Поуке јапанске катастрофе - Драгољуб П. Антић

Шта да се ради

Поуке јапанске катастрофе - Драгољуб П. Антић

Звер остаje у кавезу

Удес ће сигурно довести до техничких побољшања и поскупљења нових нуклеарних електрана

 

Уз страшну спрегу природних стихија, Јапану је ових дана претила и нуклеарна катастрофа. Иако је тек започео процес нормализовања, имамо довољно разлога, а није ни прерано, да уочимо неке поуке, које ће сасвим сигурно обојити наредне године у концепту технолошког света.

Показало се да су реактори, изграђени за максималан земљотрес од седам, успешно издржали готово девет степени. Услед цунамија, изостало је напајање сигурносних система струјом, па је рутинско хлађење језгара заустављених реактора и базена са ислуженим горивом постало огроман проблем. Дошло је до прегревања и делимичног оштећења горива и настанка водоника – „праскавог гаса", који је експлодирао при изласку из челичног реакторског суда и челично-бетонског примарног реакторског контејмента. Код три реактора су разорени секундарни контејменти (на врху реакторске зграде).

Уследили су дани велике борбе особља електране за обуздавање удеса и заштиту околине. Стиче се утисак да су се водеће светске нуклеарне институције и медији тркали у „катастрофичарским предвиђањима", што у најмању руку изазива непријатан осећај. Удес још није ни достигао алармантне границе, а већ је владала општа трка у предвиђањима све катастрофалнијих сценарија. То је збуњивало, јер су све познате чињенице и сви поступци особља на електрани били у сагласности и нису давали разлоге за толику панику. Срећом по позитивно оријентисани део света удес је уведен у смиреније токове.

Једна чињеница је већ јасно уочљива: Јапанци су дали све од себе, да у условима коинциденције две енормне природне катаклизме предузму све мере за савладавање удеса, а да при томе нису изложили ни становништво, али ни особље, претераним дозама, тако да међу толиким хиљадама жртава није било ниједне нуклеарне.

Друга важна чињеница указује на велику одговорност јапанске државе и пословних људи, јер је заштита становништва и особља била све време изнад интереса спречавања материјалне штете. Иза себе имамо многобројне примере приоритета политичких и финансијских циљева у нуклеарним удесима, па је оваква одговорност Јапанаца велико охрабрење за будућност технолошког света.

Удес Фукушиме је дефинитивно показао да се хаварија попут чернобиљске не може поновити на водом хлађеним енергетским реакторима. Иако се ради о старим реакторима америчке фирме „Џенерал електрик", сви су изгледи да удес неће битно превазићи последице удеса реактора америчке фирме „Вестингхаус" на НЕ Острво три миље 1979. године.

Као и увек, испоставило се да су природне катастрофе непредвидљиве. Ни сигурносне анализе у НЕ Фукушима очигледно у томе нису успеле, али је особље показало да је постојао систем поступака који је обуздао последице те непредвидљивости. А нуклеарни удес није био последица проблема у примарним већ у секундарним системима.

Ових дана изречена су многа питања од значаја за будућност нуклеарки, а било је и брзоплетих одлука које највероватније неће бити спроведене. Удес ће се годинама анализирати и сигурно ће довести до техничких побољшања и чвршћих сигурносних мера у свим технологијама. То ће сигурно довести до поскупљења нуклеарних електрана.

Нуклеарка јесте „звер у кавезу", па би било боље имати „питомо говече" уместо ње. Нажалост, темељне анализе показују да су такве алтернативе нереалне. Удес у Фукушими ништа ту не може да промени, али је показао: „Звер је остала у кавезу". Јапан је данас произвођач побољшаних верзија реактора „Вестингхауса" и „Џенерал електрика" и потенцијални градитељ у САД и на Пацифику. Тешко је веровати да ће одустати од увелико зацртаног пута развоја.

