Embargo na istinu o "Vinci"

INTERVJU: Jasmina Vujic, predsednik Udruženja dekana nuklearnih fakulteta SAD, profesor Univerziteta u Berkliju
Embargo na istinu o "Vinci"
@ Vladan Dinic

       Mnoge od institucija od nacionalnog znacaja i interesa su na kolenima. Jedna od njih, svakako je, i Nuklearni institut "Vinca", u kojem se, pod nejasnim okolnostima, cuva i radioaktivni materijal, koji uskoro bi trebalo da "ruski specijalci" iznesu iz Vince i odnesu za Rusiju...
       Ali za taj "poslic", potrebno je, cini se pre svega neukošcu naše vlasti, ili, što da ne zle namere, 25 miliona dolara!
       A, tih para nema!
       Pare nisu predvidene ni budžetom, ni rebalansom... Pare su, ocito, potrebnije, negde drugde, a uostalom otkud malja deca znaju šta je radioaktivni otpad i pod kakvim uslovima i merama obezbedenja treba da se odnese... Uz to, iz ko zna kojih razloga, mediji se i ne bave pisanjem o urušavanju i rasparcavanju nekad, možda, najuglednije firme tog tipa u ovom delu Evrope, a Hrvati pre svih su nas poodavno, još u doba druga Tita optuživali, da se tajno proizvodi, ni manje ni više, nego - atomska bomba?!
       Ali to su bila davna i slavna vremena. Danas je Nuklearni institut "Vinca" u rasulu, vrhunski strucnjaci odlaze, neki milom, više silom... Kao da postoji neki precutni embargo na istinu o Vinci...
       - Ono što se dešava sa Vincom je pokazni primer uništavanja naše nauke. Za našu nauku se daje 0,3 odsto dok se svugde u svetu odvaja bar 3-5 odsto iz državnog budžeta. To što, sad Đelic prica, kako je jako zainteresovan za nauku, kako izdvaja ne znam koliko, za studente, kako ce dovesti naše strucnjake iz dijaspore, kako je nabavio 20 miliona evra, to nema nikakve veze sa situacijom na terenu i sa istinom, u jednom dahu nam je rekla dr Jasmina Vujic, predsednik Udruženja dekana nuklearnih fakulteta u Sjedinjenim državama i profesor na prestižnom Berkliju, koja je bila gost naše redakcije proteklog vikenda.
       Svedok: Otkud Vaše interesovanje za dogadanja u Vinci, kad su ovde svi mrtvi hladni? Nostalgija?
       Jasmina Vujic: Ja sam radila u Vinci od 1977. – 1985.g. kada sam otišla na doktorske studije u Ameriku, ali sam, prakticno, ostala povezana sa kolegama.
       S: Ipak, nostalgija?
       J.V: I nostalgija, a i u istoj oblasti smo. Nuklearna tehnika tamo, nuklearna tehnika ovamo, tako da sam uvek ostala povezana sa kolegama. Dovela sam, kod mene, na Berkli nekoliko kolega iz Vince da rade na istraživackim projektima. Onda su se oni vratili u Vincu i ostali smo u stalnom kontaktu, tako da je nostalgija… To je, ipak, bilo moje prvo radno mesto, u toku završavanja studija na fakultetu, ja sam bila na odseku nuklearne tehnike.
       S: Nekad i sad?
       J.V: Nekad je Vinca bila u vrhu svetske nauke. Ali, stigla je 2003...
       S: Šta se dešava 2003.g?
       J.V: Dolazak ministra za nauku, dobio je covek neku ideju da reformiše našu nauku, da reformiše institut u Vinci, da napravi od njega neki tehnološki park, da ga pocepa na 5 delova, i tako... Dodem tog leta, kolege ne da su bile uspanicene...
       S: Zašto, pa to su naucnici, za njih uvek ima posla?
       J.V: Stigao je u Institut, kad moje kolege,, zaposleni nisu bili oduševljeni njegovim genijalnim idejama, na Upravni odbor, na naucno vece, i što se kaže, lupio cipelom o sto i rekao:
       "Ko ne glasa onako kako treba stavicu ga na crnu listu za projekte. Cela Vinca nece dobiti plate, necete ici na kolektivni godišnji odmor itd...
       S: Pricali ste s kolegama?
       J.V: Tog leta sam porazgovarala sa kolegama, i prvi put sam tad videla da su uplašeni... Ranije je bilo ono, štrajkovacemo, a sada je bilo otpustice nas, gde cemo? Onda sam se dogovorila sa Vladom Ajdacicem i ja napišem otvoreno pismo Draganu Domazetu, ministru nauke i tehnologije i Zoranu Živkovicu, koji je tada bio premijer. Pošaljem pismo i kažem kolegama iz Vince, nemojte potpisivati, nemojte vaša imena ako se plašite, skupicemo mi to širom sveta...
       S: Pa, jel ste dobili podršku?
       J.V: Pošto znam brojne kolege širom sveta, mi smo sa sedam dana skupili 150 potpisa vrhunskih naucnika, akademika koji su nekada radili u Vinci, ili su vezani za Vincu, koji su razasuti širom sveta. Profesori, istraživaci u nuklearnim institutima širom sveta. Sazovemo konferenciju za novine, imali smo 40-ak fasickli jer je to sve trebalo "sažvakati". Bilo je oko 30 raznih novinara i nas cetvoro, i stotinak onih koji su nekad radili u Vinci, a nisu trenutno tad radili. Znaci, Vlada, ja, prof. Grigorov i Ružica Nikolic koji su bili u penziji. To je tad izašlo po novinama.
       S: Dakle, mediji tada nisu cutali?
       J.V: Ne! Ali, onda ministar Domazet izade besan, i kaže:
       -Ko je ta Jasmina Vujic? Šta ona ima ovde da se meša?"
       Onda je pocela bitka, ja sam se vec vratila, oni su štrajkovali, sindikat je štrajkovao, naucnici su štrajkovali… Novinari su pisali o tome. Mi smo napravili jednu veliku veb stranicu, jedan kolega iz Kanade je to postavio na njegov server. Ja sam skupljala sve izjave, clanke i to njemu nocu slala. To i dan danas postoji gde postoji celokupna hronologija dešavanja. I, to je sve tako išlo do pocetka januara.
       S: Da, bilo je uzbudljivo, ali...
       J.V: Bilo je zakazivanja Upravnog odbora za Božic, uvrtanje ruku, maltene poslednja sednica pred pad Vlade, trebalo je da se izglasa da se Vinca rasturi...Žarko Korac, je tada, jedini rekao da to i nece doci na dnevni red Vlade Srbije. I nije došlo. Vlada je pala, Vinca je ostala.
       S: Cudno je da niste imali problema u Americi?
       J.V.: Od onog teroristickog napada u SAD stvari su se promenile. Posle toga oni su postali vrlo osetljivi na sve, narocito na nuklearno-otpadni materijal. I onda krenu da vrše strahovit pritisak na sve zemlje koje su bilo od njih, bilo posle II svetskog rata, dobile male istraživacke reaktore koji su tada uglavnom imale gorivo sa obogacenim uranom. To je visokoobogaceni uran, osamdesetpostotni, što znaci da sadrži 80 odsto urana 235 koji je glavni materijal za pravljenje nuklearne bombe. Svojevremeno je i Vinca dobila taj ruski reaktor…
       S: Kad smo mi to dobili?
       J.V.: 1958.g., snaga reaktora je 6,5 megavata, korišcena je teška voda i viskoobogaceno uransko gorivo(osamdeset postotno). Prvo gorivo je nabavljeno 59.g. Negde prakticno 73/74. g. kupljeno je novo gorivo. Bilo je planu da se istrošeno gorivo zameni. I kupili su novo gorivo koje je isto bilo visoko obogaceno(80-postotno). To novo gorivo, zbog politicke situacije, nije zamenjeno. Nije dozvoljeno naucnicima u Vinci da izvrše zamenu tog starog, istrošenog goriva, sa ovim novim.
       S: Kakva je sudbina tog novog goriva?
       J.V: To sveže gorivo je ostalo da ceka u Institutu neka bolja vremena. To sveže gorivo je veoma skupo, mnogo smo platili Rusima da bi ga dobili. To gorivo, te vrednosti i tog kvaliteta, danas niko više ne može da dobije. Promenjeni su propisi. Ne postoji cena po kojoj biste vi mogli da kupite takvo gorivo.
       S: Pomenuli ste americki pritisak?
       J.V: Posle 2001. SAD vrši pritisak na sve zemlje koje su imale to visoko obogaceno gorivo i istraživacke reaktore, ukljucujuci i Vincu, a preko agencije u Becu, a kolege su mi cak pricale da su u toku bombardovanja 99.g. pretili da ce direktno gadati Vincu! Normalno, uplašili su se, i pod tim pritiskom 2002. uz 1500 policajaca, crne helikoptere, prevezli to sveže gorivo natrag u Rusiju.
       S: Nije bilo posebnih mera obezbedenja, ili se to skrivalo od javnosti?
       J.V: To sveže gorivo nije radioaktivno, jer nije bilo u reaktoru, to gorivo ste bez problema mogli držati u ruci tako da tolike mere obezbedenja nisu bile neophodne. U isto vreme, staro istrošeno gorivo koje je visoko radioaktivno, koje sada "cuci" u bazenu za hladenje sa vodom, vec 30 godina pošto reaktor ne radi je, u stvari, ogroman problem.
       S: Zar nije bilo moguce dogovoriti se da se uz "novo" isporuci i staro gorivo, ovo koje je stalna pretnja Beogradu i Srbiji?
       J.V: Moglo je, naravno, ali ti koji su pregovarali nisu ništa dogovorili oko toga, dobili su samo obecanja. A, imali su, keca u rukavu. To sveže gorivo koje je bilo izuzetno dragoceno, a koje nikad više necemo dobiti, dušu je dalo da se sve tada dogovori. I tako su stavili tacku na nuklearni program za koje su mogli da pregovaraju i da pitaju šta god su hteli. Libija je, pošto je imala nuklearni program, od Amerikanaca, da bi prekinuli sa svojim nuklearnim programom, su dobili sve besplatno. Moglo je besplatno da se prenese gorivo, besplatno da se redizajnira reaktor na nisko obogaceno gorivo, besplatno da se odnese istrošeno gorivo, i besplatno da dobiju nisko obogaceno gorivo.
       S: Mislite da je to neznanje ili zla namera?
