Jasmina-Novi_Reporter.pdf
JASMINA VUJIĆ,
PROFESOR UNIVERZITETA BERKLI I LIDER SRPSKE DIJASPORE U SAD
субота, 10. октобар 2009.
среда, 7. октобар 2009.
Кандидати за САНУ
Кандидати за САНУ
Међу именима која конкуришу за редовне чланове академије су Душан Ковачевић, Светлана Велмар-Јанковић, Милан Лојаница, Љубомир Максимовић, Војислав Становчић, Ђорђе Шијачки, Марко Анђелковић, Теодор Атанацковић и Сава Перовић
Конференција чланова Српске академије наука и уметности, на којој су представљени кандидати за нове редовне и дописне чланове академије, одржана је јуче уз оцену да је неопходно увећати број академика јер се од протеклих избора чланство смањило за 27 особа. За изборну скупштину која ће бити одржана 5. новембра предложено је 84 кандидата, од којих 23 за редовне, а 61 за дописне чланове.
Највећи број предложених кандидата је из области медицинских наука, где је предложено чак 32 научника. Ипак, подршку Одељења медицинских наука добило је само девет кандидата. То су Сава Перовић, Радоје Чоловић, Владимир Бумбаширевић, Драган Мицић, Јован Хаџи-Ђокић, Нинослав Радовановић и Миодраг Чолић, који су предложени да из статуса дописних пређу у редовне, и Душица Лечић-Тошевски и Ђорђе Радак, који су добили подршку одељења да постану дописни чланови академије. Међу онима који нису задобили подршку Одељења медицинских наука налазе се министар здравља Томица Милосављевић, Бела Балинт, Небојша Радуновић, Петар Сеферовић, Зорана Васиљевић, Предраг Ђорђевић, Марко Бумбаширевић, Љиљана Букарица Гојковић, Владимир Обрадовић, Милица Простран, Лазар Давидовић, Зоран Кривокапић, Живан Максимовић, Миодраг Лукић, Александар Љубић, Мирослав Милићевић, Томислав Јовановић, Павле Миленковић, Тихомир Вејновић, Томислав Ђокић, Момир Миков, Велибор Стојић, као и дописни члан Владислав Стефановић.
Одељење за математику, физику и геонауке подржало је дописне чланове Ђорђа Шијачког, Стевана Пилиповића, Видојка Јовића и Стеву Тодорчевића на путу ка звању академика, док је ту подршку ускратило Завиши Јањићу. Академици из овог одељења су за дописне чланове предложили и подржали Зорана Кнежевића, Зорана Радовића, Милана Судара и Радета Живаљевића. Без њихове подршке остали су Миљко Сатарић, Миодраг Матељевић, Љубомир Ћирић, Бранко Драговић, Бошко Јовановић, Милан Димитријевић, Драгутин Михаиловић, Драгослав Петровић, Катица Хедрих и Крунослав Суботић.
Кандидати за нове редовне чланове Одељења хемијских и биолошких наукасу дописни чланови Драган Шкорић, Марко Анђелковић и Миљенко Перић, сви уз подршку одељења. За дописне чланове академици су предложили и подржали Милену Стевановић, Слободана Милосављевића и Славка Ментуса, а без подршке одељења остали су Миленко Плавшић, Јован Недељковић и Павле И. Премовић.
Одељење техничких наука могло би да буде обогаћено за два нова члана – Теодора Атанацковића и Зорана Петровића. Подршку овог одељења добили су и Дејан Поповић, Душан Тодоровић и Милош Којић у кандидатури за дописне чланове академије. Бранислав Николић и Недељко Магдалиновић такође су у трци за ово звање, али без подршке одељења.
Најмање кандидата подржало је Одељење друштвених наука. Војислав Становчић је једини који је добио могућност да постане нови члан овог одељења, које је своју подршку пружило још и Александру Костићу у његовој кандидатури за дописног члана. Без подршке одељења, пак, остали су Бојан Јовановић, Димитрије Калезић, Миклош Биро и Данило Ж. Марковић.
Чланови Одељења историјских наука предложили су и подржали дописне чланове Љубомира Максимовића, Момчила Спремића, Јованку Калић и Борислава Јовановића у кандидатури за редовне чланове академије, као и Михаила Војводића за дописног члана.
Велику подршку кандидатима дало је и Одељење језика и књижевности. За статус редовног члана кандидовани су књижевници Душан Ковачевић и Светлана Велмар-Јанковић, а за дописне чланове, уз подршку одељења, Миро Вуксановић, Слободан Грубачић, Слободан Реметић, Мирјана Детелић, Јасмина Грковић-Мејџор, Горан Петровић и Рајко Петров Ного. Кандидати за дописне чланове без подршке Одељења језика и књижевности су Јанош Бањаи, Милован Витезовић и Добрица Ерић.
