Preti li Srbiji nuklearna katastrofa?

Piše: Gordana Lukić    petak, 13 novembar 2009      KRIZA U "VINČI" Preti li Srbiji nuklearna katastrofa? „Jedini način da se visokoradioaktivno  istrošeno gorivo spakuje u specijalne kontejnere i preveze u Rusiju jeste da se koristi specijalna robotika – oprema za daljinsko upravljanje i izuzetne mere zaštite da ne bi došlo do havarija i kontaminacije ne samo Vinče nego i dela teritorije Beograda", objašnjava profesorka Vujić Dugogodišnje nezadovoljstvo zaposlenih u Institutu nuklearnih nauka (INN) „Vinča" ovih dana dovedeno je do usijanja. Zaposleni u tom Institutu posebno su nezadovoljni što je Vlada Srbije pre četiri meseca formirala Javno preduzeće  (JP) „Nuklearni objekti Srbije" (NOS). Nezadovoljni odnosom vlasti, naučnici tog instituta upozoravaju na dalekosežne posledice i najavljuju odlučnu borbu svim pravnim sredstvima. „Nastojaćemo svim  pravnim sredstvima da se odluka o formiranju JP 'Nuklearni objekti Srbije' obori i sačuva jedinstven Institut za nuklearne nauke, kakav je prepoznatljiv u svetu, a koji i pored svih muka koje mora da podnosi uspeva da bude jedna od značajnijih naučnih ustanova u regionu", navode u sindikatu Nuklearnog instituta „Vinča". Formiranje preduzeća „Nuklearni objekti Srbije" naučnici „Vinče" tumače kao pokušaj države da „pocepa" Institut. Problemi u „Vinči" datiraju još od 2003. godine. Nekada renomirani rasadnik naučnika, cenjenih širom sveta, sada se zbog nesuglasica na relaciji naučnici - vlast, nalazi pred gašenjem. „Ova vlada na prevaru i bez znanja čak i članova Upravnog odbora iz Instituta pokušava da nametne Institutu obavezu podizanja kredita od 25 miliona dolara  umesto države Srbije. Ispostavlja se da se budžetom za 2009. obustavlja finansiranje projekta VIND, računajući da se Institut zaduži i pod hitno baci u stečaj, na šta UO nije pristao", navode u sindikatu INN „Vinča". Aluminijumske košuljice su korodirale, gorivo "curi", tj. cure fisioni proizvodi kao što su cezijum i stroncijum, a voda u bazenu bila je izuze-tno zagađena i mutna PRITISCI I PRETNJE Zaposleni tvrde da se na njih vrši pritisak kako bi pristali na uzimanje kredita. „Pritisci su sa raznih strana: iz Ministarstva za nauku i ministra Đelića lično. Bez javne rasprave donet je Zakon o jonizirajućem zračenju sa naknadno ubačenim članom o formiranju JP NOS. Institut 'Vinča' je ravnopravna članica Beogradskog univerziteta, pa je nečuveno da se tako drastično krši autonomija Univerziteta i od jednog njenog dela pokušava napraviti Javno preduzeće uz zaplenu opreme koja ne pripada vladi nego Institutu. Takođe je nečuveno da se propisuje da delatnost JP preuzima takoreći svu delatnost za koju je jedino kompetentna i registrovana Laboratorija 'Zaštita' u 'Vinči'. Slede i pritisci novog predsednika UO Dragana Domazeta, eks-ministra poznatog nam iz ranijih pokušaja rasturanja. Sve je kulminiralo ovih dana kada stižu dopisi tim ljudima da potpišu sporazumni raskid radnog odnosa sa INN 'Vinča'. Ministar Đelić je 4. novembra 2009. prvi put u svom mandatu došao u posetu saradnicima Instituta, ali je našao za potrebno da prstom zapreti da će saterati u mišju rupu one koji mu rade iza leđa i pišu po novinama, a glupi su jer nisu pristali na boljitak sa ponuđenim kreditom", navode u sindikatu. „I pored prihvatanja raznih međunarodnih obaveza u vezi sa zaštitom od zračenja i sigurnošću nuklearnih objekata, Vlada Srbije ulaže sve manje i manje budžetskih sredstava u efikasno sprovođenje projekta VIND na koje se obavezala" Jasmina Vujić, profesor ŠESTOGODIŠNJE NEZADOVOLJSTVO Nezadovoljstvo naučnika počelo je pre šest godina kada je tadašnji ministar nauke Dragan Domazet izašao sa predlogom da se Institut „Vinča" transformiše tako što će se podeliti na nekoliko delova. Domazetov predlog je, međutim, naišao na oštru osudu naučne javnosti u Srbiji ali i preko stotinu eminentnih stručnjaka iz sveta koji su svojim potpisima peticije podržali jedinstvo Instituta. Oni su smatrali da bi se takvom transformacijom izgubila prepoznatljivost Instituta u svetu. Predsednica Udruženja dekana nuklearnih fakulteta u Sjedinjenim Američkim Državama Jasmina Vujić, koja je pre odlaska u SAD osam godina radila u „Vinči", kaže da je protiv cepanja Instituta dobila 142 potpisa podrške akademika i naučnika u najvećim institutima i univerzitetima. Još jedna odluka tadašnje Vlade Srbije izazvala je oštre reakcije naučne i stručne javnosti, a odnosila se na vraćanje u zemlju porekla čistog uranijumskog goriva, nabavljenog da posluži kao zamena isluženom gorivu reaktora RA koji je sa radom počeo 1986. godine. „SAD, naročito posle terorističkog napada 2001. godine, počinju da vrše veoma veliki pritisak direktno ili preko IAEA u Beču, da se iz svih istraživačkih reaktora koji su koristili visokoobogaćeno uranijumsko gorivo, to gorivo izmesti i vrati u zemlju porekla. Pod ogromnim pritiskom, i bez konsultovanja sa stručnjacima u oblasti nuklearne tehnike, tadašnja Vlada Srbije 2002. pravi ogromnu grešku i odlučuje da vrati 48 kg 80% visokoobogaćenog svežeg uranijumskog goriva", kaže Vujićeva. Prema njenom, a i mišljenju sindikata zaposlenih u Institutu  „Vinča", takva odluka doneta je na prečac, bez šire diskusije i bez ikakvog zakonskog osnova ili potpisanog dokumenta. „Državni i međudržavni dokumenti potpisani su tek 2004. godine. Tim aktom i odlukom da krene u dekomisiju reaktora 'RA', Vlada Srbije je, bez javne rasprave ili barem bez detaljne diskusije sa stručnjacima u oblasti nuklearne tehnologije, drastično promenila svoju dugoročnu strategiju u nauci i tehnici, 'oslobodila' se strategijski veoma važnog nuklearnog materijala, i jednim potezom prekinula bilo koji budući razvojni put u ovoj veoma važnoj oblasti. U žurbi da vrati izuzetno dragoceno visokoobogaćeno sveže gorivo (trenutno je cena  basnoslovna, jer to gorivo više ne može ni od koga da se nabavi), Vlada Srbije je zaboravila da je u isto vreme mogla da reši i problem 2,5 tona istrošenog visokoradioaktivnog goriva koje se još uvek nalazi u bazenu za hlađenje u katastrofalom stanju. Aluminijumske košuljice su korodirale, gorivo 'curi', tj. cure fisioni proizvodi kao što su cezijum i stroncijum, a voda u bazenu  bila je izuzetno zagađena i mutna. Jedini način da se ovo visokoradioaktivno  istrošeno gorivo spakuje u specijalne kontejnere i preveze u Rusiju, jeste da se koristi specijalna robotika – oprema za daljinsko upravljanje i izuzetne mere zaštite da ne bi došlo do havarija i kontaminacije ne samo Vinče, nego i dela teritorije Beograda", objašnjava profesorka Vujić. RASADNIK NAUČNIKA Institut je osnovan 1948. sa zadatkom da se bavi naučno-istraživačkim radom u oblasti fizike, i naš čuveni naučnik Pavle Savić u saradnji sa Robertom Valenom dobio je zadatak da oformi Institut. Pre Drugog svetskog rata, Pavle Savić je radio u Francuskoj sa Irenom Zolio-Kiri, ćerkom Marije Kiri, i njihova laboratorija bila je na "milimetar" od otkrivanja fisije. Uz tehničku pomoć iz Sovjetskog Saveza, Institut za nuklearne nauke "Vinča" sagradio je istraživački nuklearni reaktor "RA" 1958. godine. Snaga tog reaktora bila je 6,5 MW, teška voda je korišćena kao moderator neutrona, a mogao je da koristi uranijumsko gorivo različitih obogaćenja – od nisko do visokoobogaćenog goriva (80% obogaćenog U-235). Prvo gorivo je nabavljeno 1959. godine, kada je reaktor počeo da radi. Za 60 godina postojanja, "Vinča", koja se opravdano i danas smatra naučnom baštinom Srbije i dragocenim rasadnikom kadrova iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka, iznedrila je preko 500 doktora nauka, dala više od 100 univerzitetskih profesora i preko 20 akademika, uz preko 20.000 objavljenih naučnih i stručnih radova. Istraživački nuklearni reaktor "RA" decenijama je bio okosnica multidisciplinarnog nuklearnog programa u Srbiji. Skupština Srbije je 15. decembra 1977. preuzela prava i obaveze osnivača