PROTOKOL O NEŠIRENJU NAORUŽANJA

PROTOKOL O NEŠIRENJU NAORUŽANJA

Izvor:B92

 

Beograd -- Srbija i Međunarodna agencija za atomsku energiju potpisale su dodatni Protokol o neširenju nuklearnog naoružanja.

 

Taj dokument su potpisali potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed el Baradej. Pošto Protokol bude ratifikovan u Skupštini Srbije, ova specijalizovana agencija UN počeće da sprovodi detaljne kontrole po Srbiji, koje su do sada realizovane samo u Institutu "Vinča".

 

"Potpisivanje dodatnog Protokola o neširenju nuklearnog naoružanja prva je važna stvar koja dovodi do globalne bezbednosti. Kao što znate, deo naše misije i misija čitavog sveta jeste da se pitanje nuklearnog naoružanja napokon reguliše", rekao je El Baradej.

 

Odlazeći direkt or Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed el Baradej obišao je sinoć nuklearni reaktor u Vinči koji je ugašen pre 24 godine, kao skladišta radioaktivnog otpada.

 

El Baradej je upozorio na opasnost koju predstavlja preostalo istrošeno nuklearno gorivo koje se nalazi u reaktoru i navodi da ta Agencija i Vlada Srbije zajedno rade na njegovom izmeštanju iz Vinče u Rusiju.

 

 

 

"Istrošeno nuklearno gorivo je počelo da rđa i moramo ga premestiti što je pre moguće. Situacija je trenutno pod kontrolom, ali ako ovo pitanje ostavimo po strani, može biti veoma opasna, sa stanovišta bezbednosti. U svakom slučaju, zadovoljan sam kako se situacija odvija. Blisko sarađujemo s Vladom Srbije i imamo identične ciljeve. Moramo biti sigurni da ovde u Vinči ili bilo kom drugom delu Srbije ne postoje bezbednosni rizici", rekao je Baradej.

 

Mohamed el Baradej doneo je lepe vesti, kaže potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. Kako je rekao, pored novca koji su izdvojili EU i vlada Češke, dodatna sredstva za izmeštanje preostalog gotriva obezbediće ta agencija, Rusija i SAD.

 

"Veoma smo blizu zatvaranju finansijske konstrukcije od 25 miliona dolara koja će, nadam se, obezbediti da potpišemo finansijski sporazum na sledećoj godišnjoj skupštini Agencije za nuklearnu bezbednost u oktobru ove godine na način da taj novac bude uplaćen u martu sledeće godine i da taj posao bude u potpunosti završen na jesen 2010. godine", rekao je Đelić.

 

Magacini za deponovanje radioaktivnog otpada su u veoma lošem stanju i poslednjih godina bilo je mnogo reči o potencijalnoj opasnosti koja iz njih preti. Stručnjaci iz instituta u Vinči uveravali su nas da je opasnost minimalna, jer je sav otpad bezbedno uskladišten u kontejnerima.

 

Ipak, pri kraju je izgradnja novog skladišta u koje će biti premešten sav otpad. Na taj način pitanje radioaktivnog, medicinskog, industrijskog i drugog otpada biti rešen na duže vreme.

 

El Baradej razgovarao sa Tadićem

 

Predsednik Srbije Boris Tadić i Mohamed El Baradej založili su se danas za dalju realizaciju odobrenih projekata u kojima se nuklearna tehnologija koristi u medicini i poljoprivredi.

 

U saopštenju iz Predsedništva Srbije navodi se da su sagovornici posebnu pažnju posvetili projektu "Vind" u Vinči.

 

Projekat "Vind" podrazumeva izmeštanje istrošenog nuklearnog goriva iz Vinče, koja je zatvorena još 1984, a opasni otpad iz nje nije sklonjen.

 

Predsednik Tadić je zahvalio El Baradeju na tehničkoj pomoći u realizaciji tog, ali i više drugih projekata u Srbiji.

 

Sastanku je prisustvovao i potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić.

 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=07&dd=03&nav_category=12&nav_id=369197

Vinča je bezbednosni problem

Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed el Baradej i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić potpisali Dodatni protokol

Vinča je bezbednosni problem

Autor: I. T.