       J.V: Tada, sigurno neznanje, jer dolaze Svilanovic i grupa koja sigurno nije znala koliko je to dragoceno. Moje kolege, bar mnogi od njih su znali, moglo je da se sazove neki sastanak, da pitaju barem…. Oni su mogli, pod jedan, da dobiju ugovor da se to istrošeno gorivo besplatno pošalje u Rusiju. Drugo, mogli su da dobiju ugovor da se finansira bar 10 godina celi rekator, ceo Institut u Vinci. Oni su to skupoceno gorivo vratili, a ostalo je to istrošeno gorivo kao veliki problem, jer je transport veoma skup, da ne kažem i opasan. Rusi su rekli da to istrošeno gorivo treba da preraduju, "mi smo se sad komercijalizovali, a to košta". A kako je naša vlast problem istrošenog goriva gurala pod tepih, odlagali su rešenje od 2002.g., u meduvremenu potpisivali gomile medunarodnih sporazuma, to gorivo je ostalo, a cena iznošenja je rasla. Delimicno neke stvari su uradene, ali potrebno je 25 miliona dolara koji naša država mora ove godine da obezbedi, i da to plati, jer je tako ugovoreno.
       S: Šta to prakticno znaci?
       J.V: Ruski timovi dolaze, cujem uskoro, da to istrošeno gorivo odnesu.
       S: Znaci Rusi sada dolaze po taj iskorišceni uranijim?
       J.V.: Jeste. To što Đelic prica da je to opasno zbog terorizma, to nema veze, jer to istrošeno gorivo je toliko visoko radioaktivno da i kada bi neki terorista probao da se približi tome na pola metra, on bi bio mrtav.
       S: U kom je stanju to gorivo?
       J.V: Stanje tog goriva u bazenu? Svi ti podaci stoje na veb sajtu agencije u Becu jer je to javni dokument. To samo kod nas ne sme da se piše. To gorivo je u jako lošem stanju. Košuljica tog goriva gde se nalaze gorivni elementi su zardale, neki su aluminijumski, neki su se otvorili. Radioaktivnost curi, voda pošto nije održavana je izuzetno mutna da vi ne možete da vidite šta je na dnu i moraju da idu na slepo.
       S: Šta se tu radi?
       J.V: Izuzetno trenirani timovi koji znaju šta rade, da u momentu kad pocnu da vade iz vode, ne zna se prvo šta je, može vam se raspasti, može pasti dole. To je još uvek visoko obogaceno.
       S: Šta dalje?
       J.V: U budžetu nije predvidena stavka za to, mada su potpisani ugovori, nego je u budžetu predvideno da Srbija garantuje da se uzmu krediti? Dakle, kredit od 25 miliona da bi oni to odneli.
       S: Kad Rusi treba da dodu?
       J.V: Trebalo bi da dodu ovog ili sledeceg meseca, i to ce sigurno trajati godinu dana.
       S: Odakle pare?
       J.V: Vlast je jednostavno donela odluku da se Vinca Institut zaduži kod stranih banaka za sumu od 25 miliona dolara.
       S: Cekajte, kako budžetska ustanova može da diže kredit?
       J.V: Trezor Srbije im kaže – izvinite ne možete budžetsku ustanovu, Institut Vinca da zadužujete. Od cega da vrati? Kad su shvatili da ne mogu da zaduže Vincu, kroz Skupštinu Srbije su progurali Izmenu zakona o jonizujucem zracenju. I, ubace clan 48 A, gde sebi, odnosno, Vladi daju zakonsku osnovu da osnuju javno preduzece koje može da se zaduži?! Kad su to uradili krecu sa osnivanjem javnog preduzeca.Upravni odbor Vince, kad je bilo da se Vinca zaduži sa 25 miliona dolara, donosi odluku da se ne slaže sa zaduživanjem. Predsednik Upravnog odbora bio je prof. Mitrakovic sa Tehnološkog fakulteta. On je bio postavljen od Vlade. Izvrše pritisak na njega. da on da ostavku. Onda odluka da se dva clana UO menjaju.
       S: Opet se, cini se, u igru ubacuje Dragan Domazet?
       J.V: Da, Dragan Domazet i njegov bivši pomocnik Radojica Pešic. Domazet krece onda u istu akciju kao ranije. Saziva upravni odbor u vreme kolektivnih odmora, preti da donesu odluku itd.
       S: Kad se ovo sve dešavalo?
       J.V: Sve je bilo ove godine. Pritisnuta medunarodnim obavezama, Vlada Republike Srbije ove godine, nezakonito i bez javne rasprave, zahteva od Instituta "Vinca" da se zaduži kod stranih banaka za sumu od minimum 25 miliona dolara. Kako Upravni odbor i Naucno vece Instituta to odbijaju, Vlada Srbije šalje predlog izmena Zakona o zaštiti od jonizujuceg zracenja i o nuklearnoj sigurnosti, tj. o dodavanju clana 48a, na Skupštini Republike Srbije, koja usvaja izmene bez ikakve javne rasprave. Na osnovu tog clana, Vlada Srbije cepa Institut i osniva Javno preduzece "Nuklearni objekti Srbije", koje je registrovano kod Agencije za privredni registar 27. jula 2009. godine, sa šifrom delatnosti 90000 (odstranjivanje otpadaka i smeca, sanitarne i slicne aktivnosti?!)
       Javno preduzece "NOS" brutalno otima imovinu i skupocenu opremu koja je pripadala trima laboratorijama Instituta "Vinca", a zaposleni se ucenjuju da potpišu ugovor sa JP "NOS".
       Javno preduzece Vinca posluje preko Komercijalne banke a javno preduzece se registruje preko Metals banke! Da li je to namerno ili slucajno.
       S: Pa, jel to moguce?
       J.V: Ja sam se smejala kad sam citala. Da li to namerno pogrešno tako registrovano? Namerno pogrešno registrovano kao komunalno odnošenje smeca. Direktor Radojica Pešic koji ima jednog zaposlenog, a to je on, nareduje direktoru Vince da on preuzima sigurnost Instituta i kapije Instituta, izdaje nove propusnice. Onda poziva jednog po jednog iz ovih labaratorija i ucenjuje ih da predu u novoosnovano Javno preduzece, prakticno ti timovi ne žele da predu jer ne znaju šta je to. Ceo tim tehnicara nije potpisao, jer pod jedan nije znao da li ce imati beneficirani staž u tom novom preduzecu, niko im nije rekao. Ne znaju kolika ce im biti plata… Koliko ja znam iz te reaktorske fizike, labaratorije 150 i zaštite od zracenja, oni preuzimaju delatnost za koju je Institut registrovan, znaci zaštita od zracenja….
       S: Kako može Javno preduzece da se bavi takvim poslom?
       J.V: To je jednostavno nezakonito, i postavljaju Radojicu Pešica koji blage veze nema o nuklearnim stvarima da bude direktor Javnog preduzeca za bezbednost nuklearnih objekata Srbije koji još uvek nema ni jednog zaposlenog.
       S: Stvar nije prosta, Vinca i sama obezbeduje novac?
       J.V: Vinca ima projekte sa raznih strana, oko 50 odsto. Znaci, oprema koju oni hoce da otmu nije državna oprema zato što je kupljena i od novca dobijenog za istraživacke projekte. Ako odcepe to, a koliko mi shvatamo hoce... Nedeljkovic je u DS-u, predsednik naucnog veca Radak koji je isto to, precednik sindikata isto to ..uzeli su glavne pozicije…
       S: Da li ova grupacija ima 25 miliona da plati?
       J.V.: Nema! Đelic kad je dolazio u Eubaradej u julu, oni su tamo potpisali medudržavne ugovore…
       S: To da se Rusiji vrati gorivo,..a pare?
       J.V.: Đelic je tad izašao i rekao: "skupili smo 23 miliona, fale nam još dva!". To je cista laž! Pare nisu skupljene ni dan danas.
       S: Odakle ce, ako se i zaduže, da vrate novac?
       J.V.: Niodkud. Opet država mora da vrati. Kompletno je nelogicno zašto država u budžetu odmah nije rezervisala pare za to i platila.
       S: Opet da Vas pitamo, da li je ovo sve neznanje ili zla namera?
       J.V.: Zla namera! Moglo je da bude neznanje pre nekog vremena, pre godinu, dve ali ovo sada… Ako je pokušana da Vinca bude podeljena na 5 delova, ako je dovedena Uranija Kozmidis–Luburic koja je prošle godine, bio je veliki skandal, kada je ona bez tendera, bez icega, trebalo je radijuske igle iz bolnica, koje su vrlo radioaktivne prebaciti u Vincu. Vinca je dala ponudu, ona je rekla da je to suviše skupo i dala je madarskoj ekipi. Znaci došli su Madari, s tim što je naredba iz Ministrastva bila da Vinca pošalje svoje strucnjake. Znaci Vinca je prakticno sve odradila, izašla na teren sa ljudstvom, intrumentima, a Madari su fakticki samo prepakovali to i dobili pare. U doba Domazeta, postavljen je VD direktor, sa kojim smo vodili bitku. Taj VD direkrtor je došao iz Novog Sada, prof. Dragoslav Petrovic, koji je glavna osoba DS-a za Vojvodinu.
       S: Koja je generalna ideja da se uništi ono što godinama postoji?
       J.V.: Ja ne mogu da znam šta je u njihovim glavama, ja mogu da vam kažem šta ljudi pricaju. Da je Domazet bacio oko na nekretnine instituske, da hoce da napravi tehnološki park, odnosno privatni univerzitet, pošto on vec ima privatni fakultet i da je jedna od njegovih dugorocnih ideja bila ta… Država se zadužuje na veliko, zašto je morala da ide preko raznih javnih preduzeca kada je to bila dužnost države da obezbedi pare?! Kompletno nelogicno i nezakonito. Drugo, taj tim i zaštita, ovaj reaktorski tim, oni vec od 2002.g, treniraju da iznesu to. To je jedan jako pipav i vrlo opasan posao, I sad taj tim koji je trebao da saraduje sa ruskim timom u necemu što je vrlo opasno, je rasturen.
       S: Zašto rasturen?
       J.V: Prvo nisu imali šta da jedu, drugo sad kad su ih terali da predu u novo javno preduzece, a oni ne žele da predu tu, uspeli su da rasture taj tim. Strucnjaci su otišli i oni sad tamo imaju jednog a možda i nijednog strucnjaka koji nešto zna. Ako dode sada ruski tim i krenu da izmeštaju, i ne daj Bože, desi se havarija, ako im to ispadne, ako materijal izade, ne da ce biti kontaminirana Vinca, vec ceo Beograd! Nisu smeli da cepaju utrenirane timove, nisu smeli da dele Vincu pre nego što se materijal iznese iz Srbije, da bi zadužili Vincu sa 25 miliona dolara.
       S: Pa, šta je moglo da se radi?
       J.V: Umesto što su pregovarali preko Amerikanaca i Agencije u Becu, mogli su direktno, pošto je to rusko gorivo, da pregovaraju sa Rusima, kao što nisu. Taj otpad je mogao biti odnet besplatno.
       S: Kako mislite, besplatno?
       J.V: Istrošeno gorivo koje mi imamo ovde je jako dragoceno Rusima jer oni imaju tu tehnologiju da ga prerade. Mi to nemamo. Rusi kad uzmu istrošeno gorivo, kad ga budu obradivali, u reaktoru bi se stvorio uranijum 235, plutonijum 239 i oni bi to koristili za svoje rekatore, bombe… To je za njih vrlo dragoceno.

