад сви окористили, спортисти, глумци, естрадне звеѕде, писци, ..., што не би и научници из ДС-а? Верујем да ће читав Одбор за науку ДС-а да се ухлеби у Центру за промоцију науке. Браво, само трошите паре из кредита.

Sasa D, 16/03/2010, 09:25

Još jedno neselektivno bacanje para. Finansiranje projekata u nauci se godinama obavlja kroz ozbiljnu proceduru. Ozbiljna procedura za trošenje ovog kredita nije primećena. Znači pare će se netransparentno potrošiti, kredit će morati da se vrati, najverovatnije na uštrb sredstava koja su se izdvajala za projekte kroz ozbiljnu proceduru i sa ozbiljnim rezultatima. Vlast je takodje navrat nanos bez javne rasprave donela Zakon o nauci kojim je postavila svoje ljude u upravne odbore naučnih instituta da bi mogla da skrcka ove pare kao mnoge dosad, npr. angažovanjem partijskih građevinskih firmi da izgrade naučne objekte i slično.

Ex yu , 16/03/2010, 09:32

Da pomognem da se shvati ako moze. Prvi kampus u Srbiji napravio je onaj Peranovic u Crnoj reci. Neki kazu da je bio uspesan da ali da je preterano sa lopatom, pa su ga administrativno ukinuli pred Balkanskim ratnikom. Preterivalo se sa inovacijama. Neproverenim. Trcali pred rudu (citaj nauku).

c c, 16/03/2010, 09:35

Interesantno.Oni bi da nas zaduze tj uzmu kredit sa jos najmanje 200 milina eura.Nije vazno ko ce to i na koji nacin vracati, jer oni nece ali mi hocemo.Masinski fakultet se ne moze izmestiti, ko je tamo diplomirao tamo zna da je to i preskupo i megalomanski, kako neko rece to je citav kompleks laboratorija duboko ispod zemlje i veoma namenski gradjeno.Ako se uzme u obzir da su oko masinstva i etf, gradjevina i arhitektura, plus tehnoloski fakultet, a u blizini je i pravni, onda se vidi o kakvoj se nebulozi govori u ovom tekstu.Tu je i univerzitetska biblioteka.Koliko znam na tehnicke fakultete se po pravilu prijavljuje manje ljudi cak i na budzet, tako da mi ovo lici na lopoviju i muljanje novcem koji ce jedni drpti a drugi vracati kao kredit.

асфалтна база , 16/03/2010, 10:02

Одлична идеја! Позуајмиће нам ситниш од неколико стотина милиона евра, који ће ови наши на скрцају преко партијских фирми (као ове за асфалтирање, в. наше путеве), ми ћемо све то да отплаћујемо а они који ће да добити новац натраг с каматом ће добити и наше готове стручњаке, јер овде немају где да се запосле ни ови постојећи. Сви срећни, нарочито наши политичари, асфалтирање је веома профитабалан посао!

Stefan Stosic, 16/03/2010, 10:36

A sta je sa zgradom Bioloskog fakulteta? Zasto se ne resavaju oni najurgentiji problemi sa nedostatkom prostora za dva fakulteta - Bioloski i Geografski? Trenutna ideja da citav Bioloski smeste u zgradu u Botanickoj basti cija je gradnja poodavno zapoceta je suluda, jer ce time Basta biti pod velikim pritiskom ljudi, te ce biti prakticno unistena.

predlog , 16/03/2010, 12:56

U Zrenjaninu ( 74 km od Beograda) , u centru grada, postoji bivsa kasarna JNA ( ogroman plac, vise objekata) koja godinama stoji prazna - idealna za stvaranje kampusa ( prirodne nauke, umetnosti,drustvene nauke,..) u kojoj bi pored namenskih objekata mogao da se napravi studentski dom. Nema potrebe za velike investicije, restauracija i adaptacija postojecih objekata je dovoljna. Zrenjanin -Beograd je oko jedan sat prevoza ( manje nego putovanje s jednog kraja Beograda na drugi).

Ненад Накарада, 16/03/2010, 13:10

ман`те се ћорава посла,како нам се привреда и наука "експресно" развијају поготову у последње две деценије боље изградите један велики биро ѕа незапослене инжењере јер ће једино тако бити сви (преостали) на једном месту.

велики Београд , 16/03/2010, 14:22

predlog , 16/03/2010, U Zrenjaninu (74 km od Beograda), u centru grada, postoji bivsa kasarna JNA (ogroman plac, vise objekata) koja godinama stoji prazna ... Одличан предлог! Има тога и у другим градовима. Најбољи енглески и амерички универзитети су у градовима од око 100.000 становника. С модернијим путевима и пругама у будућности време путовања би могло да буде и пола сата до тих места. Али, ови наши планирају да цела Србија буде Београд и у Београду, изгледа ...

