Научни радник

Жељка Бутуровић

 

Научни радник

 

 

И заиста – шта зна о науци неко ко се целог живота бавио науком?

 

Ентузијазам који министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић има за унапређење српске науке тешко да има равног. Мањак министровог знања и искуства ту није препрека, сматра, јер је ,,наука данас толико напредовала да нико не може претендовати на компетентност мимо своје уске научне дисциплине" (Интервју Б92, 19. јул 2010).

 

И заиста – шта зна о науци неко ко се целог живота бавио науком? То је ипак увек била само нека конкретна наука, заправо, ,,уска научна дисциплина", како је министар приметио. О науци као таквој и најпродуктивнији научник заправо не зна ништа, и због тога је најбоље да се крупне одлуке препусте искусним јавним радницима и визионарима опште праксе.

 

Међутим, чињенице показују да релевантно знање и искуство, иако није довољан итекако јесте потребан услов за доношење ваљаних судова и одлука.

Заправо, стиче се утисак да министар науке не прави јасну разлику између озбиљног научног рада и знања и играња лабораторијском опремом или експонатима из природњачког музеја.

 

Примера ради, министар чврсто верује да научног прогреса и добре науке нема док наука не постане популарна у широким народним масама. Тако то раде у развијеним земљама попут Финске и САД, тврди министар, где ,,видимо да су наука и технолошке иновације централна тема дискусија не само у уским круговима већ и на телевизији, у новинама, и у породицама. Наука мора да постане „mainstream".

 

А део кривице за то што се и насрпским пијацама и уаутобусима не дискутује, као нпр. у Финској, о квазарима или функцији хипокампуса, вероватно је у школи. Јер, ,,када загребете дубље испод површине видите да се у предшколском и основном образовању науци не приступа на интерактиван, већ веома традиционалан начин. Зато се мора порадити на томе да школа не угаси природну радозналост деце за свет који нас окружује".

 

Али то што се деца интересујуза свет који нас окружује не значи да се интересујуза научно знање, које представља екстремно сложену и неприступачну интерпретацију тог света. Разводњавање научних програма у циљу мотивације је врло ограниченог домета јер је сама природа научног знања таква да ће увек само мали број људи моћи и хтети да га савлада.

Срећом, историјско искуство показује да је и то више него довољно. Велики научни прогрес у 19. веку десио се упркос масовној неписмености. А и дан-данас, преко 50 одстоАмериканаца не верује у еволуцију, па то САД ипак не спречава да буду међу лидерима у генетици и еволуционој биологији.

 

Традиционално изучавање науке у Србији имало је својих мањкавости, али је макар производило техничкипотковане стручњаке који су могли да држе корак са оштром међународном конкуренцијом. Претварање наставе науке у забаву може само да успори напредак оно мало деце са одговарајућим предиспозицијама, док ће остали од науке ионако побећи први пут кад схвате шта све треба да схвате и науче.

 

У складу са својим доживљајем науке, министар Ђелић обећава озбиљна улагања у Центар за промоцију науке (преко десет милиона евра, према неким

вестима) и његове ,,мобилне јединице" које ће (а све ово у време паметних телефона и Интернета), по селима и градовима да разносе вести о најновијим научним достигнућима. Паралелно с тим, у општинама и градовима се ужурбано идентификују особе ,,које ће бити задужене да у тој локалној заједници промовишу економију знања".

 

Дакле, креира се још једна привилегована класа разних координатора, организатора и менаџера, који не само да нису научници, већ са својим стратегијама и плановима најчешће представљају директну препреку научној слободи и аутономији. Неједан научник је искусио главобоље које стварају бесконачни слојеви надмене администрације на мисији креирања привида корисности и рада.

 

Циник би можда приметио да све ово и нема много везе са науком, већпредставља најобичнији покушај увећања сопственог бирократског феуда.

Јавне трагове министрове вере у значај науке пре 2008. свакако није лако наћи.

 

А шта је са резултатима анкете на коју се министар позива да је показала да је две трећине научника задовољно спроведеним реформама? Па ништа, није научна. Анкета није извршена на случајном узорку научника, већ на учесницима скупа „Научна заједница за будућност Србије" где је, од очекиваних 3.500, њу попунило мање од 800 научника.

 

Доктор психологије, магистар статистике

 

Жељка Бутуровић

 

објављено: 21.07.2010.

 

 

 

http://www.politika.rs/pogledi/Zeljka-Buturovic/Naucni-radnik.sr.html

 

 

БИОГРАФИЈА

 

 

Description: Жељка Бутуровић

 

Жељка Бутуровић је дипломирала електротехнику на ЕТФ-у у Београду и психологију и статистику на универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу. На Харварду је магистрирала статистику а на Колумбији магистрирала и докторирала психологију. Радила је за универизитет Колумбија и Zogby International а пише за Политику, Б92, НСПМ и Тржишно решење.

 

Остале колумне аутора

<http://www.politika.rs/pogledi/Zeljka-Buturovic/index.1.sr.html>

 

КОМЕНТАРИ:

 

Научни радник

objektivno o | 20.07.2010. 22:11

 

Kakva je svrha ulaganja u popularizaciju nauke ako ne postoje resursi za naucna istrazivanja i privreda kojoj su takva istrazivanja potrebna.

Jedino jacanje privrede i prelazak sa trange frange ekonomije na prave vrednosti moze da donese neku promenu. Hvala na odlicnom clanku, mada veoma blagom obzirom na povod i objektivne okolnosti.

 

Нина Нинић | 20.07.2010. 22:28

 

Пошто се министар за науку никада није бавио науком, он не разуме да постоји разлика измећу бављења популаризацијом науке и бављења науком. Он не разуме разлику измећу "научног рада" и "рада о науци". Он не разуме да се стратегија научно—истраживачког рада не може правити без претходно направљене стратегије привредног развоја, без направљених приоритета државног развоја. Наука не може да се развија ни на небу ни на земљи, невезана за остале гране друштвеног и привредног развоја. Примењене науке се не могу развијати ако то не користи директно или индиректно привреди (индустрији, пољопривреди,..) једне земље, а примењене науке не могу без базичних наука. Мале земље због ограничених могућности, морају врло пажљиво да бирају у које стратегијске области ће да улажу. Говорити о нано технологији у Србији је бацање и оно мало стредстава које минисар позајмљује из иностранства. Одрживи развој науке није у узимању дуговима.

 

V K | 20.07.2010. 22:44

 

Zeljka, tvoj sam fan!

 

jovana radovanovic | 20.07.2010. 22:49

 

svaka cast za ovaj clanak! veoma zanimljivo glediste, vredi procitati.

 

Milorad Kurajica | 21.07.2010. 00:38

 

Ljudi car je go !

 

Nada Katić | 21.07.2010. 01:36

 

Sjajan tekst od pravog naučnika! Valjanim argumentima potkrepljuje tezu o zloupotrebi priče o nauci u marketinške i dnevnopolitičke svrhe od strane ministra nauke.Podsetimo samo da se poslednjih 20 godina u naučno-istraživački rad ovde nije izdvajalo više od 0,3% GDP. U zemljama EU, gde se školovao naš cenjeni ministar, to se kreće od 3-7%. Srbiju je predsednik nedavno nazvao "naučnu zvezdu u usponu" (ako su mediji tačno preneli). Nova birokratija za koju se ministar zalaže sigurno će umanjiti i sjaj i uspon te zvezde.