Удес је показао и да Србији већ опасно недостају стручњаци за сигурност нуклеарки. Сваки месец кашњења у обнови оваквих кадрова (док још постоји кадровски потенцијал дијаспоре и пензионисаних стручњака), гарантовано ће довести до веома скупих последица по државу Србију.

*Енеконит центар, Београд, вишегодишњи сарадник Института за нуклеарне науке „Винча" (сада у пензији)

Драгољуб П. Антић

објављено: 24.03.2011.

• 
• 
• 

• пошаљите коментар
• коментари (2)

Последњи коментари

Сава Миловановић | 24/03/2011 06:43

Разборит чланак нашег познатог стручњака за сигурност нуклеарних постројења на коме Политици могу да позавиде и људи и медији овде на пацифичкој обали Сједињених Држава. Овдашњи медији су својим приказом дешавања у јапанској нуклеарки више изазивали панику код обичних грађана него што су пружали информације о реалним утицајима акцидента на овај део света.

 

vincanka vincanka | 24/03/2011 11:37

 

Dobar prikaz dogadjanja na nuklearkama u Japanu. Realan i , nadsve, strucan. Smatram neobicno vaznim izneta opazanja vezana za niklearnu energetiku u Srbiji. Nuklearni strucnjaci nestaju sa prostora Instituta Vinca, bilo tako sto odlaze u penziju ili su, vec odavno, otisli u svet. Ova zemlja, vrlo uskoro, nece imati strucnjake u toj oblasti. Uskoro, NECE IMATI KO DA ZAPOCNE pricu o nuklearnim tejnologijama i energetici . Vrlo mali broj odobrenih projelata od strane iscezlog Ministarsrva za nauku se bavi ovom problematikom mada je ministrar Djelic u vise navrata naglasavao neophodnost postojanja projekata iz oblasti energetike.JP NOS, novoformirano javno preduzece radi dekomisije nuklearnog reaktora u Institutu Vinca nema strucnjake koji bi mogli da se bave naucnim istrazivanjima u ovoj oblasti. Profesor Pavle Savic je pre vise od pedeset godina osnovao nuklearni institut po preporuci Tita. Institut je napravljen u zemlji koja je tada bila daleko veca nego danasnja i bavio se nuklearnom energetikom na svetski zavidnom nivou. Sve je to Savic izveo u mnogo siromasnijoj zemlji od danasnje. Jos je Profesor Savic govorio, a Dedijer zapisao, da je u oblasti nauke, osim dobre istrazivacke opreme, neophodan i skup strucnjaka koji se mukotrpno formiraju nekoliko decenija. Kada nam iscezne jos ovo malo nuklearnih strucnjaka NECE IMATI NI KO DA NAM OBJASNI sta se desavalo i desava u Japanu. A Profesor Savic se, po mom saznanju, jos na ovim prostorima, nuje ponovo pojavio. Kao ni Tito, cija se rec slusala i postovala.

 

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Zver-ostaje-u-kavezu.sr.html

REČ STRUČNJAKA: ŠTA SE STVARNO DOGODILO SA JAPANSKIM NUKLEARNIM ELEKTRANAMA

REČ STRUČNJAKA: ŠTA SE STVARNO DOGODILO SA JAPANSKIM NUKLEARNIM ELEKTRANAMA

ponedeljak, 14 mart 2011 19:14

 

Dobro u nevolji je činjenica da je obezbeđena sigurnost reaktora, a sve što se dešava je posledica otkaza i havarija sekundarnih sistema


Udruženje za negovanje energetsko-ekološke i tehnološke svesti „ENEKONIT Centar" želi da na osnovu stručnih informacija prikupljenih od svojih saradnika u svetu, informiše javnost Srbije o situaciji na nuklearnim elektranama u Japanu nastaloj posle katastrofalnog zemljotresa. Javnost Srbije se informiše o ovom pitanju pretežno nasumičnim izborom iz bezbroj informacija elektronskih medija. Naučne i stručne institucije u Srbiji su poslednjih godinu-dve jako redukovale svoje stručne kadrove za ove teme, pa mediji u Srbiji nemaju mnogo mogućnosti da se pravilno informišu.  

