Како вредновати научни рад? - Тибор Ј. Сабо

Како вредновати научни рад? - Тибор Ј. Сабо

Шведска издваја за науку 4,3, а Србија 0,3 одсто

Успешно је само друштво знања. Високоразвијене државе зарађују на високој технологији, односно „продају" памет. Крајње је време да и Србија крене тим путем. У Европи постоји више држава које имају од два до десет милиона становника са бруто друштвеним производoм неупоредиво већим од нашег. У њима су издвајања за науку много већа. На врху листе је Шведска са 4,3 одсто БДП-а који се издваја на науку. Финска издваја 3,4 одсто, Данска 2,4 одсто, а Словенија 1,5 одсто. У Србији је овај износ далеко мањи, стагнира годинама и сада износи 0,3 одсто. Такође треба нагласити да постоји сјајна корелација издвајања за науку, БДП-а и броја објављених научних радова. Удвостручен је део високих и средњих технологија у светској робној размени од 1976. до 1996. године (са 28 на 55 одсто). Данас се тај тренд не само наставља, већ и убрзава!

Стање у науци 2000. године било је веома лоше и захтевало је радикалну реформу. У Србији је од 2000. до 2003. објављено у просеку 607 радова на милион становника, док је за исто време у Шведској објављено 8.845 научних радова. Да би се стање поправило, министарство је приступило разним подстицајним мерама. Једна од њих билo је награђивање 20 одсто најбољих научника у Србији по светски признатим критеријумима (број и квалитет радова који се мери импакт фактором, цитираност). Током 2005. године отишло се корак даље и уведено је финансирање истраживача у складу с научним звањима, али и оствареним резултатима. Том приликом је око 500 истраживача изгубило право на финансирање, али су најбољи имали већа примања (од 8.900 научника, колико их има у Србији, 130 је предложило укидање постојећих подстицајних мера).

Број научних радова које су објављивали наши научници од 2000. до 2004. године био је у слабом порасту. Међутим, од 2004, а нарочито од 2005. до 2007. дошло је до наглог пораста: од 927 научних радова, колико је објављено у 2000. години, дошло се до 2.047 у 2007. и 2.558 научних радова објављених у прошлој години.

Од 2000. до 2003. били смо међу последњима у Европи према цитираности и броју радова са SCI листе, а много смо заостајали и за земљама које су нам најближе у региону. У новије време, 2006, 2007. и 2008, као и према подацима из августа 2009. године, успели смо да по броју радова премашимо неке државе у региону, Бугарску и Хрватску, па чак и Словенију. Наравно, у односу на број становника и даље заостајемо, мада је и према том параметру постигнут значајан напредак. У 2003. години били смо лошији од Словеније седам, Хрватске три, а Бугарске нешто мање од два пута, а данас смо заостатак смањили у односу на Словенију на 3,5, Хрватску 1,5 пута, а Бугарску смо премашили за 1,5 пута.

Најзад, иако је учињен веома озбиљан напредак у броју и квалитету радова као и у цитираности, још не долази до изражаја значајнији утицај науке на привреду. На институционалном нивоу, у наредном петогодишњем периоду најмање један универзитет из Србије морао би да уђе на листу 500 најбољих универзитета у свету. Научној и универзитетској јавности мало је познато да је један од главних критеријума за улазак на шангајску листу број научних радова објављених у часописима са SCI листе. С обзиром на то да је овај параметар у последњих пет година поправљен скоро три пута требало би уложити додатне напоре како би се постигао наведени циљ. На тај начин би се и број страних доктораната повећао са досадашњих скромних 50 на више стотина, што је значајно и са економске тачке гледишта (један страни докторант годишње плаћа факултету око 15.000 долара!).

Међутим, издвајања за науку се смањују, а не повећавају. Ако заиста хоћемо у ЕУ, да стандард наших грађана приближимо њиховом, онда морамо да се понашамо као и они, односно да издвајамо за науку око три одсто БДП-а. Србија је данас на прекретници, на путу ка развијеном иновативном друштву или ка технолошкој колонији.

Професор универзитета, помоћник министра за основна истраживања Министарства за науку и технолошки развој

 

Тибор Ј. Сабо

[објављено: 02/09/2009]

  

пошаљите коментар | погледајте коментаре (11)

 

Шведска издваја за науку 4,3, а Србија 0,3 одсто

 

Aleksandar Mihailovic, 01/09/2009, 22:13

Koliko para, toliko i nauke. Sve je jasno i sve se vidi. Znamo gde je Svedska, a gde smo mi.

niki , 02/09/2009, 07:28

Najzad da u novinama mozemo da procitamo izjavu predstavnika vlasti koja ima pocetak i kraj ali sto je i najvaznije i tacan opis stanja. Da je u vlasti vise ovakvih kao sto je g. Sabo, cela drzava bi nam izgledala mnogo bolje i svi bi se bolje osecali. Ostaje jos da g. Sabo svoje stavove uspe da nametne i ministru Djelicu, a ovaj, zatim, da sve to progura u vladi.

Penzioner , 02/09/2009, 08:39

Postovani Tibor, Hvala vam sto ste ovu temu obradili. Izdvajanja su smesno mala i ona nece biti veca ni u buducnosti. Ovoj nasoj Srbiji nisu potrebni strucnjaci. Mnogi mladi ljudi, koji su obrazovani i uspesni ne mogu da nadju sebe u Srbiji, zato sto se ne vrednuje i ne uvazava njihova strucnost i zato traze nacina da odu van. Ovde samo mogu da uspeju oni koji su pripadnici nekoj partiji na vlasti ili nekog klana. Sto se tice strucnih i naucnih radova, to je posebna prica. I ono malo koji se objave su improvizacije. Mnogo ucestvuje resavska skola. Objave se samo da se ima nekakav broj objavljenih radova. Nema filtera koji treba da kaze sta je to strucno i naucno. Kada rekoste da Svedska izdvaja 4,3%, to je dokaz da Svedska ima mnogo kompanija koje su svetskih razmera. Sta mi imamo? I ono sto je nekada bilo dobro i konkurentno je unisteno. Zasto?

perpetuum , 02/09/2009, 10:02

Gospodine Sabo, kome se Vi to, zapravo zalite zbog onih manje od 0,3 posto bruto nacionalnog dohotka. Naucnicima ili ministru Djelicu koji jem za ovu godinu, obecao 0,6 % . Ne moze se niizcega nista stvoriti inace bi to bio perpetuum mobile.

bami , 02/09/2009, 10:05

I sad pogledajte ovu komediju situacije. Hoćemo svetski učinak i mesto na šangajskoj listi, a imamamo samo za bozu. I to jednu dnevno po istraživaču. Kako ljudi koji se brinu o nauci u Srbiji ne vide da su smešni svima sa svojim visokim ciljevima. Kako one koji su svoje SCI radove uradili u inostranstvu nije stid zato što pokušavaju da one koji žive i rade u Srbiji žele da učine manje vrednim i nedostojnim istraživačkog posla.

Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски, 02/09/2009, 11:36

Кад су наука и струка у Србији у питању,све је поражавајуће и то у континуитету од комунизма до данашњих дана.И проценти издвајања из буџета и тзв.апсулутни износи.Погубно је по интересе Србије било,а и данас у току,да о овоме ,као и статусу људи који се баве науком и струком,одлучују (и формално)неквалификовани и нестручни,каријеристи разне врсте,па често и потпуни аутсајдери и егзибиционисти разне врсте.

osnovni istrazivac , 02/09/2009, 13:53

Lepo je sto se oglasio pomocnik ministra za nauku u vise mandata i pojasnio da srpski naucnici sve vise radova publikuju sto im se manje para daje, tako da su vec prestigli bogatije iz regiona a i sire. Doduse zali se citaocima Politike da se malo izdvaja za nauku, samo 03% (dobije se kad se zaokruzi 0.26%). Ako se na ovaj nacin obrazlaze Vladi i drugim ministrima kako nauka fukcionise da li treba ocekivati nesto vise? Naravno da Dr Sabo hvali kriterijume kvantiteta, ciji je licno autor. Ima i "objektivan" pokazatelj, samo 130 naucnika potpisalo peticiju od ukupno 8900! Znaci svi ostali obozavaju taj kriterijum ili su se pak rastrcali da traze casopise po Pakistanu i koje kuda, gde ce im se pod hitno objaviti njihovi udarnicki radni uspesi, te tako sebi obezbediti dovoljno prihoda da bar imaju da plate gazdarici stanarinu. Mozda neki prelistavaju casopise sa "job offers" tamo gde je kvalitet ispred kvantiteta i stancovanja radova, a neki vec nasli pa cekaju u redu za vize. Za to vreme dobar deo onih 0.26% krcka se u samom MNTRu, putuje se, a u 10 dana tri simpozijuma o informacionim tehnologijama (od Sopota do Hajata) sa posebnim osvrtom na Europske intergracije, dok razni Senior Advisor-i dele lekcije naucnim radnicima. I samo jedno kratko pitanje: kako je maticna kuca pomocnika ministra prosla ovih godina pri raspodeli opreme za istrazivanja ( i stancovanja radova).

mladi naucnuj, 02/09/2009, 14:09

Gospodine Dr. sabo, kada cete vec jednom, pri raspodeli opreme u srbiji, ukljuciti, pri odabiru, i misljenje inostranih recenzenata o predlozima. Mislim da je krajnje vreme da se pocne sa takvom praksom.

