Нуклеарна безбедност?!

 

Писмо Јасмине Вујић директорке Центра за нуклеарна истраживања на Берклију упућено Снежани Пајовић државном секретару Министарства за науку.

Поштована Др. Пајовић,

Пренета ми је Ваша изјава за Б92 да ће све пројекте везане за нуклеарну технику и заштиту од зрачења које је скоро 60 година веома добро обављао Институт Винча, сада радити ЈП НОС. Имајући у виду да је ЈП НОС регистровано као предузеће за одношење комуналног ђубрета, да нема квалификованог кадра да овај врло опасан и тежак посао обави стручно и безбедно, да његов директор Радојица Пешић није никада радио у областима везаним за нуклеарну сигурност нити ишта зна о томе, да у МНТР нема стручњака који знају ишта о нуклеарно сигурности, ја Вас упозоравам да ћете директно бити одговорни за било коју нуклеарну хаварију до које може да дође при вађењу, паковању и транспорту високорадиоактивног ХЕУ истрошеног горива, где и најмања грешка може да доведе до несагледивих последица.
Такође потпуно подржавам став др Драгана Алавантића, члана Управног одбора Института Винча, који је изнео у данажњем интервјуу за Б92:
“Брига о нуклеарној безбедности”
Ја бих незнатно изменила овај наслов у “Небрига о нуклеарној безбедности”.
Како је већина доктора наука, истраживача и техничара који су радили на Реактору РА у Институту Винча одлуцили да не потпишу уговор са ЈП НОС, Радојица Пешић почиње да запошљава младе нестручне људе, који не схватају у шта улазе. Обавештена сам да је сад запослио два млада електроинжењера, који ће одмах преузети руковођења смена при измештању горива које, колико чујем, почиње 30. новембра.
Прво, НИКО ко није завршио обуку о заштити од зрачења и руковању радиоактивним материјалима НЕ МОЖЕ да ради са зрачењем. ДРУГО, ови млади људи су застрашени, али им Радојица Пешић обећава будуће учествовање у истраживачком раду, веће плате, итд. да би пристали да одраде овај прљави и опасни посао. Као што ви то добро знате, ЈП НОС је регистрован за одношење комуналног смећа и НЕ МОЖЕ да се бави истражзивањем у области нуклеарне технике и не може да буде одговоран за пројект ВИНД. Ово је најблаже речено обмањивање ИАЕА, Русије, САД, а да не говорим о тим младим људима на које је бачена огромна одговорност. Измештање горива не може и не сме да почне 30. новембра, јер за то није обезбеђен стручан и обучен кадар.
Ја сам тренутно у Бечу у ИАЕА, и учинићу све у мојој моћи да укажем на страховите последице по нуклеарну сигурост ако се пројект измештања високорадиоактивног и високо обогаћеног горива ради на брзину, нестручно, уз искоришћавање младих људи који нису обучени за овај изузетно тежак и опасан посао.
Припремам детаљан извештај о катастрофалним одлукама МНТР-а које су изазвале хаос у Институту Винча и растуриле тимове који су годинама тренирали упрово да стручно и одговорно ураде овај опасан посао. Не постоји ни један разлог за угрожавање нуклеарне безбедности Института Винча и шире околине, а поготову не немогућност Владе да обезбеди $25 милиона (на шта се Влада, а не Институт Винча, обавезала међународним уговорима) . Не постоји ни један разлог за цепање Института Винча и стварања хаоса на пар недеља пред почетак измештања истрошеног високорадиоактивног горива. МНТР мора да призна своју грешку, расформира ЈП НОС и омогући стручно и безбедно измештање високообогаћеног високорадиоактивног нуклеарног материјала.
Мој детаљан извештај шаљем свим релеватним међународним организацијама и агенцијама. Прикачено је и писмо др Зорке Вукмировић, које је објављено прошле недеље у лист “Данас”, која указује на сличност околности које су довеле до великог акцидента на Реактору РБ 1958. године . Политичарења не сме да буде када се ради о нуклеарној безбедности - политичарење је и онда довело а може и сада да доведе до катастрофалних последица. Такође Вам препоручујем да прочитате чланке из Новог Репортера, Актера, Сведока, Политике,.. у вези овог проблема.
С поштовањем,

Проф. др Јасмина Вујић
Професор, Department of Nuclear Engineering, University of California at Berkeley
Директор Центра за нуклеарна истразивања на Берклију (Berkeley Nuclear Research Center)
Председник Организације декана свих факултета за нуклеарнутехнику у САД (NEDHO, Nuclear Engineering Department Heads Organization)
Member of the Board of Directors of the American Nuclear Society Члан Саветодавних комисија за следеће нуклеарне лабораторије у САД: LANL, LLNL, LBNL, ORNL

http://www.dverisrpske.com/tekst/1750274

Serbian Spent Nuclear Fuel to Move to Russia

Serbian Spent Nuclear Fuel to Move to Russia

Full Project Funding Pledged

IAEA General Conference

16 September 2009

Russia and Serbia signed a $25 million trade contract for repatriation of spent nuclear fuel.

