Програмирано унштавање Винче

View Full Album

Осиромашени уранијум узима данак

 

Последице по здравље становништва од осиромашеног уранијума из пројектила НАТО испаљених током бомбардовања СР Југославије 1999. у Србији се континуирано прате,
изјавили су здравствени стручњаци, који истичу да је број оболелих од малигних болести у порасту, али да се он не може довести у везу искључиво с осиромашеним уранијумом.
Прецизно се не зна колико је НАТО испалио пројектила са осиромашеним уранијумом на подручје Србије, пошто НАТО тврди да је испаљена 31.000 пројектила, Војска да је наша земља засута са око 50.000, док Руси тврде да је испаљено чак 90.000 пројектила.
Токсиколог Института за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“ др Радомир Ковачевић изјавио је Тањугу да је после 10. јуна 1999, када је окончана агресија НАТО, почела делимична санација животне средине, али су од осиромашеног уранијума очишћене само четири локације на територији југоисточне Србије, једна деконтаминација је спроведена на полуострву Луштица у Црној Гори, а осталих 107 на територији Косова и Метохије „нису ни пипнуте“.
До сада су испитане четири групе људи, при чему су почело од доказивања уранијума у биоматеријалу, а потом су праћене последице у организму, оштећења виталних органа јер уранијум није само радиоактиван, већ је и веома токсичан елеменат, рекао је он. „Током испитивања утврђена су рана оштећења бубрега, крвних елемената, а такође су уочене и озбиљне аномалије код деце“, казао је Ковачевић подсећајујући на случајеве близанаца из села Братоселце у општини Бујановац који су имали знаке такозваног Дауновог синдрома и девојчице Николине која је рођена без очију.
Др Ковачевић је такође подсетио да је током 2002. године испитивано 29 људи који живе у местима која су бомбардована осиромашеним уранијумом и код већине је потврђено присуство уранијума у урину. Ковачевић је подсетио да је посебна пажња посвећена лицима која су професионално ангажована, односно официрима Војске Југославије који су током бомбардовања примењивали све мере заштите - комплетну опрему која је подразумевала кабанице, заштитне маске, рукавице, чизме и детекторе.
„Друга група су били радници РТС-а који су радили реконструкцију њихових бомбардованих локација и срећом и њихови подаци су најбољи, јер је вероватно на том подручју доза уранијума била најмања“, казао је Ковачевић. Ковачевић је истакао да је најгора ситуација забележена на четири локације на југоистоку Србије, посебно у околини Врања.
Ковачевић истиче да је деконтаминација лоше урађена, јер је требало подићи слој загађене земље, а не само покупити пенетраторе који нису експлодирали, како чланови НАТО-а кажу, јер је управо проблем у дисперзији оксида, честица уранијума који у форми аеросола још увек постоје у ваздуху, а не само у ланцу исхране путем воде, ваздуха. „Обзиром да је физички полуживот уранијума 4,5 милијарде година, практично је то вечити проблем за планету, не само за Србију“, подвукао је Ковачевић.
Докторка Ана Бекић из Института за онкологију и радиологију Србије објаснила је да је повећана стопа оболевања од карцинома у Србији, али да се она не може доводити само у везу са последицама бомбардовања већ и са лошим стиловима живота - неадекватном исхраном, смањеном физичком активношћу, лошим економским статусом... Она је казала да међу малигним болестима у порасту предњаче рак плућа, дебелог црева и простате код мушкараца, док је код жена најзаступљенији рак дојке и грлића материце. Бекићева је истакла и да последњих година није забележена велика разлика у стопи оболевања у одређеним местима Србије, због последица бомбардовања и навела да су још ранијих година малигне болести биле учесталије у Војводини и Београду у односу на друге делове земље.
Руководилац сектора за радијациону сигурност Снежана Павловић из ЈП „Нуклеарни објекти Србије“ казала је Тањугу да је 1999. године велика количина осиромашеног уранијума бачена на територију земље приликом бомбардовања, а да је највећи део тога завршио на територији Косова и рубном делу земље. „Рубни део стручњаци Института ‘Винча’ још раније су очистили, а од 2000. године до сада све локације ван Косова очишћене су у потпуности“, казала је она, додавши да су стручњаци указивали на потребу да се што пре очисти и територија Косова али да „није постојала свест о томе колико то може бити опасно по здравље“.
Чишћење једног дела територије Косова, према речима Павловићеве, почело је 2001. године када је била актуелна прича о такозваном „балканском синдрому“ и тада су међународне снаге покупиле нешто материјала и однеле га у америчку војну базу. Она је објаснила да ефекти зрачења имају латентан период, односно да се последице јављају тек након неколико година.
Муниција са осиромашеним уранијумом највише је коришћена у околини Призрена и Пећи, где су стациониране немачке и италијанске снаге Кфора. Колико је проблем с осиромашеним уранијумом озбиљан, најбоље говори податак да је од 225 италијанских војника који су боравили у саставу Кфора на Косову, њих 45 умрло од малигних болести, док су код 25 рођена деца са генетским аномалијама.
Италијански војници су под сталним надзором здравствених служби своје земље, док је у Србији Војно медицинска академија (ВМА) првих пет година после бомбардовања пратила здравствено стање око 4.000 војника, старешина и добровољаца, али тај период, како кажу стручњаци, није довољан јер се последице јављају после тек 10 до 15 година. Са праћењем се у Србији престало због недостатка материјалних средстава.
На Косову утростручен број умрлих од рака
Према писању приштинског листа „Експрес“, Косово је постало водеће у региону по броју умрлих од болести рака, од које годишње због повећане радиоактивности премине око 5.000 становника, што је троструко више него пре рата. Лист наводи да косовско Министарство здравља нема политику за борбу против те опаке болести нити податке о раку, иако је прикупљање података законом обавезно, и додаје да је податке добио из Удружења онколога Косова.