Beograd - Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Mohamed el Baradej potpisali su juče Dodatni protokol o neširenju nuklearnog naoružanja. Na konferenciji za novinare posle potpisivanja rečeno je da se tim dokumentom uz već postojeći Sporazum o vršenju nuklearnih inspekcija reguliše sprovođenje Ugovora o neširenju nuklearnog oružja između 187 zemalja.

Nakon ratifikacije Protokola u Skupštini Srbije, Agencija će početi sa sprovođenjem detaljnih kontrola po Srbiji, koje su dosad realizovane samo u Institutu „Vinča".

- Srbija je otvorena za inspekciju u bilo kom momentu i bilo gde na njenoj teritoriji, kako bismo pokazali da ne postoji program za širenje nuklearnog naoružanja - istakao je Đelić na konferenciji za novinare. On je naglasio da je potpisivanjem Protokola, Srbija u praksi pokazala da je deo međunarodnih nastojanja da se ojača kontrola neširenja nuklearnog oružja u svetu.

Kao značajnu temu tokom posete El Baradeja Beogradu, Đelić je ocenio i izmeštanje istrošenog nuklearnog goriva iz reaktora u Vinči.

- Za taj proces obezbeđeno je 23 od 25 miliona dolara, koliko je potrebno i to nuklearno gorivo bi trebalo da do kraja 2010. bude izmešteno u Rusku Federaciju - rekao je Đelić.

El Baradej je ocenio je da je „Vinča" već neko vreme „bezbednosni problem" i da je zbog toga neophodno što pre izmestiti istrošeno nuklearno gorivo koje stoji u Vinči.

Sa El Baradejem juče su razgovarali i predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković. Na sastanku Cvetković - El Baradej su prisustvovali i potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić, ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić i ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić.

http://www.danas.rs/vesti/drustvo/vinca_je_bezbednosni_problem.55.html?news_id=165729

Министарство за науку: Лични интереси паралишу „Винчу"

Дуга изградња „Тесле" последица сталних преиспитивања оправданости даљег финансирања тог посла, каже руководилац пројекта ФАМА

Део акцелератора „Тесла"

Група научника Института за нуклеарне науке „Винча", Електротехничког факултета у Београду и Факултета техничких наука у Новом Саду, њих 50, како је „Политика" већ писала, упутила је у понедељак протестно писмо председнику Борису Тадићу, премијеру Мирку Цветковићу и заменику премијера Ивици Дачићу. Они тврде да је држава без образложења престала да финансира њихова два пројекта у вези са постројењем за модификацију и анализу материјала са јонским сноповима (ФАМА), које је нискоенергетски део акцелератора „Тесла" у Институту „Винча". Из Министарства за науку и технолошки развој тим поводом јуче је „Политици" стигло саопштење у којем се, између осталог, каже:

„Др Небојша Нешковић, научни саветник Института за нуклеарне науке 'Винча', био је руководилац изградњеАкцелераторске инсталације 'Тесла'у најдужем периоду и самим тим је најодговорнији за његову реализацију. АИТ јетребало да будепостројењезапроизводњу, убрзавање икоришћење јонских снопова у чијем саставу је требало да буду три машине и више ниско енергијских и високо енергијских експерименталних канала". У допису се даље наводи зашто је влада, по закључку од 1. новембра 2007, престала да финансира изградњу АИТ-а. До сада је у ово постројење инвестирано око 20 милиона долара, што је три пута више од почетне процене цене пројекта, а за завршетак пројекта затражено је још 12 милиона евра", наводи се у саопштењу.

„Кад би пројекат био завршен, за годишње одржавање било би потребно издвојитијош по 1,5 милиона евра, ако је инсталација исправна,што је значајна сума у односу на укупна издвајања за науку. У свету је за изградњу сличних инсталација у просеку потребно пет година. Изградња АИТ-а почела је 1989. године и за завршетак пројекта затражено је још пет година. То је укупно 23 године", истиче се у саопштењу ресорног министарства.

Последњи извештај буџетске инспекције указује на злоупотребу у наменском коришћењу средстава и у сарадњи са Републичким јавним тужилаштвом мора се размотрити има ли елемената за кривично гоњење особа одговорних за реализацију пројекта АИТ, такође, став је министарства.