„ENEKONIT Centar" će pokušati da delimično nadoknadi taj nedostatak jer su njegovi saradnici uglavnom afirmisani stručnjaci za nuklearnu energetiku, a većina njih radi u inostranstvu. 

Dajemo kratki prikaz situacije na NE Fukušima Daići prema najnovijem izveštaju japanske Federalne kompanije za električnu energiju. NE Fukušima Daići ima ukupno šest blokova, a tri reaktora su bila u fazi remonta i nisu bila u pogonu u trenutku katastrofalnog zemljotresa. Usled zemljotresa 11. marta 2011. godine u 14.46 po japanskom vremenu došlo je do automatskog zaustavljanja sva tri reaktora u pogonu u NE Fukušima Daići i sva četiri reaktora na drugoj nuklearnoj elektrani - NE Fukušima Daini. Sve te elektrane pripadaju Tokijskoj električnoj kompaniji (TEPKO), jednoj od deset električnih kompanija u okviru japanske Federacije električnih kompanija (FEPK). Nuklearni reaktor sa ključalom vodom američke proizvodnje tipa MARK1 je star oko 40 godina. Jačina zemljotresa je bila 9 rihtera i postoji strah da je od njega i cunamija poginulo i do 200 hiljada ljudi, dok su nuklearne elektrane pre 40 godina projektovane za najviše 7 stepeni Rihtera. Ipak se videlo da su strukturalno izdržale taj veliki udar. Tamo se već četiri dana tle trese bez prestanka i zemljotresi od 5 stepeni rihtera se javljaju na svakih 10-20 minuta, a preko 6 stepeni na svakih nekoliko sati. 

OTKAZIVANJE SISTEMA Oko četiri sata kasnije (u 19,03) sigirnosni sistemi na Bloku 1 i Bloku 3 NE Fukušima Daići alarmirali su nedostatak hladioca zaustavljenih reaktora, što je bilo posledica potpunog nestanka električnog napajanja. Uključen je sistem za sigurnosno hlađenje i, da bi se spustio pritisak ispod dozvoljenog, deo malo radioaktivne pare je, posle filtriranja, ispušten u atmosferu kroz ventilacione dimnjake (što spada u normalnu proceduru) u 21.07 za Blok 1 i u 21.20 za Blok 3. Maksimalni nivo zračenja je bio 1.557 mikrosiverta na elektrani u 44 mikrosiverta u okolini. 

Ono što pretpostavljamo da se desilo, posle otkazivanja nekoliko rezervnih sistema za struju, i otkazivanja sistema za hlađenje na Blokovima 1 i 3 jeste povišena tempreatura jezgra, iznad 1.400 stepeni, koja je dovela do ubrzane oksidacije cirkonijuma (iz legure čelika, od koga su napravljene cevčice sa nuklearnim gorivom), tj. do uzimanja kiseonika iz vode i oslobađanja vodonika. Unutar reaktorskog suda je inertna sredina te nije bilo opasnosti od eksplozivnog praskavog gasa, ali je došlo do povećčavanja pritiska pare, te su morali da otvore ventile i ispuste paru u sekundarni sistem, gde je u Bloku 1 onda došlo do eksplozije, verovatno usled ogomnog pritiska pare i stvaranja praskavog gasa. To je onda odnelo krov i gornje zidove sekundrane zaštitne zgrade, ali primarna zaštitna zgrada i reaktorski sud su neoštećeni. Japansko saopštenje ističe da je reaktorski sud okružen čeličnim kontejmentskim sudom i okružen betonskim zidovima debljine 1-2 metra, tako da se procenjuje da nema opasnosti od rasturanja delimično otopljenih delova oštećenog reaktorskog jezgra na Blokovima 1 i 3. 