Scientist , 02/09/2009, 14:44

Gospodin pomocnik ministra za nauku i tehnoloski razvoj sa ponosom istice kako se broj publikovanih naucnih radova u medjunarodim casopisima sa ISI liste povecao u proteklih par godina, a da je to postignuto sa sve manje novca koje ova drzava ulaze nauku. Bojim se da ne prodjemo kao u onom vicu o Cigi i konju: "taman sam ga naucio da ne jede, a on lipsa". Uzgred, zar Vi gospodine Dr Sabo, koji ste dali tako detaljnu i statisticki pedantnu analizu, niste uocili hiper produkciju naucnih radova u casopisima koji doduse jesu na SCI listi (neki i nemaju IF, ali su ih pojedini maticni naucni odbori proglasili za M23) ali su izuzetno niskog kvaliteta i sumnjive recenzije. Morate da shvatite da se ne moze bas sve brutalno vantifikovati i vremenski ograniciti. Ono sto ostaje posle nekoliko godina jedino jesu citati i to da li ste prepoznati u medjunarodnoj naucnoj javnosti u odredjenim oblastima. A verujte ima nas i takvih koje veoma cene izvan Srbije, ali nas ovde ne primecujete kada pisete razne demagoske strategije poput ove koja je povrsna i deklarativna, a bez jasnih i prakticnih ideja. I na kraju, a sta ce biti sa tehnoloskim projektima, posebno u oblasti biotehnike, gde nikavih kriterijuma nema, ali zato istrazivaci bez medjunarodnih publikacija (a sto je jos gore i bez patenata) dobijaju sredstva ekvivalentna onima koje dajete istrazivacima A kategorija.

Natalija , 02/09/2009, 15:22

Koja nauka u Srbiji sa 0.3 BDP ulaganja u nauku, i posle onakvih ratova, haosa, gde su naučni instituti i fakulteti ostavljeni da se „snalaze" sami da bi biološki preživeli. Odnos prema naucu poslednjih 20 godina (koja je dovedena do samouništenja!) najbolje pokazuje koje su političke namere imali tzv. nacionalisti (Sloba, Voja i &) – namera im je USPELA – Srbija je danas OBEZGLAVLJENA (jedna trećina naučnika pomrla u sveopštem haosu i bedi države, jedna trećina emigrirala na zapad, a jedna trećina pristala da bude korumpirana, da se „snalazi" tj. „mulja" da bi preživela.). Vladari „ideološki" iz „senke" koji kontinuorano vladaju Srbijom od 1945 g su izabrali – da bi Srbija OSTALA „ruska gubernija" – ŽRTVOVANA je nauka (tj. naučna ELITA!).

Sofronije , 02/09/2009, 16:36

Mislim da je gospodin profesor dao jednu vrlo pojednostavljenu sliku stvari. Svi ti radovi koji su napisani nemaju nikakvu poentu jer nisu proizasli iz jedne realne sprege nauke i drustva i zato se masovno stampanje radova prakticno svodi na cedjenje suve drenovine. Uzmite samo kvalitete doktorata na pojedinim fakultetima na kojima do skora nije bio potreban ni jedan medjunarodno priznat rad kao uslov za odbranu teze. Pa ko onda u stvari stampa radove...?

назад на текст

 

 

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/SHvedska-izdvaja-za-nauku-43-a-Srbija-03-odsto.sr.html

Како вредновати научни рад - Владимир Глишин

Како вредновати научни рад - Владимир Глишин

Арбитри научног квалитета

Без непристрастног, објективног, међународног вредновања наших научних пројеката остаћемо ту где смо. А где смо? Нигде!

Достигнућа у науци и медицини често се нађу на насловним странама медија и предмет су јавних дискусија. С повећаним бројем научних информација које се представљају широј јавности и повећаним бројем организација које се баве промоцијом и дискутују научна достигнућа, постаје врло тешко да се вреднују научна достигнућа и да се утврди које научне тврдње треба озбиљно схватити, а које информације су, једноставно речено, нетачне. Често и сами научници саопштавају врло контрадикторне чињенице.

Како да знамо чему и коме да верујемо?

Због тога су озбиљни научници успоставили систем рецензије за одлучивање који научни резултат може да се објави у неком научном часопису. Научне публикације подвргавају се независном и пажљивом прегледу врхунских научника пре него што се ти резултати објаве, а да аутор не зна ко су ти стручњаци.
У свету се данас годишње публикује више од милион научних радова у разним научним часописима. Научни часописи општег усмерења, као што су „Сајенс" и „Нејчер", имају екстремно ригорозне стандарде за публиковање. Одбиће да штампају чак и релативно добар научни рад ако уредници не виде да је у питању неки научни продор у датој научној области. Овакви научни часописи обично имају двослојни систем вредновања.

У првом кораку чланови уредничког одбора утврђују да ли је налаз приказан у раду коректан, а потом да ли је довољно иновативан да би завредео публиковање. Огромна већина поднетих радова буде одбијена управо на том степену вредновања. Радови који прођу ову претходну рецензију шаљу се на рецензију врхунским, доказаним експертима широм света, да их „дубински" анализирају.

Зашто сам навео примере „Сајенса" и „Нејчера"?

Сви смо се недавно обрадовали када је један наш млађи колега објавио рад у „Сајенсу", у сарадњи с другим колегама, што му нимало не умањује значај. Међутим, овде је најважније истаћи чињеницу да се на сличан начин у озбиљном научном свету и у земљама где је наука развијена примењује идентичан принцип код одобравања или финансирања научних пројеката, а исто тако и код избора наставника на универзитетима! За избор на неко професорско место често се тражи и по 15 (словима петнаест!) независних мишљења.
Да би се и код нас у Србији колико-толико наука упристојила, најпре морамо да видимо ко је ко у науци. Морамо да прођемо кроз катарзу сличну оној кроз коју пролазе научни радови у већ наведеним научним часописима. О томе шта је вредно, а шта није да више не одлучују бирократе у Министарству за науку или министар за Национални инвестициони програм или, пак, српски академици. Сви, али сви без изузетка би за финансирање научних пројеката морали да буду подвргнути међународном, независном вредновању.

Такозвана квантификација научних радова коју је пре неки дан с разлогом критиковао један колега физичар(?), а тренутно је на снази, може се, једноставно, назвати сулудом и самоубилачком!

Да поновим: без непристрастног, објективног, међународног вредновања наших научних пројеката остаћемо ту где смо. А где смо? Нигде!