Instituta za nuklearne nauke "Vinča", a to znači da je istovremeno i obezbeđivala sredstva u budžetu Srbije za finansiranje rada reaktora "RA". Od 1977. do 1997. namenski su obezbeđivana budžetska sredstva koja su usmeravana preko Ministarstva za nauku Srbije. U isto vreme kupljeno je visokoobogaćeno sveže uranijumsko gorivo iz Sovjetskog Saveza, da bi se ugradilo u reaktor "RA" umesto istrošenog goriva, ali rad tog reaktora nije nastavljen. Izmeštanje istrošenog visokoradioaktivnog goriva je izuzetno skupo, te Vlada Srbije nije od 2002. godine do danas uspela da reši problem finansiranja, mada je svake godine potpisivano po nekoliko sporazuma ili protokola. U sindikatu zaposlenih u Institutu „Vinča" tvrde da nije bilo političke volje da se reši problem oko vraćanja visokoobogaćenog goriva, a da se u isto vreme nastavi sa istraživačkim radom. „Libija je, na primer, za pristanak da vrati sve količine svog visokoobogaćenog goriva uspela da u pregovorima postigne da se nastavi rad njihovog istraživačkog reaktora, da se plati redizajniranje reaktora za niskoobogaćeno gorivo, i da se u okviru tog dogovora i istrošeno gorivo besplatno preveze, a novo niskoobogaćeno gorivo nabavi takođe besplatno", objašnjavaju u sindikatu. Profesorka Vujić dodaje da se vlada umesto takvog pristupa odlučuje na zatvaranje (dekomisiju) reaktora "RA" kroz Program VIND (Vinca Institute Nuclear Decommission). „Nažalost, i pored prihvatanja raznih međunarodnih obaveza u vezi sa zaštitom od zračenja i sigurnošću nuklearnih objekata, Vlada Srbije ulaže sve manje i manje budžetskih sredstava u efikasno sprovođenje projekta VIND na koje se obavezala", kaže Vujićeva. „Imao sam u planu podelu Instituta, ali sa ciljem boljeg funkcionisanja, a to je da se podeli naučno-istraživački deo i privredni deo" Dragoslav Petrović, bivši direktor INN "Vinča" SPORNA ŠIFRA Pritisnuta međunarodnim obavezama, Vlada Republike Srbije ove godine zahteva od Instituta "Vinča" da se zaduži kod stranih banaka za sumu od minimum 25 miliona dolara. Kako Upravni odbor i Naučno veće Instituta to odbijaju, Vlada Republike Srbije šalje predlog izmena  Zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, tj. o dodavanju člana 48a, Skupštini Republike Srbije, koja izmene usvaja. Na osnovu člana 48a  vlada osniva Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije", koje je registrovano u Agenciji za privredne registre 27. jula 2009. godine sa šifrom delatnosti 90000 - odstranjivanje otpadaka i smeća, sanitarne i slične aktivnosti. „Javno preduzeće 'NOS' brutalno otima imovinu i skupocenu opremu koja je pripadala trima laboratorijama Instituta 'Vinča', a zaposleni u tim laboratorijama se ucenjuju da potpišu ugovor sa JP 'NOS'. Napravljen je strahoviti haos u Institutu, timovi koji su trenirani više godina za vrlo osetljivu i izuzetno opasnu operaciju vađenja, pakovanja i prevoza visokoradioaktvnog visokoobogaćenog uranijumskog goriva, su rastureni, određen broj stručnjaka odlučio je da se penzioniše, veliki broj zaposlenih ne želi da pređe, čak ni pod pretnjama, jer nisu rešeni problemi beneficiranog radnog staža, plata, rukovođenja i novih timova", navode u sindikatu. Naučnici opominju da sa „gledišta sigurnosti nuklearnih objekata za koju je ovo Javno preduzeće osnovano – nastala je izuzetno kritična situacija koja može vrlo lako da dovede do nuklearnih havarija sa nesagledivim posledicama ne samo za Vinču, već i za okolinu Beograda. VRAĆANJE U RUSIJU Istrošeno nuklearno gorivo u Vinči, koje predstavlja najjači izvor radijacije u zemlji, tokom 2010. godine mora biti transportovano u Rusiju. VIND projektom predviđen je transport istrošenog goriva iz reaktora u Vinči na reprocesuiranje u Rusiju, dekomisija samog reaktora (prilagođavanje zgrade reaktora za korišćenje u drugu svrhu bez ograničenja) u skladu sa sigurnosnim standardima, predviđenim rokovima i procenjenim troškovima, kao i rešavanje problema skladištenja radioaktivnog otpada. Pošto skladište visokoobogaćenog svežeg ili istrošenog nuklearnog goriva predstavlja opasnost od potencijalnih terorističkih napada, SAD i Rusija su 2004. postigle sporazum o vraćanju te vrste goriva u zemlju porekla. Uzbekistan i Češka su prošle godine vratile istrošeno radioaktivno gorivo u Rusiju, ove godine to su učinile Litvanija i Bugarska, slede Mađarska, Kazahstan, Libija, Rumunija, Poljska i 2010. Srbija. PODELOM DO BOLJEG FUNKCIONISANJA S druge strane, bivši direktor Instituta „Vinča", koji je na čelu te institucije bio u vreme mandata ministra Domazeta, Dragoslav Petrović kaže da jeste imao u planu podelu Instituta, ali sa ciljem boljeg funkcionisanja. „Bilo je ideja i trebalo je to uraditi - podeliti naučno-istraživački deo i privredni deo. Mislim da je i dalje šteta, jer u Vinči ima 11 hiljada kvadratnih metara neiskorišćenog prostora", kaže Petrović. Kao razlog što ta ideja nije sprovedena u delo, Petrović navodi da je ubrzo došlo do smene vlade, a tako i njega kao direktora Instituta. „Bez obzira na moje više puta ponavljane molbe da naučnici 'Vinče', koji su se borili protiv nametanja rešenja transformacije, izađu sa svojim predlogom rešenja, za tri godine, koliko sam bio resorni ministar zadužen za poslove nauke, nažalost, takvo rešenje nisam dobio, a nisam želeo da ga namećem" Aleksandar Popović, bivši ministar nauke i zaštite životne sredine „Došla je druga vlada koja nije imala tendenciju da to uradi. Tadašnji ministar za nauku Aleksandar Popović i premijer Vojislav Koštunica imali su drugu taktiku. Prosto nisu istrajali na tom projektu", objašnjava Petrović. Dragoslav Petrović, koji je visoki funkcioner Demokratske stranke (DS), a čiji su kadrovi sada na čelu Ministarstva nauke, tvrdi da mu nisu poznate sadašnje aktivnosti po pitanju Instituta u Vinči. „Ne bih mogao reći bilo šta. To su ozbiljne stvari. Nemam pojma šta sad prave tamo i kako to izgleda. Ne bavim se time ni na koji način. Ne mogu to da komentarišem, prosto ne znam kako sada "Vinča" funkcioniše. Prošlo je punih pet godina otkako ja nisam tamo. Izmenile su se okolnosti i ne bih mogao da komentarišem", tvrdi Petrović. Bivši ministar nauke, naslednik Domazeta, Aleksandar Popović, ne želeći da komentariše dešavanja u „Vinči", ne negira potrebu za reformacijom Instituta, ali tvrdi da je imao nameru da reformu sprovede u dogovoru sa naučnicima iz Instituta. „Svi su se, barem u vreme dok sam ja vodio ministarstvo, slagali u oceni da su 'Vinči' potrebne promene, a moja je ideja bila da prvo saslušam šta zaposleni u Institutu vide kao moguće rešenje, da se rukovodim pre svega njihovim viđenjem rešenja, i, naravno, materijalnim mogućnostima ministarstva. Nažalost, bez obzira na moje više puta ponavljane molbe da naučnici 'Vinče' koji su se borili protiv nametanja rešenja transformacije, izađu sa svojim predlogom rešenja i za tri godine, koliko sam bio resorni ministar zadužen za poslove nauke, nažalost, takvo rešenje nisam dobio, a nisam želeo da ga namećem", kaže Popović. Ne želeći da komentarišu optužbe Sindikata zaposlenih u INN „Vinča" da je JP „Nuklearni objekti Srbije" formirano sa ciljem rasparčanja Instituta, iz Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja kratko su saopštili da JP danom registracije od Instituta za nuklearne nauke „Vinča" i Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina  preuzima objekte, opremu, uređaje, postrojenja i sredstva, kao i deo zaposlenih tih instituta koji rade na poslovima i zadacima vazanim za obavljanje delatnosti za koje je osnovano JP i to sa stanjem na dan 30. juna ove godine. "Pretežna delatnost Javnog preduzeća 'Nuklearni objekti Srbije' jeste upravljanje i održavanje nuklearnih objekata Srbije, kao i sprovođenje državnog projekta dekomisije u skladu sa međunarodnim propisima i standardima", navodi se u odgovoru iz Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/1749-preti-li-srbiji-nuklearna-katastrofa.html

