Институт Винча није поштовао мере заштите од зрачења

izmedjusnaijave.rs

Институт Винча није поштовао мере заштите од зрачења - Између сна и јаве

Prenosimo

8–10 minutes

---

Радијациона и нуклеарна несигурност Србије

• Неутемељене оптужбе на рачун ЦИНС-а
• Радници Института оставили су раднике Завода за заваривање да се даље сами сналазе са јаким радиоактивним извором. Колега Димовић мисли да је то „добра пракса" а ја мислим да је непрофесионално и неодговорно.
• У случају акцидента, тј. ванредног догађаја, док год траје, неопходно је обезбедити професионалну заштиту од зрачења. То су основни принципи

Пре две године, 4. јуна 2021. на траси нафтовода у близини Иђоша, општина Кикинда, током рутинских операција изгубљен је радиоактивни извор. Радове је изводио Завод за заваривање, чији су радници о томе обавестили Директорат и Лабораторију за заштиту од зрачења Института за нуклеарне науке Винча. Радници Лабораторије нису успели да са ручним дозиметрима лоцирају извор, па Институт Винча након два дана повлачи своје људе, због „прекомерно високих доза зрачења" које су примили њихови дозиметристи. На терену су, међутим, остали радници Завода за заваривање, који су, у сарадњи са Директоратом, успели да заврше посао али су примили изузетно високе дозе зрачења, реда величине са дозама добијеним приликом акцидента на реактору РБ у Винчи 1958. О овоме су писали ЦИНС и др Јагош Раичевић, а блог Измеђуснаијаве објавио информације у тексту од 23. јуна о.г. који је објављен у НиН-у под насловом "Анатомија једног акцидента". Тек након објављивања текста у НиН-у огласио се Институт Винча тврдећи да у објављеним информацијама постоји "низ неистина" изречених без професионалних и стручних критеријума. Након прозивки ЦИНС је одговорио да је тиме "покушана дискредитација рада новинарке ЦИНС-а, као и сам текст без указивања на то шта је у њему нетачно." Осим тога ЦИНС је саопштио и да је новинарка безуспешно покушавала да добије мишљење "Винче" о акциденту, али да су надлежни из института то избегли. Тек кад је прича доспела у јавност посредством недељника НИН, ЦИНС и др Јагоша Раичевића, Институт Винча је преко својих запослених, доста неубедљиво покушао да се искобеља из ове вруће ситуације.

На одговор Института Винча реаговао је др Јагош Раичевић, експерт Међународне агенције за атомску енергију, бивши директор Лабораторије за Заштита од зрачења Института за нуклеарне науке Винча и в.д. директора ЈП Нуклеарни објекти Србије, чији одговор преносимо у целини:

Поводом мог чланка „Анатомија једног акцидента" (НИН, 22.06.2023) у прошлом броју НИН-а је у име Института Винча реаговао помоћник директора др Славко Димовић, тврдећи да у мом чланку постоји „низ неистина" које су „без икаквих професионалних и стручних критеријума". А затим ниједну од тих „неистина" није демантовао, већ је правдајући (своје) поступке изнео, по мом мишљењу пар проблематичних ставова, о којима ће бити речи у овом тексту.

Ја сам написао да су радници Института отишли са места акцидента у Иђошу, знајући да неће бити адекватне замене и тако оставили раднике Завода за заваривање (Завод) да се даље сами сналазе са јаким радиоактивним извором који није био стављен под регулаторну контролу. Колега Димовић мисли да је то „добра пракса" а ја мислим да је непрофесионално и неодговорно.

У санацији акцидента је учествовао Завод, Институт Винча и Директорат за нуклеарну и радијациону сигурност и безбедност Србије (Директорат). Колега Димовић сада тврди да им је задатак био да изолују „одређену количину земље која у себи садржи извор зрачења, што је и урађено". Мало је то нејасно, јер је извор и пре него што су дошли био у некој „одређеној количини" земље. Са друге стране, у извештају Директората из 2021. пише да је Институт ангажован од стране Завода „за санирање ванредног догађаја, проналажење извора" и посебно – „његово стављање под контролу" – што није урађено!

У случају акцидента, тј. ванредног догађаја, док год траје, неопходно је обезбедити професионалну заштиту од зрачења. То су основни принципи који никако нису смели да промакну истоименој Лабораторији Института. Ова примедба нема везе са тиме што се колега Димовић није никада бавио заштитом од зрачења (иако је био директор Лабораторије Института, и то баш у време поменутог акцидента у Иђошу).

Да се случај Иђош десио у време када сам ја био директор Лабораторије Заштита Института Винча, био бих у јако великом проблему, јер тада нисмо имали Регулаторно тело, које данас постоји у облику Директората. И то је у суштини једина танка нит која би донекле могла да релативизује одговорност Института, јер би на неком замишљеном суђењу представник Института могао да изјави да је напустио место акцидента у вери да је Директорат обезбедио одговарајућу замену; другим речима, да пребаци одговорност на њих. Зато и нисам написао да би озрачени радници Завода могли да размисле да туже Институт. Поменуо сам само Завод и Директорат.