Професор Универзитета у Београду

 

Владимир Глишин

[објављено: 01/09/2009]

 

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Arbitri-nauchnog-kvaliteta.sr.html

 

Арбитри научног квалитета

 

Natalija , 01/09/2009, 00:25

Potpisujem ove reči gospodina Glišina, samo ipak je najvažniju stvar zaboravio zato evo pitanja (pošto je gos Glišin biolog): da li se u nastupu straha blokiraju čeone regije mozga čoveka, znači baš one koje su potrebne za kritičko racionalno mišljenje a o nauci da i ne govorim? Eto u tome je problem, mi smo od 1804 g počeli da se opismenjujemo a za tih 200 godina u koliko smo ratova bili i koliko smo puta bili bombardovani? Pravo je čudo da u Srbiji danas postoji bilo ko - ko se bavi naukom (na bilo kom nivou – pa i na najprimitimnijem!). A tek poslednjih 20 godina gde su naučnici živeli? Oni su u svakom smislu (ekonomskom, smislu lične sigurnosti, medicinske zaštite, bez stanova i kuća, biblioteka i laboratorija i tsl) bili u rangu sa niskokvalifikovanim radnicima (tako su plaćani i tretirani!), izbeglicama i tsl. Država Srbija sada 2009g nema uslove da se doktori nauka u njoj bave naukom, a u periodu od 1990 – do 2003 o tome je SMEŠNO i govriti! Da li Glišin uopšte ima pretstavu našta je ličio život u Beogradu tih godina? NEMA! Naravno za one srbe koji su živeli na stranim zapadnim univerzitetima to sve nije postojalo (oni su živeli u miru, planiranju svojih života i naučnih karjera!) – jer naš narod ima tu osobinu da za njega ne postoji SAOSEĆANJE. Nauka je suviše KOMPLEKSNA stvar i nije stvar samo ličnog talenta pojedinca – potrebne su i druge stvari. Bez minimuma socioloških uslova nema ništa od nauke. Nisam primetila sve ove godine da je neki naš naučnik ranga gos Glišina – JAVNO GOVORIO i PISAO kako, pod kojim uslovima, žive i rade (kako je organizovan njihov život i rad), ljudi na zapadnim fakultetima na kojima su oni boravili. Da traži i apeluje da se i u Srbiji STVORE USLOVI ZA NAUČNIO RAD.

jedan naucnik, 01/09/2009, 09:01

Kako u zemlji, u kojoj ništa nije „pravo", napraviti pravu nauku ? Mi imamo i Akademiju nauka i Univerzitet i nauku i umetnost. , ali, znamo, da ništa od toga nije pravo. Zato nemamo ni vredna naučna otkrića niti posebno istaknute naučnike, umetnike, akademike. Mi, zapravo, nemamo ništa pravo. I kako sada iz toga iskoračiti i početi sa pravim stvarima ? Vaš je predlog jako dobar samo nam nedostaju pravi organizatori. Možda bi naučnici koji su napustili ovu zemlju na vreme i u svetu napravili značajnu naučnu karijeru mogli da se, na kraju svog radnog veka, vrate ovde da nam pomognu. Naravno, ako im naučna javnost dopuisti.

bami , 01/09/2009, 09:35

Ovakvi zahtevi za "čistunstvom" i pokušaji da se od naučnika naprave "bogovi koji hodaju po zemlji" dovela je do pada društvenog rejtinga naučnika. Za nauku i naučnike bi bilo bolje kada bi se sa ove delatnosti skinule sve mistifikacije i prepustilo da priroda i društvo učine svoje. Jedino ako prof. Glišin ne misli da bi posebnim zakonom, kao što je ovaj usvojeni za zaštitu političara, trebalo zaštititi naučnike koji objavljuju u "Saiensu" i u ostalim "naučnim svetilištima".

fizicar (?) , 01/09/2009, 11:32

Profesor Glišin je progovorio o nečemu što svi vidimo, a ustručavamo se da javno, jasno i glasno kažemo. U našoj nauci se, kao i u ostalim segmentima društva, nakotilo mešetara koji više vremena provode u ministarstvu nego u svojoj laboratoriji. Manipulišući birokratama iz ministarstva, partijskim vezama ili prosto, potkupljujući ih, oni čine neformalni centar moći, oni su sive eminencije naše nauke; oni ocenjuju projekte i pojedince, a kriterijume podešavaju prema sebi. Okolnosti se u Srbiji sporo i teško menjaju. Evo primera. Kažu da je fizičar-nobelovac Maks Born, bežeći od narastajućeg nacizma u Nemačkoj tridesetih godina prošlog veka, ozbiljno razmatrao prihvatanje profesure na Beogradskom Univerzitetu. Mislio, mislio, - pa odbio. Čuo je, kaže u pismu prijatelju, da je u Srbiji isplativije provoditi vreme sa ministrom prosvete u kafani, nego baviti se naukom. I prihvatio - Bukurešt. Pouka: Osmeh na lice, ulje na glavu, a na obraz - đon! Pa u ministarstvo! Srbija se promeniti ne može!

katarza svuda , 01/09/2009, 12:31

Sve je tacno sto je napisao Glisin, ali slika nije bas potpuna, ne moze ni biti na tako malom prostoru. Nama jeste potrebna katarza ali na svim nivoima, pocevsi od glava, uzroka svih nasih padova, onih koji samo sebi grabe i vlast i mast. Nazalost mislili smo, onda kad smo jednu glavu smenili da ce krenuti opsta katarza. Dogodilo se suprotno, narocito u nauci. Povremeno se setim sta je pokojni Milan Kurepa govorio da ce nam trebati decenije da se u nauci vratimo gde smo bili 60 ih i 70 ih godina. Samo smo se jos vise udaljili. Ono sto je Glisin rekao da se u svetskoj nauci ceni kod nas je poslednje decenije postalo predmet samo deklarativnih obecanja a u realnosti tome se izruguju razni partijski aparatcici. Dozvolili smo da njihova rec bude odlucujuca, a to je nasa neoprostiva greska. Dok ljudi koji ozbiljno zele da se posvete istrazivackom radu zive u najbednijim mogucim zivotnim uslovima dotle im ti aparatcici namecu nove smicalice, dok sebi obezbedjuju razne privilegije. Ima i danas mali broj naucnika u Srbiji kojima se solidni medjunarodni casopisi obracaju da recenziraju radove drugih naucnika iz sveta samo niko ne vidi da li je i jedan od njih istovremeno savetnik ministra, placeni predsednik nekog Upravnog odbora, vlasnik privatnog fakulteta i ko zna sta jos. Takvi namecu nadigravanje sa nekakvim kriterijumima i medjunarodni znacaj nauke sveli su na cistu partokratiju.. One prave niko nista ne pita, kao ni one koji su odbegli tamo gde ce imati uslove za miran zivot i predan rad. Secam se da je Glisin bio predsednik naucnog odbora DS u vreme dok su bili opozicija. Zasto im on sad ne odgovara i zasto se malo ne osvrnu na naucne kvalitete onih kojima poveravaju poigravanje sa naukom u Srbiji.

jedan naucnik, 01/09/2009, 14:51

Uzmimo stvae u svoje ryke, pocnimo od svoje okoline. Videcete, vecina ce nam se pridruziti. Hajde jednom da pocnemo da se otkopavama, odmah , ko koliko moze. Predlozimo odgovarajuce kriterijume za ocenjivanje naucnoistrazivackog rada.

bogdan basaric, 01/09/2009, 15:24

Od korisne medjunarodne saradnje,vec godinama nema nista. Zbog toga se,valja pitati kako izaci iz zacaranog kruga. S Milosevicem,bez Milosevica,nama se crno pise. SANU je jedan od unutrasnjih stubova srpskog drustva i narod s pravom ocekuje,da cuje nesto pametno,iz ove prelepe kuce u centru Beograda.Nazalost,najcesce smo svedoci,prepirki,mada se to moze i drugacije napisati.Svedoci smo,da je na ceni forma a ne sadrzaj. Sve dodeljene nagrade i prizananja u poslednjih dvadesetak godina,samo su farsa. Oni koji su dodeljivali nagrade,cinili su to iz svojih najcesce niskih pobuda. Setite se koliko je nagrada podelio Svetozar Marovic,jedan od brojnih predsednika nase pokojne zajednice.Nazalost,slicnih primera ima mnogo u svim segmentima,naseg drustva. Cekajuci drugi deo Memoranduma,mnogi mladi i stariji naucnici su nas vec napustili, nadam se ne zauvek.To da smo nigde,osecamo vec godinama,ali se od nasih prvaka ocekuju, zivotnije ideje,ideje spasa...

Naucnik , 01/09/2009, 17:58

U tekstu je ukazano na vrlo znacajan problem u srpskoj nauci. Previse je mesetarenja i mesetara sto sve ide i do najvisih nivoa na univerzitetima, institutima i ministarstvu. Pocinje se od izbora nastavnika na univerzitetu, biraju se cesto oni koji nemaju ni elementarne kompetencije, cesto nemaju ni radove u priznatim naucnim casopisima. Komisije koje ih biraju, ako su na neki nacin podobni, to namerno ne vide, jer uostalom i clanovi tih komisija su cesto na slican nacin izabrani. Sa druge strane se desava da onima koji i imaju neke rezultate biva onemoguceno napredovanje, jer bi tada oni eventualno mogli zasmetati mesetarima ukoliko bi bili unapredjeni. Na taj nacin se konstantno nastavlja sa negativnom slekcijom pri cemu svakako najbolji odlaze tamo gde se pozicije na institutima i univerzitetima dobijaju zahvaljujuci kompetencijama. Vrlo je interesantna pojava da cesto razni cinovnici u ministarstvu postaju naucnici tek kada dodju u ministarstvo da rade. Drugim recima, pre toga gotovo da i nisu imali objavljene radove, a kada dodju u ministarstvo, odjednom postaju koautori na radovima iz oblasti kojima se nikada ranije nisu bavili. Sasvim je jasno da im se na taj nacin revansiraju kolege sa instituta ili univerziteta za neke usluge, kao sto je recimo dobijanje projekata ili sredstava za kupovinu opreme, putovanja preko ministarstva, itd. Resenje zaista ne postaoji dok se iz srpske nauke ne uklone mnogi savetnici, pomocnici,… koji nikada nisu uradili nista sto bi bilo prepoznato u naucnim krugovima van granica Srbije. Ne mogu oni kao takvi savetovati nikoga, a najveca pomoc srpskoj nauci bi bila kada bi se oni uklonili.

