Јасмина Вујић: Сагласна с Теслом, делимично

Наука

ИНТЕРВЈУ

Сагласна с Теслом, делимично

„Енрико Ферми јеу дубокој тајности остварио прву контролисану нуклеарну ланчану реакцију 2. децембра 1942. у Чикагу, само месец дана пре него што ће Никола Тесла умрети (7. јануар 1943). Не верујем да је наш великан знао много о могућностима нуклеарне енергије", наглашава проф. др Јасмина Вујић са Универзитета Беркли, из најужег круга нуклеарних научника и стручњака светског гласа

Јасмина Вујић

Јасмина Вујић је из најужег круга нуклеарних научника и стручњака светског гласа. Поједини овдашњи новинари назвали су је „Српска Марија Кири", чему се она противи (изјава у оквиру).

Прва жена декан на Факултету за нуклеарну технику угледног Калифорнијског универзитета у Берклију (САД), и то из Србије, брале (рођена у Лозници)! Изабрана тајним гласањем својих колега, на том положају провела је неколико година. Објавила је две књиге, више од 250 научних радова, од којих преко 70 у водећим светским научним часописима, а неколико их је награђено. Дичи се и једним признатим патентом.

Има ли боље саговорнице за тумачење најновијих збивања у Јапану и у свету?

Зашто из Фукушиме стижу противречни извештаји? Колико су стручњаци изван Јапана у току збивања?

На Факултету за нуклеарну технику у Берклију били смо изненађени недостатком правовремених и тачних података. Зато ће све што је приватна компанија „Тепко" покушала да поправи детаљно анализирати стручни тимови да би извукли битне поуке за будућност. Јапанска влада је с правом наложила превентивно исељење становништва, првенствено због могућег загађења подручја око Фукушиме. У сличним незгодама одмах ваља позвати међународне тимове оспособљене за брзо реаговање.

Ми смо у сталној вези с колегама на неколико универзитета у Токију. Почев од 18. марта у Берклију смо мерили присуство изотопа радиоактивног јода и цезијума у ваздуху и кишници и утврдили смо да су потичу из реакторског језгра блокова 1, 2 или 3, а не из базена са истрошеним горивом, како се сумњало. На основу оскудних чињеница установили смо када је оштећена кошуљица горивних елемената и да ли су се и када истопиле горивне шипке у реакторским језгрима.

Да ли су се истопиле и када?

Јесу, делимично. После 23 часа дошло је до оштећења горивних кошуљица и испуштања јода и цезијума. Након шест дана, колико је радиоактивном материјалу требало да стигне до Калифорније, ми смо измерили присуство оба. Претпоставили смо да је већ тада морало доћи до делимичног топљења горивних шипки, што је и потврђено.

Може ли се Фукушима назвати „нови Чернобиљом"?

Никако, то су два различита догађаја, и по томе шта се десило и по последицама. Моја процена је да ће последице по становништво и околину у случају Фукушиме бити минималне.

Какве су већ сада поуке из ове несреће? Хоће ли лоше вести зауставити градњу започетих нуклеарки?

У САД ће се, свакако, преиспитати сигурносне мере у нуклеарним електранама, као што је то урађено после терористичког напада 2001. Због бојазни да терористи искористе авионе за ударе, изнова су прочешљане сигурносне мере и разрађени сценарији слични ономе што се десило у Фукушими: губитак примарног и секундарног напајања електричном енергијом на дужи рок. Наставља се продужавање дозвола за рад са 40 на 60 година, а Нуклеарна регулаторна агенција је изјавила да не постоји разлог за промену устаљене, изузетно строге праксе.

Изградња нуклеарних електрана ће се наставити, низ земаља, укључујући Кину, Русију, Индију, Јужну Кореју и Француску, схвата да за сада нема алтернативе. Иако као физичар подржава нуклеарну енергетику, Ангела Меркел морала је из политичких разлога нагло да промени став и да наложи да се најстарије нуклеарне електране зауставе ради провере.

Када се очекују потпуно безбедни реактори који искључују сваку људску грешку? Да ли је тако нешто технолошки изводљиво, имајући у виду природну стихију?