 

Nenad B. | 21.07.2010. 02:19

 

Mozda bi g. Djelicu mogli ukazati na primer naucnika i profesora sa Columbia univerziteta, Eric Kandel-a, koji je pre nego sto je dobio Nobelovu nagradu za medicinu, u svojim harvardskim mladalackim danima proucavao istoriju i literaturu. Njegov siroki duh i zalaganje za interdisciplinarnost u pristupu naucnim problemima su ga nacinili ikonom i kompetentnim za mnogo siri niz pitanja nego sto je to usko polje neuronauke kojom se jos uvek aktivno bavi u svojoj osamdeset i drugoj godini. Ministru Djielicu bi smo mogli dalje preporuciti, da umesto sirenja birokratije, sledi put svog kolege ekonomiste sa Yale univerziteta, David Swensen-a, koji je u periodu od 1985 do 2009, uvecao finansijsku imovinu univerziteta sa jedne milijarde dolara na dvadeset i dve i tako omogucio dva miliona dolara po studentu. Time bi, ne samo dokazao da je kompetentan u oblasti za koju se skolovao, nego bi uvecao prosperitet nasih univerziteta kao niko pre njega.

 

Slavisa Borovic | 21.07.2010. 08:11

 

Bolno i istinito.

Birokratizacija je najbolja "privredna" grana u Srbiji. Sve ideje iz političkog miljea vode ka parazitskoj strukturi koja mediokritetski dotuče i ono malo preostalog što valja u duhu naprednog dela populacije.

Suvišno je autora obasipati komplimentima, kad je ovo "slamka među vihorove" našeg vremena, gde ne postoji front akademske elite koji će očuvati sistem vrednosti u svom okruženju.

 

Pavle I. Premovic | 21.07.2010. 08:28

 

Nema sumnje da g-din Djelic nema kvalifikacije niti iskustva za ministra za nauku u jadnoj i bednoj Srbijici a i, koliko je meni poznato, nema bas ni mnogo vremena za tu vrstu delatnosti baveci se drugim znacajnijim drzavnim poslovima. Imam utisak da se u toj svojoj ministarskoj aktivnosti pre oslanja mnogo na svoje savetnike i u njima "lezi zec" koje treba detaljno istraziti. Sto se tice nauke navedene Srbijice treba reci istinu da ona je onakva kakva je i ta jadna i bedna drzavica jos uvek nedemokratska i podlozna svemu svacemu. Recimo, u jadnoj i bednoj Srbijici ima "tusta i tma" redovnih profesora univerziteta koji nisu objavili nijedan naucni rad u nekom, iz svoje oblasti, znacajnijem medjunarodnom casopisu, a oni treba da budu nosioci srpske nauke. To vam je kao da imate nekog seljaka koji nije obradjivao svoje njive zadnjih dvadesetak godina!

Ili decenijama su razna ministarstva finansirala projekte za dobijanje nafte iz Aleksinackog skriljca a nafte "ni od korova".

 

Ceda Bradic | 21.07.2010. 09:50

 

ZB-1: ,,наука данас толико напредовала да нико не може претендовати на компетентност мимо своје уске научне дисциплине" CB-1: Nauka ili "alhemija"? ZB-2: заправо, ,,уска научна дисциплина", CB-2: Razumna klasifikacija cinjenica,Sv vl Nikolaj. ZB-3:О науци као таквој и најпродуктивнији научник заправо не зна ништа, и због тога је најбоље да се крупне одлуке препусте искусним јавним радницима и визионарима опште праксе. CB-3:

"tipican primer" Hirosima i Nagasaki. (kombinacija "al'hemicara" i "vizionara opste prakse"). "Divno resenje" :).

 

Ceda Bradic | 21.07.2010. 09:53

 

ZB-4:А део кривице за то што се и насрпским пијацама и уаутобусима не дискутује, као нпр. у Финској, о квазарима или функцији хипокампуса, вероватно је у школи. CB-4:Covek funkcionise tako sto: postoji: pokretacki motiv (u rasponu od instinkta gladi-tipicno za zivotinje, pa do ljubavi-kompletno okruzenje). Shodno tome, razum razdvaja sta je sta (aktivnsot u rasponu od bezumlja do dobrotoljublja, dobrocinstva). Shodno tome, covek u realnosti radi ili ne radi. Po rezultatu (u realnosti) toga,sta je uradio,stanje svesti razvija, ili, ako je greska nenamerna, vrsi se korekcija (i to vodi u +razvoj stanja svesti). Rasprava o kvazarima i sl, nije verifikacja URADJENOG, pa provereno u realnosti, nego je "provereno" (+/-) imaginacijom drugog coveka. Potvrda proizvodi :afirmaciju "zajednickog egoizma" ("mi smo u pravu" jednoumlje), Neslaganje daje "jalovu raspravu"-sve do bilo kog oblika konflikta ("sukob dva egoizma")..npr moji komentari :) CB.

 

Radomir Popović | 21.07.2010. 09:55

 

ODLIČAN ČLANAK!

 

Ceda Bradic | 21.07.2010. 09:57

 

ZB-5: А део кривице за то што се и насрпским пијацама и уаутобусима не дискутује, (..) Зато се мора порадити на томе да школа не угаси природну радозналост деце за свет који нас окружује".CB-5: ovo protivreci samo-sebi (primer "al'hemije;). Rasprava o kvazarma NIJE svet koji nas okruzuje-nas svet nam je dostupan jednovremeno svim culima.

Ako se ovo ne uoci, izjava je "kvazarno-tacna"- "generator alhemije" i "alhemicara". ZB-6:Јавне трагове министрове вере у значај науке пре 2008.

свакако није лако наћи. CB-6: sopstvena VERA (samo_uveravanje) Verzija fenomena t-4 (t-4 se odnosi na "verifikaciju"

u razgovoru istih, "jednoumlje bez osnova"). Ovde je "verzija"

SAMO-uveravanje" Kao u t-4, ova vrsta poremecaja, ne moze da se identifikuje, jer je nemoguca provera u realnsoti (apstraktan stav,koji ne znaci nista jer nastaje samo_uveravanjm).To se ne osporava niti potvrdjuje (nemoguca je odrednica u odnosu na nista) ZB-7:Па ништа, није научна. CB:-7:Tacno. Argumentacija u predhodnom.

 

Јован Илић | 21.07.2010. 10:00

 

Шта ли се ово са нама догађа. Један министаркаже: не требају нама кадрови са само сувим знањем већ они који имају још неке квалитете, погледе.

Други, у овој причи, на необичан начин пропагира науку. Елементарно је питање које је пре неки дан поставила једна девојка у уличној анкети:уписала сам технологију али је питање да ли ћу и кад ћу, наравно кад завршим факултет, моћи да пласирам односно материјализујем освојено знање. Наравно тамлада девојка при томе је на уму имала садшње стање у земљи, где привреде годово и да нема. Одличан је ово текст. Хвала ауторки Жељки!

 

pero čvoruga | 21.07.2010. 10:02

 

Bravo Željka! Tako Vam je to - kada o nauci počnu da govore ljudi opšteg profila. Đelića sad da neko stavi za direktora CERNA, on bi odmah imao ideju kako da unapredi i ubrza stvaranje "crne rupe"!

 

Ceda Bradic | 21.07.2010. 10:03

 

ZB-8:Анкета није извршена на случајном узорку (..) CB-8: Ponovo se vracamo na prvi komentar (t-3), a onda ponovo citamo sjajan tekst " Uocava se ogromna opasnost od deformacije nauke ("otklizavanje" u "alhemiju").U tom smislu je i direktna optuznica protiv Ministra-ne za negativne namere (cenim da su namere najbolje mguce, ali oslonjene na "alhemiju"). Nije svestan jedne "anomalije" u finansijama (relnost - tu vrsimo proveru i poptrebi korekciju),, pa sada postoji ogromna opasnsot,da to prenese (nenamerno)i u sferu apstrakcije (kompletna anarhja realnost+ apstrakcija)."Optuznica"

ima svrhu da :1-uoci fenomen monetarna destrukcija 2-inicijativa: kako monetarnu destrukciju PREOBRAZITI U NAPREDAK. Moguce je, jer SISTEM PLASMANA KREDITNOG NOVCA NIJE KOMPLETAN pa izaziva destrukciju.Treba da se doradi, kompletira i dobicemo napredak. Ovako idemo u kompletan sunovrat ("alhemija" dobja kvazi-verifikaciju u kvazi-realnsoti).Analogno vazi i za deformacije u crkvi (raskol->ekumenizam).CB.