§  Story Resources

§  IAEA Video on YouTube

§  Securing Serbia´s Nuclear Legacy, 29 July 2009

§  EC Infuses Serbian Nuclear Relic Cleanup with Critical Donation, Press Release, 15 April 2008

§  Vinca´s Long & Winding Road Nears Milestone, 6 October 2006

§  The Big Fix: Cleaning Up Vinca, Photo Essay, 6 October 2006

§  Features: Research Reactors

During the 53rd IAEA General Conference, delegates from the Russian Federation and Serbia signed a trade contract, laying the groundwork for the final repatriation of spent nuclear fuel from the Serbian Institute for Nuclear Sciences at Vinča to the Russian Federation.

The Foreign Trade Contract (FTC) is a pre-condition for the spent fuel´s envisioned repatriation to Russia, setting out provisions for the safe and secure transport, reprocessing, storage and subsequent disposal of the high-level waste at Russian facilities. The FTC was signed by Mr. Sergey Kazakov, Director of the Russian Federal Centre for Nuclear and Radiation Safety and Mr. Radojica Pesic, General Director of the Serbian Public Company Nuclear Facilities.

Signing an FTC signifies that all funding for the project has been identified. With a price tag of US $25 million, the Vinča project is the largest FTC to date in the Russian Research Reactor Fuel Return Programme. Full funding has been pledged for the project from Serbia and international donors, including the Czech Republic, Russia, USA, IAEA, and the Nuclear Threat Initiative (NTI). A breakdown of the contributions are as follows (in US $): Serbia, 11 million; USA, 7 million; Russian Federation, 3 million; Czech Republic, 1 million; NT!, 0.1 million; and IAEA; 2.9 million.

These contributions are in addition to the contribution of US $11.1 million from the European Community and US $4.9 million from NTI, which are being directed towards repackaging severely degraded spent nuclear fuel canisters, preparations for shipment, and transport to Russia.

In his comments prior to the signing the FTC, Serbian Deputy Minister Bozidar Djelic welcomed the project´s benefits, neutralizing Vinča´s vulnerability to nuclear terrorism, while also addressing serious environmental concerns.

In turn, US National Nuclear Security Administrator Thomas D´Agostino noted that the signing was important for setting this essential work in motion and as evidence of the concrete benefits for countries that cooperate in strengthening their non-proliferation efforts.

Background

Located on the outskirts of Belgrade, the "Institute for Nuclear Sciences (Vinča)" was set up as a research centre in the former Yugoslavia in the 1950s. A civilian nuclear research reactor loaded with high-enriched uranium was housed at the site. The area was also a central radioactive waste collection and consolidation centre for the former Yugoslavia. For nearly 45 years, all the former Yugoslavia´s dangerous radioactive waste and other radioactive sources were collected. Although the reactor went offline in 1984, the radioactive waste and sources from around the country continued to accumulate. International concern about Vinča mushroomed in the 1990s after the break-up of the former Yugoslavia, which led to increased international cooperation to remediate the site and reduce the radiological risk.

In 2004, the Nuclear Threat Initiative (NTI), a non-governmental organization dedicated to non-proliferation, provided $5 million in initial seed funding to tackle the situation at Vinča. The Vinča Institute Nuclear Decommissioning (VIND) project is part of the Russian Research Reactor Fuel Return Programme, a project borne out of the Global Threat Reduction Initiative.