 

Embargo na istinu o "Vinci"

INTERVJU: Jasmina Vujic, predsednik Udruženja dekana nuklearnih fakulteta SAD, profesor Univerziteta u Berkliju
Embargo na istinu o "Vinci"
@ Vladan Dinic

       Mnoge od institucija od nacionalnog znacaja i interesa su na kolenima. Jedna od njih, svakako je, i Nuklearni institut "Vinca", u kojem se, pod nejasnim okolnostima, cuva i radioaktivni materijal, koji uskoro bi trebalo da "ruski specijalci" iznesu iz Vince i odnesu za Rusiju...
       Ali za taj "poslic", potrebno je, cini se pre svega neukošcu naše vlasti, ili, što da ne zle namere, 25 miliona dolara!
       A, tih para nema!
       Pare nisu predvidene ni budžetom, ni rebalansom... Pare su, ocito, potrebnije, negde drugde, a uostalom otkud malja deca znaju šta je radioaktivni otpad i pod kakvim uslovima i merama obezbedenja treba da se odnese... Uz to, iz ko zna kojih razloga, mediji se i ne bave pisanjem o urušavanju i rasparcavanju nekad, možda, najuglednije firme tog tipa u ovom delu Evrope, a Hrvati pre svih su nas poodavno, još u doba druga Tita optuživali, da se tajno proizvodi, ni manje ni više, nego - atomska bomba?!
       Ali to su bila davna i slavna vremena. Danas je Nuklearni institut "Vinca" u rasulu, vrhunski strucnjaci odlaze, neki milom, više silom... Kao da postoji neki precutni embargo na istinu o Vinci...
       - Ono što se dešava sa Vincom je pokazni primer uništavanja naše nauke. Za našu nauku se daje 0,3 odsto dok se svugde u svetu odvaja bar 3-5 odsto iz državnog budžeta. To što, sad Đelic prica, kako je jako zainteresovan za nauku, kako izdvaja ne znam koliko, za studente, kako ce dovesti naše strucnjake iz dijaspore, kako je nabavio 20 miliona evra, to nema nikakve veze sa situacijom na terenu i sa istinom, u jednom dahu nam je rekla dr Jasmina Vujic, predsednik Udruženja dekana nuklearnih fakulteta u Sjedinjenim državama i profesor na prestižnom Berkliju, koja je bila gost naše redakcije proteklog vikenda.
       Svedok: Otkud Vaše interesovanje za dogadanja u Vinci, kad su ovde svi mrtvi hladni? Nostalgija?
       Jasmina Vujic: Ja sam radila u Vinci od 1977. – 1985.g. kada sam otišla na doktorske studije u Ameriku, ali sam, prakticno, ostala povezana sa kolegama.
       S: Ipak, nostalgija?
       J.V: I nostalgija, a i u istoj oblasti smo. Nuklearna tehnika tamo, nuklearna tehnika ovamo, tako da sam uvek ostala povezana sa kolegama. Dovela sam, kod mene, na Berkli nekoliko kolega iz Vince da rade na istraživackim projektima. Onda su se oni vratili u Vincu i ostali smo u stalnom kontaktu, tako da je nostalgija… To je, ipak, bilo moje prvo radno mesto, u toku završavanja studija na fakultetu, ja sam bila na odseku nuklearne tehnike.
       S: Nekad i sad?
       J.V: Nekad je Vinca bila u vrhu svetske nauke. Ali, stigla je 2003...
       S: Šta se dešava 2003.g?
       J.V: Dolazak ministra za nauku, dobio je covek neku ideju da reformiše našu nauku, da reformiše institut u Vinci, da napravi od njega neki tehnološki park, da ga pocepa na 5 delova, i tako... Dodem tog leta, kolege ne da su bile uspanicene...
       S: Zašto, pa to su naucnici, za njih uvek ima posla?
       J.V: Stigao je u Institut, kad moje kolege,, zaposleni nisu bili oduševljeni njegovim genijalnim idejama, na Upravni odbor, na naucno vece, i što se kaže, lupio cipelom o sto i rekao:
       "Ko ne glasa onako kako treba stavicu ga na crnu listu za projekte. Cela Vinca nece dobiti plate, necete ici na kolektivni godišnji odmor itd...
       S: Pricali ste s kolegama?
       J.V: Tog leta sam porazgovarala sa kolegama, i prvi put sam tad videla da su uplašeni... Ranije je bilo ono, štrajkovacemo, a sada je bilo otpustice nas, gde cemo? Onda sam se dogovorila sa Vladom Ajdacicem i ja napišem otvoreno pismo Draganu Domazetu, ministru nauke i tehnologije i Zoranu Živkovicu, koji je tada bio premijer. Pošaljem pismo i kažem kolegama iz Vince, nemojte potpisivati, nemojte vaša imena ako se plašite, skupicemo mi to širom sveta...
       S: Pa, jel ste dobili podršku?
       J.V: Pošto znam brojne kolege širom sveta, mi smo sa sedam dana skupili 150 potpisa vrhunskih naucnika, akademika koji su nekada radili u Vinci, ili su vezani za Vincu, koji su razasuti širom sveta. Profesori, istraživaci u nuklearnim institutima širom sveta. Sazovemo konferenciju za novine, imali smo 40-ak fasickli jer je to sve trebalo "sažvakati". Bilo je oko 30 raznih novinara i nas cetvoro, i stotinak onih koji su nekad radili u Vinci, a nisu trenutno tad radili. Znaci, Vlada, ja, prof. Grigorov i Ružica Nikolic koji su bili u penziji. To je tad izašlo po novinama.
       S: Dakle, mediji tada nisu cutali?
       J.V: Ne! Ali, onda ministar Domazet izade besan, i kaže:
       -Ko je ta Jasmina Vujic? Šta ona ima ovde da se meša?"
       Onda je pocela bitka, ja sam se vec vratila, oni su štrajkovali, sindikat je štrajkovao, naucnici su štrajkovali… Novinari su pisali o tome. Mi smo napravili jednu veliku veb stranicu, jedan kolega iz Kanade je to postavio na njegov server. Ja sam skupljala sve izjave, clanke i to njemu nocu slala. To i dan danas postoji gde postoji celokupna hronologija dešavanja. I, to je sve tako išlo do pocetka januara.
       S: Da, bilo je uzbudljivo, ali...
       J.V: Bilo je zakazivanja Upravnog odbora za Božic, uvrtanje ruku, maltene poslednja sednica pred pad Vlade, trebalo je da se izglasa da se Vinca rasturi...Žarko Korac, je tada, jedini rekao da to i nece doci na dnevni red Vlade Srbije. I nije došlo. Vlada je pala, Vinca je ostala.
       S: Cudno je da niste imali problema u Americi?
       J.V.: Od onog teroristickog napada u SAD stvari su se promenile. Posle toga oni su postali vrlo osetljivi na sve, narocito na nuklearno-otpadni materijal. I onda krenu da vrše strahovit pritisak na sve zemlje koje su bilo od njih, bilo posle II svetskog rata, dobile male istraživacke reaktore koji su tada uglavnom imale gorivo sa obogacenim uranom. To je visokoobogaceni uran, osamdesetpostotni, što znaci da sadrži 80 odsto urana 235 koji je glavni materijal za pravljenje nuklearne bombe. Svojevremeno je i Vinca dobila taj ruski reaktor…
       S: Kad smo mi to dobili?
       J.V.: 1958.g., snaga reaktora je 6,5 megavata, korišcena je teška voda i viskoobogaceno uransko gorivo(osamdeset postotno). Prvo gorivo je nabavljeno 59.g. Negde prakticno 73/74. g. kupljeno je novo gorivo. Bilo je planu da se istrošeno gorivo zameni. I kupili su novo gorivo koje je isto bilo visoko obogaceno(80-postotno). To novo gorivo, zbog politicke situacije, nije zamenjeno. Nije dozvoljeno naucnicima u Vinci da izvrše zamenu tog starog, istrošenog goriva, sa ovim novim.
       S: Kakva je sudbina tog novog goriva?
       J.V: To sveže gorivo je ostalo da ceka u Institutu neka bolja vremena. To sveže gorivo je veoma skupo, mnogo smo platili Rusima da bi ga dobili. To gorivo, te vrednosti i tog kvaliteta, danas niko više ne može da dobije. Promenjeni su propisi. Ne postoji cena po kojoj biste vi mogli da kupite takvo gorivo.
       S: Pomenuli ste americki pritisak?
       J.V: Posle 2001. SAD vrši pritisak na sve zemlje koje su imale to visoko obogaceno gorivo i istraživacke reaktore, ukljucujuci i Vincu, a preko agencije u Becu, a kolege su mi cak pricale da su u toku bombardovanja 99.g. pretili da ce direktno gadati Vincu! Normalno, uplašili su se, i pod tim pritiskom 2002. uz 1500 policajaca, crne helikoptere, prevezli to sveže gorivo natrag u Rusiju.
       S: Nije bilo posebnih mera obezbedenja, ili se to skrivalo od javnosti?
       J.V: To sveže gorivo nije radioaktivno, jer nije bilo u reaktoru, to gorivo ste bez problema mogli držati u ruci tako da tolike mere obezbedenja nisu bile neophodne. U isto vreme, staro istrošeno gorivo koje je visoko radioaktivno, koje sada "cuci" u bazenu za hladenje sa vodom, vec 30 godina pošto reaktor ne radi je, u stvari, ogroman problem.
       S: Zar nije bilo moguce dogovoriti se da se uz "novo" isporuci i staro gorivo, ovo koje je stalna pretnja Beogradu i Srbiji?
       J.V: Moglo je, naravno, ali ti koji su pregovarali nisu ništa dogovorili oko toga, dobili su samo obecanja. A, imali su, keca u rukavu. To sveže gorivo koje je bilo izuzetno dragoceno, a koje nikad više necemo dobiti, dušu je dalo da se sve tada dogovori. I tako su stavili tacku na nuklearni program za koje su mogli da pregovaraju i da pitaju šta god su hteli. Libija je, pošto je imala nuklearni program, od Amerikanaca, da bi prekinuli sa svojim nuklearnim programom, su dobili sve besplatno. Moglo je besplatno da se prenese gorivo, besplatno da se redizajnira reaktor na nisko obogaceno gorivo, besplatno da se odnese istrošeno gorivo, i besplatno da dobiju nisko obogaceno gorivo.
       S: Mislite da je to neznanje ili zla namera?