„За разлику од осталих пројеката, који не припадају категорији декомисије, носилац пројекта 'Физика и хемија са јонским сноповима' др Срђан Петровић није успео на адекватан начин да кандидује свој пројекат у постојеће моделе пројектног финансирања министарства и тиме није омогућио континуирано финансирање пројекта у складу са законском регулативом", порука је министарства.

Званичници министарства сматрају да су„појединци, лобији и њихови лични интереси, који се мере милионима евра, предуго паралисали развој Института за нуклеарне науке „Винча" и кажу да то неће допустити. Они ће у сарадњи са целом научном јавношћу, како тврде, радити на томе да се обезбеде услови како би се високи научни потенцијали „Винче" што боље искористили, и подржати реорганизацију института.

„Стручни послови управљања нуклеарним објектима захтевајуоснивање јавног предузећа у складу са Законом о заштити од јонизујућих зрачења и осталим међународним регулативама. Јавно предузеће је дугорочног карактера и његове активности треба да обезбеде трајну нуклеарну сигурност и безбедност грађана Републике Србије", пише на крају саопштења министарства.

Међутим, др Небојша Нешковић сматра да министарство „потеже причу о Тесли како би њоме замаглио проблем".

– Тврдње министарства нису тачне. Почетни трошкови изградње АИТ, при чему није узето у обзир неколико њених великих подсистема, били су процењени на око 17 милиона долара, а не на око седам милиона долара. Показано је да би годишњи трошкови погона и одржавања АИТ били око 0,6 милиона евра, а не око 1,5 милиона евра. Дуго трајање изградње АИТ-а било је последица превише честих и дугих застоја због сталних преиспитивања оправданости даљег финансирања као и нередовног и недовољног финансирања – тврди др Нешковић.

У периоду изградње АИТ-а његове финансијске аспекте више пута детаљно је испитивала комисија Министарства финансија Србије, каже наш саговорник. Ни у једном од тих испитивања није нађена ниједна неправилност у трошењу средстава која су за то била издвојена, категоричан је он.

– Следећи одлуку владе о престанку финансирања изградње из буџета Србије, Министарство науке склопило је са „Винчом" трогодишњи уговор о реализацији Научно-технолошког програма „Винча", који је обухватио и пројект „Физика и хемија са јонским сноповима", чији је руководилац др Срђан Петровић. У складу с тим, Министарство за науку и технолошки развој Србије требало је да настави да финансира тај пројекат у 2009. и 2010. години, а не да без икаквих консултација са сарадницима обухваћених пројеката укине Научно-технолошки програм „Винча" – сматра др Нешковић и додаје – влада је донела одлуку о престанку финансирања АИТ-а из буџета Србије потпуно занемарујући мишљења која су о томе дали Одбор за праћење реализације пројекта „Тесла", које је било званично тело Министарства науке задужено за пројекат, као и мишљење 14 врхунских светских стручњака за област изградње и коришћења акцелератора".

Тереза Бојковић

 

[објављено: 02/07/2009]

  

пошаљите коментар | погледајте коментаре (3)

 

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Ministarstvo-za-nauku-Lichni-interesi-paralishu-Vinchu.sr.html

 

„Винча"остаје без вредних научних пројеката

Горући проблеми у овом институту – недостатак финансијских средстава и одлагање нуклеарног отпада

 

Један од реактора у Институту „Винча" ,  http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/93626/i/1/vinca,-reaktor-foto-P-PAVLOVICH.jpg

Ако Министарство за науку и технолошки развој ускоро не продужи уговоре о реализацији пројекта модификације и анализе материјала са јонским сноповима (FAMA) са Институтом „Винча", Електротехничким факултетом у Београду и Факултетом техничких наука у Новом Саду и не уплати средства за њихово спровођење, угасиће се један од најзначајнијих пројеката српске науке, и то у области која је тренутно светски научни „хит", а научници из три поменуте установе, њих 50, практично ће остати без посла. То за „Политику" тврде др Дамир Какаш, професор технологије и машинства и руководилац центра за инжењерство површина и нанотехнологије на новосадском ФТН-у, и др Небојша Нешковић, научни саветник у Институту за нуклеарне науке „Винча" и руководилац пројекта FAMA.