Институт за акцидент оптужује Завод за заваривање, зато што су његови радници били „нестручни и несавесни". Та изјава у најмању руку није коректна, јер да Завод тако ради, губио би изворе сваког дана. За неупућене, треба рећи да се дешава, истина не често, да се радиографски извори изгубе током рада. Управо због тога се и праве унапред планови мера у случају „ванредних догађаја" – али не у Програму заштите од зрачења већ недостајућој Анализи сигурности, због чега сам и ставио под сумњу лиценцу коју је Заводу дао Директорат. Што се тиче интерних процедура Завода, верујем да је међу првима била – хитно позвати Лабораторију Заштита, што су радници Завода и урадили. А шта су урадили радници Института? Дошли и отишли, иако је извор још увек био негде у блату, остављајући свој лиценцирани комби „нестручним и несавесним" радницима Завода.

Институт тврди да су радници Завода примили енормне дозе зрачења јер су „извесно време провели у непосредној близини", јаког извора при чему код себе „нису имали ни један инструмент којим би регистровали повишен ниво зрачења". То су нове информације које после две године сада први пут чујемо – а на основу којих је неко већ требало да одговара. Али, о томе у Извештају Директората нема ни речи (као уосталом ни у њиховом годишњем извештају за 2021. годину). Према тој верзији, одлазак Института са локације нема везе са огромним дозама које су примили радници Завода.

Ово се не поклапа са извештајем Директората, али ни са изјавама сведока, који описује како се та „одређена количина земље" коју је оставио Институт, морала сводити на још „одређенију" – уз неконтролисано озрачивање радника Завода/Конвара(?). Цитирам ЦИНС: „Из тог блата се по 200 грама земље вадило и стављало у кофе у којима се носи бетон", објашњава Радослав. „Пратило се на апаратима који очитавају зрачење. 'У овој није, у овој није… у овој јесте, склањај се.' (…)".

Узгред, морам рећи да је инспектор Јањић написао детаљан и у суштини врло добар извештај; који је на жалост Директората могао да прочита и неко други осим новинара.

Институт тврди да „Ниједног момента акцидент није због деловања Института Винча био остављен без дозиметријске контроле, јер је управо Завод за заваривање … имао услове за константно вршење и контролу дозиметрије". Исти онај „нестручни" и „несавесни" Завод? Не само да знају да варе, него раде и „контролу" дозиметрије.

Пре него што завршим, да расправимо питање о „нивоу прописаног парцијалног ограничења дозе … у оквиру одобрене праксе" јер ми се спочитава као да прижељкујем да дозиметристи Лабораторије Института приме „дозу зрачења изнад оне прописане Законом". На Енглеском се тај термин кратко зове "dose constraints" и нема никакве везе са Законским границама доза већ са проценом официра за радијациону сигурност, који за конкретну праксу процењује граничну вредност која може бити премашена уколико то ситуација на терену захтева – што је управо било у случају Иђош. Према Извештају, дозе дозиметриста су варирале од 0.03 до 2.33 хиљадитих делова Sv (Сиверта), па питам зашто 8 од 12 дозиметриста, који су примили релативно мале дозе зрачења, није остало да помогне у санирању акцидента који се дешава једном или ниједном у току неколико година? Тако би спречили да радник Завода прими око 960 истих тих хиљадитих делова Sv. Писцима Институтског дописа бих саветовао да погледају пажљивије дефиницију појма "dose constraints" која је детаљно изложена у добро познатој публикацији GSR Part 3, IAEA 2014.

Подели:

 

Profesor Danica Grujičić o bombardovanju osiromašenim uranijumom

jugpress.com

Profesor Danica Grujičić o bombardovanju osiromašenim uranijumom - JUGPRESS

Postavio: Jugpress

5-6 minutes

---

NIŠ

Profesor dr Danica Grujićić dvadeset godina nakon bombardovanja Srbije osiromašenim uranijom insistira na naučnom pristupu i dokazu o svim štetnim posledicama bombardovanja Srbije 1999. godine

Ona ne prihvata tvrđenja nekih da osiromašeni uranijum kojim su gađani ciljevi u Srbiji nisu opasnost niti da utiču na pojavu kancera.

 " Svi oni koji govore kako nema nikakve opasnosti, kako nema zračenja oni ne shvataju šta je kancerogenza.. Ako Svetska zdravstvena organizacija, iz određenih političkih razloga nije stavila osiromašen uranijum na listu, zašto je onda stavila na listu kancerogena sve raspadne produkte tog osiromašenog uranijuma, tih istih penetratora koji su koji su pali ina našu zemlju. Neka mi neko  to objasni. Mi očigledno govorimo o različitim stvarima", rekla je dr Danica Grujičić.

I dodala " Kad je u pitanju kancerogeneza jedna naučnica iz Italije uspela je da to poveže. Te nano čestice  mogu da stignu i do Mađarske i do Subotice. U onom trenutku kada dođe do eksploziije oslobađa se ne samo ogromna toplota nego se oslobađaju te čestice koje idu dalje vazduhom. One su udahnu. One mogu da završe i u bubregu. Imate jednu nano česticu uranijuma koja čuči u organizmu U jednom određenom trenutku iz tog jezgra uranijuma izlazi alfa čestica. Alg ćestica ne može da pređe papir ali može membranu i uđe u ćeliju  i da odjednom , ako postoji bilo kakav poremećaj imuniteta, kreće ciklus stvaranja a ne uništavanja malignih ćelija. Šta je donelo hemijsko i nuklerano ratovanje protiv Srbije. Upravo to. Hemijsko i nuklearno ratovanje protiv Srbije 1999.godine donelo je porast velikog broja autoimunih i malignih bolesti, rekla je profesor dr Danica Grujičić.