Чланови Одељења ликовне и музичке уметности подршку су пружили дописним члановима Милану Лојаници, Душану Оташевићу и Властимиру Трајковићу у кандидатури за редовне и Милану Марићу и Милици Стевановић за дописне чланове академије. Без подршке одељења остали су Милан Станојев, Бранко Миљуш, Ратко Вулановић и Реља Костић.
Међу кандидатима за дописне чланове су и архитекта Љиљана Благојевић и музиколог Даница Петровић, о којима се ниједно одељење није изјашњавало пошто академици нису могли да одреде којим би одељењима оне припадале.
Без обзира на подршку надлежних одељења, на изборној скупштини ће сви бити „у игри" пошто одлуку о новим редовним и дописним члановима доноси проста већина у Скупштини академије.
С. Кораћ
[објављено: 07/10/2009] http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kandidati-za-SANU.sr.html
Ivan , 06/10/2009, 22:11
Sta se desava sa profesorima sa drugih univerziteta? Koliko znam, iz Kragujevca je samo Ivan Gutman, sa PMF-a, sta je sa Nisom, Pristinom, Novim Sadom?
Мирко Контић, 06/10/2009, 23:14
Тја, могла би прво лустрација да се обави у редовима Академика па онда да се примају нови чланови.
Београд алфа и омега? , 06/10/2009, 23:36
У Србији ништа ново. Једина новост би могла да буде ако би наши "бесмртници" променили име институције којој припадају. С обзиром да ово није Српска академија (погледајте ко су и одакле су чланови) прикладније би било када би је преименовали у Београдска академија наука и уметности. Ми одавно знамо да су само људи из Београда пуни знања, паметни, образовани, начитани... па када је већ тако, хајде да скинемо и задње маске и једноставно потврдимо што већ и врабци по Србији знају.
Darko Radojević, 07/10/2009, 00:38
Smatram da se ne bi trebao dovoditi u sumnju metod izbora kandidata za nove članove SANU, u smislu isticanja u prvi plan raspodelu broja profesora na četiri najveća srpska Univerziteta kao potencijalnih članova, ili bilo kakvog sličnog veštačkog pariteta u vidu nekog oblika zadovoljenja nečijih potreba ili apetita. Izbor kandidata i kasnije novih članova mora biti najnezavisniji i surovo profesionalan, ukoliko želimo da sačuvamo i unapredimo nacionalnu kulturu i duhovnost koja proizilazi iz ovakvih institucija.
Boško Tomašević, 07/10/2009, 01:13
"Veliku podršku kandidatima dalo je Odeljenje jezika i književnosti" ... za status dopisnog člana Miru Vuksanoviću, Goranu Petroviću, Rajku Petrovom Nogu - ljudima kojima ambicije ne nedostaju, ali su, uveren sam, bez dela koje bi krasilo "dopisnog člana" Srpske Akademije nauka i umetnosti. Članovi-predlagači jedne seriozne Ustanove, koji (valjda) pretenduju da budu uvažavani, ne bi takvim predlozima, zaklanjajući se iza imena Akademije, trebali da se rugaju istoj. Akademija, ipak, nije milosrdna ustanova, još manje velikodušno pribežište za jalove. Vreme je da se Odeljenje jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti okrene književnom Delu čovekovom, a nikako čoveku koji ne ume da zadovolji zahtev Dela. A upravo o ovome drugome govori spisak navedenih imena.
Srdjan , 07/10/2009, 01:16
Nasa akademija se polako ali sigurno pretvara u staracki dom. Novi izbori svake tri godine, i uvek vise akademika umre nego sto se pridruzi. Zar je bela kuga i u Akademiji? Interesantno je da nijedan ne-Srbin nije dobio podrsku. Zasto? Pa nisu valjda samo Srbi ostavili traga u nauci i umetnosti u Srbiji. Da ne bude nesporazuma, ja sam 100% Srbin, pa mi to ipak smeta.
Johnny , 07/10/2009, 03:48
Предлажем моју баку Пелагију за дописног, а може и редовног члана!Да је Србија нека земља ,као што није, једном брезовом метлом би требало све то растерати и ударити ланце катанце на браве.Француска има 42 академика.. Тачка.. ни мање ни више.А који је то молим Вас башибозук који носи титуле академика по Србији и шта су то они толико остварили и изумили ? И опет кажем ,мирне савести ,метлу брезову..разјурити све то и почети из почетка!!
marijana , 07/10/2009, 07:45
SANU mora da prosiri mogcnost izbora na film, muzicke interpretatore, muzikologe....muzika je uopste jako malo zastupljena.
Радгост,до Паштрика! , 07/10/2009, 08:58
САНУ, као да је зачаурен, инертан, тамо се скоро ништа не дешава на плану обнове и промоције нашег наслеђа,културе, срБског језика и др. Нема скоро никога из "унутрашњости Србије", задртост,себичност, недодирљивост, нерад, небрига.А примају се велике плате!Речник Србског језика(као и правопис) се плаћа додатно, као пројекат(сви чекају хонорар), а тај посао им је у опису посла!!!!!!!Испаде главни посао САНУ , попуна са кандидатима!!!!!!