 

Vladimir Glišin | 21.07.2010. 10:41

 

Ja se potpisujem punim imenom i prezimenom. Koleginica Željka je više nego uzdržana. Medjutim, da dodam nešto što stvarno predstavlja leglo intelektualnog beščašća u ministarstvu za nauku Srbije. Naime, od strane ministra Djelića (potpisao premijer Cvetković) imenovani su novi članovi upravnih odbora u naučnim institutima. Pogodite po kome ključu? Dva predstavnika iz DSa, jedan iz G17 i jedan iz SPSa! Bljak! Zato preporučujem mladima koji veruje u sebe a ne u lokalne političare, da što pre spakuju kofere i u beli svet. I u Tunguziji imaju veču šansu za pošteno bavljenje naukom! U jednom institutu napr. za predsednika Upravnog odbora imenovan je jedan bivši DS ministar koji će deo Instituta da privatizuje a onda pogodite ko če taj deo Instituta da otkupi? To je ujedno i kviz pitanje za čitaoce ove rubrike!

 

 

 

Распамећивање Србије

Одлив мозгова

 

Распамећивање Србије

У ве­ћим или ма­њим та­ла­си­ма, оти­ца­ла је „ре­ка без по­врат­ка" с фа­кул­тет­ском на­о­бра­збом, пре­те­жно мла­ђих љу­ди, због че­га је на­ша зе­мља по „од­ли­ву мо­зго­ва" на не­слав­ном 132. од 133 пре­ма по­да­ци­ма Свет­ског еко­ном­ског фо­ру­ма! А две тре­ћи­не ви­со­ко­шко­ла­ца је ових да­на на­ја­ви­ло да ће по­сле ди­пло­ми­ра­ња оти­ћи у ино­стран­ство

„Сед­мо­ри­ца ве­ли­чан­стве­них" су из­ја­ха­ли из Ср­би­је, уз уоби­ча­је­но осе­ћа­њи­ма на­то­пље­но обе­ћа­ње да ће се (уско­ро) вра­ти­ти. Али жи­вот је пре­ва­ран, ни­ма­ло не ли­чи на филм­ске при­че са срећ­ним кра­јем. Из ко­јих су се по­бу­да Лу­ка Ми­ли­ће­вић, Ду­шан Ми­ли­јан­че­вић, Ог­њен Ив­ко­вић, Ми­хај­ло Це­кић, Алек­сан­дар Ва­сиљ­ко­вић, Ни­ко­ла Мрк­шић и Ду­шан...

цео текст

 

Земунско-винчански клан

За­што мла­ди и да­ро­ви­ти ис­тра­жи­ва­чи, чак и свр­ше­ни сред­њо­школ­ци, од­ла­зе из Ср­би­је и ка­ко их мо­же­мо, ба­рем де­ли­мич­но, вра­ти­ти? Ни­ка­да ни­сам чуо озбиљ­ну ана­ли­зу пра­вих узро­ка за ова­кво ста­ње;уна­че­лусе при­ча, алире­зул­та­тиго­во­редасени­штаозбиљ­нонепред­у­зи­ма. Да ли се по­сле ску­па„На­уч­ни­ци за бу­дућ­ност Ср­би­је" не­што ме­ња? На­жа­лост –...

цео текст

 

ИН­ТЕР­ВЈУ: проф. др МИ­ЛАН РАС­ПО­ПО­ВИЋ

Београдски бисери

На­ше ра­стан­ке су пра­ти­ле ре­чи: од­ла­зи­мо да на­ста­ви­мо успе­шно то што смо за­по­че­ли у Ма­те­ма­тич­кој гим­на­зи­ји, она ће нам би­ти основ­на ре­фе­рен­ца у на­уч­ној би­о­гра­фи­ји и оче­куј­те наш по­вра­так

За уче­ни­ке проф. др Ми­ла­на Рас­по­по­ви­ћа мо­же­мо ре­ћи да су „би­се­ри ра­су­ти по це­лом све­ту". У вру­ћој сто­ли­ци ди­рек­то­ра он је про­вео нај­ду­же од свих – 31 го­ди­ну и за то вре­ме су га прет­по­ста­вље­ни 12 пу­та по­зи­ва­ли да, уме­сто та­бле с нат­пи­сом Ма­те­ма­тич­ка гим­на­зи­ја у Бе­о­гра­ду, ста­ви но­ву с дру­га­чи­јим на­зи­вом. Исто то­ли­ко пу­та их је од­био...

цео текст

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Odliv-mozgova/index.1.sr.html

”Milosrdni Anđeo” izbrisao vekove

"Anđeo" izbrisao vekove

V. C. S. - D. Z. - I. M, 18.05.2010 21:00:25

 

 Sve mi se činilo da je reč o nečijem tuđem životu. Jednostavno, nisam mogao da verujem da mi se to dešava, baš kada sam mislio da su sve nedaće prošle. Razmišljao sam kako da organizujem život, nadajući se nekom premeštaju iz kolektivnog centra, a onda sam odjednom bio primoran da se borim sa opakom bolešću. Ovo je sudbina Bogdana Zavišića (56), koji se kao dvostruki izbeglica obreo u Kolektivnom centru "Selova", nadomak Kuršumlije. Tu je saznao da je, u međuvremenu, dobio rak debelog creva. U maju 2008. godine operisan je u prokupačkoj bolnici, da bi samo desetak dana kasnije, zbog neuspešne operacije, još jednom završio na operacionom stolu.
Stalno se, iznova i iznova, pita šta je prouzrokovalo bolest:
- Prostorije tehničke škole u kojima smo bili smešteni u Srbici, na Kosmetu, nalazile su se preko puta stanice policije koja je često bombardovana. Zato verujem da me je, pored stresa, satrlo i bombardovanje - objašnjava Bogdan.
Kako život ponekad ume surovo da se poigra, njega je posle dve operacije debelog creva zadesila i nova nesreća - rak jetre, koji ju operisao samo mesec dana posle drugog zahvata.

Udar po severu

Bogdanova priča je tipičan primer onoga sa čim se svakodnevno sreću kosovski lekari. Jedan od njih je i dr Nebojša Srbljak, predsednik nevladine organizacije "Milosrdni anđeo", koji je bio na čelu tima kosovskomitrovačkog zdravstvenog centra koji je pratio posledice bombardovanja. Srbljak tvrdi da je porast malignih oboljenja na ovom području u odnosu na 1999. toliko porastao da se može govoriti o pravoj epidemiji:
- Do rata smo imali 10 obolelih na 300.000 stanovnika, a sada imamo 20 na 60.000 - kaže Srbljak. - Posledice su najčešće kod muškaraca, posebno onih koji su direktno bili izloženi dejstvu uranijuma, a to su pripadnici 21. mehanizovane jedinice, koja se kretala na potezu Peć - Đakovica, odnosno bila na Košarama. Ova jedinica je bila sastavljena od stanovnika severa KiM, i oni su prvi počeli masovno da obolevaju.
Od raka obolevaju svi, pa i deca. Tako je jednom dvanaestogodišnjaku nedavno odstranjen tumor na štitastoj žlezdi. Za prvih šest meseci prošle godine, u Kosovskoj Mitrovici dijagnostifikovano je više od 2.000 novootkrivenih slučajeva.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, muškarci u centralnoj Srbiji pre bombardovanja najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa. Između 1999. i 2005. sve je više bolesnih od svih ovih vrsta kancera, osim raka želuca. Tako je, recimo, stopa učestalosti raka prostate porasla za neverovatnih 60,3 odsto, raka bešike za 36,6 odsto, debelog creva i rektuma za 28,6 odsto i pluća za 15,5.
Kod žena najčešći su maligni tumori na dojci, kolonu i rektumu, grliću materice, plućima, telu materice i želucu. Od bombardovanja naovamo porastao je i procenat žena obolelih od ovih vrsta tumora, izuzev raka grlića materice, gde je stopa učestalosti smanjena za 3,5 odsto. Tako su stope učestalosti raka debelog creva i rektuma porasle za 24,6 odsto, pluća za 23,7 odsto, tela materice za 17,1 odsto i dojke za 6,8 odsto.
Posle rata, ali tek posle tri godine, srpski timovi počeli su da rade dekontaminacije terena na pet lokacija (od 12 gađanih), od kojih nijedna nije bila na Kosmetu. Ne zna se prava istina čime je sve, i koliko, kontaminirano Kosovo.
Po rečima dr Milojka Kovačevića, direktora laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta "Vinča", koji je na dve lokacije bio vođa tima, čišćenje terena od projektila sa osiromašenim uranijumom trajalo je od 2002. do 2007. godine. Osim stručnjaka "Vinče", učestvovali su i pripadnici Vojske, jedinice za atomsko-biološko-hemijsku odbranu, i dr Radomir Kovačević iz Instituta za medicinu