Kako je rekla ne može da kaže da li su podaci Batuta sa kojima institute raspolaže, tačni ili ne, ali ne može se epidemiološka situacija u zemlji posmatrati samo sveukupno. Mora se ići od regiona do regiona.  Tvrdnju da se nešto zaista loše dogodili dr Grujičić argumentovala je opštepoznatim da je osam radnika vranjskod Vodovoda rasčišćavalo Pljačkavicu neposredno posle bombardovanja a da je  sedam od njih je umrlo od raka, a osmi se leči.

"Ovo pokazuje da tu nešto nije u redu", kazala je Grujičić.

Grujičić kaže da nije cela Srbija zagađena –i mora se ići od regiona do regiona

 "Mora se napraviti naučni pristup. Postoje matematički modeli koji su prisutni svuda u svetu i na osnovu kojih vi tačno znate kolika se količina hemijskih ili radioaktivnih meterija izlilo u jednom određenom trenutku. Na osnovu toga se može izračunati koliko je toga bilo, koliko je ostalo, gde je to završilo  kolika će koncentracija u životnoj sredini biti posle pet, deset ili 15 godina. Ali to ne može da uradi prlamentarna komisija niti bilo ko osim ljudi koji se bave životnom sredinom, fiziko hemičari, fizičari, molekularni biolozi, veterinari. Čitav opus svega toga može da postoji i takvu analizu mi tražimo da se uradi.  Naša ideja je bila da iskusniji istraživači i naučnici rade kao volonteri i da postoji jedan uzan kruh ljudi koji će sakupljati podatke",objašnjava Grujičić, koja kaže da možda još uvek postoje teritorije sa povišenom koncetracijom hemije.

"Dajte da napravimo remedijaciju, da ostavimo ovoj deci životnu sredinu kakva ona treba da bude"

Grujičić je podsetila da je 12. juna proške godine Ministarstvo životne sredine imenovano za rukododioca tog istraživanja. Tu je trebalo da učestvuje Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za nauku i Minisarstvo odbrane. Predlog je bio da mi stariji radimo volonterski a da postoji tim koji će skupljati podatke .

" Mi godinu dana nismo uradili ništa zahvaljujući tome što Ministarstvo životne sredine nije moglo da nam nađe prostorije a mi smo do sada mogli da uradimo analizu podataka koji već postoje. To nije prošlo Vladu i mi pravno ne postojimo".

Danica Greujićić poziva nadležne u Srbiji da joj odgovore da li će im dozvoliti naučni pristup ispitivanja jer je to jedini validni rezultat.

"Možda će se ispostaviti da smo mi zdraviji od cele ostale Evrope. Neka njih malo izbombarduju da im daju da budu više zdravi"

Predlog je i da studenti na doktorskim studijama rade doktorate sa ovom temom. Svako iz svoje oblasti, psiholozi sa svog aspekta, fizičari sa svog , toksikolozi svoje.

"Znamo da sada za doktora u državnim ustanovama mora da se objavi rad i naučnom časopisu koji ima recenziju. Sada zamislite da se slije 500 radova na tu temu. Vi tada imate dokaz. Možda je to dokaz da je sve super, a možda i da nije sve tako super. Zašto se sakupljanje dokaza na ovaj način koči. Možada zato što neko zna do kakvih ćemo podataka doći, a zna i kako će Evropa na to reagovati. Osim toga, masa dece koja će se baviti ovim istraživanjima pratiće i šta se dalje događa sa životnom sredinom, za nekoh dest, dvadest godina, ali su oni generacija mladih koji treba da ostavi generacijama Srbiju bar malo čistiju", istakla je Grujičić i dodala da će se broj malignih bolesti, ako se to ne učini samo povećavati.

Ona još jednom naglašava da je zadatak naučnika da nađu i da daju dokaze o tome šta se dogodilo te 1999.godine, a šta će država sa tim dalje dešavati odlučiće država i politika.

 

Simpoziju o posledicama osiromašenog uranijuma

jugpress.com

Simpoziju o posledicama osiromašenog uranijuma - JUGPRESS

Postavio: Jugpress

5-6 minutes

---

NIŠ

Stručnjaci iz više od 10 država učestvuju na drugom Međunarodnom simpozijumu o posledicama bombardovanja 1999. godine koji se održava u Nišu.  Prijavljeno je oko 35 naučnih radova koji treba da dokumentuju razorno dejstvo osiromašenog uranijuma bačenog na četiri lokacije na jugu Srbije, po živote i zdravlje ljudi i po životnu sredinu.

Ima naučnih dokaza  o tome da su vojnici iz Italije koji su bili izloženi osiromašenim uranijumom zbog ovoga oboleli od raka.

"Pre mesec i po dana doktorka Rita Celli  pronašla je osiromašeni uranijum u telu jednog vojnika i za to postoje dokazi. Oni vode postupke, dokazuju prisustvo teških metala i osiromašenog uranijuma u telima vojnika koji su boravili na Kosovu i Metohiji i traže od italijanske države, od članica NATO pakta da priznaju štetu koju su pričinili tim vojnicima i civilima koji su boravili na Kosovu i Metohiji  i Bosni i Hercegovini i on to radi vrlo uspešno. On je  spreman da našim advokatima, našem pravosuđu pomogne i dostavi svu potrebnu dokumentaciju, sva ta veštačenja i da zajedničkim snagama uspemo da mi naše građane zastupamo – rekao je Aleksić.

To je  potvrdila Jark i međunarodna medicinska ustanova.
O tome kakva je uloga Rusije bila tokom NATO bombardovanja govorila je akademik iz Rusije Jelena Guskova.  Guskova.