For over a decade, the IAEA has been engaged in the Vinca facility's decommissioning. The condition of the reactor´s spent fuel raised safety concerns in the mid-1990s, sparked by the Agency's fact-finding missions. Since then, the IAEA's technical cooperation with Serbia has intensified in the areas of safety, and more recently, security. IAEA Director General Mohamed ElBaradei visited the facility in early July 2009, to assess progress at Vinča.

http://www.iaea.org/NewsCenter/News/2009/vincaftc.html

Project Vinca: Lessons for Securing Civil Nuclear Material Stockpiles

PHILIPP C. BLEEK

Philipp Bleek is a graduate student at Harvard University’s John F. Kennedy School of Government. He was previously an analyst with the Arms Control Association in Washington, where his portfolio included strategic and tactical nuclear weapons, nuclear testing, and threat reduction efforts in the former Soviet Union. Bleek recently published “Tactically Adept, Strategically Inept: Reflections on the 1999 Campaign to Ratify the Comprehensive Nuclear Test Ban Treaty” in the 2003 Kennedy School

Review.1

By late afternoon the nuclear fuel, containing sufficient highly enriched uranium (HEU) for several nuclear bombs, had been loaded onto a canvassided flatbed truck.2 The technicians and scientists were shepherded into a nearby building.3 For the next dozen hours, they waited under heavy security, with strict orders not to contact friends or family and perhaps accidentally leak information about the impending transport.4 Then,in the early morning hours of August 22, 2002, at a time kept secret even from participating American nuclear scientists, the transport operation began.5 Project Vinca, a multinational, public-private effort to remove nuclear material from a poorly secured Yugoslav research institute,was entering its final phase.Project Vinca is a compelling story of high-stakes diplomacy involving, in the words of one key official,“three countries, an international organization, a couple U.S. agencies, several institutes in each of the countries involved, [and] a private organization in the U.S.”6 The operation to remove vulnerable nuclear material from the Vinca Institute of Nuclear Sciences outside Belgrade,Yugoslavia, is a nonproliferation success story. But its real impact may be measured in the years to come, because Project Vinca has the potential to inform broader “global cleanout” efforts to address one of the weakest links in the nuclear nonproliferation chain: insufficiently secured civilian nuclear research facilities.7

Understanding Project Vinca holds the key to designing an effective program to remove nuclear material stockpiles from the most vulnerable civilian facilities worldwide. The operation illustrates both the challengesand the opportunities faced by any viable cleanout effort.It also helps to explain why efforts to address this urgent threat have made relatively little headway, even after the terrorist attacks of September 11, 2001, on New York and Washington so glaringly exposed the United States’s vulnerability to those who wish it ill.The lessons of Project Vinca fall into four broad categories: international politics, bureaucratic politics, required capabilities, and the role of nongovernmental actors. In the international context, the Vinca case highlights the extent to which dealing with vulnerable nuclear material stockpiles hinges on persuading countries to cooperate and hence requires occasional engagement from the most senior U.S. officials.

[ For more, see ...http://www.antic.org/Slucaj_Vinca/IAEA_Vinca-HEU-remo103bleek.pdf ]

HEU Repatriation from Vinca

Past and Current Efforts to Reduce Civilian HEU Use

Background


Nonproliferation has been an important issue since the beginning of the atomic age. The use of low enriched uranium or LEU fuel (uranium with the proportion of the U-235 isotope under 20%) was an integral part of the Atoms for Peace Program initiated by President Eisenhower in 1953; many of the first foreign research reactors were fueled with LEU. The LEU fuel technology used at that time soon reached its limits. In order to improve the performance of the reactors with existing technology and to allow more powerful reactors to be built, HEU fuel soon became the standard used by the vast majority of research reactors. In the decade after the launch of the Atoms for Peace program, the United States, the Soviet Union, and other nuclear weapons states exported research reactors fueled with HEU to approximately 40 countries. In addition to research and test reactors, HEU was and continues to be used in other civilian technologies: for naval and space propulsion, medical isotope production, and as fuel for commercial fast neutron reactors.

[For more, see http://www.nti.org/db/heu/pastpresent.html ]

Ko rastura Nuklearni reaktor u Vinci?

31.01.2005. Meltdown-safe nuklearni reaktori -- pebble bed si..

10.06.2006. Kucni fuzioni reaktor!!!

05.09.2008. Bezicni internet u Vinci

22.02.2009. Reaktor 5..Koja namena ovog VST-a

11.10.2009. Ko rastura reaktor u vincu
 
Elitesecurity Forum
http://www.elitemadzone.org/t365833

RE: Slucaj Vinca

Postovana Dr. Pajovic,

 