– Поред осталих, у овом пројекту учествују четири најбоља студента које је наш факултет у последње време изнедрио, којима сада прети истеривање на улицу. Наш тим, сликовито речено, атом по атом слаже нове материјале и специјалним америчким атомским микроскопом испитује последице експеримената наномодификације коју врши уређај у Винчи, јединствен на Балкану. Примена оваквих истраживања је вишеструка, а 30 до 40 одсто европског буџета за науку издваја се за сличне пројекте. Технологијом коју испитујемо могу се, примера ради, произвести алати изузетне тврдоће, а материјали који се добију могу бити корисни и за аутомобилску индустрију – појашњава професор Какаш и додаје да му никако није јасно зашто је Министарство науке једнострано прекинуло сарадњу са поменутим институцијама. Наш саговорник тврди да нико из поменутог органа Владе Србије није хтео ни да га саслуша поводом новонасталог проблема.

– Истраживања која спроводимо су врло актуелна у свету. Веома су значајна за напредак српске науке, јер морамо имати нешто „код куће" како бисмо се прикључили Европи. Иначе, тако великих пројеката нема у читавој југоисточној Европи. Примену могу наћи и у производњи полупроводника и полимерних материјала, хемији, авио-индустрији... Говоримо и о стварању модерних горивних ћелија – водонику као гориву, што је технологија будућности – каже за наш лист Небојша Нешковић.

И када високорадиактивно, искоришћено нуклеарно гориво буде враћено у Русију, за шта су у „Винчи" у току припремне радње, горући проблеми ове установе и државе остаће трајно декомисионирање реактора „ра" (растављање и стављање ван погона за сва времена), као и проблем одлагања остатка отпада, ниско и средње радиактивног, од којег не може да се направи атомска бомба. За решавање прве ставке средстава још нема, а Нешковић процењује да је потребно бар 60 милиона долара. Када је реч о изградњи трајног одлагалишта мање опасног типа отпада, који је у Винчу својевремено стизао и из Словеније и Хрватске, још није урађено ништа, иако је у те сврхе прошле године формирана и специјална владина комисија, каже Нешковић.

– Уз претходна сеизмолошка, демографска и друга испитивања и обраду отпада, треба изабрати стабилан, неводоплаван терен, погодан за одлагање овог баласта чије распадање траје бар 300 година. Иначе, он много слабије зрачи, па не представља ризик по здравље – закључује Нешковић.

-----------------------------------------------------------

Декомисија се не финансира из буџета

Министарство за науку и технолошки развој доставило је јуче нашој редакцији саопштење у којем се наводи да је у току прошле године извршена инспекција коришћења буџетских средстава одређених и реализованих за изградњу Акцелераторске инсталације „Тесла" у Институту за нуклеарне науке „Винча". „Утврђено је да Институт није ажурирао књижења на име улагања у Акцелератор „Тесла" у укупном износу од 292,501,475.20 динара", наводи се у саопштењу овог министарства.

У извештају инспекције, који се како тврде у министарству налази у Институту „Винча", стоји и да приликом спровођења јавних набавки није испоштована процедура предвиђена одредбама Закона о јавним набавкама.

„Од 2009. године стручни послови у области декомисије нуклеарног реактора, инспекције и заштите нуклеарних материјала неће се финансирати из буџета Републике, већ преко кредитне линије код пословних банака уз државну гаранцију" став је Министарства за науку и технолошки развој.

Тереза Бојковић

 

[објављено: 01/07/2009]

  

пошаљите коментар | погледајте коментаре (3)

 

Научници „Винче" на „минималцу"

У овом институту тврде да ће се 50 стручњака наћи на улици јер нема средстава за финансирање два пројекта

 