"Rusija je naučila lekcije iz 1999.godine i ako bi se desila slična pretnja Srbiji ne biste ostali sami protiv celog sveta jer bi Rusija bila sa vama. Rusija je promenila spoljnu politiku, stala na noge, postala je jaka i ona dobro sada zna ko je njen najbolji prijatelj i sada je Rusija možda i jedina u svetu koja brani istinu o Srbiji" rekla je

Jedna od organizatorki simpozijuma Olga Zorić rekla da je cilj ucesnika ovog simpozijuma da se istinom bore za pravdu.

" Zašto kažem da se borimo. Zato što i 20 godina od NATO bombardovanja, jedan medijski i politički rat uperen protiv naše države i dalje traje. Ovo je jedan vid otpora i naše borbe i način da se izborimo za istinu i pravdu, šta se to nama dešaval i zbog čega i na šta sve imamo ptavo – rekla je  Zorić

Ona je istakla da je između dva simpozijuma pokrenuta stručna javnost i da je veliko interesovanje i domaćih ali i stranih učesnika za ono što se danas dešava u Noši-.

Kako kaže, plan im je da urgiraju da država donde potrebne zaključke kako bi se pokrenule tužbe, da se osiromašeni uranijum izbasssci sa naših prostora, i da se utvrdi kakve su realne posledice po građane danas, kao i da pomognu obolelima od kancera.

Jedan od gostiju Domeniko Leđaro iz Italije, autor knjige Uranijumski vojnik, potvrdio je da ima naučnih dokaza o štetnim posledicama osiromašenog uranijuma.

Osim simpozijuma na kome stručnjaci iznose svoje zaključke, Leđaro kaže da je važna i uloga države, koja treba da pomogne da se pređu sve prepreke.

Nekada vojni pilot Domeniko Leđero, jedan od osnivača i odgovornih u organizaciji Vojna opservatorija, Odeljenja italijanske odbrane, godinama se bori da dokaže istinu o katastroofalnim posledicama osiromašenog uranijuma po zdravlje, pre svega italijanskih vojnika koji su učestvovali u svetskim misijama. Rezultat te njegove aktivnosti je knjiga "Uranijumski vojnici" koja je prevedena na srpski jezik i predstavljena je sinoć  u Nišu.

"Prošlo je tri godine od kada sam napisao knjigu Uranijumski vojnici. Ali ona je uvek aktuelna. Jedina stvar koja se menja je broj umrlih i broj obolelih. Ja se iskreno nadam da nikada više neću pisati takve knjige. Nemamo dovoljno papira da napišemo koliki je broj umrlih. Trudimo se da napišemo jednu stranicu slobode i mira. Mislim da je jako bitno i da moramo da uradimo sve i svi zajedno da istina o posledicama osiromašenog uranijuma izađe na videlo. Završeno je to etiketiranje "Evropa, NATO pakt, Varšavski pakt. Potrebni su ljudi i da zabeležena priča sama po sebi govori o dejstvu osiromašenom uranijumu" rekao je autor Domeniko Leđero.

 Leđero je u svojoj knjizi, koju je napisao sa novinarkom Mari Taljazuči, po prvi put otkriva pozadinu dešavanja iz svedočenja, dokumentacije i fotografije. Objavio je mnogo priča koje svedoče o povezanosti municije sa osiromašenim uranijumom koje su korišćene u NATO agresijama  i velikog broja obolelih i preminulih italijanskih vojnika. Dokaze koje navodi autor nedavno je potvrdila četvrta Italijanska parlamentarna komisija upravo zahvaljujući Leđerovoj upornosti.

 Ova knjiga nastoji da predstavi " tihi rat" između onih koji drže istinu tihom i onih koji glasno vuču.

Skup prate i inostrani novinari što govori u prilog tome da je sve više onih koji smatraju da istina o osiromašenom uranijumu treba konačno da bude utvrđena. Najavljeno je da će nemačka i francuska televizija snimati dokumentarni film o posledicama NATO agresije na jugu Srbije.

Najavljen je dolazak italijanskog advokata Tataljija koji  ima više od 80 pravosnažnih presuda i koji zastupa šreko 300 italijanskih vojnika, obolelih od raka , koji su učestvovali u NATO operacijama na Balkanu.

Na današnjem skupu, na kome je bilo preko 200 ljudi iz Srbije i sveta , nije bilo predstavnika zvanične vlasti.

 

Јасмина Вујић: Студенти из Србије и Српске освајају Беркли

Јасмина Вујић: Студенти из Србије и Српске освајају Беркли

12.01.2013 09:04 | Сандра Кљајић

Орден заставе Републике Српске са златним венцем који ми је доделио председник РС Милорад Додик, велико је признање, које ће само бити још већи подстрек за мене да упорно радим на промовисању српског народа у свету, на промовисању његове културе, језика, писма, историје и духовности.

Рекла је то у интервјуу "Гласу Српске" шеф катедре за нуклеарни инжењеринг на америчком универзитету Беркли Јасмина Вујић, један од најутицајнијих српских научника у свијету.

* ГЛАС: Предсједник РС Милорад Додик одликовао Вас је поводом 9. јануара, Дана и крсне славе РС орденом заставе Републике Српске са златним вијенцем?