Bila sam kod Škundrica        S: Mislite da postoji mogucnost nagodbe sa Rusima?        J.V: Postoji, samo treba da se nade neko pametan da ode i da pregovara. Ja sam otišla da razgovaram sa ministrom Škundricem koji me je primio. On je vrlo korektan covek, nije njegova oblast, nije nerazuman, vrlo smo lepo razgovarali. Iznela sam problem o Vinci. On je rakao da je problem u tome što su ministarstva podeljena, i što niko ne može drugome da se meša u njegovo ministarstvo. Znaci on kao ministar energetike ne može da se meša u posao ministarstva nauke.        S: Šta ste predlagali u okviru ministartsva energetike?        J.V: Recimo, Rusi sada su sa Bugarima potpisali ugovor o izgradnji dve do cetiri nove nuklearne elektrane. Bugari kukaju da im je skupa investicija kao što jeste. Rusi ce, naravno, dati povoljne kresite...Ali, po meni svima u regionu ovde, ukljucujuci Grke i dole Makedoniju, nas, tu mogu svi da se ukljuce. Svima njima treba struja. Bugare su naterali da bi ušli u EU, kao i Litvaniju, da ugase reaktore ruske proizvodnje. Litvanija je imala jedan reaktor kojim je proizvodila 92 odsto struje. Ja sam pricala sa njima, bili su kod mene u Berkliju. Bugari su od izvoznika struje postali zavisnici uvoznici. Ugasili su im dva reaktora, treba da im ugase još dva, a oni ljudi, kopaju i nogama i rukama da se ne ugase. . Moj predlog ministru Škundricu bio je:vi imate potpisan ugovor za gas, za Đerdap, oni vam remontiraju termoelektranu, to je sve ruska tehnologija. Znaci treba nam samo mali pomak, ne morate vi da kažete gradicemo, nego samo da razmatramo to, da vidimo da li možemo sa Bugarima. I ako se gradi kod Bugara, nek to bude regionalna investicija kao što se sad Italija gradi... Imali su moratorijum, ali kada su shvatili da nemaju struju brzo su se dogovorili sa Francuzima da im u Francsukoj grade cetiri elektrane koje ce delimicno Italijani da investiraju .        S: Koliko je ozbiljno ovo sa Albanijom i Hrvatskom?        J.V.: Mislim da nije ozbiljno. Buš je i nogama i rukama kopao kako bi potpisao bilateralni sporazum o nuklearnoj tehnologiji sa Indijom. Cim je to potpisao i Rusi su odmah potpisali i vec grade cetiri elektrane, Francuzi su odmah potpisali i grade im u Indiji. Rusi u okviru svoje izgradnje nuklearnih elektrana imaju ceo paket što niko nema. Ako vam oni sagrade elektranu, oni vam prodaju gorivo, a u isto vreme vam uzimaju istrošeno, jer imaju sistem za preradu goriva. Tako da bi, u okviru toga, Rusi besplatno odneli istrošeno gorivo.        S: Pa koliko ima tog goriva?        J.V: Oko 2,5 tone. To nije veliko, ali je opasno. Oni bi to odneli u sklopu dogovoro o energetici, samo kad bi neko znao da pregovara.        S: Dokle cete biti u Srbiji?        J.V.: Ja sam ovde i sledece nedelje, a onda imam konferenciju za novinare u Americi u sklopu americkog nuklearnog društva. Ja sam trenutno predsednik udruženja svih dekana fakulteta nuklearne tehnike u Americi.        S: Sad, što bi rekao Cerniševski, šta da se radi?        J.V.: Mora da se donesu izmene zakona koji su "na mufte" progurali u skupštinu. Mora da se zaustavi ovo javno preduzece. Vlada mora da donese takvu odluku. Doci ce do medunarodnog skandala ako ovako nastave. Prvo može doci do havarije, do medunarodnog skandala, niti su pare obezbedili, rasturili su timovea vec od 2002.

 

 

 

http://www.svedok.rs/index.asp?show=69218

 

http://www.antic.org/Slucaj_Vinca/vinca.html

 

 

„ F I S I J A “ N U K L E A R N O G N A U Č N O G I N S T I T U T A „ V I N Č A “

Š I F R A 9000

Uspostavljanjem Javnog preduzeća NOS ne samo da se dovodi u opasnost bezbjedno obavljanje jednog odgovornog posla, kao što je to iznošenje i transportovanje visokoradioaktivnog otpada u Rusiju, a za koji su jedini nadležni i kvalifikovani ljudi iz „Vinče", nego se tom najvećem i najpoznatijem naučnom institutu u regiji oduzima i njegova medjunarodna prepoznatljivost

kao multidisciplinarnog instituta za nuklearne nauke. Drugim riječima, kako ističu sagovornici „NR", tzv. transformacija i ovoga puta vodi ka uništavanju Instituta u Vinči. Pokušaj iz 2003. godine bio je odvajanje fundamentalnih od primijenjenih istraživanja, dok se ovoga puta ide na razdvajanje nuklearnog od tzv. nenuklearnog dijela.