назад на текст

 

 

Како вредновати научни рад – Др Љубинко Игњатовић

Како вредновати научни рад – Др Љубинко Игњатовић

Панама, Албанија, Србија...

 

Управо је у току јавна расправа на тему „Стратегија развоја науке у периоду 2009–2014", а предмет расправе је „Нацрт стратегије" објављен на сајту Министарства науке и технолошког развоја. Дакле, прави је час када конструктивном дискусијом треба допринети да грешке, ако их је у прошлости било, буду макар избегнуте убудуће.

У суштини, „Стратегија развоја науке" друго је име за прерасподелу пара у науци; оправдање за политичку одлуку: коме у српској науци удахнути живот, а коме послати свилени гајтан. Зато није лоше присетити се како се парама пореских обвезника газдовало пре него што је Нацрт стратегије угледао светлост дана. Пре свега, како је извршена расподела „тридесетак" милиона евра из НИП-а намењених опремању научних лабораторија капиталном опремом.

Да ли је расподела обављена на јаван начин? Да ли је било сукоба интереса и корупције? Да ли је било повлашћених и дискриминисаних? Све су то питања која су у демократским друштвима легитимна, чак пожељна! Председник охрабрује отварање таквих питања, нарочито када се летимично може уочити да за то има основа. На пример, када се трећина средстава из НИП-а намењених опремању свих физичарских лабораторија у 2007, слије у једну једину! Да ли је то поштовање принципа равномерности у расподели који је Министарство за науку прокламовало као један од водећих? Како се у таквим условима уопште може говорити о поштеном оцењивању рада научника? Како истим аршином мерити учинак научника који су политичком одлуком фаворизовани или дискриминисани?

Део одговора на питање како се у науци газдовало државним парама налази се и у самом тексту Нацрта стратегије (стр. 20): „Приде, зарад оспособљавања српске науке за међународну сарадњу и утакмицу, потребно је инвестирати у научну и универзитетску инфраструктуру. Последњи озбиљни помаци у том домену датирају из седамдесетих година прошлог века. Мада је често критикован због мањкавости у његовом спровођењу, инвестиција од тридесетак милиона евра из НИП-а имала је огромну заслугу у покривању ургентних проблема и поновном покретању израде средњорочних пројеката у научној заједници".

„Мањкавости" у спровођењу инвестирања, дакле, било је. Пре свега, сам исказ да је било „мањкавости" у располагању са „тридесетак" милиона евра показује очигледну жељу аутора нацрта да осетљива питања минимизира и гурне под тепих. На пример, питање ко је одлучивао шта су „ургентни проблеми" у науци? Ко је и на основу чега закључио да су средства НИП-а утрошена сувисло и јавно? Одговор је очигледан: без стратегије развоја, без државне политике развоја подржане у Народној скупштини, одлуке шта су „ургентни проблеми" су партијске одлуке којима су задовољавани уски страначки интереси. Исти људи који су парама располагали, закључују да су на ползу српског народа паре одлично потрошили.

Код нас се некако увек дешава да „најургентније проблеме", чије покривање захтева милионе евра, имају управо оне научне лабораторије чији су шефови блиски врховима партија на власти. Неки социолог се вероватно грохотом смеје читајући ове редове јер ето, физичар поново открива „топлу воду", да у земљи са развијеном корупцијом (Србија је, према Транспаренси интернешенелу, раме уз раме са Панамом, Албанијом и Црном Гором) најургентније проблеме имају баш они који су близу пара. Друштвени закон који без изузетка функционише од када је света и века, али чије је деловање препознато као основни узрок пропасти сваког друштва. Живо блато, чије исушивање помпезно обећава свака власт на почетку мандата, и које ту исту власт гуши – на њеном крају.

Наука не може бити боља од друштва чији је део. Зато, у стратегији не треба да пише како се парама располагало раније и произвољним оценама оправдавати евентуалне учињене промашаје. То је посао за надлежне државне органе. У стратегији треба да пише како отклонити „мањкавости" у располагању парама пореских обвезника, тј. како ће се радити убудуће.

*научни саветник у Институту за физику

 

Др Љубинко Игњатовић

[објављено: 29/08/2009]

 

Панама, Албанија, Србија...

 

Ivan , 28/08/2009, 23:16

PMF u Kragujevcu, odnosno Univerzitet nemaju elektronski mikroskop, a onih par koje imamo u Srbiji jedva da i rade. Stvar je u tome da ako imamo dobru nauku, onda mozemo imati i dobru proizvodnju i izvoz. Medjutim to ne odgovara Zapadu, i zato im je lakse da preko svojih marioneta unistavaju nasu nauku, a talente pokupe. Pa vidite sta se radi sa Petnicom? To je blagi uzas, ali se zato pare daju za kojekakva sportska takmicenja, da se ljudi gurnu na stadione, tamo isprazne svoju negativnu energiju da se ta energija ne usmeri protiv vlasti. Dok je narod spreman da trpi, dotle ce stanje biti ovako - jednom recju beznadezno.

do poslednjeg daha , 29/08/2009, 12:29

A sta se tek radi sa Vincom, a novine o tome ni rec ne smeju da objave, dok se deklarativno bore za slobodu informisanja. Tacno je da su partijski kadrovi pokupili svu opremu za svoje timove, ali je bolno i to sto su stalno isti kadrovi bliski vlastima, koja god partija ili koalicija dosla na vlast. Oni koji misle svojom glavom mnogo smetaju onima koji svoju nesposobnost za posao kriju iza partija na vlasti, za njih nema ni opreme pa samim tim mogu grlom u jagode da se ukljucuju u Evropske timove, da beze glavom bez obzira ili da se bore sa aparatcicima dok ne izgube zdravlje. Kako se bese zove ona, kobajagi kaznjiva pojava, kad te sef maltretira zato sto si bolji od njega?

Prazan bazen , 29/08/2009, 15:26

Ko to od naucnika ocekuje da ce se nesto od Startegije u Srbiji ikad ispuniti, na pr. ono o povecanju kadrova za nekih pedesetak posto. Kako to izvesti kad je para ispod granice cak i albanskih izdvajanja, ne znam za Panamu, a jos se dele tako da prezive samo podobni i prodorni. Kriterijumi sve tezi, trazi se vise radova u visoko rangiranim svetskim casopisima a da se postignu sa 0.26% BDP! Oni koji bi da kvalitetno rade i u miru mogu da cekaju "svilen gajtan" sto rece autor clanka ili da razmisljaju kako da nadmudre "kriterijume". Mozda da seku prste da bi se saznalo kako im je. Pa jos na to dodju razne transformacije, trzavice i reformacije ne bi li se smestilo sto vise funkcionera da se okaci na naucni jadni budzet. Formiranje Javnog preduzeca u institutu za nuklearne nauke! Malo li ih je? Treba jos neka Agencija, njih je takodje malo!