ВУЈИЋ: То је заиста велико изненађење за мене и велика част. Веома захваљујем председнику РС Милораду Додику на огромној почасти коју ми је указао. Посебно ми је драго што се моје име нашло поред имена амбасадора Руске Федерације Александра Боцан Харченка, великог пријатеља српског народа, и Новака Ђоковића, првог тенисера света, и најбољег амбасадора српског народа у свету! Ово велико признање ће само бити још већи подстрек за мене да упорно радим на промовисању српског народа у свету, на промовисању његове културе, језика, писма, историје и духовности. Наставићу да радим на повезивању наших младих људи широм света, на омогућавању да се најбољи студенти образују у свету, али и да не забораве одакле су потекли и да кад тада врате тај дуг свом народу. Такође ћу наставити да радим на повезивању и сарадњи Бањалучког универзитета са Калифорнијским универзитетом у Берклију, на размени студената и професора, као и на побољшању квалитета образовног система и истраживачког рада.

* ГЛАС: Како изгледа рад на Берклију?

ВУЈИЋ: Беркли је универзитет пун живота, енергије, хиљаду ствари се дешава у исто време: курсеви, предавања, семинари, испити, конференције, радионице, врхунски истраживачки пројекти у свим областима. Квалитет је најбитнији: само се најбољи студенти примају, курсеви су прве класе, најбољи уџбеници, а истраживачки рад је на првом месту. Професори су главни носиоци и квалитета наставе, и квалитета научно-истраживачког рада. Сарадња са другим универзитетима, домаћим и страним лабораторијама и институтима, са индустријом, владиним установама и научним фондацијама је приоритет. Сасвим је уобичајено да на Берклију видите и слушате власнике великих компјутерских компанија (Гугл, Мајкрософт, Епл, Интел, ..) Силицијумска долина је такође у Сан Франциско заливу као и Беркли, тако да је на око сат времена вожње. Много студената који су дипломирали на Берклију не само да раде у Силицијумској долини, већ су и међу главним носиоцима иновација, патената, развоја. На Берклију можете у сваком моменту да се "сударите" са државницима и дипломатама из целог света, са познатим књижевницима и новинарима, режисерима, Нобеловцима и врхунским научницима. Један од основних задатака који се постављају пред професоре, поред образовног рада, је и доношење истраживачких пројеката. На техничким факултетима просек по професору се креће од пола милиона долара до неколико милиона долара годишње. Из тих средстава се финансирају постдипломци који раде на истраживачким пројектима, односно њихове школарине и стипендије, купује се модерна лабораторијска опрема, инструментација, кластери компјутера. Квалитет истраживачког рада се наравно цени и великим бројем објављених истраживачких радова и публикација, који су такође основа даљег напредовања професора.

* ГЛАС: Какве шансе студенти са ових простора имају за упис на престижне универзитете попут Берклија?

ВУЈИЋ: Као Калифорнијски државни универзитет, Беркли је до пре две године морао да даје приоритет домаћим студентима из Калифорније на редовним студијама, јер су школарине биле знатно ниже него на приватним америчким универзитетима. Ситуација се променила, тако да је проценат страних студената који се примају на прву годину редовних студија повећан на 10 одсто са један одсто. На жалост, истовремено је повећана и школарина, тако да за стране студенте износи близу 40 хиљада долара за годину. Последипломске студије су још скупље, али су постдипломци на техничким наукама финансирани из истраживачких пројеката професора, тако да најбољи студенти свакако да имају шансу да буду примљени.

* ГЛАС: Колико је на Берклију српских студената и колико су успјешни?

ВУЈИЋ: Има и оних који су дошли директно из Србије и Републике Српске (то су углавном постдипломци), као и оних који су рођени у САД. Број се разликује од године до године. Наравно да су то јако добри студенти, јер су критеријуми за упис на Беркли изузетно високи. Има и одређени број студената који су добили "спортске" стипендије као изузетни спортисти, а који су Србији донели много медаља на европским и светским такмичењима. На Берклију су, на пример,  дипломирали српски репрезентативци Милорад Чавић (пливање), Ђорђе Вишацки (веслање), Иван Рацков и Лука Шапоњић (ватерполо), Ива Обрадовић (веслање) и Милица Вукадиновић (кошарка), а овде су сада веслачи Лука Ћорђевић, Игор Лучић, Јован Јовановић, Иван Остојић, Сава Поповић, и ватерполисти Алекса Шапоњић, Лука Ивановић, и Никола Липовац, док је његов старији брат Лука Шапоњић остао у својству помоћника тренера. Српски четверац  – Лука, Игор, Јован уз Александар Филиповића, је 2012. освојио златну медаљу за Србију на Светском првенству за сениоре до 23 године у Литванији, док је Алекса Шапоњић као српски репрезентативац у ватерполу освојио златну медаљу на Европском првенству и бронзу на Олимпијади у Лондону 2012. године. Наши студенти на Берклију имају своју студентску организацију ( Berkeley Organization of Serbian Students - BOSS ), која је веома активна у организовању културних и  спортских догађаја, предавања, као и осталих видова дружења. Прошлог семестра су довели младог режисера Бориса Малагурског, који је приказао свој филм "Тежина ланаца", а у фебруару су организовали српско културно вече, тј. Светосавску академију.  Шапоњић се тада управо вратио са Европског првенства, те је на крају програма цела сала од преко 200 људи могла да се диви новоосвојеној златној медаљи за српску репрезентацију. Желим да поменем и остале српске студенте који су врло активни у студентској организацији: Катарину Вајт из Чачка, која је прошле године била председник организације српских студената на Берклију (иначе студира славистику и историју), Лазара Супића из Гацка (завршава докторат из нуклеарне технике), Марка Ристића који управо дипломирао, Милутина Јањића из Прњавора, који завршава докторат на Православном институту и ради као предавач за српски језик, Милоша Јорговановића, Небојшу Милосављевића и Душана Степановића из Београда (који раде докторате из електронике), Душана Ћосу (који завршава докторат на Машинском факултету), као и Игора Марића, Николу Радновића и Сандру Ђекић, који су сви веома активни у студентској организацији. У јануару стиже код мене на докторске студије још један студент пореклом из РС. Његово име је Мирослав Поповић, он је из Бањалуке и летос је добио и стипендију Министарства науке и технологије РС.  И ове године се припрема много догађаја, укључујући и Светосавску академију и српске културне вечери. Наши студенти се надају да ће чувени режисер Емир Кустурица прихватити њихов позив да у фебруару буде главни гост на Светосавској академији на Берклију.