VELJKO ZELJKOVIĆ

PREUZMITE CEO TEKST: Novi Reporter 346 - 27 Okt. 2009

Saopštenje kolegijuma laboratoruje 'Zaštita' Instituta 'Vinča'

Saopštenje kolegijuma laboratoruje 'Zaštita' Instituta 'Vinča' u vezi istupanja u medijima pojedinih funkcionera Ministarstva za nauku Republike Srbije
BEOGRAD, 7. jul 2008 -- U vezi javno iznetih optužbi i neodmerenih izjava u medijima koje je, u više navrata, iznela u odnosu na Laboratoriju "Zaštita" i Institut "VINČA", dr Uranija Luburić-Kozmidis, kao visoki činovnik Ministarstva nauke (što praktično može da se shvati i kao zvanični stav Ministarstva nauke, pošto se niko iz Ministarstva nauke nije ogradio), Kolegijum istraživača i stručnih saradnika Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta "VINČA" je u obavezi da saopšti: 1. Pre svega, izražavamo NAJOŠTRIJI JAVNI PROTEST zbog krajnje nekorektnog i prizemnog nivoa obraćanja dr Uranije Kozmidis Luburić (u daljem tekstu visokog činovnika Ministarstva nauke) preko medija, koji su upućeni zaposlenima u Institutu "VINČA" i Laboratoriji "ZAŠTITA" kao organizacionom delu Instituta. Svaku od izrečenih izjava tog visokog činovnika Ministarstva nauke u tekstovima objavljenim u "Večernjim Novostima" od 15. aprila, 16. aprila i 23. juna 2008.g., kao i u "Nedeljnom Telegrafu" od 2. jula 2008.g., kojima se direktno vređaju zaposleni u Institutu "VINČA", i posebno u Laboratoriji "ZAŠTITA", smatramo krajnje neragumentovanom, neistinitom, nedobronamernom i tendencioznom sa mogućim ciljem da se uruši ugled institucije koja je ove godine proslavila 60 godina postojanja. Zbog toga se najozbiljnije razmatraju načini sankcionisanja takvih istupanja visokog činovnika Ministarstva nauke, svim postojećim sredstvima pravne države. 2. Što se tiče projekta uklanjanja i transporta zatečenih radijumskih izvora na teritoriji Srbije, Laboratorija "ZAŠTITA" je, kao i uvek, sve svoje poslovne obaveze izvršila uspešno i u roku. Međutim, pokazalo se da projekat ima nezadovoljavajući sistem koordinacije za šta su zaduženi predstavnici Ministarstva nauke. Zbog toga su do sada napravljeni značajni propusti u organizaciji rada na tom projektu od strane ljudi postavljenih od strane Ministarstva nauke da rukovode tim projektom tokom njegove realizacije. Navodimo samo neke propuste: komunikacija na relaciji Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) – Ministarstvo za nauku – Rukovodstvo Instituta Vinča – Laboratorija "Zaštita" bila je netransparentna, odnosno Laboartorija "Zaštita" nije imala zvanične informacije o raspisivanju tendera od strane IAEA. Takođe, treba ispitati kako je došlo do toga da zaposlenima Instituta "Vinča" još uvek zvanično nisu isplaćene dnevnice za vanredne visokohazardne poslove koji su obavljeni na Onkološkom Institutu u Beogradu, pri čemu su isplaćeni Mađarski radnici. Izjava visokog činovnika Ministarstva da profesionalci Instituta "Vinča" nisu učestvovali u operaciji na Onkološkom Institutu, ravna je dezinformaciji. 3. Pošto Institut "VINČA", a to znači i Laboratorija "ZAŠTITA" nije institucionalno finansirana iz državnog budžeta, već novac zaradjuje kroz realizaciju projekata i poslova, Ministarstvo za nauku je u obavezi da isplati sve troškove Institutu "VINČA", u dogovoru sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, po osnovu svakog obavljenog posla. Šta se desilo sa predviđenim novcem za urađeni posao, za koji se sada s pravom može smatrati da je to dug zaposlenima iz Laboratorije "ZAŠTITA" i Laboratorije za radioizotope iz Instituta "VINČA", utvrdiće nadležne državne institucije i organi za ovakve slučajeve. Za sada je očigledno da je propuštena prilika za nabavku mernih i zaštitnih sredstava za funkcionisanje interventne ekipe za slučaj akcidenta na teritoriji Srbije. 4. Ostaje nejasno zašto visoki zvaničnik Ministarstva za nauku koji je na javnoj funkciji nije u mogućnosti ili možda ne želi da stavi na uvid javnosti svoju imovinsku kartu pre i posle odlaska sa funkcije, kada to danas čine poslanici Narodne Skupštine Srbije, članovi Vlade Srbije i predsednik Republike Srbije. 5. Laboratorija "ZAŠTITA" će uprkos svemu i nadalje nastaviti da profesionalno ispunjava sve svoje obaveze u skladu sa zakonskim propisima i ovlašćenjima koja je dobila od nadležnih ministarstava. Naravno, pod uslovom da nestručni ljudi (bez obzira koje javne funkcije imaju i gde god da se nalaze) ne ometaju ili sprečavaju profesionalce u ovoj oblasti da pravovremeno i brzo obavljaju poslove u zaštiti od zračenja i zaštiti životne sredine. Takođe, Ministarstvo nauke i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, treba da rade u okviru svojih ingerencija i da ne prekoračuju i mešaju svoje nadležnosti, što se desilo u pomenutom slučaju odnošenja radioaktivnog uzvora iz Elektronske industrije Niš, kada su direktor i interventna ekipa Laboratorije "Zaštita" perfektno i profesionalno uradili posao. Naučni kolegijum u proširenom sastavu sa istraživačima i stručnim saradnicima Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine-Laboratorija "ZAŠTITA" iz INN "VINČA" dr Dragana Todorović mr Srboljub J. Stanković
	Novinska agencija Tiker na novoj Internet adresi: www.tiker.rs

 

RADIOAKTIVNO!

www.pescanik.net 

RADIOAKTIVNO!

Vesna Knežević Ćosić
18.10.2009.

Jednom davno živeo je kralj Mida, koji je sve što dotakne pretvarao u zlato i zbog toga bio vrlo nesrećan. Mnogo godina kasnije, u mesecu maju 2009, pohlepni srpski vlastodršci pretvorili su radioaktivni otpad u zeleni paket i tako postali još srećniji i uspešniji.

Zagađivanje Srbije više nije ograničeno samo na čerupanje resursa i njeno pretvaranje u mentalnu selendru, već se proširilo i na zasipanje obradivih površina hranivom za bilje koje je prezasićeno radionuklidima, toliko da se graniči sa odlaganjem nuklearnog otpada.

Ako se pitate zašto bi neko radio u korist svoje i opšte štete, odgovor je prost: raspon cena neorganskih đubriva na svetskom tržištu u direktnoj je vezi sa stepenom i količinom kontaminacije. Što je đubre radioaktivnije, cena je niža. A najjeftinije je ono koje je toliko nakrcano radionuklidima, da od radijacije prosto svetli u mraku kao sablasni neven, pa ga zato i najbeskrupulozniji trgovci zaobilaze i izbegavaju.

Međutim, narodni poslanici Srbije izglasali su novi zakon, koji omogućava uzvoz i distribuciju đubriva sa utrostručenom količinom radioaktivnih materija - cezijuma, uranijuma, torijuma i radijuma.

Limit su podigli na 10.000 bekerela po kilogramu, iako po Zakonu o zaštiti od zračenja sve što pređe 3.000 bekerela predstavlja opasan radioaktivni materijal i potpada pod specijalne mere skladištenja i uništavanja, dok je trudnicama, mlađima od 18 godina i svima bez zaštitne opreme zabranjen pristup i kontakt sa tim materijama.

Uprkos tome, 23 godine posle Černobila, radioaktivno đubrivo će se tretirati kao hrana za biljke, jer je tako odlučilo Ministarstvo poljoprivrede, a odluku su podržali narodni poslanici u Skupštini Srbije. Oni nastavljaju da profitiraju od štetnih odluka koje građane i zemlju guraju u propast. Jedino ostaje nejasno kako nisu zabrinuti za lično zdravlje, jer i oni će jesti namirnice hranjene cezijumom, uranijumom, torijumom i radijumom.

Iako je vlast utrostručila gornju granicu radiokativnosti, zakon je prošao, jer je predstavljen kao "pooštravanje režima nuklearne i radiacione sigurnosti u Srbiji i postizanje nivoa koji može da odgovori povećanim zahtevima sigurnosti".

Agencija za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije formirana je tek posle donošenja ovog zakona.

Podizanje nivoa dozvoljene radioaktivnosti predstavljeno je i sluzbeno obrazloženo kao „najznačajnija novina u odnosu na važeću regulativu, a čime se povećava efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućih zračenja."

Kakav je to "pooštreni režim radiacione sigurnosti Srbije" koji utrostručuje kontaminaciju? Normalno bi bilo da takve materije budu zaustavljene na državnoj granici i podvrgnute posebnim merama zaštite od radioaktivnog zračenja.

Ko ne veruje, neka pročita član šest Pravilnika o uslovima za utvrđivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja (Sl. glasnik RS, br. 64/09) koji glasi:

"Dozvoljena gornja granica radioaktivne kontaminacije, odnosno dozvoljene koncentracije aktivnosti radionuklida u neorganskim đubrivima jeste:

1) za uran (U 238) = 10 na četvrti Bq/kg

2) za radijum ( Ra 226 ) = 10 na četvrti Bq/kg

3) za cezijum ( Cs 137) = 10 na četvrti Bq/kg

4) za torijum (Th 232) = 10 na treći Bq/kg

Određivanje se vrši nisko-fonskom gama spektrometrijskom analizom metodom АSТМ Е-181-98/03."