Годинама се осмишљавају (дизајн) реактори четврте генерације који треба да испуне неколико најважнијих захтева: (1) економски (снижење почетних улагања, коришћење нуклеарних електрана за загревање насеља...); (2) одрживост (одлагање истрошеног горива кроз прераду постојећег и смањење стварања новог); (3) сигурност (побољшање постојећих и увођење тзв. пасивних мера) и (4) спречавање ширења нуклеарног материјала и технологије.

Ми на Берклију радимо на неколико, укључујући реакторе мале снаге (тзв. нуклеарне батерије), с дугим горивним циклусом (више од 20 година без додавања горива), преносиве, с минималним остатком истрошеног горива, без икаквих цеви, пумпи, вентила (на којима најчешће долази до кварова) и с пасивним хлађењем.

Веома је тешко избећи људске грешке, што је очигледно у многим несрећама.

Како трајно збринути тоне радиоактивног отпада? Постоји ли поуздан поступак?

Одувек је радиоактивни отпад био више политичко него техничко питање. Најподесније је да се истрошено гориво прерађује, да се издвоје корисне количине уранијума и плутонијума и поново употребе као гориво (што раде Французи), а да се у подземна складишта смештају само краткоживећи изотопи. Имамо двоструку корист: прерађујемо то што је употребљиво знатно смањујући количину онога што можемо да назовемо правим отпадом. Мој предлог је да се следећих 100 година истрошено гориво у САД одлаже у подземно одлагалиште у планини Јука (Невада), где ће бити на сигурном. Када се усаврше делотворни и јефтини поступци прераде, истрошено гориво ће се прерадити, а прави отпад вратити у подземно складиште.

Откуда толики страх од нуклеарки? Какво објашњење нуде научници?

Готово свако човеково делање повезано је с неким ризиком. Нећемо се одрећи аутомобила, иако знамо колико се гине на путевима Србије; ни летења авионом, упркос томе што сваке године настрадају стотине путника.Ни топлих станова и расхладних (и других) уређаја, а знамо да повећавају потрошњу електричне енергије. Налазимо се пред избором: да ли да смањимо животни стандард и потрошњу енергије или да наставимо истим темпом?

Људи се плаше онога што мало познају, поготово што су нуклеарну енергију упознали преко атомских бомби бачених на Хирошиму и Нагасаки. Разговарала сам с Патриком Мором, једним од оснивача „Гринписа", који је после више од 20 година отишао и основао нови покрет „Гринспирит". У америчком Конгресу 2005. он је рекао да је нуклеарна енергетика једини извор електричне енергије који не испушта гасове „стаклене баште" и може успешно да замени термоелектране. А бившим саборцима је поручио да се упозорења више заснивају на научним чињеницама, а мање на емоцијама.

Може ли човечанство да се одрекне атомских киловата? Чиме их надоместити?

Термоелектране и нуклеарне електране представљају основу индустрије електричне енергије (дуго раде без заустављања, а производни учинак достиже 90 одсто; за разлику од ветрењача и соларних панела који је испод 25). Алтернативни извори који могу потпуно да их истисну још не постоје.

Колико нуклеарни лоби утиче на политичаре, стручњаке и новинаре, јер се у овој индустрији окрећу милијарде долара?

Мени је несхватљиво да се стално помиње некакав нуклеарни лоби. У свету данас постоји неколико земаља с технологијом за изградњу нуклеарних електрана, ниједна није претерано заинтересована за Србију због политичке нестабилности и тешке економске ситуације!

Сматрате ли да су физичари пропустили прилику да 1945. године, после ужаса у Хирошими и Нагасакију, да људски (б)род усмере на ненуклеарну стазу? Зар се Никола Тесла није томе успротивио пре више од једног века?

Светом, нажалост, не управљају физичари. Не треба мешати мирнодопско коришћење нуклеарне енергије с војним. То је исто као када бисте захтевали да се ништа не ради у хемији, због постојања и употребе бојних отрова.Сваки напредак у технологији који побољша живот може се искористи за супротне циљеве.