Pavle I. Premovic, 07/10/2009, 10:15
Moj dragi kolega Mentus, koji je dobio podrsku Odelenja hemijskih i bioloskih nauka SANU ima pet izabranih radova u medjunarodnim naucnim casopisims. Ja sam ostao bez podrske navedenog odelenja a ima preko cetrdeset izabranih radova u medjunarodnim naucnim casopisima od kojih desetak u casopisima najviseg ranga (Science, Naturwissenschaften, Geochimica et Cosmochimica Acta, Earth Planetary Sceince Letters, Chemical Physics, Journal of Physical Chemistry, Fuel...). Recimo, moj zadnji rad iz juna 2009 godine je: "Experimental evidence for the global acidification of surface ocean at the Cretaceous–Palaeogene boundary: the biogenic calcite-poor spherule layers" i publikovan je u visokorangiranom casopisu International Journal of Astrobiology" O mojim radovima svedoci i sledeca publikacija: knjiga "Selected Publications" (Pavle I. Premović, Laboratory for Geochemistry, Cosmochemistry&Astrochemistry, Niš 2008) sadrži 460 strana odabranih objavljenih radova. Procenite sami "objektivne" kriterijume Odelenja za hemijske i bioloske nauke SANU.
Boško Tomašević, 07/10/2009, 11:48
Komentari čitalaca teksta "Kandidati za SANU" sasvim ubedljivo govore o stanju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Srpska akademija nauka i umetnosti nikada nije bila ustanova o kojoj je bilo dozvoljeno govoriti kritički, odluke njenih članova morale su uvek biti ćutke prihvatane. Nakon četrdeset objavljenih knjiga iz oblasti nauke o književnosti, književne teorije i beletristike, ja ne očekujem da postanem Akademik, pa sam stoga, neometan u tom pravcu, bio slobodan da napišem roman "Zakasneli izveštaj jednoj akademiji" (Insbruk 2000, Novi Sad 2004) a povodom njenog "Memoranduma" sročenog jedne davne godine uoči rata "koga nismo vodili", dokumenta koji, sudeći po Bećkoviću i braniteljima časti istog Spisa, ne postoji. Kolega Pavle I. Premović dao je svojim komentarom sjajan primer kako jedan naučnik, shodno vladajućim kriterijima prijema novih članova, biva nemilosrdno izbačen sa liste kandidata. On ima četrdeset objavljenih radova u uglednim časopisima, protivkandidat pet. Onaj ko se bavi naukom zna šta znači navedena razlika. Čovek se ne bavi naukom i umetnošću radi sujete svoje i ne radi sebe samog, no radi smisla same nauke, odnosno umetnosti. Kolega Premović naveo je primer iz svoje struke, ja u svome komentaru iz svoje. Uveren sam da primera nedovoljno zasnovanih predloga, odnosno predloga posve sumnjive zasnovanosti gledeć članstva novih kandidata sa kojima je ove godine (i ne samo ove godine) izašla Akademija ima i iz drugih naučnih oblasti. Takvim ljudima preostala mogućnost je da "Politikinu" objavljenu vest samo komentarišu. I to je, imajući u vidu na šta se i na koga se tekst odnosi - znatan napredak. Pre ste mogli svoj komentar da iznesete samo Bogu, koji, ipak, nije kompetentan za stvari čovekove dekoracije. Jer, tu je, dakako, reč samo o čoveku i njegovoj prirodi. U tom smislu, g. Johnnyjev predlog u okviru ovih komentara je posve prihvatljiv. Zar nije rečeno: "Blago onom ko sebi može reći: 'Moje saznanje o čoveku je tužno'".
Радгост,до Паштрика! , 07/10/2009, 12:40
Господине Томашевићу, "Меморандум" је био светла тачка САНУ, и говорио је о лошем положају наше земље Србије у оквиру тадашње Југославије, где је притајено владала парола "што мања Србија, већа Југославија"!
Tatjana , 07/10/2009, 12:47
Saglasna sam sa misljenjem gospodina Tomasevica. Nezajazljive ambicije bez istinski VAZNIH I ZNACAJNIH DELA "uvode" u clanstvo Akademije nauka. Mnogi od njih su poznatiji po negativnom delovanju,za mnoge intelektualce sasvim nepoznati a verujem jednoga dana, cak i sa akademskim zvanjem, brzo zaboravljeni. Ako je izbor takvih "dokumentovan" i mnogim namestenim nagradama i priznanjima za knjzevni rad, tim vise!
ozaloscena porodica , 07/10/2009, 14:54
Prilican broj istrazivaca iz Vince gorke suze roni zato sto nisu prosli umisljeni naucnici- kandidati, dokazani rasturaci ovog instituta. Medju njima 2 eks direktora a i treci bi odavno trebalo da bude "eks", jer ekstra podupire maticnu kucu odozgo. Verujem da ce biti jos vise ozaloscenih zbog neprihvatanja dozivotnog ministra zdravlja u akademijine vode. Bice da su ipak solidni ti primenjeni kriterijumi za izbor.