rada i radiološku zaštitu.

Tajna na Kosovu

Prva lokacija bila je u Crnoj Gori, a potom su pretraživani Reljan u opštini Preševo, Pljačkovica kraj Vranja, Bratoselce i Borovac na teritoriji opštine Bujanovac.
- Ove lokacije su detaljno očišćene, ali nije isključeno da je na terenu ostalo još projektila ili košuljica. Vreme njihovog poluraspada je do 4,5 milijardi godina, pa ako su ostali, neće skoro prestati da zrače - upozorava Kovačević.
On dodaje da su saznanja da se koristi osiromašeni uranijum u "Vinči" imali još pre kraja bombardovanja. U Institut su već tada na analizu stigli prvi projektili, kakve su dobijali i tokom rata u Bosni. Uranijumska punjenja bila su dimenzija 196 sa 16 milimetara i teška 300 grama.
Lokacije su obeležili prema informacijama koje su dobili od NATO, mada se ispostavilo da njihovi podaci nisu sasvim pouzdani, pa su na nekim mestima pronašli osiromašeni uranijum, iako koordinata nije bilo na mapi.
Zanimljivo je i da nijedan od projektila nije pogodio pravi cilj. Milojko Kovačević naglašava da su bombarderi gađali releje i predajnike, ali su ih promašivali i pogađali lažne mete.
- Avioni, koji ispaljuju 4.000 metaka u minuti, služe kao pratnja pešadiji, pa su dejstvovali tamo gde je OVK napadao na zemlji. Problem je što je čišćenje terena počelo kasno, tri godine posle bombardovanja, a u međuvremenu su padale kiše, snegovi, duvali vetrovi i to razneli - naglašava ovaj stručnjak.

Bomba ispod zemlje

Kada su počeli da rade, dekontamineri gotovo ništa nisu pronašli na površini, već ispod zemlje. Ali, kako tvrde stručnjaci, nije bilo dovoljno samo pokupiti penetratore koji nisu eksplodirali, već i podići i stručno odložiti ceo jedan sloj zemljišta, a za to nije bilo para. Takođe, problem je što posle tog čišćenja nikada nije rađen naknadni monitoring.
Inače, uranijum prvo ide u vodu, koja na suncu isparava, pa onda u vazduhu stvara uranijumske okside. Tako se pravi aerosol koji se raznosi okolo i taloži. Veoma je opasno ako je neko u direktnom kontaktu sa ovim elementom, jer je samo jedan miligram toliko otrovan da potpuno razori bubrege. Ako se udahne mala doza, u plućima se stvara pravi izvor radioaktivnog zračenja. Ukoliko je čovek otporan i zdrav, ove čestice ne prodiru dalje od sluzi koja štiti ćelije pluća. Ali, ako je neko načetog zdravlja ili osetljiv, uranijum lako stiže do pluća i to je začetak raka.
Dr Ana Jovićević, direktor Službe epidemiologije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, podseća da u svetu svake godine od neke forme raka oboli 12 miliona ljudi, a oko sedam miliona umre. Taj broj se stalno povećava, i predviđanja su da će se do 2020. godine cifra udvostručiti. Ona dodaje i da se iz godine u godinu sve više zahuktava i epidemija kancera u zemljama u razvoju, u koje spadamo i mi, a pošto se 80 odsto slučajeva otkrije tek u uznapredovaloj fazi, smrtnost je visoka.
- Svake godine imamo oko 32.000 novoobolelih od kancera, a oko 20.000 umre. Muškarci boluju najviše od raka pluća, debelog creva i prostate, a žene od raka dojke, debelog creva, grlića materice i pluća. Svake godine registruje se i 300 novoobolele dece.
Mnoga od njih su sa Kosova i Metohije. Prema podacima koje smo dobili iz gračaničke bolnice, najveći je porast raka pluća, pa debelog creva, dojke, jetre, tumora mozga, reproduktivnih organa, kostiju, bubrega i mokraćne bešike. Samo, u Gračanici, faktore rizika ne traže u pušenju, kao u svetu, već u - radijaciji.

OTROV GUTA KRV, RAZARA KOSTI
Prema rečima dr Radomira Kovačevića uranijum je duplo otrovniji od olova i žive, a njegovo radijaciono dejstvo je direktno kancerogeno. Kroz telo ga prenosi krvni sistem, odnosno eritrociti i proteini plazme:
- Vezuje se za skelet i zauzima tačno mesto gde se nalazi kalcijum. Da li će se posledice pojaviti brzo ili posle nekoliko decenija, zavisi od individualnih svojstava organizma. Kada pogodi somatsku ćeliju, najopasnija posledica su maligna oboljenja. Ali, ako promena pogodi ćeliju germinativnog epitela (jajnu), posledice se prenose na potomstvo.

SAMO RUSI POŠTUJU KONVENCIJU
Bio sam predsednik Društva za zaštitu od zračenja i još tada smo apelovali da se zabrani upotreba municije sa osiromašenim uranijumom, pozivajući se na Ženevsku konvenciju - kaže Milojko Kovačević iz Instituta "Vinča". - Ali vojske, dodaje, ne mare za to. Sve velike sile imaju uranijumsku municiju, jer je efikasna i jeftinija od takozvanih srebrnih metaka, koji košuljice pune volframom. Jedino Rusija koristi volfram, dok Amerika, Francuska, Engleska, Brazil i Pakistan prave uranijumske bojeve glave

 

http://tinyurl.com/3744zbp

Програмирано унштавање Винче

View Full Album

Осиромашени уранијум узима данак

 