Енрико Ферми је у дубокој тајности остварио прву контролисану нуклеарну ланчану реакцију 2. децембра 1942. у Чикагу, само месец дана пре него што ће Никола Тесла умрети (7. јануар 1943). Не верујем да је наш великан знао много о могућностима нуклеарне енергије. Он је упозорио да енергију из атома не треба користити у ратне сврхе, с чим сам потпуно сагласна.

-------------------------------------------------

Цени Милеву Марић

„Марија Кири је свакако једна од научница којој сам се увек дивила. Сматрам да нема места поређењу, јер је она живела у другачијем времену. Једна је од ретких научника, поготово жена,с две Нобелове награде, и једина у две дисциплине: за физику (1903) и за хемију (1911). Веома ценим нашу Милеву Марић и сматрам да је дала допринос чувеним радовима Алберта Ајнштајнаиз 1905, а за теорију изнету у једном од њих (фотоелектрични ефект) добио је Нобелову награду за физику 1921.

Вида Огњеновић је режирала позоришну представу „Милева Ајнштајн", коју сам имала прилике да погледам. Изашла сам разочарана, јер то није била прича о Милеви, већ о Алберту. Милева је приказана као мрачна и депресивна особа, а сем једне кратке сцене с факултета, ни из чега није могло да се закључи да је та млада жена била тек пета која је положила пријемни испит и уписала се на студије математике и физике на чувеном циришком Политехничком универзитету кад и Алберт. Пореклом са заосталог и брдовитог Балкана! Осим последњег испита из математике који није положила (тада већ у вези са Албертом), била је веома добар студент, с добрим просеком оцена. Чак је у математици била боља од Ајнштајна. Зато не сумњам да су заједно радили на теоријама и радовима који су објављени 1905.Драго ми је да је она, макар накратко, била ђак шабачке Гимназије коју сам завршила.

Моји јунаци су, такође, Никола Тесла, Михајло Пупин и Милутин Миланковић. На Берклију сам увела предмет о Николи Тесли.Уместо да се на овим светлим примерима васпитава наша омладина, она је приморана да гледа „Великог брата"!

-------------------------------------------------------

Србија је најлепша

„Србија је најлепша земља на свету, има све услове да буде прави рај на Земљи: дивна природа, реке и извори, планине и пашњаци, плодна земља, добра клима. Али морамо да се вратимо нашим традиционалним и породичним вредностима, свему ономе што смо имали и на шта смо заборавили. Треба поново да научимо да ценимо себе, своје националне, духовне и историјске вредности, своје митове, своју културу, језик, писмо и обичаје. Ако ми не ценимо себе, како онда да нас други цене?"

Станко Стојиљковић

објављено: 23.04.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Nauka/Saglasna-s-Teslom-delimicno.sr.html

Interview with dr. Jasmina Vujic on Fukushima Nuclear Accident (7 April 2011) / Poboljšava se situacija u Fukušimi

Vujić: Poboljšava se situacija u Fukušimi

 

 

From: OtvoreniStudio  | Apr 8, 2011  | 2 views

 

O neposrednim i dugoročnijim posledicama nesreće u nuklearnoj elektrani Fukušima u Japanu razgovarali smo sa profesorkom na fakultetu za nuklearnu tehniku Univerziteta Kalifornije u Berkliju, Jasminom Vujić.

 

http://www.youtube.com/otvorenistudio#p/a/FC3EEB1459A71A7D/0/1rEDce2skl0

 

 

 

 

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Wgg9Uywdkks#at=154

 

Jasmina Vujic" Pred novim merilima sigurnosti

Јасмина Вујић

Пред новим мерилима сигурности

Поводом серије текстова ,,Поуке јапанске катастрофе"

У петак 11. марта у Јапану се десило неколико изузетно ретких природних феномена, са катастрофалним последицама. Процењује се да је погинуло више од 20.000 људи, а многа села и мањи градови су збрисани. Цунами са страховитом разорном снагом проузроковао је више погибија и уништавања него страховити земљотрес јачине девет степени. Процењује се да је од последица земљотреса и цунамија у земљама Индијског океана 2004. године погинуло више од 230.000 особа. Јапанска острва се налазе на додиру три тектонске плоче, и кроз историју су их погађали јаки земљотреси праћени цунамијима. Ипак, нико при здравој памети неће предложити да Јапанци напусте своја острва. У Индији у области Бопал због испуштања отровних хемикалија у фабрици за производњу пестицида отровано је неколико стотина хиљада људи, а од последица тровања умрло је између осам хиљада и петнаест хиљада људи. Нико није предложио да се одмах престане са производњом пестицида.