Naučnik , 07/10/2009, 15:31
Za članove akademije nauka bilo bi pravedno i potrebno široko medjunarodno priznanje (objavljivanje u vrhunskim svetskim naučnim žurnalima). Kako vidim medju izabranim novim članovima SANU ne postoji ni jedan medjunarodno priznati specijalista iz Srbije, koji radi na vrhunskom institutu ili univerzitetu Zapadne Evrope ili USA. Tamo kako znate uspešno rade, istražuju i objavljuju vrlo mnogo naših ljudi. Verovatno čekaju da neko postane nosilac nobelovske premije pa da postane kandidat SANU. Malo smešno, tragično ili glupo, zar ne ???
Срђан Опачић, 07/10/2009, 16:33
Баш ми је жао што министар здравља(ваљда доживотни)није постао још и Академик.
Милован , 07/10/2009, 17:18
Чиме се баве ти људи када нам у језику свакодневно убаце по неку страну реч коју ми прихватимо оберучке и тако полако уништавамо свој језик.Ти академици треба да донесу стратегију спасавања нашег језика и писма од нестанка.
Миљан Радоњић, 07/10/2009, 17:47
Лепо,не могу да кажем... али мислим да имамо озбиљан проблем... Чини ми се да постоји дискриминација дал у Академији или у овим новинама... Зашто је афирмативно писање о архитектури неприхватљиво и политички некоректно?Или је проблем спомињање једног великог архитекте у мом писму које нисте објавили? Морам да вам скренем пажњу да не волим да ми било ко шупира професију тако да будите савршено сигурни да ће бити још пуно речи а и мало тежих.Ово ћу запамтити веома добро...А и ви ћете,да не буде забуне...
Stevo , 07/10/2009, 18:44
Iz clanka proizilazi da prijem novih clanova nije na bazi naucno-umetnickih dostignuca kandidata, nego zbog toga sto se broj smanjio od prosle izborne konferencije. Kako niko nike predlozio Cecu, ona je jako vitalna i umetnicki i naucno?
привилеговани , 07/10/2009, 18:52
Једна од бројних окошталих институција које опстају на чврстим идеолошким темељима од пре пола века, и финасијама довољним за одржавање непрекидног зимског сна. Част изузецима, извињавам се њима. Србија може према својој величини да има и издржава 12 академика (ако би и толико могло да се скупи), људи од знања и моралног интегритета, да то буде врх, све остале на тржиште нека се доказују и зарађују поштено за лебац. Оде нам ћирилица у пропаст поред толико академика. Земља у којој се фалултетима називају онакви приватни универзитети (да не спомињем имена) без иједне критичке речи тзв. академика, нема Академију. Да не говоримо о судовима, положају науке и уметности ...
http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=106622
субота, 26. септембар 2009.
среда, 9. септембар 2009.
Како вредновати научни рад - Иван Аничин
Како вредновати научни рад - Иван Аничин
Наука је инертно предузеће
Науци је својствен спор развој којим доминира прерастање квантитета у квалитет
Основна (базична) или фундаментална (темељна) научна истраживања носе то име управо зато што резултати тих истраживања представљају основу или темељ на коме почива целокупна савремена научно-техничко-технолошка цивилизација. Улога науке, као збира свих постојећих знања о свету у коме живимо, и научних истраживања, као делатности кроз коју се та знања проширују, у савременом друштву је многострука. Са једне стране њена директно утилитаристичка функција испреплетена је са просветно-образовном, са друге је њен локални значај преплетен са интернационалним.
Активна научна политика, коју нужно воде све развијене државе, покушава да усклади све компоненте ове најсложеније људске делатности. Апсолутни износи (јер су релевантни они, а не релативни износи), које поједине државе улажу у ову делатност, директно су пропорционални њиховој моћи, а узвратно, њихова моћ у данашње време у највећој мери зависи од тог износа. Расподелу овог износа по областима спроводи мноштво ауторитативних националних комитета за дате области и подобласти, узимајући у обзир како све опште релевантне компоненте тако и оне специфичне за дату уску област. Свако разматрање ових базичних друштвено-организационих проблема, који у обзир не узимају све иначе многобројне и веома различите специфичности дате научне дисциплине, по дефиницији je дефектно и контрапродуктивно. Рад у неким дисциплинама је јефтин, у некима је скуп, у некима је толико скуп да захтева интернационалну колаборацију – негде могу да раде појединци, негде мали тимови истраживача већ могу да дају значајне доприносе, а негде је за то неопходна сарадња неколико хиљада људи. Одличан пример поједностављеног и тиме штетног приступа је код нас тренутно присутна апсолутизација вулгарног нумеричког оцењивања истраживања, које се у развијеним друштвима користи првенствено као помоћни критеријум за разликовање мноштва сличних истраживања. (О корпоративним истраживањима, која у развијеном свету чине значајан део свих истраживања, а која код нас нажалост практично не постоје, овде не може бити речи. Та истраживања су по својој намени и природи нешто другачије организована, мада не битно различито.)