Narednog dana, 12. marta u 19.45 je došlo do sličnog problema u NE Fukušima Daini na Blokovima 1, 2 i 4. Ovde je snabdevanje sigurnosnih sistema za hlađenje snabdeveno električnom energijom, pa je problem manji i održava se pod kontrolom, uz ispuštanja manje količine radioaktivne pare u okolinu. Dve nuklearne elektrane NE Onagava i NE Tokai su takođe imale automatsko zaustavljanje prilikom zemljotresa. Kod njih funkcionišu sigurnosni sistemi i nadzor okoline. Sigurnosne mere su preduzete na postrojenju za preradu nuklearnog goriva i na drugim nuklearnim elektranama.

Problem je što je na NE Fukušima Daići došlo do delimičnog topljenja gorivnih elementa u reaktorima Blokova 1 i 3 jer je utvrđeno prisustvo radioaktivnog cezijuma i joda. Zbog otkaza sistema za pripremu vode za hlađenje, osoblje elektrane koristi morsku vodu i bornu kiselinu da bi hladili gorivne elemente i smanjili neutronski fluks. Postoji niz problema sa otkazima sistema za kontrolu, pa se postupci obavljaju prema proceni i bez dovoljno praćenja stanja u jezgru reaktora. 

STANOVNIŠTVO BEZBEDNO Evakuacija stanovništva iz okruženja od 20 kilometara oko NE Fukušima Daići i 10 kilometara oko NE Fukušima Daini, preduzeta popodne 12. marta, treba da spreči ozračivanje većeg broja ljudi u slučaju daljeg nepovoljnog razvoja događaja. Stanovništvu su preventivno podeljene tablete joda, koje bi u slučaju potrebe mogle da stvore zasiđenje jodom u organizmu i eliminišu uzimanje joda iz vazduha prilikom udisanja, tokom potrebnog perioda do njegovog nestanka usled radioaktivnog raspada. 

Automatsko isključenje 11 blokova nuklearnih elektrana u Japanu izazvalo je problem u snabdevanju električnom energijom, ali je problem još veći, jer je i veći broj termoelektrana imao havarije usled razornog zemljotresa, pa su zato uvedene restrikcije električne energije po grupama. 

Dobro u ovoj nevolji je činjenica, da su objekti nuklearnih elektrana obezbedili sigurnost reaktora. Sve što se dešava je posledica otkaza i havarija sekundarnih sistema, gde se takođe sve u velikoj meri drži pod kontrolom. Japanski stručnjaci procenjuju da je do sada oko 160 ljudi primilo povišene doze zračenja u okruženju NE Fukušima Daići. 

Udes nuklearnih elektrana u Japanu je najverovatnije (ukoliko se ne desi još nešto nepredviđeno) pokazao da na nuklearnim elektranama, projektovanim prvenstveno za potrebe nuklearne energetike ne može da nastupi katastrofalni scenario udesa globalnih razmera, kao što je bio sličaj na NE Černobil 1986. godine (ta elektrana je, osim proizvodnje struje, imala i specijalne namene). Udes je teži i posledice teže nego na udesu NE Ostrvo tri milje 1979. godine. Možemo sa velikom verovatnoćom proceniti da će ova katastrofa biti završena sa velikim oštećenjima postrojenja, koja će se najverovatnije ipak sanirati, kao i sa povišenim ozračavanjem nekoliko stotina članova osoblja na elektranama i delimično i stanovništva okoline. Te doze kod stanovništva će verovatno biti u prihvatljivim granicama, a deo osoblja će najverovatnije primiti višegodišnju dozvoljenu dozu. Najverovatnije neće biti fatalnih posledica po ljudstvo.  


Za „ENEKONIT Centar"

Dragoljub P. Antić, rukovodilac

Redovni član Petrovske akademije nauka i umetnosti

http://standard.rs/vesti/41-svet/6820-re-strunjaka-ta-se-stvarno-dogodilo-sa-japanskim-nuklearnim-elektranama-.html