Министарство науке Србије још није одобрило предлоге за реализацију, као ни финансијска средства за два научно-технолошка пројекта, који се, пошто су наставак прошлогодишњих пројеката, већ раде у Институту за нуклеарне науке „Винча", Електротехничком факултету у Београду и Факултету техничких наука у Новом Саду, тврди у изјави за „Политику" др Небојша Нешковић, научни саветник и руководилац пројекта ФАМА у „Винчи". Због тога ће 50 научника спасти на „минималац" и практично се наћи на улици, па су огорчени стручњаци, међу којима је 20 доктораната, јуче упутили протестно писмо председнику Борису Тадићу, премијеру Мирку Цветковићу и заменику премијера, Ивици Дачићу. Спорни пројекти „Физика и хемија са јонским сноповима" и „Погон и одржавања ФАМЕ", за које средства нису још уплаћена, везани су за ФАМУ, нискоенергетски део акцелератора „Тесла", јединствено постројење за истраживања у науци о материјалима, које користи 12 научних група са неколико институција. Пројекти су били део Научно-технолошког програма „Винча", и уговор о његовој реализацији је потписан са Министарством науке јануара 2008, али је укинут после годину дана због најављеног формирања јавног предузећа у оквиру „Винче", па су реализатори, како кажу, остали „на сувом". ФАМА се од маја дограђује руским средствима из клириншког дуга, али она нису у кешу, већ у опреми.

– Од фебруара, сваке недеље причају исто: да ћемо почети да разговарамо о финансирању наших пројеката. Долазе и годишњи одмори... Не разговара се у јулу о пројекту који почиње да се реализује у јануару – каже Нешковић.

Ако се тим из „Винче" и са факултета „угуши", онда ни посао доградње ФАМЕ неће моћи да се изведе како је замишљен, јер неће бити новца ни за плате ни за друга средства која нису обухваћена аранжманом са Русима, тврди наш саговорник.

– Напомињем да су зараде за првих шест месеци 2009. исплаћене средствима од интерне позајмице, која се под хитно морају вратити. Влада ово не сме да дозволи, то би било први пут у историји Србије да се тако нешто деси. Показало би крајњу неодговорност државног врха. Суштина проблема је неодговоран однос. Имали смо одличне резултате, они нису имали примедби – каже наш саговорник.

Потписници писма не слажу се ни са предложеном трансформацијом „Винче" у јавно предузеће, јер би, како кажу, по свему судећи, његов једини задатак био изношење истрошеног уранијумског нуклеарног горива из винчанских реактора. У базенима Института тренутно је око 2,5 тоне овог опасног баласта, али јавно предузеће треба да се направи због дугорочног решавања нуклеарних и акцелераторских проблема, а не због посла одношења горива, категоричан је Нешковић. Поред тога, треба побољшати руковођење и „прићи послу мало озбиљније".

– Срећом, уз асистенцију Међународне агенције за атомску енергију, до краја 2010, гориво ће бити пренесено у Русију, земљу порекла. Нигде у свету не постоји научни институт на истом месту где је и одлагалиште радиоактивног отпада. Ипак, велика количина радиоактивног отпада и даље остаје у Винчи, а када би то почело да се решава, не знамо, јер то није нигде поменуто. За решавање тих проблема потребно је неколико стотина милиона евра. Ако формирате предузеће за изношење истрошеног уранијумског горива, а не планирате како ћете ово остало да урадите, значи да сте на погрешном путу. Ипак, опасност није велика, становништво не треба да буде узнемирено – тврди Нешковић.

Према његовим речима, предлог „Винче "је био да се направи дугорочни концепт решавања тих проблема и да се онда Институт трансформише у складу са тим концептом, уз очување основних истраживања.

– Предложено јавно предузеће постојало би само годину и по дана и сматрам да није одрживо и оправдано. Сигурно не би убрзало одношење горива, које је највећи еколошки проблем у Србији, а депоновано је на 12 километара од Народног позоришта. У ту фирму нико неће својевољно да уђе, јер се сви боје да ће после годину и по дана остати без посла – истиче др Нешковић.

Т. Бојковић

---------------------------------------------------------

Озрачени радник „Винче" није угрожен

Како су нам јуче рекли у Институту за нуклеарне науке „Винча", прошлог четвртка у једном од реактора у тој установи дошло је до незгоде приликом које је у нивоу безопасном по живот контаминиран неименовани радник овог института. Установа ће се тим поводом данас огласити званичним саопштењем, најављује наш извор који је желео да остане анониман.

– Такве непажње се дешавају често, а прелиминарни резултати анализа извршених у служби медицинске заштите показују да је озраченост у нивоу дозвољеном за професионалце – каже наш саговорник.

– Толикој радијацији су изложени свакодневно медицински радници који у Институту у Сремској Каменици раде на рендгену, а доза радиоактивних материја је мала – уверава нас саговорник.