       J.V: Tada, sigurno neznanje, jer dolaze Svilanovic i grupa koja sigurno nije znala koliko je to dragoceno. Moje kolege, bar mnogi od njih su znali, moglo je da se sazove neki sastanak, da pitaju barem…. Oni su mogli, pod jedan, da dobiju ugovor da se to istrošeno gorivo besplatno pošalje u Rusiju. Drugo, mogli su da dobiju ugovor da se finansira bar 10 godina celi rekator, ceo Institut u Vinci. Oni su to skupoceno gorivo vratili, a ostalo je to istrošeno gorivo kao veliki problem, jer je transport veoma skup, da ne kažem i opasan. Rusi su rekli da to istrošeno gorivo treba da preraduju, "mi smo se sad komercijalizovali, a to košta". A kako je naša vlast problem istrošenog goriva gurala pod tepih, odlagali su rešenje od 2002.g., u meduvremenu potpisivali gomile medunarodnih sporazuma, to gorivo je ostalo, a cena iznošenja je rasla. Delimicno neke stvari su uradene, ali potrebno je 25 miliona dolara koji naša država mora ove godine da obezbedi, i da to plati, jer je tako ugovoreno.
       S: Šta to prakticno znaci?
       J.V: Ruski timovi dolaze, cujem uskoro, da to istrošeno gorivo odnesu.
       S: Znaci Rusi sada dolaze po taj iskorišceni uranijim?
       J.V.: Jeste. To što Đelic prica da je to opasno zbog terorizma, to nema veze, jer to istrošeno gorivo je toliko visoko radioaktivno da i kada bi neki terorista probao da se približi tome na pola metra, on bi bio mrtav.
       S: U kom je stanju to gorivo?
       J.V: Stanje tog goriva u bazenu? Svi ti podaci stoje na veb sajtu agencije u Becu jer je to javni dokument. To samo kod nas ne sme da se piše. To gorivo je u jako lošem stanju. Košuljica tog goriva gde se nalaze gorivni elementi su zardale, neki su aluminijumski, neki su se otvorili. Radioaktivnost curi, voda pošto nije održavana je izuzetno mutna da vi ne možete da vidite šta je na dnu i moraju da idu na slepo.
       S: Šta se tu radi?
       J.V: Izuzetno trenirani timovi koji znaju šta rade, da u momentu kad pocnu da vade iz vode, ne zna se prvo šta je, može vam se raspasti, može pasti dole. To je još uvek visoko obogaceno.
       S: Šta dalje?
       J.V: U budžetu nije predvidena stavka za to, mada su potpisani ugovori, nego je u budžetu predvideno da Srbija garantuje da se uzmu krediti? Dakle, kredit od 25 miliona da bi oni to odneli.
       S: Kad Rusi treba da dodu?
       J.V: Trebalo bi da dodu ovog ili sledeceg meseca, i to ce sigurno trajati godinu dana.
       S: Odakle pare?
       J.V: Vlast je jednostavno donela odluku da se Vinca Institut zaduži kod stranih banaka za sumu od 25 miliona dolara.
       S: Cekajte, kako budžetska ustanova može da diže kredit?
       J.V: Trezor Srbije im kaže – izvinite ne možete budžetsku ustanovu, Institut Vinca da zadužujete. Od cega da vrati? Kad su shvatili da ne mogu da zaduže Vincu, kroz Skupštinu Srbije su progurali Izmenu zakona o jonizujucem zracenju. I, ubace clan 48 A, gde sebi, odnosno, Vladi daju zakonsku osnovu da osnuju javno preduzece koje može da se zaduži?! Kad su to uradili krecu sa osnivanjem javnog preduzeca.Upravni odbor Vince, kad je bilo da se Vinca zaduži sa 25 miliona dolara, donosi odluku da se ne slaže sa zaduživanjem. Predsednik Upravnog odbora bio je prof. Mitrakovic sa Tehnološkog fakulteta. On je bio postavljen od Vlade. Izvrše pritisak na njega. da on da ostavku. Onda odluka da se dva clana UO menjaju.
       S: Opet se, cini se, u igru ubacuje Dragan Domazet?
       J.V: Da, Dragan Domazet i njegov bivši pomocnik Radojica Pešic. Domazet krece onda u istu akciju kao ranije. Saziva upravni odbor u vreme kolektivnih odmora, preti da donesu odluku itd.
       S: Kad se ovo sve dešavalo?
       J.V: Sve je bilo ove godine. Pritisnuta medunarodnim obavezama, Vlada Republike Srbije ove godine, nezakonito i bez javne rasprave, zahteva od Instituta "Vinca" da se zaduži kod stranih banaka za sumu od minimum 25 miliona dolara. Kako Upravni odbor i Naucno vece Instituta to odbijaju, Vlada Srbije šalje predlog izmena Zakona o zaštiti od jonizujuceg zracenja i o nuklearnoj sigurnosti, tj. o dodavanju clana 48a, na Skupštini Republike Srbije, koja usvaja izmene bez ikakve javne rasprave. Na osnovu tog clana, Vlada Srbije cepa Institut i osniva Javno preduzece "Nuklearni objekti Srbije", koje je registrovano kod Agencije za privredni registar 27. jula 2009. godine, sa šifrom delatnosti 90000 (odstranjivanje otpadaka i smeca, sanitarne i slicne aktivnosti?!)
       Javno preduzece "NOS" brutalno otima imovinu i skupocenu opremu koja je pripadala trima laboratorijama Instituta "Vinca", a zaposleni se ucenjuju da potpišu ugovor sa JP "NOS".
       Javno preduzece Vinca posluje preko Komercijalne banke a javno preduzece se registruje preko Metals banke! Da li je to namerno ili slucajno.
       S: Pa, jel to moguce?
       J.V: Ja sam se smejala kad sam citala. Da li to namerno pogrešno tako registrovano? Namerno pogrešno registrovano kao komunalno odnošenje smeca. Direktor Radojica Pešic koji ima jednog zaposlenog, a to je on, nareduje direktoru Vince da on preuzima sigurnost Instituta i kapije Instituta, izdaje nove propusnice. Onda poziva jednog po jednog iz ovih labaratorija i ucenjuje ih da predu u novoosnovano Javno preduzece, prakticno ti timovi ne žele da predu jer ne znaju šta je to. Ceo tim tehnicara nije potpisao, jer pod jedan nije znao da li ce imati beneficirani staž u tom novom preduzecu, niko im nije rekao. Ne znaju kolika ce im biti plata… Koliko ja znam iz te reaktorske fizike, labaratorije 150 i zaštite od zracenja, oni preuzimaju delatnost za koju je Institut registrovan, znaci zaštita od zracenja….
       S: Kako može Javno preduzece da se bavi takvim poslom?
       J.V: To je jednostavno nezakonito, i postavljaju Radojicu Pešica koji blage veze nema o nuklearnim stvarima da bude direktor Javnog preduzeca za bezbednost nuklearnih objekata Srbije koji još uvek nema ni jednog zaposlenog.
       S: Stvar nije prosta, Vinca i sama obezbeduje novac?
       J.V: Vinca ima projekte sa raznih strana, oko 50 odsto. Znaci, oprema koju oni hoce da otmu nije državna oprema zato što je kupljena i od novca dobijenog za istraživacke projekte. Ako odcepe to, a koliko mi shvatamo hoce... Nedeljkovic je u DS-u, predsednik naucnog veca Radak koji je isto to, precednik sindikata isto to ..uzeli su glavne pozicije…
       S: Da li ova grupacija ima 25 miliona da plati?
       J.V.: Nema! Đelic kad je dolazio u Eubaradej u julu, oni su tamo potpisali medudržavne ugovore…
       S: To da se Rusiji vrati gorivo,..a pare?
       J.V.: Đelic je tad izašao i rekao: "skupili smo 23 miliona, fale nam još dva!". To je cista laž! Pare nisu skupljene ni dan danas.
       S: Odakle ce, ako se i zaduže, da vrate novac?
       J.V.: Niodkud. Opet država mora da vrati. Kompletno je nelogicno zašto država u budžetu odmah nije rezervisala pare za to i platila.
       S: Opet da Vas pitamo, da li je ovo sve neznanje ili zla namera?
       J.V.: Zla namera! Moglo je da bude neznanje pre nekog vremena, pre godinu, dve ali ovo sada… Ako je pokušana da Vinca bude podeljena na 5 delova, ako je dovedena Uranija Kozmidis–Luburic koja je prošle godine, bio je veliki skandal, kada je ona bez tendera, bez icega, trebalo je radijuske igle iz bolnica, koje su vrlo radioaktivne prebaciti u Vincu. Vinca je dala ponudu, ona je rekla da je to suviše skupo i dala je madarskoj ekipi. Znaci došli su Madari, s tim što je naredba iz Ministrastva bila da Vinca pošalje svoje strucnjake. Znaci Vinca je prakticno sve odradila, izašla na teren sa ljudstvom, intrumentima, a Madari su fakticki samo prepakovali to i dobili pare. U doba Domazeta, postavljen je VD direktor, sa kojim smo vodili bitku. Taj VD direkrtor je došao iz Novog Sada, prof. Dragoslav Petrovic, koji je glavna osoba DS-a za Vojvodinu.
       S: Koja je generalna ideja da se uništi ono što godinama postoji?
       J.V.: Ja ne mogu da znam šta je u njihovim glavama, ja mogu da vam kažem šta ljudi pricaju. Da je Domazet bacio oko na nekretnine instituske, da hoce da napravi tehnološki park, odnosno privatni univerzitet, pošto on vec ima privatni fakultet i da je jedna od njegovih dugorocnih ideja bila ta… Država se zadužuje na veliko, zašto je morala da ide preko raznih javnih preduzeca kada je to bila dužnost države da obezbedi pare?! Kompletno nelogicno i nezakonito. Drugo, taj tim i zaštita, ovaj reaktorski tim, oni vec od 2002.g, treniraju da iznesu to. To je jedan jako pipav i vrlo opasan posao, I sad taj tim koji je trebao da saraduje sa ruskim timom u necemu što je vrlo opasno, je rasturen.
       S: Zašto rasturen?
       J.V: Prvo nisu imali šta da jedu, drugo sad kad su ih terali da predu u novo javno preduzece, a oni ne žele da predu tu, uspeli su da rasture taj tim. Strucnjaci su otišli i oni sad tamo imaju jednog a možda i nijednog strucnjaka koji nešto zna. Ako dode sada ruski tim i krenu da izmeštaju, i ne daj Bože, desi se havarija, ako im to ispadne, ako materijal izade, ne da ce biti kontaminirana Vinca, vec ceo Beograd! Nisu smeli da cepaju utrenirane timove, nisu smeli da dele Vincu pre nego što se materijal iznese iz Srbije, da bi zadužili Vincu sa 25 miliona dolara.
       S: Pa, šta je moglo da se radi?
       J.V: Umesto što su pregovarali preko Amerikanaca i Agencije u Becu, mogli su direktno, pošto je to rusko gorivo, da pregovaraju sa Rusima, kao što nisu. Taj otpad je mogao biti odnet besplatno.
       S: Kako mislite, besplatno?
       J.V: Istrošeno gorivo koje mi imamo ovde je jako dragoceno Rusima jer oni imaju tu tehnologiju da ga prerade. Mi to nemamo. Rusi kad uzmu istrošeno gorivo, kad ga budu obradivali, u reaktoru bi se stvorio uranijum 235, plutonijum 239 i oni bi to koristili za svoje rekatore, bombe… To je za njih vrlo dragoceno.