Preneta mi je Vasa izjava za B92 da ce sve projekte vezane za nuklearnu tehniku i zastitu od zracenja koje je skoro 60 godina veoma dobro obavljao Institut Vinca, sada raditi JP NOS. Imajuci u vidu da je JP NOS registrovano kao preduzece za odnosenje komunalnog djubreta, da nema kvalifikovanog kadra da ovaj vrlo opasan i tezak posao obavi strucno i bezbedno, da njegov direktor Radojica Pesic nije nikada radio u oblastima vezanim za nuklearnu sigurnost niti ista zna o tome, da u MNTR nema strucnjaka koji znaju ista o nuklearno sigurnosti, ja Vas upozoravam da cete direktno biti odgovorni za bilo koju nuklearnu havariju do koje moze da dodje pri vadjenju, pakovanju i transportu visokoradioaktivnog HEU istrosenog goriva, gde i najmanja greska moze da dovede do nesagledivih posledica.

 

Takodje potpuno podrzavam stav dr Dragana Alavantica, clana Upravnog odbora Instituta Vinca, koji je izneo u danasnjem intervjuu za B92:

 

"Briga o nuklearnoj bezbednosti"

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=24&nav_category=12&nav_id=394449

 

Ja bih neznatno izmenila ovaj naslov u "Nebriga o nuklearnoj bezbednosti".

 

Kako je vecina doktora nauka, istrazivaca i tehnicara koji su radili na Reaktoru RA u Institutu Vinca odlucili da ne potpisu ugovor sa JP NOS, Radojica Pesic pocinje da zaposljava mlade nestrucne ljude, koji ne shvataju u sta ulaze. Obavestena sam da je sad zaposlio dva mlada elektroinzenjera, koji ce odmah preuzeti rukovodjenja smena pri izmestanju goriva koje, koliko cujem, pocinje 30. novembra. 

 

Prvo, NIKO ko nije zavrsio obuku o zastiti od zracenja i rukovanju radioaktivnim materijalima NE MOZE da radi sa zracenjem. DRUGO, ovi mladi ljudi su zastraseni, ali im Radojica Pesic obecava buduce ucestvovanje u istrazivackom radu, vece plate, itd. da bi pristali da odrade ovaj prljavi i opasni posao. Kao sto vi to dobro znate, JP NOS je registrovan za odnosenje komunalnog smeca i NE MOZE da se bavi istrazivanjem u oblasti nuklearne tehnike i ne moze da bude odgovoran za projekt VIND. Ovo je najblaze receno obmanjivanje IAEA, Rusije, SAD, a da ne govorim o tim mladim ljudima na koje je bacena ogromna odgovornost. Izmestanje goriva ne moze i ne sme da pocne 30. novembra, jer za to nije obezbedjen strucan i obucen kadar.

 

Ja sam trenutno u Becu u IAEA, i ucinicu sve u mojoj moci da ukazem na strahovite posledice po nuklearnu sigurost ako se projekt izmestanja visokoradioaktivnog i visoko obogacenog goriva radi na brzinu, nestrucno, uz iskoriscavanje mladih ljudi koji nisu obuceni za ovaj izuzetno tezak i opasan posao.

 

Pripremam detaljan izvestaj o katastrofalnim odlukama MNTR-a koje su izazvale haos u Institutu Vinca i rasturile timove koji su godinama trenirali uprovo da strucno i odgovorno urade ovaj opasan posao. Ne postoji ni jedan razlog za ugrozavanje nuklearne bezbednosti Instituta Vinca i sire okoline, a pogotovu ne nemogucnost Vlade da obezbedi $25 miliona (na sta se Vlada, a ne Institut Vinca, obavezala medjunarodnim ugovorima) . Ne postoji ni jedan razlog za cepanje Instituta Vinca i stvaradnja haosa na par nedelja pred pocetak izmestanja istrosenog visokoradioaktivnog goriva. MNTR mora da prizna svoju gresku, rasformira JP NOS i omoguci strucno i bezbedno izmestanje visokoobogacenog visokoradioaktivnog nuklearnog materijala.

 

Moj detaljan izvestaj saljem svim relevatnim medjunarodnim organizacijama i agencijama. Prikaceno je i pismo dr Zorke Vukmirovic, koje je objavljeno prosle nedelje u list "Danas", koja ukazuje na slicnost okolnosti koje su dovele do velikog akcidenta na Reaktoru RB 1958. godine . Politicarenja ne sme da bude kada se radi o nuklearnoj bezbednosti - politicarenje je  i onda dovelo a moze i sada da dovede do katastrofalnih posledica. Takodje Vam preporucujem da procitate clanke iz Novog Reportera, Aktera, Svedoka, Politike,.. u vezi ovog problema.