Stevica Mutikasa, 29/08/2009, 20:03

Vec od 2005.g. na ledjima nosimo oznake istrazivackih kategorija od A1 do B5, i to je toboze meritorno ko je koliko vredan i sposoban, po kriterijumu koji su propisali, a to znamo pojedinci, par njih. Zna se da su kriterijumi za ocenjivanje istrazivaca uspostavljeni po Finskom modelu, izgleda da budemo fini, jer nije lako biti fin, i tu i takvu blagodet neobjektivnog i tendencioznog ocenjivanja pojedinaca u periodu od manje nego jedne petoljetke ili u periodu petoljetke, uveo je dr Tibor Sabo pomocnik ministra dr Aleksandra Popovica. A nastavise ostali, pa sto ne bi i Djelic. Gle "cuda" i sada je opet pomocnik ministra za nauku Tibor Sabo. A sto? Svi ovi ljudi su izgleda imali svoju "viziju i misiju" i u potpunosti su je ispunili. Znamo koji ljudi sada sede u tom Ministarstvu nauke, opet sedi tamo dr Tibor Sabo, a drugi mu pripomazu da "poostri poostreno". Nemojte kolega Ignjatovicu vise da pisete, naljuticete mi kolegu Saboa, pa ce da poostravanje digne na treci stepen, a sta cemo onda, jadni mi "ubogi Bozji rabovi koji hode povrsionom zemlje Kosovskih junaka"? Zato izgleda da je bolje da sitno pismo pisemo drugovima vlastodrscima i da im se ulagujemo poklonima, ili hvalospevima, zavisi sta treba tim "Bogovima" u ljudskom obliku dati na oltar za zrtvovanje. Ne znam sta naucna strategija propisuje u tom smislu, i to kao skrivenu poruku. Jedno je sto pise, ali drugo je sta moze da se procita izmedju redova. Recimo, uveren sam da je projektovano smanjenje broja istrazivaca podizanjem kriterijuma za 10-20% nominalno, a sto se tice novca, ne znam koliko im je MMF pre neki dan rekao, a ovi nasi dali besu, da treba da nas kazne i da nam ne daju! I zato odoh ja da pisem rad koji ce imati veze sa nasom privredom, pa da ga objavim u casopisu koji nosi 8 bodova, tako mi rece Djelic pre neki dan (preko medija).

назад на текст

http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=101655

Biće posla za 150 ljudi

I. M, 26.08.2009 20:36:02

 

NAJMLAĐE javno preduzeće - "Nuklearni objekti Srbije", počelo je zvanično da radi.

Preduzeće zasada ima direktora i upravni odbor, a uskoro bi trebalo da dobije i oko 150 zaposlenih. Najveći deo radnika doći će iz Instituta "Vinča".
Zaposleni će brinuti o nuklearnoj bezbednosti, zaštiti od zračenja i čuvanju svih vrsta radioaktivnog otpada.
- Čekamo da se vlada saglasi s našim statutom da bismo mogli da pišemo ostala akta i da započnemo sistematizaciju radnih mesta - objašnjava mr Radojica Pešić, direktor JP "Nuklearni objekti Srbije". - Ponudićemo ugovore za 120 ljudi iz "Vinče", a oni će sami da odluče žele li da pređu u JP. Osim njih, posao će dobiti i radnici u administraciji i drugim službama.
Projekat VIND (nuklearna dekomisija u "Vinči") preći će iz ruku Instituta u JP. Predviđen je transport istrošenog radioaktivnog goriva u Rusiju i bezbedno skladištenje delova velikog reaktora i ostalog ozračenog otpada.
Pešić najavljuje i da će preuzeti brigu o ostatku naučnotehnološkog programa "Vinče", kao i projekte nuklearne i radijacione bezbednosti i sigurnosti, kao i reaktor RB.

 

 

 

KOMENTARI

 

zoran

27. avgust 2009 12:07:35

jel ovo neka zajebancija o smanjenju budzetskih korisnika ili sta? pored instituta koji se bavi tim poslom oni osnivaju drugu firmu koja ce isto to da radi pa ko je ovde lud?

primer za neugled

28. avgust 2009 14:01:24

Cudan neki nacin funkcionisanja: samo Direktor i U.O. Ukupno zaposlenih 150, od toga iz Instituta Vinaca 120. Ko su ostali? Partijski funkcioneri? Gde su se ucili nuklearnim naukama? Ili su proucavali neke druge "gimnasticke discipline"? Znamo svi cemu sluze Javna preduzeca. Zasto se inace posao izmesta iz Vince Instituta u Javno preduzece? Je li to ta proklamovana usteda u drzavnoj kasi? Onih 120 ce da se vode kao novozaposleni pa ce na grbaci da vuce jos 30 funkcionera, ali da je samo to! Zar se i u ovako rizicnom i opasnom poslu radi partokratski? Da prosto covek ne poveruje da je i ovo moguce u proevropskoj Srbijici!

Zapanjeni

28. avgust 2009 15:18:50

Citam i ne mogu da verujem da se i sa ovakvim stvarima "igraju" po Javnim preduzecima. Pa jos kaze da ce da preuzme "brigu o ostatku naučnotehnološkog programa "Vinče" kao i projekte nuklearne i radijacione bezbednosti i sigurnosti".

 

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=155056&> title_add=Bi%C4%87e%20posla%20za%20150%20ljudi&kword_add=institut%20vi> nca%2C%20nuklearna%20bezbednost&search=vinča

Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije" počelo sa radom - posao za 150 ljudi

Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije" počelo sa radom - posao za 150 ljudi

(Institut "Vinča")

Najmlađe javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije", počelo je zvanično da radi.

Preduzeće za sada ima direktora i upravni odbor, a uskoro bi trebalo da dobije i oko 150 zaposlenih. Najveći deo radnika doći će iz Instituta "Vinča".

Zaposleni će brinuti o nuklearnoj bezbednosti, zaštiti od zračenja i čuvanju svih vrsta radioaktivnog otpada.

- Čekamo da se vlada saglasi s našim statutom da bismo mogli da pišemo ostala akta i da započnemo sistematizaciju radnih mesta - objašnjava mr Radojica Pešić, direktor JP "Nuklearni objekti Srbije". - Ponudićemo ugovore za 120 ljudi iz "Vinče", a oni će sami da odluče žele li da pređu u JP. Osim njih, posao će dobiti i radnici u administraciji i drugim službama.

Projekat VIND (nuklearna dekomisija u "Vinči") preći će iz ruku Instituta u JP. Predviđen je transport istrošenog radioaktivnog goriva u Rusiju i bezbedno skladištenje delova velikog reaktora i ostalog ozračenog otpada.

Pešić najavljuje i da će preuzeti brigu o ostatku naučnotehnološkog programa "Vinče", kao i projekte nuklearne i radijacione bezbednosti i sigurnosti, kao i reaktor RB.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/254289

DEMANTI

Postovani urednice
molim vas da radi istinite informacije vasim citaocima objavite ovaj demanti i kratak komentar u vezi clanka pod naslovom:
Posao za 150 ljudi od 26.08.2009. na istom mestu u vasem cenjenom listu.

Nije tacno da je otpocelo sa radom javno preduzece "Nuklearni objekti Srbije", a jos manje je tacno da ce zaposliti nekih 150 ljudi. Ti su ljudi vec zaposleni u Institutu za nuklearne nauke i upravo rade posao koji bi trebalo da preuzme to javno preduzece, uz oduzimanje objekata i opreme, koju su istrazivaci Instituta nabavili za svoju osnovnu delatnost.
Najavom takvih postupaka samo su izazvali uznemirenost, zabunu i bes istrazivaca iz Instituta.
Tacno je samo da to preduzece za sada ima samo jednog zaposlenog, Mr Radojicu Pesica, coveka bez ikakvog iskustva u radu sa nuklearnim materijalima. Ovim je u potpunosti ignorisana opasnost i rizicnost ovakvog posla, koji, ako nestrucno bude uradjen i bez dovoljno finansijskih sredstava, moze dovesti u opasnost zdravlje i zivote ljudi zaposlenih u Institutu, kao i stanovnike glavnog grada, u najmanju ruku.
Da biste se obavestili koliko je taj posao opasan i rizican mozete se obratiti na sledece linkove:
http://rasnews.blogspot.com/2009/08/iaea-to-remove-spent-nuclear-fuel-from.html
http://www.iaea.org/NewsCenter/Multimedia/PhotoEssays/VincaIII/
http://www.iaea.org/NewsCenter/News/2009/vinca.html
http://www.antic.org/Slucaj_Vinca/vinca.html

ili razgovarati sa kompetentnim saradnicima Instituta za ovu oblast.