Ugledni radiolog i doziometrista iz instituta Vinča, koji decenijama izlazi na teren i vrši merenja, koji je ceo radni vek proveo sa olovnom keceljom radeci oko reaktora, kaže da ovaj Zakon, ovako kako je napisan, može da se čita i kumulativno, pa da se od 10.000 bekerela tranformiše i u 40.000 bekerela radionuklida po jednom kilogramu.

A pošto se u spornom Zakonu pominje isključivo "metod ASTM Е-181-98/03", koji meri radioaktivnost "po američkom standardu za kalibraciju spektrometara", eksperti iz vinčanskog instituta više neće moći da vrše merenja, zato što "metod ASTM Е-181-98/03 u svojoj akreditaciji navodi samo jedna ustanova iz Novog Sada", objašnjava moj izvor iz instituta Vinča.

Na pitanje zašto branša ćuti, zašto se domaći eksperti za radioaktivnost ne oglase javno, imenom i prezimenom, jedini odgovor koji sam uspela da dobijem jeste da su srpski stručnjaci za zaštitu od radioaktivnog zračenja poslali pismo vladi u kojem upozoravaju na dalekosežnu štetu od novog zakona.

U međuvremenu, promocija novog zakona je nastavljena, posebno na svetski Dan zaštite životne sredine, pa su se čak i na ekološkim sajtovima našle pohvale u kojima se ističe da je novi zakon donesen "radi pooštravanja režima nuklearne i radijacione sigurnosti u zemlji". Kao da niko od onih koji su ga izglasali nije pročitao tekst zakona pažljivo i do kraja, sve do kobnih 10.000 bekerela po kilogramu za cezijum, radijum, torijum i uranijum. Možda je razlog u tome što je zakon u Skupštinu išao u paketu sa još 16 ekoloških zakona i što je toga dana na dnevnom redu bilo čak 48 tačaka. Tako su domaći parlamentarci omogućili radioaktivne njive i kontaminiranu životnu sredinu, i to usred kampanje Očistimo Srbiju.

Zato su istoga dana imali vremena da se džapaju oko pitanja "na koji način će biti sankcionisan onaj ko zloupotrebi nacionalne simbole države Srbije" i dizali temperaturu pitanjima "da li će srpski grb i trobojka biti primenjivani na teritoriji Kosova i Metohije." Poslanica Raguš (SRS) je pitala na koji način će srpske vlasti da upute protesnu notu ako se na Kosovu i Metohiji slave albanski praznici i koriste albanski simboli, a ne srpski. Pridružio joj se poslanik Markićević (Nova Srbija), koji je insistirao da sazna „koliko je lica prošle godine kažnjeno zbog cepanja i paljenja srpske zastave". I poslanik Maksimović (Napred Srbijo) tražio je veće poštovanje državnih simbola Srbije.

Koga je uopšte briga za to što je novi zakon Ministarstva poljoprivrede, koji omogućava korišćenje neorganskog biljnog đubriva, koje je po količini kontaminacije nuklearni otpad, u koliziji sa Zakonom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja?

I taman kada sam pomislila da je horor-priči o kontaminiranju Srbije došao kraj, jer mi je javljeno „da je pravilnik o veštačkom đubrivu proglasen nevažećim" - mada je, dok je važio, „verovatno neki tovar prošao granicu" - usledio je novi radioaktivni tuš:

„Bio sam deziformisan. Na sajtu Ministarstva za poljoprivredu od 24.09.09. stvarno su izbrisali kobni član 6 u kome se decidirano nabraja da je dozvoljeno po 10.000 bekerela cezijuma, uranijuma, radijuma i torijuma u neorganskim đubrivima. Taj pravilnik se razlikuje od onog objavljenog u Službenom listu Srbije 41/09 od 13.08.09. gde je čl. 6 ostao. Taj član u Službenom listu nije proglašen nevažećim. Sada postoje dva pravilnika pod istim brojem, a sa različitim sadržajem. Treba otići u Ministarstvo poljoprivrede i pitati za listu uvezenih fosfata za period od 13.08 do 24.09."

Na par adresa sam poslala dodatna pitanja, ali nisam dobila nijedan odgovor.

Peščanik.net, 18.10.2009.

 

 

"Srpski nuklearni staratelj"

Saopštenje

dr dragana todorović i mr srboljub j. stanković

"Srpski nuklearni staratelj"; VREME 912

Saopštenje kolegijuma Laboratorije Zaštita Instituta "Vinča" u vezi sa istupanjem u medijima pojedinih funkcionera Ministarstva za nauku Republike Srbije:

U vezi s javno iznetim optužbama i neodmerenim izjavama u medijima koje je, u više navrata, iznela u odnosu na Laboratoriju Zaštita i Institut "Vinča" dr Uranija Luburić-Kozmidis, kao visoki činovnik Ministarstva nauke (što praktično može da se shvati i kao zvanični stav Ministarstva nauke, pošto se niko iz Ministarstva nauke nije ogradio), Kolegijum istraživača i stručnih saradnika Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta "Vinča" u obavezi je da saopšti:

Pre svega, izražavamo NAJOŠTRIJI JAVNI PROTEST zbog krajnje nekorektnog i prizemnog nivoa obraćanja dr Uranije Kozmidis-Luburić (u daljem tekstu visokog činovnika Ministarstva nauke) preko medija zaposlenima u Institutu "Vinča" i Laboratoriji Zaštita kao organizacionom delu Instituta. Svaku od izrečenih izjava tog visokog činovnika Ministarstva nauke u tekstovima objavljenim u antrfileu (u uokvirenom delu teksta) iz članka "Srpski nuklearni staratelj" autora S. Bubnjevića na strani 35 u broju 912 lista "Vreme" (od 26. juna 2008), u "Večernjim novostima" od 15. aprila, 16. aprila i 23. juna 2008, kao i u "Nedeljnom telegrafu" od 2. jula 2008, kojima se direktno vređaju zaposleni u Institutu "Vinča", i posebno u Laboratoriji Zaštita, smatramo krajnje neargumentovanom, neistinitom, nedobronamernom i tendencioznom sa mogućim ciljem da se uruši ugled institucije koja je ove godine proslavila 60 godina postojanja. Zbog toga se najozbiljnije razmatraju načini sankcionisanja takvih istupanja visokog činovnika Ministarstva nauke, svim postojećim sredstvima pravne države.

Što se tiče projekta uklanjanja i transporta zatečenih radijumskih izvora na teritoriji Srbije, Laboratorija Zaštita je, kao i uvek, sve svoje poslovne obaveze izvršila uspešno i u roku. Međutim, pokazalo se da projekat ima nezadovoljavajući sistem koordinacije za šta su zaduženi predstavnici Ministarstva nauke. Zbog toga su do sada napravljeni značajni propusti u organizaciji rada na tom projektu od strane ljudi postavljenih od strane Ministarstva nauke da rukovode tim projektom tokom njegove realizacije. Navodimo samo neke propuste: komunikacija na relaciji Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) – Ministarstvo za nauku – Rukovodstvo Instituta "Vinča" – Laboratorija Zaštita bila je netransparentna, odnosno Laboratorija Zaštita nije imala zvanične informacije o raspisivanju tendera od strane IAEA. Takođe, treba ispitati kako je došlo do toga da zaposlenima Instituta "Vinča" još uvek zvanično nisu isplaćene dnevnice za vanredne visokohazardne poslove koji su obavljeni na Onkološkom institutu u Beogradu, pri čemu su isplaćeni mađarski radnici. Izjava visokog činovnika Ministarstva da profesionalci Instituta "Vinča" nisu učestvovali u operaciji na Onkološkom institutu ravna je dezinformaciji.

Pošto Institut "Vinča", a to znači i Laboratorija Zaštita nisu institucionalno finansirani iz državnog budžeta, već novac zarađuju kroz realizaciju projekata i poslova, Ministarstvo za nauku je u obavezi da isplati sve troškove Institutu "Vinča", u dogovoru sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, po osnovu svakog obavljenog posla. Šta se desilo sa predviđenim novcem za urađeni posao, za koji se sada s pravom može smatrati da je to dug zaposlenima iz Laboratorije Zaštita i Laboratorije za radioizotope iz Instituta "Vinča", utvrdiće nadležne državne institucije i organi za ovakve slučajeve. Za sada je očigledno da je propuštena prilika za nabavku mernih i zaštitnih sredstava za funkcionisanje interventne ekipe za slučaj akcidenta na teritoriji Srbije.

Ostaje nejasno zašto visoki zvaničnik Ministarstva za nauku koji je na javnoj funkciji nije u mogućnosti ili možda ne želi da stavi na uvid javnosti svoju imovinsku kartu pre i posle odlaska sa funkcije, kada to danas čine poslanici Narodne Skupštine Srbije, članovi Vlade Srbije i predsednik Republike Srbije.

Laboratorija Zaštita će uprkos svemu i nadalje nastaviti da profesionalno ispunjava sve svoje obaveze u skladu sa zakonskim propisima i ovlašćenjima koja je dobila od nadležnih ministarstava. Naravno, pod uslovom da nestručni ljudi (bez obzira na to koje javne funkcije imaju i gde god da se nalaze) ne ometaju ili sprečavaju profesionalce u ovoj oblasti da pravovremeno i brzo obavljaju poslove u zaštiti od zračenja i zaštiti životne sredine. Takođe, Ministarstvo nauke i Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da rade u okviru svojih ingerencija i da ne prekoračuju i mešaju svoje nadležnosti, što se desilo u pomenutom slučaju odnošenja radioaktivnog uzvora iz Elektronske industrije Niš, kada su direktor i interventna ekipa Laboratorije Zaštita perfektno i profesionalno uradili posao.