Наука је инертно предузеће. Њој је својствен спор развој којим доминира прерастање квантитета у квалитет – дуги периоди акумулације малих корака резултирају скоковитом, мање или више револуционарном напретку. Производња научног резултата није исто што и производња хлеба; неопходан је јако велики број малих, наизглед безначајних доприноса, да би се појавио изузетно мали број веома значајних. При том је најпродуктивније да сваки следећи корак буде диктиран првенствено унутрашњом логиком развоја дате научне дисциплине, а не неким другим разлозима. Сталност услова финансирања први је услов без кога се не може. Трапаве интервенције засноване на парцијалним оценама истраживања чине штету која се касније дуго и тешко поправља, а губици су често ненадокнадиви.
Док финансирање наше науке, без обзира на расположива средства, не буде поверено низу ауторитативних комитета за дате научне области и подобласти, који ће се сви заједно борити за стабилност и повећање тих средстава, а међу собом кроз здраву конкуренцију за што већи део тог колача на добробит и за исправан развој своје подобласти, дотле ће овакве мере засноване на увелико поједностављеној логици даље ломити њено већ увелико закржљало тело. Поткомитети требало би да постоје за веома уске научне дисциплине и да имају значајну аутономију у одлучивању како би све специфичности дате дисциплине могле да буду узете у обзир у борби за њене дугорочне интересе. Састав поткомитета требало би да буде лако променљив, како би се у њима нашли људи који најбоље одговарају тој функцији. Инострани чланови су добродошли, али тежина одлучивања треба да буде на локалним снагама, које једине познају све конкретне проблеме у датој средини.
Професор универзитета, научни саветник Института за физику
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Nauka-je-inertno-preduzece.sr.html
понедељак, 7. септембар 2009.
„Vinča“ – tempirana atomska bomba?
Srbija | 07.09.2009
„Vinča" – tempirana atomska bomba?
Nuklerani otpad trenutno se odlaže u okviru samog Instituta „Vinča"
Problem skladištenja i čuvanja nuklearnog otpada u Srbiji traje već više desetina godina. I dalje se ne planira trajno već samo privremeno odlagalište. Da li je Institut „Vinča" – „tempirana bomba" nadomak Beograda?
Radioaktivni otpad koji je nastao radom istraživačkih reaktora u Vinči trenutno se skladišti u okviru samog instituta Vinča, što je kako se upozorava tempirana bomba u blizini Beograda. Nekoliko incidenata, poput upadanja radnika u bazen sa „isluženim" uranijumom, ili popuštanje instalacija na ugašenom reaktoru, dodatni su razlog za zabrinutost.
Srbija jednostavno mora da pronađe trajno skladište za ovu vrstu otpada, kaže za Dojče vele dr Ilija Plećaš, direktor Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta za nuklearne nauke „Vinča". Vlasti su se odlučile za gradnju novog otpadnog hangara, što će nas dodatno udaljiti od trajnog rešenja, smatra dr Plećaš:
„Jer pazite, 14 kilometara od Beograda, gde se nalazi Vinča, to sigurno nije mesto gde bi trebao da se nagomilava otpad, i da tu ostane. A zidanjem tog, trećeg hangara, bojim se da je to za narednih 10, 15 ili 20 godina jedino rešenje."
Ilija Plećaš ipak tvrdi da nuklearni otpad ne predstavlja opasnost, i da se on trenutno skladišti na odgovarajući način u okviru instituta:
„Znate, ovde radi 700-800 ljudi u institutu. Prema tome, on, kao takav, ne predstavlja opasnost, međutim, tu mu nije mesto. A sada, ovako u hangaru, to je ipak smešteno privremeno skladište, a ne kao finalno odlagalište, i to je ta razlika."
Trajnu lokaciju teško naći
Javnost ipak i dalje govori o tempiranoj bombi nadomak Beograda. Anđelka Mihajlov, predsednica nevladine organizacije „Ambasadori životne sredine" za Dojče vele objašnjava zašto je javnost zbunjena izjavama tipa 'bezbedno je, ali ipak nije bezbedno':
„To znači da je tu objektivan rizik samo u nekim ekstremnim situacijama, i u tom kontekstu se sada u međunarodnim okvirima to i posmatra. Takva skladišta i takve instalacije se posmatraju i sa aspekta nekog mogućeg terorizma, nekog mogućeg zaplenjivanja takvih materija, tako da u tom kontekstu uvek postoji neki rizik."