* ГЛАС: Од 1. јула 2009. године налазили сте се на челу удружења декана свих нуклеарних факултета у САД?

ВУЈИЋ: Била сам на челу овог удружења годину и настојали смо да утичемо на амерички Конгрес и Сенат, да се настави са даљим развојем у нуклеарној енергетици. Ту смо били успешни, тако да се наставља развој реактора мале снаге који ће имати много боље сигурносне и економске предности. Избор на ову функцију од стране мојих колега је представљало велико признање и част за мене.

* ГЛАС: Стручњаци годинама воде дискусије о предностима и манама нуклеарне енергије?

ВУЈИЋ: Свет се суочава са великим изазовима у настојањима да истовремено очува животну средину и обезбеди довољно енергије, имајући у виду да скоро трећина становништва нема приступ електричној енергији, и да неразвијене земље као и земље у развоју углавном користе фосилна горива као главне енергенте. Идеални енергетски извори не постоје: можемо увек да дискутујемо о ризицима по становништво и околину од којих ни један енергетски извор није имун, о њиховој ефикасности, о производној цени, о штетним емисијама или о количини произведеног штетног отпада. Многољудне земље које желе енергетску сигурност и мању зависност од фосилних горива окрећу се нуклеарној енергетици. Нуклеарна електрана, при нормалном раду, не емитује никакве штетне емисије у околину. Чак ни несрећа на три реактора електране Фукушима, која је проузрокована страховитим земљотресом и цунамијем, није проузроковала ниједан смрти случај. Кина тренутно гради близу 30 нових нуклеарних реактора. У САД тренутно ради 104 нуклеарна реактора, који производе око 20 одсто електричне струје у САД и производна цена је међу најнижим. Приоритет истраживања у области нових генерација нуклеарних реактора, нарочито после нуклеарне несреће у Фукушими, су побољшање сигурности и безбедности реактора, уграђивање пасивних сигурносних мера у модерне реакторске дизајне, повећавање њихове ефикасности, продужавање животног века, смањивање укупне количине произведеног отпада, прераде и рециклирања истрошеног нуклеарног горива, и проналажења решења за дугорочно одлагање радиоактивног отпада. Француска, где 59 нуклеарних реактора производе близу 80 одсто електричне енергије, је већ развила систем прераде и рециклирана истрошеног нуклеарног горива, и планирају да до 2020. године имају такозвани "затворени" горивни циклус, са веома малом количином отпада који ће се складиштити под земљом.

* ГЛАС: Шта су тренутне  активности струковног удружења електроинжењера којег чине људи са простора бивше Југославије, који живе у САД? Каква је сарадња са Србијом и Републиком Српском?

ВУЈИЋ: Процена је да има више од 2.000 електроинжењера расутих по свету који су завршили електротехничке факултете у Србији и РС. У овој групи ћете наћи професоре водећих светских универзитета, научнике и стручњаке који раде у врхунским истраживачким лабораторијама у свету, у компанијама у Силицијумској долини, многи су власници патената у областима телекомуникација и развојних софтверских програма, аутори уџбеника и књига, власници компанија. Да бисмо их окупили, пре десетак година нас троје колега (др Света Ђурић, Мита Поштић и ја) смо основали америчко непрофитно стручно Удружење електроинжењера (ЕТФ–БАФА), и ја сам неколико година била први председник овог удружења, које сада броји неколико стотина чланова. Успели смо у више наврата да пошаљемо компјутере и опрему за школе, факултете и болнице. Иван и Јелена Рашовић из Лос Анђелеса својом великом донацијом преко нашег Удружења су омогућили изградњу лабораторијског блока за студенте између Машинског и Електротехничког факултета у Београду, који данас носи њихово име. И пре три године смо организовали и превоз најмодерније опреме у области ласерске технологије (вредне преко пола милиона долара) коју је поклонио др Бранислав Симић Главашки из Кливленда. Опрема је отишла Институту за физику и Електротехничком факултету у Београду. Такође смо набавили компјутере за информатички кабинет Основне школе "Свети Сава" из Прњавора. Ово су само неки примери. Сада је у току акција прикупљања средстава да би се набавили компјутери за Вишу електротехничку школи у Гњилану, као и за Основну школу Свети Сава у Косовској Митровици.

* ГЛАС: Који су Ваши даљи планови?

