Unapređenje naučnih standarda

Unapređenje naučnih standarda

Dva ključna zahteva: da se obeshrabri „počasno autorstvo" i da vodeći autori radova jamče za tačnost podataka

 

Naučna preduzimljivost je zasnovana na temeljima poverenja kao što smo Kenet Sajn i ja u ovom časopisu naglašavali još pre 15 godina, ukoliko će nauka da cveta i zauzme svoju odgovarajuću ulogu u progresu čovečanstva: obaveza je svih nas u naučnoj zajednici da pomognemo da se stvori naučni ambijent koji će pridržavajući se visokih etičkih standarda i kreativne produktivnosti privući i zadržati pojedince od izuzetnog intelekta i karaktera za jednu od najvažnijih delatnosti društva.

Časopisi kao što je „Sajens" imaju posebno mesto za održavanje visokih naučnih standarda. Kao uticajni vratar recenzirane (peerreviweed) literature u društvenim i prirodnim naukama, ono što „Sajens" reši da objavi pomaže da se naučno definiše izvrsnost u nauci. A sa neverovatnom učestalošću kojom mediji preuzimaju naš izbor kao kriterijum da široj javnosti prenesu najnovija naučna dostignuća, to uvećava našu odgovornost.

Stoga su naučni časopisi „Sajens" (Science), „Nejčer" (Nature) i PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences) zajedno razmatrali kako da poboljšaju svoje postupke i pomognu da nauka postane što produktivnija, služeći istovremeno i naučnicima i društvu u celini.

Počastvovano autorstvo

Na samom početku usredsredili smo se na dva kritična predmeta rasprave u vezi s autorstvom. Prvo, da obeshrabrimo „počastvovano autorstvo": složili smo se da pre nego što neki rad prihvatimo za štampanje, svaki autor će morati da identifikuje svoj doprinos datom istraživanju. Politika časopisa „Sajens" spremna je da podrži zahteve za autorstvo predstavljene u knjizi „Biti naučnik" (treće izdanje), koju je objavila Američka nacionalna akademija nauka. Ovaj izveštaj potcrtava značaj intelektualnog doprinosa autorstva i naglašava „da obezbeđivanje laboratorijskog prostora za neki projekat ili neki uzorak koji je korišćen u tom istraživanju nije dovoljan da bi se dotični(a) uvrstili u autore".

Drugo, „Sajens" će zahtevati da vodeći autor rada za svaku laboratoriju ili grupu istraživača potvrdi da su on ili ona lično pregledali originalne podatke koje je dobila data istraživačka jedinica i da potkrepi da su podaci odabrani za objavljivanje u datim slikama i tabelama tačno predstavljeni. Tako će, na primer, neki istraživač koji pripremi digitalno obrađenu sliku prikazujući zbirku elektroforetskih gel separacija morati, takođe, da priloži sve originalne gel podatke odgovarajućem vodećem autoru koji onda mora da potvrdi da je tako postupano kada se rad vrati radi revizije.

Na ovaj način „Sajens" želi da identifikuje nekoliko vodećih autora koji će kolektivno da preuzmu odgovornost za sve podatke predstavljene u svakom objavljenom radu. Tradicionalno, zahtevano je samo da jedna ličnost preuzme ovu odgovornost. Međutim, prethodni preduslovi su postajali sve nerealniji zbog činjenice da dobar deo objavljenih radova sadrži doprinose grupa s vrlo različitom ekspertizom, te da polovina svih radova objavljenih u „Sajensu" 2009. godine ima autore iz više od jedne zemlje.

Mentorsko istraživanje

Jedno od pitanja koje još nije rešeno jeste šta naučni časopisi treba da urade da ohrabre zdravu mentorsku praksu iskusnih naučnika. Mnogi univerziteti sada zahtevaju da i mlađi saradnici odaberu jednog ili više mentora između starijih članova univerziteta. Ovi mentori će, koristeći mudrost i odgovarajuće veze u decenijskom iskustvu, pomoći mlađim naučnicima u bilo kom vidu, uključujući etičke standarde.