Student GRF, 16/03/2010, 14:41

E prosto ne verujem a o ovome sam nesto cuo i to mogu reci iz poprilicno pouzdanih izvora. Ja studiram gradjevinu i cuo sam da je prosle godine dolazio na nas fakultet gdin Djelic sa ovakvim predlogom ali sam jos pritom i cuo da je prethodno predlozio dekanima ETF, Gradjevine i Arhitekture da se zgrada fakulteta pretvori u shopping mall ili mozda cak i srusi pa se to iskoristi kao atraktivno zemljiste za raznorazne investitore! Sto se mene tice mogao je lepo da ode i da pita patrijarha da mu lepo posudi Hram svetog Save za slicne rabote. Ljudi ovo je prevara!

Зилот , 16/03/2010, 16:23

Ја заборавих да напишем ону неизбежну политичку крилатицу: "Овај објекат ће помоћи Србији да постане "лидер" у региону у науци и тиме ће себи олакшати интеграције на путу у модерну "Европу"."

Aleksandar Jovanovic, 16/03/2010, 17:29

Odlicna ideja za kampus na Novom Beogradu. Mozda bi bilo jos bolje, da se svi objekti izgrade jos blize aerodromu, tako da po dobijanju diplome (magistrature, doktorata) ljudi mogu mnogo brze na prvi avion za EU, SAD, itd.

marko petrovic, 16/03/2010, 17:58

Da, ovako mali Djokica zamislja obrazovanje...

Бранко , 16/03/2010, 19:16

Кад сам прочитао наслов помисло сам да НЗС прави нову организацију. Помислио сам даћемо сви да се пријаљујемо на једно место. Овако испада да се господа на власти више интересује за некретнине у центру града а мање за оне који су завршили те факултете и чаме на бироу. Зато нам причју о лепим зградама на периферији а не говора шта ће бити са овима у центру града. Ништа не говоре ни са студентима који су одавно завршили ове факултете и дремју на бироу јер нигде нема посла.

 

 

Spektar Nauka

 

Lični stav

Nauka zidnih novina

Tužno je da veliki broj naših redovnih profesora nema nijedan objavljen naučni rad u nekom recenziranom časopisu! Ključni uspeh i dostignuće predstavljaju „autorizovana skripta"

 

Učestale javne rasprave o (ne)stanju na srpskim univerzitetima očigledno su inspirisane Šekspirovim „ima nešto trulo u državi Danskoj". A da je trulo trulo je, trulije ne može biti. Ali da definišemo šta je to univerzitet.

Dakle, univerzitet je ustanova visokog obrazovanja koja daje akademska zvanja u različitim oblastima. Reč univerzitet je latinskog porekla universitas magistrorum et scholarium, u grubom prevodu: „zajednica učitelja i naučnika". Ne treba posebno naglašavati da su svetski i dobri univeziteti, upravo, poznati po tome što su „zajednica učitelja i NAUČNIKA". U svetu je odavno rešeno pitanje kako se vrednuje ko je ko u nauci: nikako ne možete na Harvardu ili sličnom univerzitetu u svetu da naiđete na profesora koji nije svetsko ime u nauci! U prirodnim ili društvenim naukama. I upravo na pitanju da li su „zajednica učitelja i naučnika" počinje sunovrat srpskih univerziteta!

Kao na svim pristojnim univerzitetima u svetu, i mi u Srbiji treba da definišemo koga možemo nazvati naučnikom ili, što je još važnije, ko promoviše u naučna, a samim tim i u profesorska zvanja?

Tužno je da veliki broj naših redovnih profesora nema nijedan objavljen naučni rad u nekom recenziranom časopisu! Ili ako je nešto objavio (napisao!), to je taman „naučni rad" za zidne novine! Ključni uspeh i dostignuće predstavljaju „autorizovana skripta". Verovali ili ne, autorizovana skripta! Povrh toga s potpisom autora, što je dokaz da će student kod njega pazariti!

Zato ću sada da pozovem u pomoć profesora Ljubišu Rajića koji je nedavno u „Politici" napisao: „Slabost naših univerziteta je strukturna, Srbija nema nikakvu visokoškolsku i naučnu politiku, nijedan univerzitet ne postoji kao univerzitet i nijedan ne pristupa naučno svom sopstvenom razvoju. Mnogi se zovu univerzitetima iako to objektivno nisu". I nastavlja: „Istovremeno, izbori nastavnika moraju se odvijati prema naučnim, a ne političkim, klanovskim, zavičajnim i drugim merilima koja preovlađuju kod nas".

Dakle, saglasili smo se da praktično ozbiljnih univerziteta u Srbiji nema. Prof. Ljubiša Rajić nam je objasnio zašto! Kakvo bi trebalo da bude rešenje?

Veoma jednostavno: raspustiti sve univerzitete i ponovo izabrati celokupno nastavno osoblje! Pozvati nezavisne i nekorumpirane međunarodne recenzente od visokog naučnog ugleda da bi se „izbori nastavnika morali odvijati prema naučnim, a ne prema političkim, klanovskim, zavičajnim i drugim merilima koja preovlađuju kod nas!"