ВУЈИЋ: Поред редовних предавања које држим на Берклију, носилац сам два велика научно-истраживачка пројекта у које је укључено неколико америчких универзитета и четири америчке нуклеарне лабораторије. Пројекти су везани за нуклеарну безбједност и дизајне нових нуклеарних енергетских система. То су милионска средства, из којих сам организовала два научно-истраживачка центра на Берклију. Имам и веома развијену научну сарадњу са колегама из целог света. У ближој будућности не видим да ће се ишта мењати на том плану.  У Србију долазим сваког лета, а и до Бањалуке ћу такође да свратим. Настојим да успоставим сарадњу и са Београдски универзитетом, као и са Бањалучким универзитетом. Радим на томе да се потпише споразум о сарадњи измећу Универзитета у Бањалуци и Беркилија. У сваком случају сам спремна да помогнем својим знањем и искуством, нарочито у областима високог образовања и науке.

Тесла заслужује више

* ГЛАС: Свијет обиљежава 70 година од смрти Николе Тесле. Да ли се Теслино име данас достојно слави?

ВУЈИЋ: Ове године се обележава 70 године од Теслине смрти низом манифестација - од конференције у Њујорку, до отварања Центра за космолошке студије "Никола Тесла" у Београду, чији је оснивач др Велимир Абрамовић. Такође је ревитализовано Друштво и фондација "Никола Тесла" у Београду, чији је дугогодишњи председник био професор Александар Маринчић. Брачни пар Роберт и Симонида Јут из Вашингтона планирају да заврше други део чувеног документарног филма "Тесла – господар муња" који је у протеклих десет година приказан на америчкој телевизији велики број пута и веома допринео томе да се о Тесли много више зна у САД. Ја ипак сматрам да Тесла заслужује далеко више и надам се да ће ова година бити искоришћена за промовисање Теслиног имена и проналазака који су променили свет.

Биографија

* ГЛАС: Предајете на престижном америчком факултету, прва сте жена декан Факултета за нуклеарну технику, при Берклију. Како је изгледао Ваш пут?

ВУЈИЋ: Увек наглашавам да сам своје образовање стекла на Електротехничком факултету у Београду, где сам дипломирала и магистрирала. Зато ми је веома драго што је ове године и Београдски универзитета ушао на Шангајску листу 500 најбољих универзитета на свету. После завршетка студија сам добила посао у Институту за нуклеарне науке у Винчи, где сам радила осам година. На Мичигенском универзитету сам докторирала у области нуклеарних наука. Прво сам добила посао истраживача у америчком нуклеарном институту Аргон код Чикага, а после неколико година понуду за место професора на Берклију. На чувеној Шангајској листи од 500 најбољих универзитета на свету, Беркли је био на другом месту 2010. године, а 2012. је укупно четврти, док је на другом месту у природним наукама и хемији, на трећем месту у техничким наукама, математици, физици, и компјутерским наукама, на четвртом у економији. Имајући у виду то да је број Нобеловаца један од главних критеријума по којима Шангајска листа вреднује светске универзитете, напоменућу да је укупно 22 професора на Берклију добило Нобелове награде, и данас их је на Берклију девет, а да је укупно 28 Нобеловаца завршило студије на Берклију.

http://www.glassrpske.com/plus/intervju/Jasmina-Vujic-Studenti-iz-Srbije-i-Srpske-osvajaju-Berkli/105982.html

Fukushima

Моје предавање из 2008. овде на Берклију.

 

http://www.youtube.com/watch?v=kReOtXZLOek

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/329282/Naucnici-traze-smenu-direktora-Instituta-za-nuklearne-nauke-u-Vinci

 

Naučnici traže smenu direktora Instituta za nuklearne nauke u Vinči

FoNet, Tanjug | 20. 06. 2012. - 15:12h 18:28h | Komentara: 1

Naučnici i istraživači Laboratorije za materijale iz Instituta za nuklearne nauke Vinča traže od Upravnog odbora Instituta da odmah smeni direktora Jovana Nedeljkovića, zbog toga što nije preduzeo ništa u vezi nepravilno uskladištenog materijala u zgradi i prostoru u kojem oni rade.

Prošlo je nekoliko meseci od kada se desio akcident u podrumu, kad su prostorije sa žutim kolačom i plutonijumom bile potopljene vodom, navodi se u saopštenju.

Situacija je zbog prisutnog radioaktivnog materiala, koji nije uskladišten kako treba, i dalje opasna po zdravlje, tako da se traži da direktor Nedeljković bude smenjen i imenovan novi, koji će brinuti o zdravlju i bezbednosti svojih kolega, stoji u saopštenju naučnika i istraživača iz Vinče.

U saopštenju se ističe da je ovo javni apel ne samo Upravnom odboru instituta, već i Vladi Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Upravi za vanredne situacije da se hitno uključe u otklanjanje ovog problema sa novim direktorom instituta.

Ukoliko Upravni odbor hitno ne smeni direktora, smatraće se da će i članovi uprave Instituta biti odgovorni za ugrožavanje javne bezbednosti i zdravlja stanovništva u okolini instituta, a ne samo zdravlja i bezbednosti zaposlenih u Institutu Vinča, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo: Nije bilo akcidenta u Nuklearnim objektima

Ministarstvo prosvete i nauke zaključilo je na osnovu svih stručnih mišljenja da se u "Nuklearnim objektima Srbije" (NOS) 19. aprila nije dogodio nuklearni akcident i da samim tim nije moglo da dođe do ugrožavanja zdravlja onih koji su učestvovali u izvođenju eksperimenta, izjavio je danas državni sekretar Radivoje Mitrović.

On je Tanjugu rekao da je Ministarstvo prosvete i nauke sagledalo stavove predstavnika tog preduzeća, Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije i Izveštaj stručne komisije, koju je Ministarstvo formiralo kako bi utvrdila šta se zaista dogodilo tokom sprovođenja eksperimenta 19. aprila.