Bila sam kod Škundrica        S: Mislite da postoji mogucnost nagodbe sa Rusima?        J.V: Postoji, samo treba da se nade neko pametan da ode i da pregovara. Ja sam otišla da razgovaram sa ministrom Škundricem koji me je primio. On je vrlo korektan covek, nije njegova oblast, nije nerazuman, vrlo smo lepo razgovarali. Iznela sam problem o Vinci. On je rakao da je problem u tome što su ministarstva podeljena, i što niko ne može drugome da se meša u njegovo ministarstvo. Znaci on kao ministar energetike ne može da se meša u posao ministarstva nauke.        S: Šta ste predlagali u okviru ministartsva energetike?        J.V: Recimo, Rusi sada su sa Bugarima potpisali ugovor o izgradnji dve do cetiri nove nuklearne elektrane. Bugari kukaju da im je skupa investicija kao što jeste. Rusi ce, naravno, dati povoljne kresite...Ali, po meni svima u regionu ovde, ukljucujuci Grke i dole Makedoniju, nas, tu mogu svi da se ukljuce. Svima njima treba struja. Bugare su naterali da bi ušli u EU, kao i Litvaniju, da ugase reaktore ruske proizvodnje. Litvanija je imala jedan reaktor kojim je proizvodila 92 odsto struje. Ja sam pricala sa njima, bili su kod mene u Berkliju. Bugari su od izvoznika struje postali zavisnici uvoznici. Ugasili su im dva reaktora, treba da im ugase još dva, a oni ljudi, kopaju i nogama i rukama da se ne ugase. . Moj predlog ministru Škundricu bio je:vi imate potpisan ugovor za gas, za Đerdap, oni vam remontiraju termoelektranu, to je sve ruska tehnologija. Znaci treba nam samo mali pomak, ne morate vi da kažete gradicemo, nego samo da razmatramo to, da vidimo da li možemo sa Bugarima. I ako se gradi kod Bugara, nek to bude regionalna investicija kao što se sad Italija gradi... Imali su moratorijum, ali kada su shvatili da nemaju struju brzo su se dogovorili sa Francuzima da im u Francsukoj grade cetiri elektrane koje ce delimicno Italijani da investiraju .        S: Koliko je ozbiljno ovo sa Albanijom i Hrvatskom?        J.V.: Mislim da nije ozbiljno. Buš je i nogama i rukama kopao kako bi potpisao bilateralni sporazum o nuklearnoj tehnologiji sa Indijom. Cim je to potpisao i Rusi su odmah potpisali i vec grade cetiri elektrane, Francuzi su odmah potpisali i grade im u Indiji. Rusi u okviru svoje izgradnje nuklearnih elektrana imaju ceo paket što niko nema. Ako vam oni sagrade elektranu, oni vam prodaju gorivo, a u isto vreme vam uzimaju istrošeno, jer imaju sistem za preradu goriva. Tako da bi, u okviru toga, Rusi besplatno odneli istrošeno gorivo.        S: Pa koliko ima tog goriva?        J.V: Oko 2,5 tone. To nije veliko, ali je opasno. Oni bi to odneli u sklopu dogovoro o energetici, samo kad bi neko znao da pregovara.        S: Dokle cete biti u Srbiji?        J.V.: Ja sam ovde i sledece nedelje, a onda imam konferenciju za novinare u Americi u sklopu americkog nuklearnog društva. Ja sam trenutno predsednik udruženja svih dekana fakulteta nuklearne tehnike u Americi.        S: Sad, što bi rekao Cerniševski, šta da se radi?        J.V.: Mora da se donesu izmene zakona koji su "na mufte" progurali u skupštinu. Mora da se zaustavi ovo javno preduzece. Vlada mora da donese takvu odluku. Doci ce do medunarodnog skandala ako ovako nastave. Prvo može doci do havarije, do medunarodnog skandala, niti su pare obezbedili, rasturili su timovea vec od 2002.