Последице по здравље становништва од осиромашеног уранијума из пројектила НАТО испаљених током бомбардовања СР Југославије 1999. у Србији се континуирано прате,
изјавили су здравствени стручњаци, који истичу да је број оболелих од малигних болести у порасту, али да се он не може довести у везу искључиво с осиромашеним уранијумом.
Прецизно се не зна колико је НАТО испалио пројектила са осиромашеним уранијумом на подручје Србије, пошто НАТО тврди да је испаљена 31.000 пројектила, Војска да је наша земља засута са око 50.000, док Руси тврде да је испаљено чак 90.000 пројектила.
Токсиколог Института за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“ др Радомир Ковачевић изјавио је Тањугу да је после 10. јуна 1999, када је окончана агресија НАТО, почела делимична санација животне средине, али су од осиромашеног уранијума очишћене само четири локације на територији југоисточне Србије, једна деконтаминација је спроведена на полуострву Луштица у Црној Гори, а осталих 107 на територији Косова и Метохије „нису ни пипнуте“.
До сада су испитане четири групе људи, при чему су почело од доказивања уранијума у биоматеријалу, а потом су праћене последице у организму, оштећења виталних органа јер уранијум није само радиоактиван, већ је и веома токсичан елеменат, рекао је он. „Током испитивања утврђена су рана оштећења бубрега, крвних елемената, а такође су уочене и озбиљне аномалије код деце“, казао је Ковачевић подсећајујући на случајеве близанаца из села Братоселце у општини Бујановац који су имали знаке такозваног Дауновог синдрома и девојчице Николине која је рођена без очију.
Др Ковачевић је такође подсетио да је током 2002. године испитивано 29 људи који живе у местима која су бомбардована осиромашеним уранијумом и код већине је потврђено присуство уранијума у урину. Ковачевић је подсетио да је посебна пажња посвећена лицима која су професионално ангажована, односно официрима Војске Југославије који су током бомбардовања примењивали све мере заштите - комплетну опрему која је подразумевала кабанице, заштитне маске, рукавице, чизме и детекторе.
„Друга група су били радници РТС-а који су радили реконструкцију њихових бомбардованих локација и срећом и њихови подаци су најбољи, јер је вероватно на том подручју доза уранијума била најмања“, казао је Ковачевић. Ковачевић је истакао да је најгора ситуација забележена на четири локације на југоистоку Србије, посебно у околини Врања.
Ковачевић истиче да је деконтаминација лоше урађена, јер је требало подићи слој загађене земље, а не само покупити пенетраторе који нису експлодирали, како чланови НАТО-а кажу, јер је управо проблем у дисперзији оксида, честица уранијума који у форми аеросола још увек постоје у ваздуху, а не само у ланцу исхране путем воде, ваздуха. „Обзиром да је физички полуживот уранијума 4,5 милијарде година, практично је то вечити проблем за планету, не само за Србију“, подвукао је Ковачевић.
Докторка Ана Бекић из Института за онкологију и радиологију Србије објаснила је да је повећана стопа оболевања од карцинома у Србији, али да се она не може доводити само у везу са последицама бомбардовања већ и са лошим стиловима живота - неадекватном исхраном, смањеном физичком активношћу, лошим економским статусом... Она је казала да међу малигним болестима у порасту предњаче рак плућа, дебелог црева и простате код мушкараца, док је код жена најзаступљенији рак дојке и грлића материце. Бекићева је истакла и да последњих година није забележена велика разлика у стопи оболевања у одређеним местима Србије, због последица бомбардовања и навела да су још ранијих година малигне болести биле учесталије у Војводини и Београду у односу на друге делове земље.
Руководилац сектора за радијациону сигурност Снежана Павловић из ЈП „Нуклеарни објекти Србије“ казала је Тањугу да је 1999. године велика количина осиромашеног уранијума бачена на територију земље приликом бомбардовања, а да је највећи део тога завршио на територији Косова и рубном делу земље. „Рубни део стручњаци Института ‘Винча’ још раније су очистили, а од 2000. године до сада све локације ван Косова очишћене су у потпуности“, казала је она, додавши да су стручњаци указивали на потребу да се што пре очисти и територија Косова али да „није постојала свест о томе колико то може бити опасно по здравље“.
Чишћење једног дела територије Косова, према речима Павловићеве, почело је 2001. године када је била актуелна прича о такозваном „балканском синдрому“ и тада су међународне снаге покупиле нешто материјала и однеле га у америчку војну базу. Она је објаснила да ефекти зрачења имају латентан период, односно да се последице јављају тек након неколико година.
Муниција са осиромашеним уранијумом највише је коришћена у околини Призрена и Пећи, где су стациониране немачке и италијанске снаге Кфора. Колико је проблем с осиромашеним уранијумом озбиљан, најбоље говори податак да је од 225 италијанских војника који су боравили у саставу Кфора на Косову, њих 45 умрло од малигних болести, док су код 25 рођена деца са генетским аномалијама.
Италијански војници су под сталним надзором здравствених служби своје земље, док је у Србији Војно медицинска академија (ВМА) првих пет година после бомбардовања пратила здравствено стање око 4.000 војника, старешина и добровољаца, али тај период, како кажу стручњаци, није довољан јер се последице јављају после тек 10 до 15 година. Са праћењем се у Србији престало због недостатка материјалних средстава.
На Косову утростручен број умрлих од рака
Према писању приштинског листа „Експрес“, Косово је постало водеће у региону по броју умрлих од болести рака, од које годишње због повећане радиоактивности премине око 5.000 становника, што је троструко више него пре рата. Лист наводи да косовско Министарство здравља нема политику за борбу против те опаке болести нити податке о раку, иако је прикупљање података законом обавезно, и додаје да је податке добио из Удружења онколога Косова.

Милан М. Ћирковић

Доиста, што би научници имали икаквих овлашћења у стварима које се тичу науке

Један од за ширу јавност нажалост недовољно занимљивих, али за будућност културе и друштва потенцијално погубних скандала који се одвија ових дана „испод радара”, јесте нови кафкијански покушај извршне власти да дисциплинује науку у Србији који се под насловом Закон о изменама и допунама закона о научноистраживачкој делатности може пронаћи на http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=1172&t=P#, али – врло је индикативно – не и на сајту ресорног Министарства науке.
Ако су претходне мере министарст(а)ва јасно указале на склоност власти ка маргинализацији науке, ако смо на изгладњавање науке и научника у нашим крајевима већ навикли, овај нови бисер бирократске ингениозности указује на „интензивирање класне борбе”, да се послужим (не)славном Стаљиновом флоскулом.
Наиме, измене и допуне се доносе екстремно журно, без јавне расправе, под окриљем хитног поступка, а у славу бирократске самовоље и партијске контроле.
Образложење које се може прочитати на крају овог акта у тој мери је цинично да је лако помислити да га је добронамерним, али наивним чиновницима подметнуо неки подмукли опозиционар; вреди га цитирати у целини: ,,Разлози за доношење Закона о изменама и допунама Закона о научноистраживачкој делатности по хитном поступку су: именовање председника и чланова управних одбора института чији је оснивач Република Србија, јер постојећим члановима управних одбора наведених института истиче, односно престаје мандат у првој половини ове године; именовање директора института чији је оснивач Република Србија, с обзиром да им истиче мандатни период на који су именовани; имплементација Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије у периоду 2010. до 2015. године; расписивање конкурса за нови циклус пројектних истраживања у области науке и технолошког развоја. Недоношењем овог закона по хитном поступку настале би штетне последице по рад органа и организација”.
У преводу: морамо да пожуримо ако хоћемо да успоставимо потпуну контролу политичких партија над институтима.
Типичан пример: У ставу8. речи: „доноси Национални савет на предлог матичних научних одбора” замењују се речима: „доноси министар, уз преходно мишљење Националног савета”. (члан 28)
Најбизарније је свакако развлашћивање Националног савета за науку, који би по логици ствари требало да представља највиши стручни, организациони, али и морални ауторитет у српској науци, који игра улогу независног тела, сличног Високом савету правосуђа или Националном просветном савету. Овим изменама, он се своди на дебатни клуб који, ето, доставља своје мишљење министру о тексту нацрта стратегије или о критеријумима за вредновање резултата научног рада, али то мишљење не обавезује ни шофере ни кафе-куварице у Немањиној, а камоли чиновнике вишег ранга. Другим речима, ето нама још једне лепе икебане; доиста, што би научници имали икаквих овлашћења у стварима које се тичу науке.
Индикативно је да „листе кандидата које предлажу Заједница института Србије, Конференција универзитета и Привредна комора Србије садрже најмање двоструко већи број кандидата од броја које влада именује у Национални савет”, тј. није довољно бити послушан, потребно је бити најпослушнијиу довољно великом скупу кандидата.
Посебна прича је, као и увек, Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије 2010–2015. Стратегију је током 2009. године написао сад напрасно развлашћени Национални савет за науку. Дакле, након што сте одрадили посао, па макар и лоше, сад куд који мили моји.
Око текста стратегије је додуше било интензивне јавне расправе, али се завршна верзија врло мало разликовала од предложене, из чега је лако извући закључке како и колико министар и његови чиновници цене мишљења стручне јавности.
Од осталих утисака, изменама и допунама предвиђено оснивање центра за промоцију науке ваља поздравити, само би било далеко лепше кад и то не би било учињено на трапав и бирократски начин. Ваљда након неуспешних иницијатива у вези са музејомнауке и технологије (што је решење које далеко највећи број развијених земаља има), нови закон нам доноси центар, чије већ и само име указује да се ради о типично бирократском, хиперцентрализованом и застарелом концепту.
Парадоксално је да се, на пример, наводи како центар „остварује сарадњу и пружа услуге у домену промоције и популаризације науке министарству надлежном за високо образовање” (члан 27б), а да се потпуно игнорише у светској педагошкој и методолошкој пракси одавно утврђена чињеница да је популаризација науке најзначајнија и најефективнија не на нивоу високог већ напротив на нивоу средњег и нарочито основног образовања.
Позитиван помак, додуше, представља признање значаја дијаспоре за сагледавање стања у српској науци. Министарство дијаспоре појављује се, наиме, као предлагач једног од чланова Националног савета који има задужење да ,,представља дијаспору”. Ко год има представу о величини и хетерогености наше научне дијаспоре одмах ће схватити бесмисленост оваквог представљања; да ли ће дотични проф. X.Y. заиста моћи успешно да заступа интересе нашег агронома у Канади, лекара у Бразилу, филозофа у Питсбургу, Пенсилванија, као и неколико астронома, дипломаца Београдског универзитета, који раде на Новом Зеланду (да наведем само пар примера људи који реално постоје)? Или је то предлагачима ипак свеједно, пошто се ради о уступку начињеном ради лакшег усвајања међу коалиционим партнерима, а савет је ионако икебана?
Научни саветник, Астрономска опсерваторија, Београд