Кад је нуклеарна енергетика у питању, управо се дешава супротно. Ако изузмемо Чернобиљ, подаци показују да ниједан радник на некој другој нуклеарној електрани није погинуо нити је иједан становник умро од последица озрачивања због акцидента на нуклеарној електрани. А сведоци смо хистерије и позива да се нуклеарне електране одмах угасе и замене термоелектранама на угаљ (пример Немачке), што сматрам изузетно неразумном политичком одлуком са далекосежним последицама. Познато је да термоелектране на угаљ, поред емитовања гасова стаклене баште, емитују у непосредној близини око 100 пута веће нивое зрачења у току године него нуклеарна електрана сличне величине у својој непосредној близини, и то због присуства природних радиоелемената у угљу. Термоелектране на угаљ производе токсични отпад и пепео који садрже отровне хемикалије, тешке метале, радиоактивне материје, опасне патогене материје, који се лако шире по околини и загађују плодно земљиште и воде (пример загађења око термоелектране код Обреновца). У САД, где термоелектране на угаљ производе око 50 одсто електричне енергије, процењено је да годишње око 24.000 Американаца прерано умире од разних обољења дисајних органа, укључујући и рак плућа, којa се директно повезују са емитовањем токсичног отпада са термоелектрана.

Један од разлога неразумне хистерије кад су у питању нуклеарне електране је свакако огромна количина незнања, постојање разних невладиних организације које једино могу да оправдају своје постојање и скупе средства за свој опстанак на константном застрашивању јавности, као и тенденциозно извештавање медија, и то из катастрофалног непознавања основних чињеница о нуклеарној енергетици, а и из борбе за профит, где је брзина важнија од тачности.

Постоји и низ земаља које схватају да алтернативе у овом моменту једноставно нема, па су многе од њих већ изјавиле да настављају с градњом нуклеарних електрана, укључујући Кину, Русију, Индију, Јужну Кореју и Француску. У САД ће се свакако поново преиспитати сигурносне мере на нуклеарним електранама, као што је и урађено после терористичког напада 2001. Тада су, због бојазни да терористи могу да искористе авионе за ударе на нуклеарне електране, преиспитане све сигурносне мере, и разрађени сценарији слични ономе што се десило у Фукушими, тј. губитак примарног и секундарног напајања електричном енергијом у току дужег периода. Из акцидента на реакторима Фукушиме нуклеарна индустрија свуда у свету ће да извуче доста поука, а сигурносне мере ће бити драстично повећане, као и вишеслојни сигурносни системи. После акцидента на нуклеарној електрани Острво три миље, у САД је основан Институт за истраживање рада и контроле нуклеарних постројења, који врши дневни независан надзор и анализу рада нуклеарних електрана у САД. Овај институт шаље своје извештаје, анализе и предлоге за побољшање сигурности свим нуклеарним електранама на бази заједничке размене података.

Истраживачки рад у овој области ће се наставити. Наш истраживачки тим на Берклију одавно ради на дизајну реактора мале снаге, који су преносиви, са поједностављеним системом управљања и природном циркулацијом хладиоца, која не захтева пумпе, вентиле и велику количину цеви.

Према подацима које су ми послале колеге из Београда, грађани Србије су такође могли да се наслушају изјава којекаквих ,,стручњака" који, нажалост, нису имали ни основна предзнања из области нуклеарне физике и нуклеарне енергетике, а ни етике ни морала да у јавност износе своја мишљења о стварима о којима апсолутно ништа не знају.

Јасмина Вујић, професор на Факултету за нуклеарну технику Калифорнијског универзитета на Берклију

објављено: 02.04.2011