 

 

 

http://www.svedok.rs/index.asp?show=69218

 

http://www.antic.org/Slucaj_Vinca/vinca.html

 

 

„ F I S I J A “ N U K L E A R N O G N A U Č N O G I N S T I T U T A „ V I N Č A “

Š I F R A 9000

Uspostavljanjem Javnog preduzeća NOS ne samo da se dovodi u opasnost bezbjedno obavljanje jednog odgovornog posla, kao što je to iznošenje i transportovanje visokoradioaktivnog otpada u Rusiju, a za koji su jedini nadležni i kvalifikovani ljudi iz „Vinče", nego se tom najvećem i najpoznatijem naučnom institutu u regiji oduzima i njegova medjunarodna prepoznatljivost

kao multidisciplinarnog instituta za nuklearne nauke. Drugim riječima, kako ističu sagovornici „NR", tzv. transformacija i ovoga puta vodi ka uništavanju Instituta u Vinči. Pokušaj iz 2003. godine bio je odvajanje fundamentalnih od primijenjenih istraživanja, dok se ovoga puta ide na razdvajanje nuklearnog od tzv. nenuklearnog dijela.

VELJKO ZELJKOVIĆ

PREUZMITE CEO TEKST: Novi Reporter 346 - 27 Okt. 2009

Saopštenje kolegijuma laboratoruje 'Zaštita' Instituta 'Vinča'

Saopštenje kolegijuma laboratoruje 'Zaštita' Instituta 'Vinča' u vezi istupanja u medijima pojedinih funkcionera Ministarstva za nauku Republike Srbije
BEOGRAD, 7. jul 2008 -- U vezi javno iznetih optužbi i neodmerenih izjava u medijima koje je, u više navrata, iznela u odnosu na Laboratoriju "Zaštita" i Institut "VINČA", dr Uranija Luburić-Kozmidis, kao visoki činovnik Ministarstva nauke (što praktično može da se shvati i kao zvanični stav Ministarstva nauke, pošto se niko iz Ministarstva nauke nije ogradio), Kolegijum istraživača i stručnih saradnika Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta "VINČA" je u obavezi da saopšti: 1. Pre svega, izražavamo NAJOŠTRIJI JAVNI PROTEST zbog krajnje nekorektnog i prizemnog nivoa obraćanja dr Uranije Kozmidis Luburić (u daljem tekstu visokog činovnika Ministarstva nauke) preko medija, koji su upućeni zaposlenima u Institutu "VINČA" i Laboratoriji "ZAŠTITA" kao organizacionom delu Instituta. Svaku od izrečenih izjava tog visokog činovnika Ministarstva nauke u tekstovima objavljenim u "Večernjim Novostima" od 15. aprila, 16. aprila i 23. juna 2008.g., kao i u "Nedeljnom Telegrafu" od 2. jula 2008.g., kojima se direktno vređaju zaposleni u Institutu "VINČA", i posebno u Laboratoriji "ZAŠTITA", smatramo krajnje neragumentovanom, neistinitom, nedobronamernom i tendencioznom sa mogućim ciljem da se uruši ugled institucije koja je ove godine proslavila 60 godina postojanja. Zbog toga se najozbiljnije razmatraju načini sankcionisanja takvih istupanja visokog činovnika Ministarstva nauke, svim postojećim sredstvima pravne države. 2. Što se tiče projekta uklanjanja i transporta zatečenih radijumskih izvora na teritoriji Srbije, Laboratorija "ZAŠTITA" je, kao i uvek, sve svoje poslovne obaveze izvršila uspešno i u roku. Međutim, pokazalo se da projekat ima nezadovoljavajući sistem koordinacije za šta su zaduženi predstavnici Ministarstva nauke. Zbog toga su do sada napravljeni značajni propusti u organizaciji rada na tom projektu od strane ljudi postavljenih od strane Ministarstva nauke da rukovode tim projektom tokom njegove realizacije. Navodimo samo neke propuste: komunikacija na relaciji Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) – Ministarstvo za nauku – Rukovodstvo Instituta Vinča – Laboratorija "Zaštita" bila je netransparentna, odnosno Laboartorija "Zaštita" nije imala zvanične informacije o raspisivanju tendera od strane IAEA. Takođe, treba ispitati kako je došlo do toga da zaposlenima Instituta "Vinča" još uvek zvanično nisu isplaćene dnevnice za vanredne visokohazardne poslove koji su obavljeni na Onkološkom Institutu u Beogradu, pri čemu su isplaćeni Mađarski radnici. Izjava visokog činovnika Ministarstva da profesionalci Instituta "Vinča" nisu učestvovali u operaciji na Onkološkom Institutu, ravna je dezinformaciji. 3. Pošto Institut "VINČA", a to znači i Laboratorija "ZAŠTITA" nije institucionalno finansirana iz državnog budžeta, već novac zaradjuje kroz realizaciju projekata i poslova, Ministarstvo za nauku je u obavezi da isplati sve troškove Institutu "VINČA", u dogovoru sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, po osnovu svakog obavljenog posla. Šta se desilo sa predviđenim novcem za urađeni posao, za koji se sada s pravom može smatrati da je to dug zaposlenima iz Laboratorije "ZAŠTITA" i Laboratorije za radioizotope iz Instituta "VINČA", utvrdiće nadležne državne institucije i organi za ovakve slučajeve. Za sada je očigledno da je propuštena prilika za nabavku mernih i zaštitnih sredstava za funkcionisanje interventne ekipe za slučaj akcidenta na teritoriji Srbije. 4. Ostaje nejasno zašto visoki zvaničnik Ministarstva za nauku koji je na javnoj funkciji nije u mogućnosti ili možda ne želi da stavi na uvid javnosti svoju imovinsku kartu pre i posle odlaska sa funkcije, kada to danas čine poslanici Narodne Skupštine Srbije, članovi Vlade Srbije i predsednik Republike Srbije. 5. Laboratorija "ZAŠTITA" će uprkos svemu i nadalje nastaviti da profesionalno ispunjava sve svoje obaveze u skladu sa zakonskim propisima i ovlašćenjima koja je dobila od nadležnih ministarstava. Naravno, pod uslovom da nestručni ljudi (bez obzira koje javne funkcije imaju i gde god da se nalaze) ne ometaju ili sprečavaju profesionalce u ovoj oblasti da pravovremeno i brzo obavljaju poslove u zaštiti od zračenja i zaštiti životne sredine. Takođe, Ministarstvo nauke i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, treba da rade u okviru svojih ingerencija i da ne prekoračuju i mešaju svoje nadležnosti, što se desilo u pomenutom slučaju odnošenja radioaktivnog uzvora iz Elektronske industrije Niš, kada su direktor i interventna ekipa Laboratorije "Zaštita" perfektno i profesionalno uradili posao. Naučni kolegijum u proširenom sastavu sa istraživačima i stručnim saradnicima Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine-Laboratorija "ZAŠTITA" iz INN "VINČA" dr Dragana Todorović mr Srboljub J. Stanković
	Novinska agencija Tiker na novoj Internet adresi: www.tiker.rs

 

RADIOAKTIVNO!

www.pescanik.net 

RADIOAKTIVNO!

Vesna Knežević Ćosić
18.10.2009.

Jednom davno živeo je kralj Mida, koji je sve što dotakne pretvarao u zlato i zbog toga bio vrlo nesrećan. Mnogo godina kasnije, u mesecu maju 2009, pohlepni srpski vlastodršci pretvorili su radioaktivni otpad u zeleni paket i tako postali još srećniji i uspešniji.

Zagađivanje Srbije više nije ograničeno samo na čerupanje resursa i njeno pretvaranje u mentalnu selendru, već se proširilo i na zasipanje obradivih površina hranivom za bilje koje je prezasićeno radionuklidima, toliko da se graniči sa odlaganjem nuklearnog otpada.

Ako se pitate zašto bi neko radio u korist svoje i opšte štete, odgovor je prost: raspon cena neorganskih đubriva na svetskom tržištu u direktnoj je vezi sa stepenom i količinom kontaminacije. Što je đubre radioaktivnije, cena je niža. A najjeftinije je ono koje je toliko nakrcano radionuklidima, da od radijacije prosto svetli u mraku kao sablasni neven, pa ga zato i najbeskrupulozniji trgovci zaobilaze i izbegavaju.

Međutim, narodni poslanici Srbije izglasali su novi zakon, koji omogućava uzvoz i distribuciju đubriva sa utrostručenom količinom radioaktivnih materija - cezijuma, uranijuma, torijuma i radijuma.