S postovanjem
Dr Dragan Alavantic
naucni savetnik Instituta "Vinca" i clan UO Instituta Vinca, 28.08.2009.

kontakt:
Dr Dragan Alavantic
Institut za nuklearne nauke "Vinca"
Laboratorija za radiobiologiju i molekularnu genetiku p.fah 522
11001 Beograd
tel/faks: 244 7485

Za nauku stižu milioni evra

I. MIĆEVIĆ, 24.08.2009 20:27:40

SRBIJA će u narednih pet godina u nauku uložiti najviše do sada. Planirano je da se na objekte, kapitalnu opremu, stanove istraživačima i popularizaciju nauke potroši 300 miliona evra do 2014. godine - najavio je za "Novosti" Božidar Đelić, potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj.
Đelić objašnjava da je ulaganje u nauku jedini način da održimo korak sa svetom, ravnopravno učestvujemo u međunarodnim projektima i dobijemo sredstva iz evropskih fondova.
- Decenijama se u nauku nije ulagalo, sa izuzetkom 28 miliona evra za opremu, koliko je izdvojeno iz NIP - podseća Đelić. - Bar 100 miliona evra u narednih pet godina

moramo da izdvojimo iz budžeta Srbije i AP Vojvodina. Privodimo kraju pregovore sa Evropskom investicionom bankom, o kreditu od 150 miliona evra. Kandidovali smo se za projekte bespovratne pomoći iz pristupnih fondova EU od 25 miliona evra. Očekujemo da od Svetske banke "povučemo" pedesetak miliona evra, a poslednji veći izvor bila bi Banka za razvoj saveta EU, posebno za gradnju stanova naučnicima.
Ministarstvo nauke napravilo je listu prioriteta za ulaganja - biomedicina, novi materijali i nanonauke, zaštita životne sredine, energetika i energetska efikasnost, poljoprivreda i hrana, informacione i komunikacione tehnologije i unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta. Već su izdvojeni i konkretni projekti, a jedan od prvih je kampus Matematičke gimnazije.
- Biće izgrađen na Novom Beogradu i u njemu će mladi ljudi, koji osvajaju najviša priznanja, moći u potpunosti da se posvete svojim interesovanjima - kaže ministar nauke. - I "Petnica" je među prioritetima, a tamo ćemo finansirati završetak zgrade.
Biće popravljena zgrada Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu, koja tone već dve decenije, a Đelić najavljuje i izgradnju velikih kampusa tehničkih i biomedicinskih fakulteta.

HILJADU STANOVA
- USLOV da mladi istraživači ostanu u Srbiji jeste da im smanjimo troškove života i izgradimo stanove - ocenjuje Božidar Đelić. - Zato ćemo u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu zidati 1.000 stanova koji će moći da se iznajmljuju i otkupljuju. Na parceli u novobeogradskom bloku 32 sagradićemo još pet lamela stanova za naučnike.

Komentara: 7

Nina

24. avgust 2009 21:17:10

Djelica nista ne kosta da stalno daje obecanja. Prosle godine je obecao da ce se procenat ulaganja u nauku drasticno povecati - a u sustini je smanjen. On trenutno proba da zaduzi Institu Vinca za 25 miliona dolara, jer je "zaboravio" da u budzet ubaci sredstva za nauku. Sramota!

danica k.z.

24. avgust 2009 21:19:22

Produzio je boza, gde je stao pre odmora. A, o kojim parama prica ovaj tzv. ministar? O kreditu, iskljucivo kreditu i to do 2014.-te godinwe! Prica o ulaganju u stanove i razna prazna nezaradjena obecanja, a samo da bi zaludjivao ozbiljne jude, mlade i pune volje i znanja. A, Boza im obecava stanove, a sta i gde da " naukuju"? Kod Boze u tzv. kabinetu tzv. vlade, na temu : kako doci sto brze do evropskih integracija, na " mala vrata", a uz sto vise podmicivanja za " lobiranje " za sto brzi ulazak, oko 2050.-te u EU, pa ako je to NAUKA, tad sam ja Kraljica od sabe?! Jer, koja su dosadasnja dostignuca u nauci, a da bi mladi nastavili? Da bi "stigli " EU i ostale, treba da pprodje oko 100 godina, a mozda i nikad! Zato, Bosza nek i daklje ide bestraga, neka ne zamara i ne zaludjuje nikoga. Onaj, ko je za nauku, bezi iz zemlje, koja nema ni toalete u skolama, a ne za neka istrazivanja? Bozu treba katapultirati cak iz tzv. nelegalne vlade! Dosta je lazi u zemlji, koja i " jede na kredit ", a ne da ima za "Bozinu nauku", koja bi se zavrsila u " meridijan banci"!

Nina

24. avgust 2009 21:38:17

Zaboravih. Ovaj jedino zna da se zaduzuje, pa izlistao kod koga ce sve da se zaduzi. Da nije tuzno bilo bi smesno.

Јарослав

24. avgust 2009 21:45:29

Како се зове Бог и религија, ако је пророк Мики Маус? Верници се вероватно зову Левати.

Nidja

25. avgust 2009 00:40:38

Djelicu prvo skoci, pa reci hop. Ovo je strasno. Pa zar Bozidar Djelic misli da su ljudi u Srbiji toliko glupavi da mu veruju. On je jos pre 2 godine obecao da ce u 2008-moj proraditi tehnloski park u Indjiji ili Staroj Pazovi, gde ce biti zaposleno na desetine hiljada nasih strucnjaka. Do sada ja nevidim tih na desetine hiljada strucnjika, i verovatno jedino kako moze da ih zaposli je da traze detelinu sa cetiri lista na ledini. Gde su do sada obecane besplatne akcije o drzavnih preduzeca.

stanodavka

25. avgust 2009 00:55:47

Je li to stizu onih hiljadu stanova sto je obecao Bane Ivkovic? Blago nauci, nikome se tako ne obecava, bice da ovaj naucnike stvarno smatra ludim. Nije samo da ih tako naziva kad odbijaju da uzmu kredit pa da odu pod hitan stecaj! Al ste vickasti, kakvi cete biti posle Dinkicevog zakona

strucni

25. avgust 2009 16:06:19

Već je vreme za nove priče? Šta bi sa onim investicijama Sažema u Nišu od 28. marta ove godine? Izgleda da što je veća beda na vratima, priče moraju brže da se smenjuju.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=154840&datum

Povezane vesti

Pljuštala silna obećanja 16.07.2008 19:54:23

Pamet nije na ceni12.05.2009 19:44:27

I nauka uzbuđuje08.04.2009 20:40:39

Pamet se i prodaje04.01.2009 20:45:55

Јасмина Вујић: Уранијум враћен под притиском Америке

Разговор недеље: Јасмина Вујић, председница Удружења декана нуклеарних факултета САД

Уранијум враћен под притиском Америке

Да смо добро преговарали могли смо у истом пакету решити проблем отпада и дугогодишње финансирање Института у Винчи, уместо што се задужујемо, каже професорка с Берклија

Била је ђак генерације Шабачке гимназије, дипломирала с просеком преко девет и магистрирала на Електротехничком факултету у Београду, осам година радила у Нуклеарном институту „Винча", а докторске студије одвеле су је у САД. Од 1992. године професор је на чувеном Калифорнијском универзитету у Берклију, где је 1. јула 2005. године преузела дужност декана Факултета за нуклеарну технику, као прва жена декан на једном факултету за нуклеарну технику у САД. Од 1. јула ове године налази се на челу удружења декана свих нуклеарних факултета у овој земљи, а има их скоро педесет.

Већ ових неколико редова довољни су да препознамо Јасмину Вујић, с којом је нобеловац Стивен Чу, министар енергетике у влади новог америчког председника Барака Обаме, ове године водио више дугих разговора о предностима и манама нуклеарне енергије. С Јасмином, која ужива огроман углед у највишим стручним круговима, али и патриотским организацијама српске дијаспоре, разговарамо за „Политику" о светским и овдашњим нуклеарним приликама, погубном мешању политике у науку, Задужбини наших електроинжењера у САД, чији је оснивач...

Удружење декана води активну кампању за поновну изградњу нуклеарки у САД?

Американци су некада имали примат у дизајну и изградњи нуклеарних електрана. У последње три деценије они су изгубили не само ту предност, него и знање. Од почетка осамдесетих ништа нису градили. Политика Клинтона и Гора била је изузетно антинуклеарно расположена и за тих осам година смањен је комплетан истраживачки рад. Наша организација инсистира на томе да се направи дугорочна стратегија у свим областима у којима се примењује нуклеарна технологија. Такође, и да се јавност упозна које су предности енергије из овог извора. У Вашингтону бар једном годишње разговарамо са сенаторима, конгресменима и министарствима која опредељују буџет.

Клима се мења?

Догађаји од 11. септембра на неки начин су их пробудили. Јавиле су се струје коју су притискале владу да направи независну енергетску политику, да земља не зависи од увоза нафте и гаса. То се десило Француској средином седамдесетих, када су цене нафте скочиле. Њихова влада тада је рекла: „Ми немамо природе ресурсе, али не можемо да зависимо ни од кога споља и почињемо активну изградњу нуклеарних електрана". Они су повећали проценат удела нуклеарки у производњи струје на 80 одсто. Америка има 104 нуклеарне електране, а тај проценат је тек 20 одсто. Азијске земље су такође схватиле да ако желе да смање загађење животне средине, а термоелектране на угаљ су најпрљавије, једино им нуклеарна енергија може помоћи. Кина тренутно гради 12 нуклеарних електрана...