Милан М. Ћирковић

[објављено: 22/03/2010] 

KOMENTARI

Ето нама лепе икебане

james bond, 21/03/2010, 23:21

Jel imo neko vremena da provjeri Djelicevo znanje iz nauke kad vec postavlja neke standarde...

Gradjanka , 22/03/2010, 09:13

Deo opsteg frivolnog odnosa vlasti prema strateskim pitanjima razvoja, kao i prema nauci, ogleda se i u raznim spinovanjima i "ikebana" pristupu prema najumnijem, i samim tim najkreativnijem delu drustva. Nazalost, moc znanja je podredjena moci vlasti i moci novca tako da ne iznenadjuju resenja da je ministar vlastan da odlucuje o bitnim pitanjima umesto da to cini Nacionalni savet za nauku ili slicno telo. Drzava je potrosila 100 mil evra za "Univerzijadu" (koji su efekti?) a kredit od 200 mil.evra za nauku planira da trosi najvecim delom na zgrade, kampuse, promocije, svega 33 mil na edukaciju ljudi.Obrazlozenja ministarstva za nauku za izostanak javne rasprave o izmenama zakona je da neki opsti zakon ne predvidja da se izmene i dopune nekog zakona nadju u javnoj raspravi. Pre 3 dana je odrzana rasprava o ulozi nauke u drustvu gde je ukazano na niz problema u statusu nauke, veze sa drustvenim akterima i institucijama, sa privredom, uz ozbiljne kritike Strategije naucno-teh.razvoja.

ibn Malik , 22/03/2010, 12:01

@james bond: Pokazao je Đelić svoje znanje time što je našu ekonomiju (zajedno sa drugim našim ekspertima) doveo do ovoga što sad imamo.

Mihajlo , 22/03/2010, 12:47

Ikebana je ikebana, bila lepa ili ne, ali šta je sa realizacijom celog tog programa, to je daleko važnije.Možete vi da pišete šta hoćete, ali, ostvarite to! Bojim se da se ovim zakonom ništa nije uradilo, što govori o ozbiljnosti tvorca zakona. Delić je, kad je postavljen za ministra za nauku, govorio da ima propusta oko finansiranja naučnog rada. Sve se svelo na dodat stav jednog člana u Zakonu o budžetu, da su naknade koje naučnici primaju za svoj rad, zamislite, plate!Ali, gde je onda akt o platama. Ko to određuje, na koji način. Plate ne može da određuje ministar.Izgleda, da i dalje važi pravilo da se u kuhinji Ministarstva, na zakulisan, protivzakonit način, određuje šta će se i kako plaćati. Država se tu ne pita. Kada bi se to na zakonit, principijelan način, kao u svakoj državi, određivalo, mnogi bi ostali kratkih rukava, i to treba sprečiti. Klanovi su iznad interesa države i naroda.

Ponizeni Spasoje, 22/03/2010, 16:59

Zaista je izvanredno sagledavanje dr Cirkovica povodom uvodjenja diktature u upravljanju onoga sto je uspelo da prezivi u nauci. Izmene i dopune zakona o NID su upravo zakucavanje eksera u mrtvacki kovceg, a zakucavace ih ministar licno uz cinicne bajke o prosperitetu pod kreditima za opremanje kabineta partijskih drugova, u skladu sa donetom strategijom. Ipak iznosim malu ali bitnu dopunu: despotija ide dotle da vlada postavlja vecinu clanova UO naucnih instituta! Ovo nisu radili ni Sloba ni Voja, nego su se trudili da bar zadovolje formu ravnopravne raspodele, uz “kupovinu” bar jednog internog clana. Valjda zbog bojazni da “ludi naucnici” (kako ih otvoreno jednom nazva ministar) ne bi imali uticaja na nametnute odluke “odozgo”, kao sto UO jednog instituta ne pristade da se zaduzi umesto vlade po njenoj direktivi. Tu je jos i pretvaranje Naucnih veca u obicna pevacka drustva, dakle na delu je cinicno i tragicno ruganje nauci. Oni koji tako rade daju odlican opis samih sebe i svojih sposobnosti.

mali mic'a, 23/03/2010, 02:54

Mr. Dj je magistrirao knjigovodstvo (MBA) znaci kompetentan je za cetiri racunske radnje

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Eto-nama-lepe-ikebane.sr.html

Сви инжењери на једном месту

Према идеји Министарства за науку у наредних пет година сви технички факултети Универзитета у Београду биће обједињени у један кампус

 

Тренутни изглед блока 39, где је планиран Центар за промоцију науке

Према Стратегији научног и технолошког развоја Србије од 2010. до 2015. године, наша земља добиће први кампус техничких факултета у којем ће бити обједињени сви факултети Београдског универзитета који образују инжењерски кадар, укључујући и Физички и Факултет организационих наука.

Једна од варијанти за место будућег кампуса је блок 39 у Новом Београду, који је у Стратегији „виђен" за Центар за промоцију науке. Изградња овог центра, по речима министра Божидара Ђелића, почеће наредне године, а замишљен је као место кроз које ће пролазити сви основци и средњошколци како би се на време идентификовати потенцијални таленти.

Да ли ће на истом месту бити и кампус још није познато, а као Б варијанта  у документу Министарства за науку и технолошки развој наводи се реконструкција постојећих објеката и доградња потребне инфраструктуре у дворишту Електротехничког факултета у Београду. Наиме, како објашњавају у овом министарству, тренутно стање инфраструктуре техничких факултета Универзитета у Београду је неадекватно: ови факултети, на којима се образује јак инжењерски кадар, немају довољно простора, а зграде у којима се тренутно налазе у јако су лошем стању. Изградњом кампуса биће решени просторни проблеми, а овакво умрежавање ће омогућити ефикаснију наставу и лакше повезивање у научноистраживачке пројекте.

Професор др Милан Мартић, декан Факултета организационих наука, каже да је интересовање студената за њихове програме два пута веће од просторних могућности и да је, без обзира на све доградње последњих година, израчунато да ФОН-у недостаје 30 одсто капацитета ако се има у виду даљи развој Србије.