Mitrović je rekao da se dogodila takozvana "anomalija" budući da se učesnici eksperimenta, kako je kazao, nisu striktno pridržavali svih postojećih procedura, ali da nije bilo posledica.

- Zato ima razloga da rukovodstvo Nuklearnih objekata Srbije proanalizira način sprovođenja svojih postojećih procedura, njihovu inovaciju i eventualno donošenje novih procedura. Posebno, vrlo je naglašena obaveza svih nivoa upravljanja i rukovođenja i v.d. direktora za stalnim i pojačanim nadzorom na striktnom proceduralnom poštovanju mera organizacione i tehnološke discipline - rekao je Mitrović.

On je dodao da su reagovanja javnosti, a naročito sredstava javnog informisanja, bila od velikog značaja za sagledavanje celine konteksta ovog događaja.

Kako je rekao, time je ukazano i da bi Ministarstvo trebalo bolje da sagleda "svoju pozicioniranost u ukupnoj problematici nuklearnih aktivnosti, organizovanost i isprepletanu odgovornost drugih brojnih, značajnih subjekata prema ovoj oblasti, podrazumevajući i potrebu studioznog interdisciplinarnog dogradjivanja postojeće pravne regulative".

On je podsetio da u budžetu za 2012. godinu ne postoji stavka finansiranja NOS-a, a da se razmišljalo i o uzimanju komercijalnog kredita da bi preduzeće opstalo.

- Vlada Srbije treba da nam odobri sredstva za zapošljavanje inspektora za nuklearnu sigurnost i upravljanje radioaktivnim otpadom i poslove nadzora nad radom Agencije u delu koji se odnosi na nuklearnu sigurnost i upravljanje radioaktivnim otpadom i nadzorom u radu i poslovanju preduzeća - rekao je Mitrović.

Podsetio je i da je rešenjem od 5. juna, Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, dozvolila NOS-u obavljanje nuklearnih aktivnosti na nuklearnim objektima koji su im dati na upravljanje.

Ministarstvo je zaključilo da je Komisija svojom analizom ukazala na niz budućih neophodnih aktivnosti, koje bi trebalo preduzeti u JP NOS, u Institutu Vinča, ministarstvima, Agenciji i Vladi Srbije, rekao je Mitrović.

Komisija koju je formiralo Ministarstvo prosvete i nauke zaključila je krajem maja da su "Nuklearni objekti Srbije" prilikom eksperimenta u Vinči prekršili proceduru, naveo je tada predsednik tog tela profesor Fizičkog fakulteta Jovan Puzović.

Izveštaj je 28. maja prosleđen nadležnom regulatornom telu - Agenciji za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost, kao i "Nuklearnim objektima".

Povod za formiranje stručne komisije bilo je pismo resornim ministarstvima direktorke sektora za radijacionu sigurnost Snežane Pavlović od kraja aprila, u kome se navodi da su zaposleni ozračeni višestruko iznad planskih i odobrenih vrednosti i da su boravili u radijacionim poljima ekstremno visokih intenziteta.

V.D. direktora JP "Nuklearni objekti Srbije" Jagoš Raičević tada je objasnio da je reč o rutinskom eksperimentu, u kome je ispitivan sadržaj određenih kanala i da da su tada otkrivena dva manja izvora zračenja za koje se nije znalo i da su doze bile tek nešto više od uobičajenih. 

SLUCAJ "JP NOS"

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-308-Slucaj-Vinca
SLUCAJ "JP NOS"


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:381148-Vinca-Eksperim
ent-sa-radioaktivnim-materijalom-mimo-procedure
DRUŠTVO | 23. maj 2012. 20:58
Vinča: Eksperiment sa radioaktivnim materijalom mimo procedure Komisija
Ministarstva prosvete i nauke završila izveštaj o akcidentu u "Nuklearnim
objektima Srbije". Ko je kriv odgovaraće -kaže Mitrović


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:379059-Vinca-Otrov-zr
aci-na-sve-strane
DRUŠTVO | 09. maj 2012. 20:55
Vinča: Otrov zrači na sve strane
U "Nuklearnim objektima", u Vinči u sredu stvoreni novi problemi u vezi sa
čuvanjem otpada. Niko ne kontroliše skladištenje radioaktivnog materijala,
niti gde ga sve ima po Srbiji


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:378872-Vinca-Posle-is
trage-bez-licence
DRUŠTVO | 08. maj 2012. 20:55
Vinča: Posle istrage bez licence?
U "Nuklearnim objektima" u sredu će, posle pisanja "Novosti", početi istraga
o događaju od 19. aprila. Inspekcija koja treba da utvrdi koliko je zračenje
bilo povećano još nije formirana


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:377666-Vinca-mozda-be
z-licence
DRUŠTVO | 28. april 2012. 20:58
Vinča možda bez licence
Direktorka Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja Mirjana Radenković
kaže da će razmotriti mogućnost oduzimanja licence JP "Nuklearni objekti
Srbije"


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:377547-Opasne-otrove-
niko-ne-cuva
DRUŠTVO | 27. april 2012. 20:55

Opasne otrove niko ne čuva

Posle pisanja "Novosti" o incidentu u kojem su ozračeni radnici, hitna
istraga u Nuklearnim objektima. Dulić: Krivci da odgovaraju.
Radenković: Inspektori na terenu. Raičević: Nisu mnogo ozračeni