Где је Србија у нуклеарним релацијама?

После акцидента у Чернобиљу код нас је настала параноја, тако да је донет закон који је стопирао градњу нуклеарки на простору бивше СФРЈ. Крајем године тај закон истиче, а у неку руку се не зна ни да ли важи јер је у међувремену промењено толико држава. Међутим, ми смо изгубили велики број кадрова који су се расули по свету. Такође, овде се за науку мало издваја, свега око 0,3 процента, за разлику од света где је то 3 до 5 одсто. Нажалост, иако имамо владе које се мењају, једна константа остаје: министри за науку се бирају по политичкој припадности, а не по стручности, па се самим тим и не мешају много у сопствени посао.

Шта се дешава с Нуклеарним институтом у Винчи?

Велику битку водили смо 2003. године с тадашњим министром Драганом Домазетом да се „Винча" очува, пошто је била идеја да се распарча на четири-пет делова и продају некретнине. Послала сам једну петицију широм света и за две недеље добила око 150 потписа подршке академика и научника у највећим институтима и универзитетима, који су потекли из „Винче". Штрајк запослених, преписке и натезања трајала су до јануара 2004. године. Влада је пала, а „Винча" опстала. Сада је поново на тапету, а повод је истрошено радиоактивно гориво.

Хоћете ли читаоцима појаснити о чему се ради?

Код нас важи правило: они који нешто знају, уопште се не питају! У доба Домазета и Свилановића, под притиском Американаца, свеже нуклеарно гориво, које смо средином седамдесетих платили веома много, враћено је Русији. Да су умели да преговарају, могли су да постигну споразум да се истовремено решимо и радиоактивног отпада, који је много опаснији, а „Винчи" обезбедимо финансирање за још десет година. Новац који смо добили од Међународне атомске агенције у Бечу није био довољан да се измести тај отпад. Паре су потрошене да се направи ограда, да наводно не би ушли терористи и слично...

Колико је скупо уклањање радиоактивног отада?

Потребни су посебни контејнери, роботика која ће омогућити приступ, специјални транспорт и прерада. Најновија идеја министра за науку била је да „Винча" узме кредит од двадесет пет милиона долара код неке банке, што није изводљиво јер је то буџетска установа која по закону не сме да се задужује. Када су то схватили, под разним притисцима гурају оснивање јавног предузећа за управљање нуклеарним објектима у Србији. Који су то објекти? Сви су у „Винчи". Практично цепају наш једини нуклеарни институт, одвајају лабораторију за заштиту, реакторску технологију... За директора постављају мр Радојицу Пешића, који је био помоћник бившег министра Домазета, а Домазета за председника Управног одбора.

Постоји ли заиста опасност од крађе?

Отпад је толико радиоактиван да би свако ко би му нестручно пришао био мртав. Реалније је да неко пожели да се домогне свежег горива. Тип реактора у „Винчи" користио је високообогаћено гориво од 80 одсто уранијума 235, а за израду нуклеарне бомбе потребно је преко 93 одсто. Међутим, после 11. септембра Американцима је сметало да мале државе имају високообогаћено гориво и они су притискали да се врати у земљу порекла. Пошто су нестручњаци водили преговоре, нестручњаци су пристали на уцене, тако да смо добили само обећања. Сада се „Винча" задужује, а после једино може да оде под стечај, као и многе друге српске фирме.

Говорите о погубном утицају политике на науку?

Не може да се дозволи да науку воде људи који нису стручни. Не може да се дозволи да се планира краткорочно. Јер, ако нам не треба наука, затворимо све институте. Домазет је 2003. изјавио да је Србија мала земља и да јој не требају основне науке, а да примењене науке треба да финансира привреда. То је ван памети. Не постоје примењене науке без основних, а у Србији је привреда у таквом стању да не може ни себе да издржава.

Противник сте образовања по Болоњској конвенцији?

Сваки универзитет и сваки факултет у САД се боре да буду различити, бољи од осталих. Једино конкуренција гура напред. Шта се дешава овде: без икакве шире дискусије прихваћена је Болоњска конвенција. Предлагала сам да претходно утврдимо шта је то што би нама требало. Ми имамо наше професоре практично у сваком образовном систему свету. Зар нисмо могли да их позовемо да изложе које су предности и мане тих система и да извучемо најбоље. Систем који је имала моја генерација био је веома добар, а доказ за то смо сви који смо отишли у иностранство и успели. Мени нико није тражио нострификацију дипломе ЕТФ-а зато што је тај факултет био чувен. Жалим ову децу јер је ниво знања снижен до краја. Производимо генерације које неће бити довољно образоване.

По неким проценама, око 100.000 младих образованих људи напустило је Србију?

Многе сам сачекала с друге стране. Само у Силицијумској долини има 200 до 250 инжењера нашег порекла. У „Гуглу" их је 30-40, у „Сиско системсу" бар тридесетак. Док памет изграђује туђе државе, села су нам празна, бела куга хара... Одлазак генерација младих и способних мора да се заустави, и направе услови да се бар један део врати. Уз помоћ наших студената на два најчувенија истраживачка универзитета у свету, Берклију и Станфорду, спровели смо анкету међу 450 младих српског порекла у САД и Канади. И док више од 90 одсто младих из Србије жели да што пре оде из земље, близу 70 одсто младих и образованих Срба у дијаспори жели да се врати. Наравно, уколико су одређени услови испуњени, а то није захтев да се има америчка плата!

У САД сте основали удружење наших елетроинжењера?

Електротехнички факултет је заиста пропатио под Милошевићем и многи људи су отишли у иностранство. Задужбина наших електроинжењера има око 300 чланова. Протеклих година послали смо неколико контејнера компјутера и компјутерске опреме, часописа и друге научне литературе ЕТФ-у у Београду. Уз помоћ Задужбине и донацију њеног члана Ивана Рашовића израђен је лабораторијски блок између ЕТФ-а и Машинског факултета. Организовали смо посету српске делегације универзитетима и компанијама у Сан Франциско заливу и Силицијумској долини у октобру 2007. године и том приликом је потписан уговор о академској сарадњи између универзитета у Берклију и Београду, први који је БУ потписао с једним америчким универзитетом.

Мирољуб Мијушковић

[објављено: 16/08/2009]

погледајте коментаре (17)

Radovan Petrovic, 15/08/2009, 23:18

pa dali neko cita ove strahote. Pa samo iz ovoga teksta mozemo da vidimo ko nam i na koji nacin vodi drzavuj i u kom smeru. KAtastrofa. Jadni mi kada nas vode politicari i partijasi koji blage veze nemaju ni o cemu. OVOJ GOSPODJI SVAKA CAST NA HRABROSTI I SMELOSTI D A KAZE ISTINU. ONA JE 100% u pravu.

djuro lastovic, 15/08/2009, 23:36

Tacno je tako. I ja bi se vratio kad bi politika bila pametnija i lopovluk se sveo na razumnu meru! Ali ovo podrazumeva i promenu sadasnjih politicara, sto oni ocigledno ne bi prihvatili.

Vladan Mitrovic, 15/08/2009, 23:54

opcinjen sam inteligencijom i sigurnoscu koja izbija iz intervuja Jasmine Vujic. Intervju koji je Jasmina dala nema ni jednu suvisnu rec , nijednu nesuglasicu niti nedorecenost a prosto zraci temeljnim znanjem i informisanoscu..prosto savrseno. Sta reci nego da mi je zao sto neko takvih kvaliteta nije u Srbiji ali cinjenica je da bi ovde i Tesla bio zapostavljen Pozdrav Jasmini i jos puno uspeha u radu a sto se Srbije tice, mogu samo da pozelim da je Jasmina ne zaboravi i ima na umu. Dok je tako kvalitetni ljudi (zene) imaju u srcu, nema bojazni ni za nasu zemlju Sve najbolje

Данијел - Бања Лука , 16/08/2009, 03:56

То је паметна особа! Нажалост у овој земљи политика са нестручним људима, и за бављење политиком а не нечим другим, води главну ријеч!

Tabula Raza, 16/08/2009, 06:50

Veličanstveno! Eto kako se naš Srbin iz dijaspore bori za Srbiju. A naši političari gotovo potpuno dotukli našu državu, naš narod i našu mladost. Radi svojih već debelo nabubrelih džepova. Svi nam se u svetu smeju zbog naših nadri-političara. I čekaju definitivni kolaps Srbije, koji nije daleko. Imamo više nego ponižavajuće političare.