Problem trajnog skladišta nuklearnog otpada postoji još od vremena bivše SFRJ, ističe Anđelka Mihajlov. Trajnu lokaciju je teško pronaći, jer ljudi jednostavno ne veruju donosiocima odluka da će ono biti bezbedno za građane i životnu sredinu:
„Jer, građani ne veruju donosiocima odluka da će to biti neka fabrika koja treba da izgleda isto kao neka fabrika lekova, ili bilo koja fabrika. Nego vidimo đubrišta, vidimo đubre na sve strane, vidimo različite udese tog tipa, eksplozije, pa građani ne verujući tako ne žele ništa od takvih objekata u svom komšiluku".
Srbija je potpisala ugovor sa Rusijom o izvozu nuklearnog otpada iz Vinče u Rusiju. Taj posao bi trebalo da se završi do kraja 2010. godine, i on se mora obaviti na vreme, jer su tada na raspolaganju specijalni kontejneri za transport, upozorava dr. Plećaš. Tim poslom će se baviti tek formirano javno preduzeće „Nuklearni objekti Srbije". Anđelka Mihajlov kaže da će nevladin sektor pažljivo pratiti aktivnosti tog preduzeća.
Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4641866,00.html?maca=ser-TB_ser_danas-4394-html-cb
четвртак, 3. септембар 2009.
Мањак пара, вишак медиокритета и лењости
Мањак пара, вишак медиокритета и лењости
НАУЧНИЦИ ИЗ ВОЈВОДИНЕ И РЕСОРНИ МИНИСТРИ ПРЕТРЕСЛИ СТРАТЕГИЈУ РАЗВОЈА СВОГ СЕКТОРА
Науку Србије, упркос напретку последњих година, и даље гуши беспарица, а млади кадрови одлазе...
Да би опстала у 21. веку, Србија не може остати на садашњем нивоу буџетског издвајања за науку и технологију од око 0,3 одсто БДП-а (осамдесетак одсто "поједу" плате) и без подршке привреде – јединствени су истраживачи с института и факултета и универзитетски професори из Војводине који су јуче у Покрајинској скупштини учествовали у јавној расправи о нацрту стратегије научног и технолошког развоја Србије од 2009. до 2014. и претресли га заједно с ресорним републичким и покрајинским министром мр Божидаром Ђелићем и проф. др Драгославом Петровићем.
– Бруто домаћи производ, који обезбеђује истински ниво живота, омогућиће привреда, у којој је много више науке и технологије. Ово је једини пут да наша земља не зависи од циклуса челика и кукуруза у свету! Да би се пробила у науци и технологији и постала иновативна земља, Србији су потребни фокус и партнерство – нагласио је Ђелић.
Домаћи капацитет је основ за међународну повезаност и зато се морамо фокусирати на инвестирање у људе и инфраструктуру, повећање улагања у истраживања с мерљивим циљевима, дефинисање неколико националних приоритета, изградњу националног иновационог система и повезивање с домаћим и међународним партнерима, државним и приватним, а најважнији је истраживачки простор ЕУ, поручио је Ђелић. Амбиција стратегије је да се за науку и технологију пронађу не само паре из буџета – од 2010. новац ће се тражити и у многобројним партнерствима.
Један од најважнијих циљева је и да буџетска издвајања за науку и технологију достигну један одсто БДП-а до 2014. (раније је циљана 2007). Нацртом стратегије предвиђено је седам приоритета: биомедицина, нови материјали и нанонауке, екологија и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, аграр и храна, информационе и комуникационе технологије... Наводећи примере приоритета најразвијенијих земаља, Ђелић је подсетио на то "да оно што су за Европу и мање-више остатак света, морају бити и наши", те да се, с обзиром на мањак новца, посебно морамо ангажовати у областима где можемо направити продоре. Он је говорио и о стратешким циљевима у заштити интелектуалне својине, научном подмлатку, додатној подршци иноваторима и највреднијим истраживачима...
– Морамо се заједно борити против медиокритета и лењости, јер је ово сурова међународна утакмица – рекао је Ђелић, и нагласио да се у коначном уобличењу стратегије много рачуна на Војводину.
Проф. др Драгослав Петровић је подсетио на то да је пре три године усвојена стратегија "Основни правци технолошког развоја Војводине" и да она мора бити интегрални део стратегије Србије.
Петровић се заложио за подршку повећању буџетског издвајања за науку и технологију, а нацрту стратегије замерио што није довољно "загризао" у технолошки развој. Он пледира да се страни капитал у Србију пусти без бројних царинских и других перипетија, јер смо "протеклих десет година пропустили шансу да направимо експлозију у страним инвестицијама".