– Ми прихватамо оба предлога министарства. Идеја о кампусу у Новом Београду је добра, уколико би могла да се реализује у неком догледном времену, а користи би имали сви, да не говоримо о бројним уштедама, јер би рецимо, постојала једна студентска служба, једна библиотека, један блок компјутеризованих слушаоница и слично – сматра декан Мартић.

Да је ово више од идеје сведочи и недавни финансијски споразум у вредности од 200 милиона евра, на који су потписе ставили министарка финансија Диана Драгутиновић и потпредседник Европске инвестиционе банке Дарио Сканапијеко. Овај кредит ће омогућити инвестиције у научну и технолошку инфраструктуру Србије од укупно 420 милиона евра у наредних пет година, а остатак средстава ће бити обезбеђен из буџета Србије, претприступних фондова ЕУ, Европске банке за обнову и развој и Развојне банке Савета Европе.

Према плану расподеле средстава, за развој инфраструктуре у домену технике и информационих и комуникационих технологија планирано је од 50 до 80 милиона евра, а ту је убројан кампус за факултете у домену ИКТ наука Универзитета у Београду и инфраструктура за суперкомпјутинг иницијативу „Плави Дунав".

– Део средстава који смо добили од Европске инвестиционе банке биће уложен и у изградњу кампуса техничких факултета, а тај пројекат биће реализован у наредних пет година. Оно што је у плану ове године јесте почетак изградње Истраживачке станице Петница, куповина опреме за предстојећи петогодишњи научноистраживачки циклус и изградња станова за наше научнике – објашњавају у Министарству науке, додајући да прво треба оформити тим за имплементацију, да би се онда расписали тендери…

Декан Електротехничког факултета професор др Миодраг Поповић каже да су за овај факултет обе варијанте прихватљиве, али да се боји да ће идеја о изградњи кампуса у Новом Београду захтевати много времена и новца, а да је њима потребан простор – одмах.

– То је почетна идеја и то ће трајати. Не верујем да је могуће реализовати у наредних пет до 10 година. Осим тога, то би значило да би требало преселити неке факултете чије су зграде наменски грађене, попут Машинског, што би било јако скупо. Мислим да је најреалнија варијанта да се иде на проширење просторних капацитета и да почнемо да користимо одмах зграду која се налази преко пута Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" – сматра Поповић.

Он додаје да на ЕТФ-у проблем недостатка простора није решен већ 40 година, а да потражња за дипломцима овог факултета расте из године у годину. По његовим речима, о заједничком кампусу својевремено су разговарали декани ЕТФ-а, ФОН-а, Математичког, Физичког факултета, а све до ове Ђелићеве иницијативе није било много наде да ће се било шта реализовати.

„Ово је сад већ реалнија прича, нарочито пошто је део новца већ стигао и чињенице да су у приоритетне области за развој Србије убрајане две гране којима се ЕТФ баци – информационо-комуникационе технологије и енергетика", каже декан Поповић.

Сандра Гуцијан

 

[објављено: 16/03/2010.]

 

KOMENTARI

 

 

Ана , 15/03/2010, 22:15

Овде се не помињу истраживачке лабораторије и опрема потребне научницима, па ме интересује зашто би Министарство ѕа науку ѕидало, реновирало и проширивало зграде факултета?

Cvele , 15/03/2010, 22:17

Nije losa ideja da postoji kampus tehnickih fakulteta. Samo bih molio Politiku da prati KO ce to da gradi i oprema i za koje pare, jer cim politicari pricaju o ulaganju miliona evra, odma' tu treba biti oprezan. Plasim se i fuseraja kao kod sela za "univerzijadu" a i da onda ne molimo Boga samo da nas ne drmne neki jaci zemljotres. Ne znam za druge, ali ja licno ne verujem nijednoj gradjevini nikloj posle 1990-te, upravo zbog toga ko je to sve projektovao i gradio i kako. Toliko od ovog antikomuniste i antisocijaliste, zalosno je ali je tako.

Зилот , 15/03/2010, 22:54

Шта ли у то сада дође "кампус"? Јел постоји неко ко може да преведе ове нове енглеско-српске кованице да и ми обични смртници можемо да схватимо фабулу радње пошто овако не разумемо шта писац покушава да каже? Када сам на једном америчком "кампусу" студирао, једна професорка која је предавала односе са јавношћу ми је рекла да не покушавам да паметујем и збуљујем читаоце, него да пишем онако како они могу да схвате оно што пишем.

slobodan45 , 15/03/2010, 23:36

odlična ideja.budu li radili inžinjeri na novom beogradu, uspeh je zagarantovan, ako ništa drugo, a ono iz istorijsko-tehničkih i radnih postulata, koje krase novi beograd.novi beograd, meka svega naprednog, vizionarskog u srbiji..."spavaonica" odgovara na pravi način, jer iz nje možete videti nebo iz svakog ugla, položaja, što je osnovna potreba čoveka, ha,ha,ha...to je to.

Balerina Visoka, 15/03/2010, 23:56

Da li bi normalna osoba, koja ima pohabani kaput i suplje cipele, odlucila da nabavlja balske haljine i frakove, da bi se prikazala kao da ima sve. A cemu ce da sluze ova prikazivanja, kada se novac, navodno dobijen za nauku, bude koristio za krecenja, zidanja i opremanja kabineta partijskih aparatcika postavljenih za direktore naucnih jedinica, kako predlaze novi Zakon koji se uparvo donosi po hitnom postupku. Jasno je da ce dobro doci za slikanje postavljanja kamena temeljca mnogih Skadrova na Bojanama, neki od njih vec dve decenije "krase" Zvezdaru. Promocija i popularizacija nauke nije igranje hokus pokus igrica sa isparavanjem tecnog azota i slicnim predstavama da se zabavi narod. Tako bi to zamisljao mali Djokica. Ili neki drugi Mali. Mozda ce nesto od tih kamena temeljaca da stigne i do neke predizborne presecene vrpce, ali od nauke tu nista biti nece, cak ni za zidne novine, sto rekao dr. Glisin. Nauka je mnogo ozbiljnija stvar kojom se ne mogu baviti niti je organizovati oni koji o tome pojma nemaju.

oRUKovac , 16/03/2010, 08:07

Ako se ne varam, predvidjeni plac je onaj gde se trenutno (oznaceno plavim na fotografiji) nalazi zgrada FDU. UKoliko je to tacno, pitanje za nadlezne: da li to znaci da se odustalo od izgradnje ostalih fakulteta Univerziteta umetnosti koji su bili predvidjeni upravo tu, posebno u svetlu pominjanja neadekvatnih kapaciteta i uslova rada na pojedinim fakultetima BU? Pa uslovi u kojima rade studenti u tekstu pomenutog FON-a su misaona imenica za studente Muzicke ili Primenjene akademije koji su rasuti na nebrojeno lokacija, cak i na potpuno suprotnim krajevima grada! Na stranu sto su Beogradski i Univerzitet umetnosti dva razlicita univerziteta - jesu li vazniji uslovi rada buducih inzenjera od umetnika?

titler , 16/03/2010, 08:24

a jel' taj kampus nesto kao 'logorus'?

Vinčanac , 16/03/2010, 08:49

Nije mi jasno, hoće li naučnici da rade u Centru za promociju nauke za koji je odvojeno 20 miliona evra? I šta je to Centar za promociju nauke? Potsećm da država troši za nauku 100 miliona evra godišnje.

magistar magarac, 16/03/2010, 09:01

Kao magistar elektrotehnike i bivsi radnik u Institutima Pupin i Vinca, valja treba da se zahvalim sadasnjem ministru za nauku g. Djelicu, inace velikom svetski priznatom naucniku na velikoj pomoci od 200 miliona evra. To je valjda sargarepa ili trava za izgladnele magarce od Mikija Mausa. Ne lipsi magarce do zelene trave.