10 векова ћирилице , 16/08/2009, 08:17

Ово је једна сјајна и свестрана жена, која се бори, између осталог, и за српску ћирилицу. Браво!

srđan, sombor , 16/08/2009, 08:20

Činjenica da je pre nekoliko godina prestala da izlazi "Galaksija"( časopis za popularizaciju nauke), takođe govori o stanju nauke kod nas.

Ftica , 16/08/2009, 09:39

Mozda Miki Maus i cita ovo,ali ne haje.

bami , 16/08/2009, 10:15

Profesorka Vujić upućije na ono na šta ukazuju i svi značajniji istraživači i realni ljudi u Srbiji. Na žalost, zbog mnogobrojnih blokada i "političkih" smicalica naukom, razvojem, privredom, kulturom i, posebno, ekonomijom upravljaju političari, upravljaju ljudi koji izuzev svoje volje da politički napreduju, nemaju nikakva stvarna znanja i stvarna ostvarenja!

Milos Kosovac, 16/08/2009, 10:52

Djuro Lastovicu, sa kim to treba da promenimo vlast, da ne milite sa Nikolicem ili boze me sacuvaj da nam se vrati Mira ili Seselj!? Imali smo naucnika fiozofije za premijera, ali su ga psi rata ubili.Ovo sto se vi javljate u najuglednijem i najuticajnijem listu je put koji vodi u napredak. Nije lako suprostaviti se Domazetu, telentovanom i obrazovanom choveku. Da li mislite da moze lako sa jednim zahtevom, jednom diskusijom na sednici Vlade premijer Cvetkovic, pa i predsednik drzave Tadic, da promene misljenje koje ima ugledni naucnik, a svakako ne samo on. Tako bi mogao da uradi Tito, no to bese diktatura jednog misljenja. Dobra strana sto Tito nije bio paranoican kao Staljin ili Chausesku, i sto je ipak morao da se izbori za svoje misljenje koristeci poslusne karaktere.Znajuci da je diktatura najefikasniji sistem, ukoliku se diktator vremenom ne poremeti zbog apsolutne vlasti, uostalom zato su u isoriji postojale velike imperije - vladari su bili Cezari - to ne znaci da treba da se vratimo diktaturi. A sto se tice atomske energije,Tito je imao nameru da gradi i atomsku bombu,pored odluke da se razvija Institu u Vinci, naravno ako bi to rekao i genijalni Savic, koji ne samo sto je bio jedan od najpoznatijih fizicara u sveu, vec je bio i prvi predsednik AVNOJ-a u Jajcu.Inace, istina je da male zemlje nemaju materijalnu silu da ulazu u bazna istarzivanja, da traze nove tehnologije, ukolko sa malim parama ne naslute neko otkrice, ali je to verovatno koliko i da dobijete na lutriji. No, ono sto nosi kvalitet ovog javljanja ugledne naucnice nasega roda je:1.Morace svi koji odluciju o razvoju, pre svih premijer vlade i predsednik drzvave da iniciraju raspravu za problem koji je naveden u tekstu, u kojoj raspravi treba da uzmu ucesce i nasi naucnici iz inostranstva.2.Da se povecaju izdvajanja za nauku, jer je kod nas kriza iz neznanja.3.Sto brze ispravljati sve greske koje su ucinjene za ove dve decenije dok se odlucivalo preko pojedinaca i stranaka.Ostalo Vi dadajte.

na zadatku uništenja; , 16/08/2009, 12:23

'Пошто су нестручњаци водили преговоре, нестручњаци су пристали на уцене,...'.. 'У доба Домазета и Свилановића, под притиском Американаца...' 'Жалим ову децу јер је ниво знања снижен до краја. Производимо генерације које неће бити довољно образоване....

В. Рајковић, 16/08/2009, 12:44

Ово за уранијум и Винчу заиста нисам знао, а прича је да се човеку дигне коса на глави. И није толико ствар ни у том гориву, колико у чињеници да уништавамо своје деценијама стваране научне установе због нечије параноје и грамзивости оних који би све да продају. Што се "Болоње" тиче, апсолутно се слажем. Већ се дуже време и по ЕУ чују гласне критике на рачун тог система, само се код нас то велича као некакво достигнуће. Генерације које су напустиле земљу почетком деведестих поседовале су такво образовање, да су имале проходност и запослење широм света. Са "болоњцима" то сигурно неће бити случај. Одличан интервју.

dan , 16/08/2009, 12:50

Klasicna pat pozicija, izmedju dve vatre, sa jedne strane lose drustvo, a sa druge patriote od naucnika, koji govore sve najlepse o svome, a rade za prljav racun onog koji hoce da nas zatre.

Djoko Maksimovic, 16/08/2009, 13:11

Razgovor sa gosp.Jasminom Vujic perdsjednicom Udrozenja dekana nuklernih fakulteta u SAD. Pod hitno dostaviti... predsjednicima vlada SRBIJE I R.SRBSKE , kao i gos.Tadicu i srbskom clanu predsjednistva u BiH.kao i svim relevatnim ljudima i istitucijama, u vezi sa nuklearnim programom.Da se promjeni pristup o ovoj temi ida se postave ljudi od stuke, ane po kumovskom kljucu i slicn. Da se vrate strucnjaci i da se pod HITNO . VINCA, ne samo Vinca nego imnog drugih kapciteta pokrene na ovim prostorima. Hvala gosp. Vujic na pomoci da se otvore oci, ljudima koji voje svoju Zemlju. Anadam se da ce nam jois vise pomoci kod realizacije mojih, gore navedenih yahtjeva. Wolf

гром гром, 16/08/2009, 13:28

Gde je Srbija u nuklearnim relacijama? Posle akcidenta u Černobilju kod nas je nastala paranoja, tako da je donet zakon koji je stopirao gradnju nuklearki na prostoru bivše SFRJ. Krajem godine taj zakon ističe, a u neku ruku se ne zna ni da li važi jer je u međuvremenu promenjeno toliko država. Međutim, mi smo izgubili veliki broj kadrova koji su se rasuli po svetu. Takođe, ovde se za nauku malo izdvaja, svega oko 0,3 procenta, za razliku od sveta gde je to 3 do 5 odsto. Nažalost, iako imamo vlade koje se menjaju, jedna konstanta ostaje: ministri za nauku se biraju po političkoj pripadnosti, a ne po stručnosti, pa se samim tim i ne mešaju mnogo u sopstveni posao.-цитат 1. Meni niko nije tražio nostrifikaciju diplome ETF-a zato što je taj fakultet bio čuven. Žalim ovu decu jer je nivo znanja snižen do kraja. Proizvodimo generacije koje neće biti dovoljno obrazovane.-цитат 2. Иако је све што је наша земљкаиња рекла умно, издвојио сам ова два цитата јер су истинита и поразна. Не верујем да ћемо из њих извући поуку ал' ни она ни цитати нису криви за нашу површност, безумност, неодговрност, блесављење... Земљакињи хвала што нас није заборавила.

Дивљи истерали питоме , 16/08/2009, 13:56

Србију већ деценијама уништавају Југословени који њоме управљају и за њу уопште не хају, а неретко је и буквално мрзе, то се види по степену деструктивности одлука које доносе. Најпаметнији и најпроницљивији Срби, следећи свој рекло би се скоро јеврејски нагон за самоодржањем у најбољем смислу речи, иселили су се из Србије. Наши најбољи људи су у иностранству, као што и овај интервју са сјајном др Јасмином Вујић доказује. Нема нам помоћи док овакве жене и људи, Срби из Србије, не потисну највеће медиокритете из целе бивше Југославије који нам сада још увек кроје капу и не преузму команду у Србији у своје руке. Саможиви отпор који пружају самозвани властодршци изузетно је јак, не знам када ће ово моћи да се оствари. Највећи кривци су, по мени, српски политичари као Коштуница и Николић, који уопште и не уочавају ове погубне српске парадоксе, а камоли да се боре за стварање националне државе у самосталној Србији. Уместо да се ратосиљају југословенства, они га подржавају и гаје у својим странкама које су само номинално српске, а уствари су југословенске, по саставу и по програму, који је по дефиницији антисрпски. Ово је корен наших невоља, ко га ишчупа ући ће у српску историју раме уз раме са Светим Савом и Карађорђем. Дај Боже да се то деси за нашег живота!

Милорад , 16/08/2009, 17:31

Мање више сви институти су упропаштени. Професорка свака част.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Uranijum-vracen-pod-pritiskom-Amerike.sr.html