В. Чекић
Постављено од стране admin , Сре, 09/02/2009 - 21:35
http://www.dnevnik.co.yu/node/7119
Како вредновати научни рад? - Филип Раке Вукајловић
Како вредновати научни рад? - Филип Раке Вукајловић
Вреди ли жабу златом поткивати
Министарство за науку и технологију (МНТ) обнародовало је „Стратегију развоја науке у периоду 2009-2014" и дало је на јавну расправу. Свестан да је преко потребно да се стање у науци Србије почне уређивати у складу са достигнућима цивилизације у којој живимо, покушао сам да у Стратегији нађем јасне путоказе за кретање науке Србије ка неком јасно дефинисаном и препознатљивом бољем будућем стању. Нажалост, ништа од тога не нађох.
Стратегија прати трендове који постоје у САД и ЕУ што, на први поглед, изгледа сасвим прихватљиво. Полазећи од постулата да смо недавним скоро троструким повећањем броја објављених радова у међународним часописима, непознатог и никад процењиваног квалитета (међу којима су у огромној већини безначајни радови), достигли и престигли научни ниво неких наших суседа, службеници МНТ су, у складу са већ прихваћеном традицијом: задужи се, потроши ,,у здрављу и весељу" и не мисли ко ће новац да враћа, кренули да кредитима од 300 милиона евра реше све што они виде као проблем науке Србије. Не знајући много о суштини научног рада, предложили су нам Стратегију која:
– Не садржи, ни у назнакама, оперативне детаље и резултате до којих ће довести трошење до саде незапамћене количине новца;
– Не садржи принципе расподеле новца намењеног унапређивању науке;
– Не садржи јасне податке о томе које ће научно-истраживачке организације моћи конкурисати (планира се велика рационализација), који су то конкретни пројекти у ,,фокусу" и ко ће и како пристигле предлоге оцењивати.
Још горе је то што је велики део средстава намењен за земљано-бетонске радове и изградњу станова, уз недефинисану, сасвим незнатну, количину новца за капиталну научну опрему. Не види се да су аутори Стратегије размишљали о примени, у Европи одавно прихваћених, механизама јавних конкурса за успостављање тржишта знања и идеја, уз рационално коришћење новца. Можда је ово због грађевинара и стварања услова да они примене свој познати ,,софтвер за испоштовање државних наручилаца".
Без квантитативно оцењеног почетног стања кадрова и опреме, у МНТ мисле да све зјапеће рупе запуше давањем новца пре свега својим одабраним фаворитима. Опредељење за финансирање потреба науке из огромног државног кредита је потпуно сулудо. Улагање толиког новца у садашњу престарелу научну популацију Србије, ниског рејтинга и довољно уникатне полне структуре веома је неодговорно. У самој Стратегији је поменуто да је мало младих а пуно истраживача пред пензијом. Додао бих још да је јако много људи који су престали да се образују одмах после докторирања. Квалификација и компетенција, чак у институцијама које се сматрају најбољим у српској науци, недопустиво је јадна. Експериментална истраживања су недовољна и већином неконкурентна или застарела. Радна атмосфера и радна дисциплина никад лошије. Томе су веома допринели сада важећи критеријуми оцењивања људи и пројеката које примењује МНТ и који одвраћају истраживаче од предузимања било каквог већег ризика који прати сва озбиљна научна истраживања. Чак и да се неким невероватним случајем, у који мало ко верује, реализују огромни кредити и паре савршено паметно уложе у најпотребнију научну опрему, у Србији нема довољно квалитетних кадрова који ту опрему могу адекватно искористити. Нема ни наде да је такве кадрове могуће створити у следећој декади. Зато би се прво требало посветити стварању хијерархије разумних циљева и повећању броја квалификованих лидера који ће моћи те циљеве да остваре.
Занимљиво је и то да се у Стратегији нигде не помињу економске науке. Ниједном! И нико од економиста није се јавио том поводом. Претпостављам да је то због пуне свести о свом месту у светској економској науци. Поверовао бих да је тако можда и зато што се помало стиде због своје улоге у свеколиком транзиционом потонућу Србије.
Ограничен простором ове рубрике не могу да поменем ни део непрецизности, нетачности и смешних оцена ове ,,Стратегије". Требало је да остарим па да сазнам да је: ,,Србија истовремено и важна праисторијска, римска, византијска, итд. земља". Машала, стратегичари! Али, зашто из овог ,,легата" избацисте Турску?