 

S postovanjem,

 

Prof. dr Jasmina Vujic

Profesor, Department of Nuclear Engineering, University of California at Berkeley

Direktor Centra za nuklearna istrazivanja na Berkliju (Berkeley Nuclear Research Center)

Predsednik Organizacije dekana svih fakulteta za nuklearnutehniku u SAD (NEDHO, Nuclear Engineering Department Heads Organization)

Member of the Board of Directors of the American Nuclear Society

Clan Savetodavnih komisija za sledece nuklearne laboratorije u SAD: LANL, LLNL, LBNL, ORNL

 

 

________________________________________________________

  Jasmina Vujic, Professor                           4105 Etcheverry Hall

  Department of Nuclear Engineering        University of California

  vujic@nuc.berkeley.edu                            Berkeley, CA 94720-1730

  Phone: (510) 643-8085                              http://www.nuc.berkeley.edu/        

  Fax:      (510) 643-9685                              http://bnrc.berkeley.edu/

________________________________________________________

 

Briga o nuklearnoj bezbednosti

24. novembar 2009. | 16:14 | Izvor: B92 Beograd -- Vlada Srbije zadužila se za 25 miliona dolara kako bi obezbedila sredstva za finansiranje projekata novoformiranog preduzeća Nuklearni objekti Srbije.

Vlada je tu odluku uputitila Skupštini na hitno usvajanje. Osnovna delatnost preduzeća je briga o nuklearnoj bezbednosti, zaštiti od zračenja i čuvanju radioaktivnog otpada, što inače već duži niz godina obavlja Institut za nuklearne nauke "Vinča".

Dok u preduzeću navode da će se od sada efikasnije voditi računa o nuklearnom otpadu, dugogodišnji stručnjak Insitituta "Vinča", tvrdi da je to Srbiji nepotrebno.

Preduzeće je na osnovu Zakona o jonizujućim zračenjima i nuklearnoj sigurnosti formirano u julu, a očekuje se da će sa radom početi do kraja godine.

To preduzeće realizovaće Projekat VIND - nuklearne dekomisije, kojim je predviđen transport istrošenog radioaktivnog goriva u Rusiju i bezbedno skladištenje delova velikog reaktora i drugog ozračenog otpada.

Direktor Nuklearnih objekata Radojica Pešić objašnjava za B92 da će preduzeće preuzeti brigu i o ostatku naučnotehnološkog programa "Vinče".

"Nema nikakvog dupliranja kapaciteta. Naime, ljudi, oprema i objekti koji su do sada bili u funkciji obavljanja ovih delatnosti i pripadali Institutu 'Vinča', sada prelaze u javno preduzeće. Tako da se ustvari samo uspostavlja homogeniji i efikasniji sistem za realizaciju tih poslova", objašnjava Pešić.

"Što se tiče aktuelne teme ovih dana, vezane za kredit od 25 miliona dolara, taj kredit je finansijska konstrukcija na osnovu država Srbija realizuje svoje međunarodne aktivnosti. Iz tog kredita platiće se deo međunarodnih finansijskih obaveza, koji je vezan za iznošenje istrošenog nuklearnog goriva, o čemu su potpisani međudržavni ugovori tokom ove godine", navodi on.

Međutim za Dragana Alavantića, stručnjaka sa 30 godišnjim stažom u Institutu "Vinča", ne postoji nijedan argumenat za postojanje preduzeća Nuklearni objekti Srbije.

On tvrdi da Institut potpuno uspešno može da brine o nuklearnoj bezbednosti. S druge strane, nestručan prilaz tom poslu, u opasnost bi mogao da dovede zdravlje i živote zaposlenih, ali i stanovnike Beograda, kaže Alavantić.

"Institutu praktično bez ikakve rasprave i mogućnosti izjašnjavanja su oduzeti objekti i dati javnom preduzeću. Vrši se veliki pritisak na saradnike Instituta da pređu u javno preduzeće i daju otkaze u Institutu, jer nema ko drugi da radi. Pri čemu dve trećine ne želi da pređe u javno preduzeće.", tvrdi on.

"Iste te pare su mogle da daju Institutu da se taj posao odgovorno, kao što je započet i realizuje. Radi se o velikim parama i velikoj odgovornosti ljudi koji rade taj posao", kaže Alavantić.

Preduzeće za sada ima direktora i upravni odbor, a uskoro bi trebalo da dobije i oko 150 zaposlenih.

 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=24&nav_category=12&nav_id=394449