Za Naučni kolegijum u proširenom sastavu sa istraživačima i stručnim saradnicima Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine – Laboratorija Zaštita iz INN "Vinča".

VREME | BR 915 | 17. JUL 2008.

Istina o Vinči

Istina o Vinči

Odgovor državnom sekretaru za nauku dr Uraniji Kozmidis – Luburić, povodom njenih izjava za medije o Laboratoriji  "Zaštita" Instituta "VINČA"i "VINČI" u celini. 

 

Uprkos zvaničnim optimističkim kazivanjima o brizi za nauku, pokazuje se da se u nas već duže vreme sprovodi jedna neobjavljena naučna politika koja za posledice može imati nepovratno razaranje suptilnog tkiva misaonog života, koje u ovom momentu predstavlja najveći domet naše naučne i tehnološke pismenosti. Ono je stvarano sa najvećom brigom i požrtvovanjem više generacija i decenija unazad, a sada se briše potezom pera jedne arogantne i osione politike čiji je protagonista u ovom momentu dr Uranija Kozmidis-Luburić.

 

U toku je intenzivna medijska hajka i brukanje Laboratorije "Zaštita" i čitavog Instituta "VINČA", koja nanosi i neprocenjivu štetu čitavoj našoj nauci. Oni isti ljudi koji su čistili Jug Srbije od ostataka NATO bombi sa osiromašenim uranom, pod najtežim i često po život opasnim uslovima, a uz dnevnice koje su bile niže od dnevnica molerskog pomoćnika, sad su od dr Uranije Kozmidis-Luburić javno proglašeni za "Grupu ljudi (iz Vinče) [koja je] zloupotrebila projekat i htela da od države potpuno neopravdano uzme skoro 200.000 evra." Da se čovek zapita jesu li to lopovi i prevaranti uhvaćeni na delu za čiju je neutralizaciju, izgleda, bila čak neophodna i pomoć mlade članice NATO pakta - Madjarske.

 

Na takav zaključak upućivao bi i sledeći iskaz:  " Mađarski stručnjaci su posao odradili za dva dana, a s njima je bilo šest mladih ljudi iz Novog Sada, koji su merili radioaktivnost. Nema govora o angažovanju „30 stručnjaka iz Vinče"... Sad im je državni sekretar kriv što su izgubili posao, pa traže da se ispitaju moji privatni računi. Ćutala sam, ali više ne mogu: Vinča, nekad ugledan institut, sad je konglomerat svega i svačega. Htela sam da napravim red, ali mnogi kojima nered odgovara to ne bi želeli".
Tako Kozmidis-Luburić.

 

A istina je sledeća:

 

Radnici madjarske firme su kapsulirali oko 50 radioaktivnih izvora, a Laboratorija "Zaštita" je u svome dugom trajanju dosad obavila na hiljade takvih operacija i to bez ikakve pompe. Takođe, Ministarstvo nauke naredilo je da Laboratorija mađarskom "Izotopu" stavi na raspolaganje sve svoje resurse i to bez pare i dinara nadoknade, što je naravno njihovu ponudu učinilo jeftinom.  Tridesetak radnika Vinče je po naredbi direktora prisluživalo u poslu za koji su sami stručno bili mnogo pozvaniji da ga urade od onih kojima su prisluživali. Postupci Ministarstva za nauku koji si do svega ovoga doveli su, najblaže rečeno, neobični. Hoće li nam i preostali deo puta u Evropu biti po ovakvom modelu?

 

Država traži od "Zaštite" da se angažuje u svakoj prilici, kao vojska, ili još tačnije, kao rezervisti – pa posle sa dnevnicama kako bude. Najjeftinije za državu da ih uopšte i ne bude. A pošto Laboratorija nije na budžetu kao vojska, iz kojih sredstava da nabavi opremu? Ministarstvo nauke oduzima nam poslove na kojima bismo mogli da je zaradimo. Već se u folkloru  predlaže, radi unošenja jasnosti, da Ministarsvo za nauku ono "za" u svome imenu pretvori u "protiv".

 

Ipak, dr Uranija Kozmidis-Luburić je objektivnija nego što bi se iz dosad navodjenog moglo pomisliti. Kad treba, ume ona i da pohvali. Evo šta kaže za novoosnovanu Komisiju za odredjivanje mesta za trajno odlagalište radioaktivnog otpada. "Ja sam predsednik te komisije i univerzitetski profesor fizike na FTN u Novom Sadu, a predsednik regulatornog tela je najbolji nuklearni fizičar u ovoj državi, profesor Bikit, koji vodi najbolju laboratoriju za merenje radijacije, u Novom Sadu."

 

Transparentno! Pošteno!  U Novom Sadu - ej!

 

Kada je već ovako bez dlake na jeziku, najbolje bi bilo da objavi svoj plan za "VINČU" za koji se, po onom što se događa, može naslutiti da mu je glavni cilj da "VINČU" postepeno pretvori u skladište otpada, u koje će stranci, po analogiji, "jeftino" dovoziti i smeštati sav mogući otpad, a uz pohvalu da su nas spasili od needukovanih i pokvarenih domorodaca.

 

Pa ipak, na kraju, da se čovek zapita, na čemu Kozmidis-Luburić zasniva svoje pravo da daje ovakve apodiktične ocene o čitavim naučnim ustanovama, kada se po merilima tog istog Ministarstva nauke, čiji je trenutno činovnik, jedva može i nazvati naučnim radnikom. Ali bi se zato, zbog svega onoga što je oko  nauke uradila, sa mnogo više razloga mogla nazvati važnim činiocem u razaranju nauke u nas.

 

Dr. Dragomir M. Davidović
naučni savetnik laboratorije "Zaštita"
u Vinči, 03.07.2008.g.

 

 

Vinča nuklearna pretnja No 1 za Evropu

Dok se Ministarstvo nauke i Institut Vinča međusobno optužuju za prevare i nestručnost, Međunarodna agencija za atomsku energiju u Beču DRAMATIČNO UPOZORAVA:

Vinča nuklearna pretnja No 1 za Evropu

Prof. Uranija Kozmidis-Luburić: Institut hteo da prevari državu za 200.000 E Mr Milojko Kovačević: Činovnici Ministarstva nauke ugrožavaju bezbednost građana Mediji su pre nekoliko dana kao udarnu vest preneli informaciju o anonimnom pismu zaposlenih u Institutu Vinča koji traže policijsku istragu zbog korupcije u ovoj naučnoistraživačkoj instituciji, ali i u Ministarstvu nauke. Oni optužuju Ministarstvo da je unosan posao čišćenja radioaktivnog otpada iz Instituta za onkologiju u Beogradu poverilo mađarskoj firmi, umesto vinčanskim stručnjacima. Međutim, u javnosti je mnogo više reakcija izazvala tvrdnja da iz našeg jedinog i najvećeg skladišta radioaktivnog otpada preti neposredna opasnost od nuklearnog zagađenja! Ministarstvo nauke uzvratilo je optužbom za neprofesionalnost Laboratorije za zaštitu od zračenja u Vinči, ali i za pokušaj prevare: mađarska firma je čišćenje radijumskih igala iz bolnice naplatila 60.000 evra, posao je finansirala Međunarodna agencija za atomsku energiju u Beču (IAEA), dok je vinčanska laboratorija tražila 200.000 evra od naših ministarstava. Međutim, Ministarstvo nauke potvrdilo je da su skladišta opasnog nuklearnog otpada u kritičnom stanju i da ih Međunarodna agencija za atomsku energiju smatra najvećom opasnošću u ovom delu Evrope. Nedeljni Telegraf je došao do originalnih pisama koje je naučni kolegijum Laboratorije za zaštitu od zračenja početkom 2008. uputio direktoru i upravnom odboru Instituta Vinča. U njima sedam doktora nauka i direktor Laboratorije upozoravaju na haotične odnose u Institutu, nuklearne akcidente zbog nestručnog rada, preprodaju naučnih ideja i uništavanje jedine srpske laboratorije koja se bavi dekontaminacijom i uklanjanjem nuklearnog otpada. Na kraju pisma stoji upozorenje da je u Vinči došlo do velikih propusta u zaštiti od zračenja, da se zbog nestručnog pristupa događaju različite incidentne situacije, da se ne radi adekvatna analiza akcidenta već se incidenti prikrivaju... O stanju nuklearne bezbednosti i problemima u Vinči razgovarali smo sa prof. dr Uranijom Kozmidis-Luburić, državnim sekretarom u Ministarstvu nauke, i sa mr Milojkom Kovačevićem, bivšim direktorom Laboratorije za zaštitu od zračenja, koji je, kako kaže, „smenjen kad je počeo da se otkriva prljav veš srpskog nuklearnog instituta i opasnost po građane“. O stanju nuklearne bezbednosti i problemima u Vinči razgovarali smo sa prof. dr Uranijom Kozmidis-Luburić, državnim sekretarom u Ministarstvu nauke, i sa mr Milojkom Kovačevićem, bivšim direktorom Laboratorije za zaštitu od zračenja, koji je, kako kaže, „smenjen kad je počeo da se otkriva prljav veš srpskog nuklearnog instituta i opasnost po građane“. U Ministarstvu nauke kažu da mnogima ne odgovara uvođenje reda u Institutu Vinča, što je izazvalo polemiku u medijima. - Povod za ova neprijatna dešavanja je pismo nekog fantomskog sindikata u Vinči, a u novinama se pojavilo i ime Milojka Kovačevića, donedavno v.d. direktora Laboratorije za zaštitu od zračenja, i pretpostavljam da je on povezan sa tim. Na meti sam jer sam otkrila da je Ministarstvo zaštite životne sredine sa Laboratorijom sklopilo ugovor da za 14 miliona dinara ukloni vrlo radioaktivne radijumske igle iz Kliničkog centra, iako je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) već raspisala tender vredan 60.000 evra za taj projekat. Odabrana je mađarska firma Izotop, jedna od četiri najviše rangirane u svetu. U Vinči su to apsolutno znali, jer je dogovor sa IAEA sklopljen još u vreme prošlog ministarstva i tvrdim da je reč o prevari - kaže prof. Uranija Kozmidis-Luburić, državni sekretar u Ministarstvu nauke, i naglašava da je reakcija IAEA bila vrlo oštra: - Kad su čuli da Vinča hoće da uzme posao bez tendera, upozorili su nas da ako ne ispoštujemo pravila, moramo da platimo penale mađarskoj firmi, a svi projekti koje je agencija htela da finansira bili bi izgubljeni. Hitna akcija Državni sekretar navodi da je Laboratorija za zaštitu od zračenja tražila da Institut za onkologiju bude zatvoren najmanje dve nedelje, koliko bi trajalo čišćenje radijuma, i da 500 policajaca obezbeđuje taj prostor: - Mađarski stručnjaci su posao odradili za dva dana, a s njima je bilo šest mladih ljudi iz Novog Sada, koji su merili radioaktivnost. Nema govora o angažovanju „30 stručnjaka iz Vinče“ , kako tvrdi Kovačević. Njih boli što su izgubili 14 miliona, koje bi platila naša ministarstva. Upitala sam, zašto traže 200.000 evra za posao koji IAEA procenjuje na 60.000. Odgovorili su da im treba za opremu, koja će i kasnije služiti. A šta će im oprema kad u Srbiji više nema radijuma? Oni čak ni ne znaju da je koriste, tek bi morali da se obuče za njenu upotrebu, a kako bi onda očistili radijumske igle, i kada? Sad im je državni sekretar kriv što su izgubili posao, pa traže da se ispitaju moji privatni računi. Ćutala sam, ali više ne mogu: Vinča, nekad ugledan institut, sad je konglomerat svega i svačega. Htela sam da napravim red, ali mnogi kojima nered odgovara to ne bi želeli. Prof. Uranija Kozmidis-Luburić je i predsednik komisije koja će Vladi predložiti lokacije trajnog skladišta nuklearnog otpada, koji se decenijama „privremeno“ gomila u Vinči. Do konačnog rešenja, tone radioaktivnog otpada iz dva ogromna limena hangara treba da se izmeste u novi objekat.  - Tu se vidi naše poštovanje pravila poslovanja: Energoprojekt je izabran na tenderu kao graditelj novog hangara još u proleće 2005, a gradnja je počela tek u februaru 2008, zahvaljujući ovom Ministarstvu! Nažalost, nismo imali maksimalna novčana sredstva i hangar nije izveden u potpunosti kako smo želeli, pa ćemo videti da li postoje dodatna sredstva kad se formira novo Ministarstvo, ili ćemo morati da ih tražimo od IAEA. U svakom slučaju, problem radioaktivnog otpada u Vinči mora hitno da se reši - naglašava sagovornica NT, i dodaje da je dekomisija - čišćenje Vinče od nuklearnog otpada - veoma hitna, jer je oblast Instituta delimično kontaminirana: - Kontaminacije van Instituta nema i ne daj bože da je bude. Kad su počinjali radovi na hangaru 3, naložila sam da Regulatorna komisija snimi teren gradilišta, jer nisam želela da ljudi iz Energoprojekta rade na opasnom području. Sreća da smo to uradili, jer je u blizini bilo kontaminacije. Vrhunska stručnost Najveći problem Vinče jeste stari reaktor, ugašen pre više godina, čije se istrošeno nuklearno gorivo čuva u bazenima, u vodi koja ga hladi. Pre oko tri godine na prostoru oko reaktora geolozi su obavljali istražna bušenja i počelo je da se govori da neki od bazena možda propušta radioaktivnu vodu, ali državni sekretar to demantuje: - Nema mesta panici: ljudi iz regulatornog tela merili su kontaminiranost terena i utvrdili da u samom reaktoru postoji određena vrsta kontaminacije, ali to nije ništa strašno. Ljudi koji ulaze u taj reaktor moraju da budu obučeni kako treba, i nema opasnosti da „slučajni prolaznik“ ušeta unutra. Kontaminiranost terena od propuštanja bazena ne postoji, ali šta će biti kroz tri godine - ne mogu da kažem. Nivo kontaminiranosti vode svakog dana je sve veći, zato što su obloge gorivnih elemenata korodirale i dešava se „curenje“ - radioaktivni elementi dolaze u kontakt s vodom i sve je više kontaminiraju. Danas je situacija na zadovoljavajućem nivou i ne treba praviti paniku, ali šta će biti u budućnosti, zaista ne znam. Zato je 2010. zaista poslednji rok da se ovo gorivo potpuno ukloni. Naša sagovornica navodi da već sledeće godine, u okviru programa VIND (Vinca Institute Nuclear Decommission) treba da počne pakovanje gorivnih elemenata i njihov transport za Rusiju. Pre toga potrebno je da obe države potpišu stroge ugovore, koji su na ruskoj strani prošli gotovo celu proceduru, dok je kod nas došlo do zastoja zbog stalnih smena vlada i izbora. S druge strane, pritisak sveta da očistimo svoje nuklearno smeće sve je veći. - Direktor IAEA Mohamed el Baradej, jedan od najmoćnijih ljudi na svetu, kaže da je njegov prioritet VIND. To nije zbog ljubavi prema Srbiji i Vinči, već zbog realne opasnosti od terorizma, inače nam ne bi toliko pomagali. Projekat VIND je dekomisija starog reaktora, njegovo pakovanje i transport u Rusiju. Okvirna cena bila je 20 miliona dolara, a sad je možda prerasla u 20 miliona evra, jer Rusi više neće da im se plaća u dolarima. Konačnu cifru ne znamo, ali je IAEA već dala 5,5 miliona evra, a spremna je da nam pomogne da nađemo donatore kako bi se transport završio do 2010. Ako to ne uradimo, imamo pravo da konkurišemo tek 2014, ali onda ćemo morati da plaćamo sami, a to je preskupo za našu državu. Obloge gorivnih elemenata u tom slučaju bi još više korodirale i povećale kontaminiranost vode, a nuklearna bezbednost Srbije bila bi neuporedivo više ugrožena - zaključuje prof. Uranija Kozmidis-Luburić. Ona odbija optužbe Kovačevića, koji tvrdi da je komisija koja odlučuje gde će biti trajno smešten nuklearni otpad nekompetentna i nestručna: - Ja sam predsednik te komisije i univerzitetski profesor fizike na FTN u Novom Sadu, a predsednik regulatornog tela je najbolji nuklearni fizičar u ovoj državi, profesor Bikit, koji vodi najbolju laboratoriju za merenje radijacije, u Novom Sadu. Tu je i Aca Perić, koji se bavio zračenjem i u Vinči, i troje ljudi iz ministarstava infrastrukture, ekonomije i regionalnog razvoja i finansija koji moraju dati podršku. Apsolutno svi ljudi su stručni. B. Subašić   Milojko Kovačević, smenjeni direktor Laboratorije za zaštitu od