Biti dobar mentor je kao biti dobar roditelj. To uključuje mnogo slušanja i pomoć u savlađivanju problema, a opet zahteva uzajamno poštovanje i poverenje. Treba li u delu rada gde se navode zahvalnice posebno navesti svementore koji su značajno doprineli datom istraživanju? Da li bi onda jedno posebno „mentorsko istraživanje" na PubMed-u (ili na nekoj drugoj kompilaciji na vebsajtu) pomoglo da se i mentori nagrade?

Efikasno mentorstvo je kritično za budući uspeh nauke i, kako naučnici ostaju aktivni i u poznijim godinama, to onda postaje smisaoni način da se završi njihova naučna karijera. Naučnici bilo gde treba više da učine da bi ovo unapređenje nauke stvarno zaživelo.

(* Počasni predsednik Američke nacionalne akademije nauka, bivši predsednik Nacionalnog naučnog saveta i od 2008. glavni urednik „Sajensa" koji je dozvolio da se ovaj uvodnik iz istoimenog časopisa objavi u „Politici"). Prevod Vladimir Glišin. Podnaslov i međunaslovi su redakcijski.

(Zbog učestalih podvala pojedinih autora, glavni urednici tri pomenuta vodeća multidisciplinarna časopisa u svetu odlučili su da uvedu dodatnu proveru verodostojnosti saopštenih rezultata da li da se dotični naučni rad uopšte uzme u razmatranje za objavljivanje).

 

Brus Alberts

[objavljeno: 23/01/2010]

 

 

http://www.politika.rs/rubrike/zivot-i-stil/Nauka/Unapredjenje-nauchnih-standarda.lt.html

 

pogledajte komentare

 

 

vincanac , 23/01/2010, 10:25

 

Mi u Srbiji nemamo nista pravo, pa tako retko imamo i prave naucnike. Jer ovde, ako radite po uputima glavnog i odgovornog irednika vodeceg medjunarodnog naucnog casopisa, bivate od svoje okioline izopsteni i u najmanju ruku, nedrustvena osoba nesklona grupnom radu. Ako vasi saradnici ne rade kako treba, ne drze se postavljenih pravila finansijera njihovih projekata ili ukazujuete urednicima casopisa iz svoje oblasti da su neki radovi, predlozeni da budu objavljeni u tom casopisu, vec negde, sa minimalnim razlikama, objavljeni , osudjeni ste , skoro, na potpuno izopstenje iz srpske naucne zajednice. NEOPHODNO JE PROMENITI CITAV SISTEM VREDNOSTI KOD NAS DA BI BILO MOGUCE USVOJITI I PRAVILA PONASANJA KOJA PREDLAZE UREDNIK SCIENCES. Da pocnemo odmah, svako na svom poslu i u svojoj najblizoj okolini. Podsecam da su slicna pravila ponasanja postojala u naucnoj zajednici Jugoslavije ali su se odavno izgubila i malo ko ih se seca. Zadnjih godina preovladava partijska nauka u kojoj su vodeci naucnici, ponavljaci. Ali, s obzirom, da se niko ne buni, znaci da to nikome i ne smeta.

 

 "gluve usi", 23/01/2010,

 

Odlicno je Glisin odabrao ovaj clanak,  ali ce pasti na "gluve usi", cak i da nije publikovan u najzabacenijem cosku naseg najstarijeg lista. Ovde su eticki standardi zamenjeni partijskim standardima, u svemu pa i u nauci, sto i jeste najbolji dokaz da je politizacija druztva dovedena do apsurda. Samo politicki podobni a eticki nepodobni uspevaju da u tranziciono vreme dodju do nekakve opreme za iztrazivacki rad a onda postavljaju uslove i ucene ostalim saradnicima u svakom pogledu, a da ce biti autori svakog rada uradjenog njihovom misloscu i nicim vise, e to se podrazumeva, ali se i izricito trazi od zgranutih mladih istrazivaca. Tako bas podobni poltroni sticu formalne uslove koje propisuju oni koji su im opremu i "dodelili", pa se jos i hvale svojim bogatim strucnim biografijama a rugaju onima koji se snalaze kako znaju i umeju da budu u svetskim naucnim trendovima. Zivi bili pa videli kako ce sve to izgledati u narednom projektnom ciklusu koji uskoro dolazi, zajedno sa otvorenim pretnjama i ucenama.