Mila , 16/03/2010, 09:07

Srpski naučnici ne pamte ministre za nauku po onome šta su pričali, nego po tome šta su uradili. Pred penzijom sam, zapamtila sam 13-14 ministara, i svakako je Unković, kadaar SPS-a, bio najbolji za srpsku nauku i naučnike, dok je Domazet, kadar DS-a, bio ubedljivo najgori. Gospodin Djelić, je za moga radnog veka, jedini ministar koji nikakve veze nema sa naukom i univerzitetom i to se po njegovim potezima odlično vidi. U odsustvo bilo kakvih kvalifikacija i kompetentnosti za posao ministra nauke, on je sakupio stranačke naučnike i "naučnike" i namerava da u krečenje i zidanje straći milione evra iz kredita koje je navodno uzeo za nauku. Ako ovako nastavi, godpodin Djelić definitivno postaje NAJGORI ministar nauke koga je Srbija imala.

Никола , 16/03/2010, 09:15

@Mila: А зашто би био у странци ако нема вајде од тога? Ово је најбољи резон данас, и о странку и власт су се досад сви окористили, спортисти, глумци, естрадне звеѕде, писци, ..., што не би и научници из ДС-а? Верујем да ће читав Одбор за науку ДС-а да се ухлеби у Центру за промоцију науке. Браво, само трошите паре из кредита.

Sasa D, 16/03/2010, 09:25

Još jedno neselektivno bacanje para. Finansiranje projekata u nauci se godinama obavlja kroz ozbiljnu proceduru. Ozbiljna procedura za trošenje ovog kredita nije primećena. Znači pare će se netransparentno potrošiti, kredit će morati da se vrati, najverovatnije na uštrb sredstava koja su se izdvajala za projekte kroz ozbiljnu proceduru i sa ozbiljnim rezultatima. Vlast je takodje navrat nanos bez javne rasprave donela Zakon o nauci kojim je postavila svoje ljude u upravne odbore naučnih instituta da bi mogla da skrcka ove pare kao mnoge dosad, npr. angažovanjem partijskih građevinskih firmi da izgrade naučne objekte i slično.

Ex yu , 16/03/2010, 09:32

Da pomognem da se shvati ako moze. Prvi kampus u Srbiji napravio je onaj Peranovic u Crnoj reci. Neki kazu da je bio uspesan da ali da je preterano sa lopatom, pa su ga administrativno ukinuli pred Balkanskim ratnikom. Preterivalo se sa inovacijama. Neproverenim. Trcali pred rudu (citaj nauku).

c c, 16/03/2010, 09:35

Interesantno.Oni bi da nas zaduze tj uzmu kredit sa jos najmanje 200 milina eura.Nije vazno ko ce to i na koji nacin vracati, jer oni nece ali mi hocemo.Masinski fakultet se ne moze izmestiti, ko je tamo diplomirao tamo zna da je to i preskupo i megalomanski, kako neko rece to je citav kompleks laboratorija duboko ispod zemlje i veoma namenski gradjeno.Ako se uzme u obzir da su oko masinstva i etf, gradjevina i arhitektura, plus tehnoloski fakultet, a u blizini je i pravni, onda se vidi o kakvoj se nebulozi govori u ovom tekstu.Tu je i univerzitetska biblioteka.Koliko znam na tehnicke fakultete se po pravilu prijavljuje manje ljudi cak i na budzet, tako da mi ovo lici na lopoviju i muljanje novcem koji ce jedni drpti a drugi vracati kao kredit.

асфалтна база , 16/03/2010, 10:02

Одлична идеја! Позуајмиће нам ситниш од неколико стотина милиона евра, који ће ови наши на скрцају преко партијских фирми (као ове за асфалтирање, в. наше путеве), ми ћемо све то да отплаћујемо а они који ће да добити новац натраг с каматом ће добити и наше готове стручњаке, јер овде немају где да се запосле ни ови постојећи. Сви срећни, нарочито наши политичари, асфалтирање је веома профитабалан посао!

Stefan Stosic, 16/03/2010, 10:36

A sta je sa zgradom Bioloskog fakulteta? Zasto se ne resavaju oni najurgentiji problemi sa nedostatkom prostora za dva fakulteta - Bioloski i Geografski? Trenutna ideja da citav Bioloski smeste u zgradu u Botanickoj basti cija je gradnja poodavno zapoceta je suluda, jer ce time Basta biti pod velikim pritiskom ljudi, te ce biti prakticno unistena.

predlog , 16/03/2010, 12:56

U Zrenjaninu ( 74 km od Beograda) , u centru grada, postoji bivsa kasarna JNA ( ogroman plac, vise objekata) koja godinama stoji prazna - idealna za stvaranje kampusa ( prirodne nauke, umetnosti,drustvene nauke,..) u kojoj bi pored namenskih objekata mogao da se napravi studentski dom. Nema potrebe za velike investicije, restauracija i adaptacija postojecih objekata je dovoljna. Zrenjanin -Beograd je oko jedan sat prevoza ( manje nego putovanje s jednog kraja Beograda na drugi).

Ненад Накарада, 16/03/2010, 13:10

ман`те се ћорава посла,како нам се привреда и наука "експресно" развијају поготову у последње две деценије боље изградите један велики биро ѕа незапослене инжењере јер ће једино тако бити сви (преостали) на једном месту.

велики Београд , 16/03/2010, 14:22

predlog , 16/03/2010, U Zrenjaninu (74 km od Beograda), u centru grada, postoji bivsa kasarna JNA (ogroman plac, vise objekata) koja godinama stoji prazna ... Одличан предлог! Има тога и у другим градовима. Најбољи енглески и амерички универзитети су у градовима од око 100.000 становника. С модернијим путевима и пругама у будућности време путовања би могло да буде и пола сата до тих места. Али, ови наши планирају да цела Србија буде Београд и у Београду, изгледа ...

Student GRF, 16/03/2010, 14:41

E prosto ne verujem a o ovome sam nesto cuo i to mogu reci iz poprilicno pouzdanih izvora. Ja studiram gradjevinu i cuo sam da je prosle godine dolazio na nas fakultet gdin Djelic sa ovakvim predlogom ali sam jos pritom i cuo da je prethodno predlozio dekanima ETF, Gradjevine i Arhitekture da se zgrada fakulteta pretvori u shopping mall ili mozda cak i srusi pa se to iskoristi kao atraktivno zemljiste za raznorazne investitore! Sto se mene tice mogao je lepo da ode i da pita patrijarha da mu lepo posudi Hram svetog Save za slicne rabote. Ljudi ovo je prevara!

Зилот , 16/03/2010, 16:23

Ја заборавих да напишем ону неизбежну политичку крилатицу: "Овај објекат ће помоћи Србији да постане "лидер" у региону у науци и тиме ће себи олакшати интеграције на путу у модерну "Европу"."

Aleksandar Jovanovic, 16/03/2010, 17:29

Odlicna ideja za kampus na Novom Beogradu. Mozda bi bilo jos bolje, da se svi objekti izgrade jos blize aerodromu, tako da po dobijanju diplome (magistrature, doktorata) ljudi mogu mnogo brze na prvi avion za EU, SAD, itd.

marko petrovic, 16/03/2010, 17:58

Da, ovako mali Djokica zamislja obrazovanje...

Бранко , 16/03/2010, 19:16

Кад сам прочитао наслов помисло сам да НЗС прави нову организацију. Помислио сам даћемо сви да се пријаљујемо на једно место. Овако испада да се господа на власти више интересује за некретнине у центру града а мање за оне који су завршили те факултете и чаме на бироу. Зато нам причју о лепим зградама на периферији а не говора шта ће бити са овима у центру града. Ништа не говоре ни са студентима који су одавно завршили ове факултете и дремју на бироу јер нигде нема посла.