Hаучни саветник Института ,,Винча"
Филип Раке Вукајловић
[објављено: 03/09/2009]
пошаљите коментар | погледајте коментаре (7)
Вреди ли жабу златом поткивати
Zlata , 02/09/2009, 22:56
Poštovani gospodine, Vaša metafora sa "žabom" mi se ne čini prihvatljivom, naprotiv, čak je i uvredljiva za deo naučne elite. Znajte da se u bajkama obično iza žabe krije "mladi princ", i da ta "žaba" može neočekivano jako visoko da skoči. Naravno, taj skok zavisi pre svega od društvene svesti, nešto razuma, a i znanja (opet nauka)i odgovornosti države u kreiranju vrednosti i kreiranju puta u budućnost sopstvenih gradjana. Delim sa vama bojazan o novom zaduživanju države (ovog puta sa poznatim adresatom - "žabe")od 300 mil evra, ali isto tako, za razliku od vas, ubedjena sam da bi ulaganje u "žabe" moglo da doprinese da se one pretvore u "prinčeve" i da restrukturišu i revitalizuju državnu ekonomiju pokleklu pod teretom tranzicijske recesije, svetske finansijske krize, socijalne bede i siromaštva, itd. Nažalost, nekima ipak više odgovara da se ta "žaba" samodestrukcijom transformiše u vola, pa onda zašto da ne - ako treba i potkivanje zlatom! Nauka je kod mudrih društava koka koja nosi zlatna jaja, ako je ne sapletu zlatnogovornici!
jedan propali naucnik, 03/09/2009, 08:51
Sasvim, sasvim tačno. Precizna i potpuno tačna dijagnoza naše stvarnosti , u svim vidovima življenja, Nedostaju uputstva kako izaći iz ovog blata. Možda tako što se prvo izađe iz krajnje desničatske, nazadne i upropašćujuće, po ovaj narod, stranke. Zar vama, tako umnom i obrazovanom ne smeta što vam lider sedi u zlškm vrtu?
jedan naucnik , 03/09/2009, 11:01
Poštovani gospodine, Vaša analiza današnjeg stanja u srpskoj nauci je potpuno tačna. Jeste li čuli za efekat „kuvane žabe" ? Naime, ako žabu ubacite u vrelu vodu, ona iskače i neda se skuvati. Ako žabu stavite u hladnu vodu i postepeno je grejete, ona se ne buni, prilagođava se , i na kraju bude skuvana a da nije ni pokušala da se spase.
ostareli naucnik koji voli slonove , 03/09/2009, 12:06
U srpskoj nauci su, kao nigde u svetu, veoma smeli projekti. Na primer potkivanje vec crknute žabe. Ćujem da je u jednoj naučnoj kući u pripremi jedan veliki projekat koji će, ako uspe, verovatno , biti nominovan za Nobela. Naime, ovde se pokušava transformacija jednog starog, pokleklog slona u četiri brzotrčeće antilope. Kineski recept. Svaka čast.
naucnica , 03/09/2009, 12:38
U jednoj šumi na kraju sveta živele razne životinje i stari isluženi, već zanemoćali slon. Slon je bio dobar, brinuo se o ostalim životinjama. Mnogo svog poroda, slončiče, razaslao je po ostalim šumama, da ih nečem pametnom nauče žirafe, zebre i ostale životinje koje ne žive u ovoj šumi. Životinje su se dobro slagale, jedna drugoj bile na pomoći. Jednog dana se u šumu, neznako otkuda, doseli bengaldi tigar. Zaveo je red i sa nekim lisicama i hijenama planirao da ubije starog slona i da od njega napravi, od njegovih raznih delova, četiri brzotrčeće gazele. Svi su bili preplašeni za slonovu sudbinu ali su ćutali. Mala veverica, ne bivajući svesna prave opasnosti, stade pred bengalskog tigra i reče: „Ako već mora da bude tako, možete li da u onu antrilopu kojoj ćće pripasti žabe, ugradite slonovo srce" ? „Može", reše bengalski tigar. Sve žabe su se obradovale. Naravoučenije: Nije loše biti žaba sa slonovskim srcem. Ni bengalski tigrovi nisu ono što su bili. Ko se u ovoj priči prepoznao, ne čini mu se, to je baš tako.
ibn Malik , 03/09/2009, 13:44
Najbolje bi bilo da država prestane da finansira unoiverzitete potpuno, a da najbolje đake stipendira i šalje na vrhunske univrzitete u svetu. I to treba da traje bar 15 godina. Ovde oni nemaju šta da nauče. Kvalitet nauke u jednoj zemlji ogleda se u napretku privrede i društva, a toga kod nas nema bar poslednjih 20 godina. Ne može ni biti kad je poslednjih decenija na sceni negativna selekcija, čast izuzecima.
bami , 03/09/2009, 15:35
Mogo je žuči u ovom članku! Pitanje je koje me muči je da li je ta žuč posledica spoljašnjih, ili unutrašnjih faktora. Pa vlast se promenila dragi kolega. Nije u pitanju više Milošević. Sada smo u "sanjanoj demokratiji", koja je obećala da će joj Vaše stvaralaštvo i njeno podsticanje biti stožer politike. Pa zar jedna od parola sadašnje vlasti nije bila "Stručnost ispred politike"?. A ispade "Ućutkaj medije radi politike" i "Sahrani nauku, školstvo i privredu zbog politike"!
Пријавите се на:
Постови (Atom)