I još da dodam: iz društvenih nauka u svetu se štampa 1.700, a iz umetnosti i humanitarnih nauka 1.130 recenziranih (peer reviewed) časopisa. Iz fundamentalnih i medicinskih nauka – dvostruko više. To je, valjda, dovoljan prostor da se svi pokažu i iskažu.

I najzad, da se iz citiranja vidi da li je njegov (njen) rad u glavnim naučnim tokovima, da ima veći eho od „autorizovanih skripti" ili od rada objavljnog u zidnim novinama, daj bože, i u auli sopstvenog fakulteta!

Autor je profesor Beogradskog univerziteta i jedan od najcitiranijih srpskih naučnika

 

Vladimir Glišin

[objavljeno: 06/03/2010]

Nauka zidnih novina

 

Pavle I. Premovic, 06/03/2010, 10:51

Da bi napredovali u univerzitetskoj nastavnickoj karijeri morate da napisete bar jedan udzbenik za studente. Zamislite onda jedno dvadesetak fakultetskih katedra istog profila na srpskim univerzitetima ima dvadesetak udzbenika iz iste ili slicne nastavne oblasti! S druge strane, imate INTERNET koji vam nudi predivnu literaturu za studente iz svih nastavnih univerzitetskih oblasti ali, naravno, na engleskom jeziku; a pasivno znanje engleskog jezika je neophodnost svakog akademskog gradjana buduce Srbijice koja hoce u Evropu. Pa, onda se postavlja pitanje cemu onda navedeni brojni udzbenici?

посматрач коменатар 1 од 3, 06/03/2010, 13:54

Мислим да је проф. Глишин потпуно у праву, мада ми се чини да би се његови ставови могли даље уобличити. Последица оног о чему прича проф. Глишин је негативна селекција. Конкретан пример: на Електротехничком факултету, на катедри за електро-енергетске системе, постоје јаке интересне заједнице (политичке, племенске, економске или неке друге) које спречавају унапређење ванредног професора који има више радова у врхунском часопису (IEEE journals) од већине других професора заједно! И док други "дописници" (под овим називом подразумевам оне који се "шлепају" тако што их неко од аутора једноставно допише на рад који нису ни видели, наравно због неке против-услуге, нпр. лобирања при унапређењу и сл.) једва имају неки "аулски" рад као треће- или четврто-потписани, дотле је горепоменути професор сам објавио гомилу радова као првопотписани! Ово је само један пример (чуо сам и за сличан на философском факултету, одсек историја) докле води та негативна селекција.

посматрач коменатар 2 од 3, 06/03/2010, 13:56

Друго, постоји и питање асистената. На примеру исте катедре (за електроенергетске системе ЕТФ-а), може се видети да тамо асистенти стажирају и по 15 година, а да не докторирају!?! Како је то могуће? Познато је да се за асистенте бирају најбољи студенти, који у року и са највишим оценама завршавају факултет. Убрзо и магистрирају и - онда наступа "тамни вилајет"! Чуче на катедри, држе вежбе, тезгаре на пројектима (за које професори узимају дебели кајмак), а ти исти професори им не дозвољавају да докторирају, јер се плаше (са правом) да ће им позиције бити угрожене. Зато треба ре-дефинисати институцију асистента на универзитету. Можда је најбоље укинути радно место "асистента на неодређено време" и ту држати људе под уговором на пар година, док не докторирају, а после тога ако постоји потреба за њима, понудити им обнову уговора или запослити нове асистенте.

посматрач коменатар 3 од 3, 06/03/2010, 13:58

Трећа ствар, по којој се разилазим донекле у ставовима са проф. Глишином, је управо у вези "заједнице учитеља и научника". То су два различита појма, и не треба их на силу трпати заједно. Управо то силовање да учитељ и научник морају безусловно бити у истој личности доводи до тога да нити има добрих учитеља нити добрих научника (тај тренд је свуда у свету, и на Истоку и на Западу). Сматрам да је за врхунске научнике корисно да раде у институтима, где су ослобођени брига око предавања, књига, студената, испита, оцењивања и сл. У институту се могу потпуно посветити науци и истраживањима. С друге стране, учитељи би радили у високошколским установама где би преносили знање студентима, и не би били у обавези да објављују радове у светским часописима, али би били у обавези да објављују уџбенике (не скрипте). Наравно, учитељи би морали да буду на таквом нивоу да могу да прате развој светске науке и да ученицима преносе та знања (да "сажвакају" тешку материју), што није нимало лак посао.

milos , 06/03/2010, 20:00

Ne bih da pisem "Rat i mir" u tri toma, vec samo da podvucem neophodnost objavljenih radova u casopisima sa visokim impakt faktorom. To je uslov da bi se odbranila doktorska teza u oblasti prirodnih nauka ( negde su potrebna i dva takva rada!) i bespredmetno je ocenjivati tu tezu od komisije, ciji clanovi nemaju jos vecu kompetentnost. Zato treba navesti primere gde predaju profesori koji nemaju takve radove. Ovako uopsteno deluje da je tako na celom Beogradskom univerzitetu, sto nije tacno.