Limit su podigli na 10.000 bekerela po kilogramu, iako po Zakonu o zaštiti od zračenja sve što pređe 3.000 bekerela predstavlja opasan radioaktivni materijal i potpada pod specijalne mere skladištenja i uništavanja, dok je trudnicama, mlađima od 18 godina i svima bez zaštitne opreme zabranjen pristup i kontakt sa tim materijama.

Uprkos tome, 23 godine posle Černobila, radioaktivno đubrivo će se tretirati kao hrana za biljke, jer je tako odlučilo Ministarstvo poljoprivrede, a odluku su podržali narodni poslanici u Skupštini Srbije. Oni nastavljaju da profitiraju od štetnih odluka koje građane i zemlju guraju u propast. Jedino ostaje nejasno kako nisu zabrinuti za lično zdravlje, jer i oni će jesti namirnice hranjene cezijumom, uranijumom, torijumom i radijumom.

Iako je vlast utrostručila gornju granicu radiokativnosti, zakon je prošao, jer je predstavljen kao "pooštravanje režima nuklearne i radiacione sigurnosti u Srbiji i postizanje nivoa koji može da odgovori povećanim zahtevima sigurnosti".

Agencija za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije formirana je tek posle donošenja ovog zakona.

Podizanje nivoa dozvoljene radioaktivnosti predstavljeno je i sluzbeno obrazloženo kao „najznačajnija novina u odnosu na važeću regulativu, a čime se povećava efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućih zračenja."

Kakav je to "pooštreni režim radiacione sigurnosti Srbije" koji utrostručuje kontaminaciju? Normalno bi bilo da takve materije budu zaustavljene na državnoj granici i podvrgnute posebnim merama zaštite od radioaktivnog zračenja.

Ko ne veruje, neka pročita član šest Pravilnika o uslovima za utvrđivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja (Sl. glasnik RS, br. 64/09) koji glasi:

"Dozvoljena gornja granica radioaktivne kontaminacije, odnosno dozvoljene koncentracije aktivnosti radionuklida u neorganskim đubrivima jeste:

1) za uran (U 238) = 10 na četvrti Bq/kg

2) za radijum ( Ra 226 ) = 10 na četvrti Bq/kg

3) za cezijum ( Cs 137) = 10 na četvrti Bq/kg

4) za torijum (Th 232) = 10 na treći Bq/kg

Određivanje se vrši nisko-fonskom gama spektrometrijskom analizom metodom АSТМ Е-181-98/03."

Ugledni radiolog i doziometrista iz instituta Vinča, koji decenijama izlazi na teren i vrši merenja, koji je ceo radni vek proveo sa olovnom keceljom radeci oko reaktora, kaže da ovaj Zakon, ovako kako je napisan, može da se čita i kumulativno, pa da se od 10.000 bekerela tranformiše i u 40.000 bekerela radionuklida po jednom kilogramu.

A pošto se u spornom Zakonu pominje isključivo "metod ASTM Е-181-98/03", koji meri radioaktivnost "po američkom standardu za kalibraciju spektrometara", eksperti iz vinčanskog instituta više neće moći da vrše merenja, zato što "metod ASTM Е-181-98/03 u svojoj akreditaciji navodi samo jedna ustanova iz Novog Sada", objašnjava moj izvor iz instituta Vinča.

Na pitanje zašto branša ćuti, zašto se domaći eksperti za radioaktivnost ne oglase javno, imenom i prezimenom, jedini odgovor koji sam uspela da dobijem jeste da su srpski stručnjaci za zaštitu od radioaktivnog zračenja poslali pismo vladi u kojem upozoravaju na dalekosežnu štetu od novog zakona.

U međuvremenu, promocija novog zakona je nastavljena, posebno na svetski Dan zaštite životne sredine, pa su se čak i na ekološkim sajtovima našle pohvale u kojima se ističe da je novi zakon donesen "radi pooštravanja režima nuklearne i radijacione sigurnosti u zemlji". Kao da niko od onih koji su ga izglasali nije pročitao tekst zakona pažljivo i do kraja, sve do kobnih 10.000 bekerela po kilogramu za cezijum, radijum, torijum i uranijum. Možda je razlog u tome što je zakon u Skupštinu išao u paketu sa još 16 ekoloških zakona i što je toga dana na dnevnom redu bilo čak 48 tačaka. Tako su domaći parlamentarci omogućili radioaktivne njive i kontaminiranu životnu sredinu, i to usred kampanje Očistimo Srbiju.

Zato su istoga dana imali vremena da se džapaju oko pitanja "na koji način će biti sankcionisan onaj ko zloupotrebi nacionalne simbole države Srbije" i dizali temperaturu pitanjima "da li će srpski grb i trobojka biti primenjivani na teritoriji Kosova i Metohije." Poslanica Raguš (SRS) je pitala na koji način će srpske vlasti da upute protesnu notu ako se na Kosovu i Metohiji slave albanski praznici i koriste albanski simboli, a ne srpski. Pridružio joj se poslanik Markićević (Nova Srbija), koji je insistirao da sazna „koliko je lica prošle godine kažnjeno zbog cepanja i paljenja srpske zastave". I poslanik Maksimović (Napred Srbijo) tražio je veće poštovanje državnih simbola Srbije.

Koga je uopšte briga za to što je novi zakon Ministarstva poljoprivrede, koji omogućava korišćenje neorganskog biljnog đubriva, koje je po količini kontaminacije nuklearni otpad, u koliziji sa Zakonom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja?

I taman kada sam pomislila da je horor-priči o kontaminiranju Srbije došao kraj, jer mi je javljeno „da je pravilnik o veštačkom đubrivu proglasen nevažećim" - mada je, dok je važio, „verovatno neki tovar prošao granicu" - usledio je novi radioaktivni tuš:

„Bio sam deziformisan. Na sajtu Ministarstva za poljoprivredu od 24.09.09. stvarno su izbrisali kobni član 6 u kome se decidirano nabraja da je dozvoljeno po 10.000 bekerela cezijuma, uranijuma, radijuma i torijuma u neorganskim đubrivima. Taj pravilnik se razlikuje od onog objavljenog u Službenom listu Srbije 41/09 od 13.08.09. gde je čl. 6 ostao. Taj član u Službenom listu nije proglašen nevažećim. Sada postoje dva pravilnika pod istim brojem, a sa različitim sadržajem. Treba otići u Ministarstvo poljoprivrede i pitati za listu uvezenih fosfata za period od 13.08 do 24.09."

Na par adresa sam poslala dodatna pitanja, ali nisam dobila nijedan odgovor.

Peščanik.net, 18.10.2009.

 

 

"Srpski nuklearni staratelj"

Saopštenje

dr dragana todorović i mr srboljub j. stanković

"Srpski nuklearni staratelj"; VREME 912

Saopštenje kolegijuma Laboratorije Zaštita Instituta "Vinča" u vezi sa istupanjem u medijima pojedinih funkcionera Ministarstva za nauku Republike Srbije:

U vezi s javno iznetim optužbama i neodmerenim izjavama u medijima koje je, u više navrata, iznela u odnosu na Laboratoriju Zaštita i Institut "Vinča" dr Uranija Luburić-Kozmidis, kao visoki činovnik Ministarstva nauke (što praktično može da se shvati i kao zvanični stav Ministarstva nauke, pošto se niko iz Ministarstva nauke nije ogradio), Kolegijum istraživača i stručnih saradnika Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta "Vinča" u obavezi je da saopšti:

Pre svega, izražavamo NAJOŠTRIJI JAVNI PROTEST zbog krajnje nekorektnog i prizemnog nivoa obraćanja dr Uranije Kozmidis-Luburić (u daljem tekstu visokog činovnika Ministarstva nauke) preko medija zaposlenima u Institutu "Vinča" i Laboratoriji Zaštita kao organizacionom delu Instituta. Svaku od izrečenih izjava tog visokog činovnika Ministarstva nauke u tekstovima objavljenim u antrfileu (u uokvirenom delu teksta) iz članka "Srpski nuklearni staratelj" autora S. Bubnjevića na strani 35 u broju 912 lista "Vreme" (od 26. juna 2008), u "Večernjim novostima" od 15. aprila, 16. aprila i 23. juna 2008, kao i u "Nedeljnom telegrafu" od 2. jula 2008, kojima se direktno vređaju zaposleni u Institutu "Vinča", i posebno u Laboratoriji Zaštita, smatramo krajnje neargumentovanom, neistinitom, nedobronamernom i tendencioznom sa mogućim ciljem da se uruši ugled institucije koja je ove godine proslavila 60 godina postojanja. Zbog toga se najozbiljnije razmatraju načini sankcionisanja takvih istupanja visokog činovnika Ministarstva nauke, svim postojećim sredstvima pravne države.