zračenja: Nestručnjaci mogu da izazovu katastrofu Milojko Kovačević, nedavno smenjeni direktor Laboratorije za zaštitu od zračenja u Institutu Vinča, ostao je bez reči kad smo ga pitali da li je tačno da je nedavno nepažnjom iz specijalnog bazena izvučeno visokotoksično gorivo za nuklearni reaktor! - Tačno je da se akcidenti dešavaju i pukom srećom nije bilo težih posledica, ali ne želim da govorim o unutrašnjim problemima Instituta. O tome je kolegijum Laboratorije za zaštitu više puta upozoravao direktora i Upravni odbor, a o slučaju s gorivom obavešteno je i Ministarstvo nauke. Međutim, baš zbog upozoravanja na akcidente i neodgovorno ponašanje, Laboratorija se našla na meti neformalne grupe koja donosi odluke u Institutu, ali ne snosi odgovornost, a to može biti fatalno - kaže Kovačević. U bazenima Vinče čuva se opasni nuklearni otpad, gorivo iz ugašenog reaktora, u burićima koji ubrzano korodiraju, kao i radioaktivni materijal u tečnom stanju. Voda za hlađenje sve više zrači i sve je veća zebnja od mogućeg pucanja rezervoara. Opasna birokratija - Radioaktivni otpad je u tri ukopana rezervoara koji nemaju sistem provere na curenje. Laboratorija za zaštitu je predlagala da geolozi izbuše tlo u blizini i da uradimo kontrolna merenja, ali smo odbijeni. Čak ni kad su, nedavno, ruski varioci sekli nešto pod vodom, spravama iz daljine, nije bilo kontrole. Mišljenje Laboratorije se ne uvažava, na reaktoru rade penzioneri, koji ne mogu da budu deo sistema odgovornosti, a regulatorna komisija, odgovorna za bezbednost, ne reaguje - tvrdi Kovačević. On navodi da se odnedavno skladišta radioaktivnog otpada otvaraju samo kad stigne dopis iz Ministarstva nauke, što dovodi do opasnih situacija: - Pre nekoliko dana, radniku Laboratorije s vozilom punim izvora zračenja nisu hteli da otvore bez dopisa državnog sekretara, koga nisu mogli da pronađu. Kolega im je na kraju zapretio da će doneti izvore zračenja u njihove kancelarije, neka ih oni čuvaju. Laboratorija je jedina ovlašćena institucija za dekontaminaciju u Srbiji i svakodnevno radi s radioaktivnim otpadom, a sad smo u situaciji da nemamo gde da ga stavimo, zbog birokratije. Po tvrdnjama našeg sagovornika, nadmetanje Ministarstva oko Vinče sve više ugrožava bezbednost građana: - Nedavno su pozvali iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, da hitno iz Niša uklonimo izvor radioaktivnosti. Podigao sam ljude usred noći i oni su ga, po propisu, doneli specijalizovanim vozilom, o čemu postoji audio i video snimak, kao i zapisnik inspektora. Međutim, izvor nisu mogli da ostave u hangaru - jer nije bilo nikog da ga otvori. Ujutro je usledio napad iz Ministarstva nauke, kako smo smeli da donesemo radioaktivni materijal a da prvo ne pitamo njih, iako je za ovakve slučajeve, po zakonu, nadležno Ministarstvo za zaštitu životne sredine. To nije bio prvi put da nas iz Ministarstva nauke napadaju zbog toga što radimo svoj posao. Sporni posao Ministarstvo nauke optužilo je u medijima Laboratoriju za zaštitu od zračenja da je pokušala da prevari državu i naplati 14 miliona dinara za čišćenje radijuma iz Instituta za onkologiju, dok je mađarska firma Izotop isti posao naplatila 60.000 evra. Kovačević kaže da je Laboratorija uklanjanje radijumskih igala predložila još 1999. i od tadašnjeg saveznog ministarstva dobila za to odobrenje, ali ne i novac. Svaka nova vlada potvrđivala je tu odluku, ali pare nije davala, sve do prošle godine: - Kad je novac konačno sakupljen, Ministarstvo nauke je naprasno dalo posao mađarskoj firmi. Ona ga je, navodno, obavila za 60.000 evra koje je dala IAEA, a Vinča je optužena da je tražila tri puta više. To je manipulacija: Izotop je uradio samo deo posla, a sve ostalo, po naređenju Ministarstva nauke, morali su da urade stručnjaci Vinče.  Kovačević tvrdi da se o ekipi iz Mađarske pravi fama, iako je ona obavila posao koji je gotovo rutinski za Laboratoriju iz Vinče: - Kapsulirali su 50 radioaktivnih izvora, a naša laboratorija je obavila na hiljade takvih operacija. Takođe, Ministarstvo nauke naredilo je da mađarskom Izotopu stavimo na raspolaganje sve resurse, čime je njihovu ponudu učinilo jeftinom, što je, blago rečeno, nekorektno. Učinjeno je i krivično delo, napravljena je takozvana interventna ekipa, iako Laboratorija nema odeću i opremu za intervencije u situacijama visoke kontaminacije radijumom, i da se nešto desilo, posledice bi bile tragične. Upravo ta zaštitna oprema podigla je i cenu naše ponude. Da je imamo, mogli bismo da očistimo opasan radijumski izvor u samom Institutu Vinča, za koji su mađarski stručnjaci rekli da je suviše složen problem za njih. Sami kupujemo sredstva zaštite, a država traži da se angažujemo u svakoj prilici, kao vojska, iako nemamo redovne budžetske plate. Laboratorija se finansira od projekata i poslova. Za izuzetno radiotoksične situacije, gde mikrogramske količine predstavljaju opasnost, ljudi moraju da budu apsolutno zaštićeni, a mi takvu opremu nemamo. Ministarstvo nauke oduzima nam poslove na kojima bismo mogli da je zaradimo. Prof. dr Uranija Kozmidis-Luburić Bez panike - kontaminacije nema van Instituta2010. poslednji rok da se nuklearni otpad ukloni - Nema mesta panici: ljudi iz regulatornog tela merili su kontaminiranost terena i utvrdili da u samom reaktoru postoji određena vrsta kontaminacije, ali to nije ništa strašno. Kontaminiranost terena od propuštanja bazena ne postoji, ali šta će biti kroz tri godine - ne mogu da kažem Slaviša Simić, Ministarstvo za zaštitu životne sredine: Pratimo radioaktivnost Vinče Šta se zaista dešavalo tokom čišćenja radijuma iz Instituta za onkologiju, da li jer reč o prevari od 200.000 evra i ko je nadležan za radioaktivni otpad, zatražili smo odgovor u Ministarstvu za zaštitu životne sredine. - Prvo, nije reč o prevari, drugo, problem radioaktivnog otpadnog materijala (RAO) u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije trajao je nekoliko decenija, a prvi koraci u njegovom rešavanju započeli su 2003, kada je rešenjem inspekcije naloženo Institutu da evidentira RAO u svom spremištu i započne predaju ovlašćenom licu za transport, čuvanje, obrađivanje, skladištenje i odlaganje - kaže Slaviša Simić, šef Odseka za zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja u Odeljenju za zaštitu životne sredine od zagađivanja, Sektor za kontrolu i nadzor. Naš sagovornik dodaje da je zbog nedostatka novca Ministarstvo nauke pokrenulo kod Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) projekat za zbrinjavanje radijuma iz institucija u Srbiji, ali se on vrlo sporo realizovao. U međuvremenu, Institut za onkologiju je dobio najsavremeniju opremu, vrednu milione evra, koju zbog radioaktivnog otpada nije mogao da instalira. Ministarstvo za zaštitu životne sredine je zato u septembru 2007. pokrenulo inicijativu za rešavanje problema. - Konačan projekat zbrinjavanja RAO izradila je Laboratorija za zaštitu od zračenja i zaštitu živote sredine iz Instituta Vinča, a MUP, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo zdravlja, napravili su plan delovanja u slučaju vanrednih događaja. Ugovorena vrednost je iznosila 14 miliona dinara - kaže Simić. Međutim, krajem decembra 2007. i IAEA reaktivira projekat za zbrinjavanje radijuma sa Instituta za onkologiju i radiologiju, Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, Instituta za medicinu rada Dr Dragomir Karajović i NIS Naftagas. Pošto je IAEA obezbedila deo novca za čišćenje radijuma, usledila je revizija projekta Laboratorije iz Vinče. - Za deo poslova zbrinjavanja radijuma iz Srbije, IAEA je na tenderu odabrala mađarski Institut Izotop, čiji su stručnjaci angažovani da upakuju radijumske izvore u transportne kontejnere i kondicioniraju ih u vrućim ćelijama Instituta Vinča, i za to je IAEA obezbedila 60.000 evra. Transport, sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja, dekontaminaciju i odlaganje RAO, po tom planu, finansiraju organi i institucije Srbije, i to je uradio institut Vinča. Ministarstvo nauke koordiniralo je sve aktivnosti prema IAEA, a ovih dana je Institut Vinča dostavio Ministarstvu zaštite životne sredine konačan stručni i finansijski izveštaj na usvajanje. Potpuno je jasno da ugovor, sklopljen na 14 miliona dinara, mora biti umanjen najmanje za vrednost od 60.000 evra, koje je donirala IAEA - kaže Simić. Po Zakonu o ministarstvima, Ministarstvo zaštite životne sredine obavlja poslove državne uprave koji se odnose na zaštitu od jonizujućeg zračenja, dok skladištem - hangarima sa radioaktivnim otpadom u Vinči upravlja Ministarstvo nauke. - Laboratorija za zaštitu od zračenja je jedino pravno lice ovlašćeno za obavljanje poslova dekontaminacije u Srbiji, a Institut za nuklearne nauke Vinča raspolaže dovoljnim brojem visokoobrazovanih i osposobljenih kadrova za obavljanje poslova u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja - naglašava Simić i dodaje da o akcidentu sa nuklearnim gorivom njegovo ministarstvo zvanično nije obavešteno i da je Ministarstvo nauke nadležno za monitoring i mere nuklearne sigurnosti u Vinči. - Upravo da bi se sprečile moguće posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu, Ministarstvo zaštite životne sredine uspostavilo je Sistem rane najave radijacionog akcidenta kojim se neprestano prati radioaktivnost na 9 tačaka uključujući Institut Vinča, što se može on-line pratiti na sajtu ministarstva.

Nedeljni Telegraf

http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/backup/arhiva/636/text2.html