Što se tiče projekta uklanjanja i transporta zatečenih radijumskih izvora na teritoriji Srbije, Laboratorija Zaštita je, kao i uvek, sve svoje poslovne obaveze izvršila uspešno i u roku. Međutim, pokazalo se da projekat ima nezadovoljavajući sistem koordinacije za šta su zaduženi predstavnici Ministarstva nauke. Zbog toga su do sada napravljeni značajni propusti u organizaciji rada na tom projektu od strane ljudi postavljenih od strane Ministarstva nauke da rukovode tim projektom tokom njegove realizacije. Navodimo samo neke propuste: komunikacija na relaciji Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) – Ministarstvo za nauku – Rukovodstvo Instituta "Vinča" – Laboratorija Zaštita bila je netransparentna, odnosno Laboratorija Zaštita nije imala zvanične informacije o raspisivanju tendera od strane IAEA. Takođe, treba ispitati kako je došlo do toga da zaposlenima Instituta "Vinča" još uvek zvanično nisu isplaćene dnevnice za vanredne visokohazardne poslove koji su obavljeni na Onkološkom institutu u Beogradu, pri čemu su isplaćeni mađarski radnici. Izjava visokog činovnika Ministarstva da profesionalci Instituta "Vinča" nisu učestvovali u operaciji na Onkološkom institutu ravna je dezinformaciji.

Pošto Institut "Vinča", a to znači i Laboratorija Zaštita nisu institucionalno finansirani iz državnog budžeta, već novac zarađuju kroz realizaciju projekata i poslova, Ministarstvo za nauku je u obavezi da isplati sve troškove Institutu "Vinča", u dogovoru sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, po osnovu svakog obavljenog posla. Šta se desilo sa predviđenim novcem za urađeni posao, za koji se sada s pravom može smatrati da je to dug zaposlenima iz Laboratorije Zaštita i Laboratorije za radioizotope iz Instituta "Vinča", utvrdiće nadležne državne institucije i organi za ovakve slučajeve. Za sada je očigledno da je propuštena prilika za nabavku mernih i zaštitnih sredstava za funkcionisanje interventne ekipe za slučaj akcidenta na teritoriji Srbije.

Ostaje nejasno zašto visoki zvaničnik Ministarstva za nauku koji je na javnoj funkciji nije u mogućnosti ili možda ne želi da stavi na uvid javnosti svoju imovinsku kartu pre i posle odlaska sa funkcije, kada to danas čine poslanici Narodne Skupštine Srbije, članovi Vlade Srbije i predsednik Republike Srbije.

Laboratorija Zaštita će uprkos svemu i nadalje nastaviti da profesionalno ispunjava sve svoje obaveze u skladu sa zakonskim propisima i ovlašćenjima koja je dobila od nadležnih ministarstava. Naravno, pod uslovom da nestručni ljudi (bez obzira na to koje javne funkcije imaju i gde god da se nalaze) ne ometaju ili sprečavaju profesionalce u ovoj oblasti da pravovremeno i brzo obavljaju poslove u zaštiti od zračenja i zaštiti životne sredine. Takođe, Ministarstvo nauke i Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da rade u okviru svojih ingerencija i da ne prekoračuju i mešaju svoje nadležnosti, što se desilo u pomenutom slučaju odnošenja radioaktivnog uzvora iz Elektronske industrije Niš, kada su direktor i interventna ekipa Laboratorije Zaštita perfektno i profesionalno uradili posao.

Za Naučni kolegijum u proširenom sastavu sa istraživačima i stručnim saradnicima Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine – Laboratorija Zaštita iz INN "Vinča".

VREME | BR 915 | 17. JUL 2008.

Istina o Vinči

Istina o Vinči

Odgovor državnom sekretaru za nauku dr Uraniji Kozmidis – Luburić, povodom njenih izjava za medije o Laboratoriji  "Zaštita" Instituta "VINČA"i "VINČI" u celini. 

 

Uprkos zvaničnim optimističkim kazivanjima o brizi za nauku, pokazuje se da se u nas već duže vreme sprovodi jedna neobjavljena naučna politika koja za posledice može imati nepovratno razaranje suptilnog tkiva misaonog života, koje u ovom momentu predstavlja najveći domet naše naučne i tehnološke pismenosti. Ono je stvarano sa najvećom brigom i požrtvovanjem više generacija i decenija unazad, a sada se briše potezom pera jedne arogantne i osione politike čiji je protagonista u ovom momentu dr Uranija Kozmidis-Luburić.

 

U toku je intenzivna medijska hajka i brukanje Laboratorije "Zaštita" i čitavog Instituta "VINČA", koja nanosi i neprocenjivu štetu čitavoj našoj nauci. Oni isti ljudi koji su čistili Jug Srbije od ostataka NATO bombi sa osiromašenim uranom, pod najtežim i često po život opasnim uslovima, a uz dnevnice koje su bile niže od dnevnica molerskog pomoćnika, sad su od dr Uranije Kozmidis-Luburić javno proglašeni za "Grupu ljudi (iz Vinče) [koja je] zloupotrebila projekat i htela da od države potpuno neopravdano uzme skoro 200.000 evra." Da se čovek zapita jesu li to lopovi i prevaranti uhvaćeni na delu za čiju je neutralizaciju, izgleda, bila čak neophodna i pomoć mlade članice NATO pakta - Madjarske.

 

Na takav zaključak upućivao bi i sledeći iskaz:  " Mađarski stručnjaci su posao odradili za dva dana, a s njima je bilo šest mladih ljudi iz Novog Sada, koji su merili radioaktivnost. Nema govora o angažovanju „30 stručnjaka iz Vinče"... Sad im je državni sekretar kriv što su izgubili posao, pa traže da se ispitaju moji privatni računi. Ćutala sam, ali više ne mogu: Vinča, nekad ugledan institut, sad je konglomerat svega i svačega. Htela sam da napravim red, ali mnogi kojima nered odgovara to ne bi želeli".
Tako Kozmidis-Luburić.

 

A istina je sledeća:

 

Radnici madjarske firme su kapsulirali oko 50 radioaktivnih izvora, a Laboratorija "Zaštita" je u svome dugom trajanju dosad obavila na hiljade takvih operacija i to bez ikakve pompe. Takođe, Ministarstvo nauke naredilo je da Laboratorija mađarskom "Izotopu" stavi na raspolaganje sve svoje resurse i to bez pare i dinara nadoknade, što je naravno njihovu ponudu učinilo jeftinom.  Tridesetak radnika Vinče je po naredbi direktora prisluživalo u poslu za koji su sami stručno bili mnogo pozvaniji da ga urade od onih kojima su prisluživali. Postupci Ministarstva za nauku koji si do svega ovoga doveli su, najblaže rečeno, neobični. Hoće li nam i preostali deo puta u Evropu biti po ovakvom modelu?

 

Država traži od "Zaštite" da se angažuje u svakoj prilici, kao vojska, ili još tačnije, kao rezervisti – pa posle sa dnevnicama kako bude. Najjeftinije za državu da ih uopšte i ne bude. A pošto Laboratorija nije na budžetu kao vojska, iz kojih sredstava da nabavi opremu? Ministarstvo nauke oduzima nam poslove na kojima bismo mogli da je zaradimo. Već se u folkloru  predlaže, radi unošenja jasnosti, da Ministarsvo za nauku ono "za" u svome imenu pretvori u "protiv".

 

Ipak, dr Uranija Kozmidis-Luburić je objektivnija nego što bi se iz dosad navodjenog moglo pomisliti. Kad treba, ume ona i da pohvali. Evo šta kaže za novoosnovanu Komisiju za odredjivanje mesta za trajno odlagalište radioaktivnog otpada. "Ja sam predsednik te komisije i univerzitetski profesor fizike na FTN u Novom Sadu, a predsednik regulatornog tela je najbolji nuklearni fizičar u ovoj državi, profesor Bikit, koji vodi najbolju laboratoriju za merenje radijacije, u Novom Sadu."

 

Transparentno! Pošteno!  U Novom Sadu - ej!

 

Kada je već ovako bez dlake na jeziku, najbolje bi bilo da objavi svoj plan za "VINČU" za koji se, po onom što se događa, može naslutiti da mu je glavni cilj da "VINČU" postepeno pretvori u skladište otpada, u koje će stranci, po analogiji, "jeftino" dovoziti i smeštati sav mogući otpad, a uz pohvalu da su nas spasili od needukovanih i pokvarenih domorodaca.

 

Pa ipak, na kraju, da se čovek zapita, na čemu Kozmidis-Luburić zasniva svoje pravo da daje ovakve apodiktične ocene o čitavim naučnim ustanovama, kada se po merilima tog istog Ministarstva nauke, čiji je trenutno činovnik, jedva može i nazvati naučnim radnikom. Ali bi se zato, zbog svega onoga što je oko  nauke uradila, sa mnogo više razloga mogla nazvati važnim činiocem u razaranju nauke u nas.

 

Dr. Dragomir M. Davidović
naučni savetnik laboratorije "Zaštita"
u Vinči, 03.07.2008.g.