Околности контаминације нису познате, али претпоставља се да се радник приликом преношења контаминираног материјала о њега нехотице очешао упркос заштитном оделу и маски.

Т. Б.

 

[објављено: 30/06/2009]

  

пошаљите коментар | погледајте коментаре (9)

 

Повезани текстови

Тражи се локација за радиоактивни отпад

Нуклеарно гориво цури под контролом

 

Fizika plazme: Protivsatelitski top u drugom podrumu

Fizika plazme:
Protivsatelitski top u drugom podrumu

Kako se mit o tajnom srpskom oružju pretvorio u uspešno istraživanje zbog koga bi se Srbija mogla uključiti u projekat Međunarodni termonuklearni reaktor (ITER) i postati deo ekskluzivnog kluba koji razvija najmoćnije energetsko postrojenje u istoriji civilizacije

Inicijativa grupe mladih naučnika iz beogradske Laboratorije za fuzionu plazmu da se Srbija uključi u izgradnju postrojenja ITER, međunarodnog eksperimentalnog reaktora za kontrolisano dobijanje energije iz nuklearne fuzije, zvuči prilično ambiciozno. No, takav naučno-tehnološki ulazak u grupu bogatih zemalja koje razvijaju fuzione reaktore (kakvi bi, teorijski, mogli da proizvode električnu energiju za polovinu Evrope) u daljoj budućnosti bi otvorio razne plodne perspektive za energetsku budućnost Srbije. Mnogo pre toga, uključenje u ITER bi dramatično oživelo više naučnih oblasti i istovremeno dalo jedan sasvim nov zamajac domaćoj industriji.

Za sada, saradnja sa ITER-om bi se oslonila na karakteristična istraživanja takozvanih ubrzavača plazme, snažnih uređaja koji su, verovali ili ne, počeli da se razvijaju u Beogradu tokom devedesetih godina. Zapravo, u pozadini ove zgodne, današnje inicijative krije se jedna prilično bizarna ideja iz tog bezveznog doba, a cela priča je o tome kako se jedno istraživanje za koje su mnogi verovali da predstavlja bolesnu ideju pretvorilo u nešto što bi mogla biti jedna mirnodopska i istinska razvojna šansa.

TAJNA DRUGOG PODRUMA: Sredinom devedesetih, dok su trajali, gasili se i iznova izbijali protesti protiv autokratskog režima Slobodana Miloševića, među studentima je kružila legenda o opremanju tajne laboratorije u drugom podrumu zgrade Prirodno-matematičkog fakulteta. Na tom mestu je, navodno, režim nameravao da razvije tajno oružje za obaranje američkih satelita. Pominjali su se čudovišni plazmeni topovi i cela stvar je zvučala dovoljno naivno da niko normalan ne poveruje kako je ostvarljiva, ali i dovoljno morbidno da se za nju zagreju raznovrsni tipovi bolesne mašte koji su okruživali vladajuću porodicu sa Dedinja.

Međutim, u tami drugog podruma zgrade koja pripada Hemijskom fakultetu zaista je postojao Centar za nauku i tehnološki razvoj, koji je u to vreme izgledao kao neverovatno dobro opremljena laboratorija, mada to, zapravo, iz perspektive današnje opremljenosti boljih naučnoistraživačkih ustanova, najviše svedoči o jadnom stanju u kom se tada zatekao ostatak srpske nauke i društva.

Centrom je rukovodio profesor Jagoš Purić, ugledni fizičar sa impresivnom karijerom svetskog eksperta u oblasti plazme i fizike atoma, koji je u mladosti bio među najboljim studentima Univerziteta u Beogradu a kasnije, jedan od najmlađih profesora, ali koji je, s druge strane, imao kontroverznu političku biografiju kao jedan od prvih i najvernijih sledbenika Slobodana Miloševića. Još u periodu pre Osme sednice, na istorijskom sastanku Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda, Purić je prešao na stranu partijske struje koja će u narednoj deceniji zapaliti ceo Balkan, izazvati četiri krvava rata i na razne načine unesrećiti stotine hiljada ljudi u Srbiji i susednim zemljama.

U smiraj Miloševićeve vlasti, Purić je bio postavljen za rektora Univerziteta bez samostalnosti, da bi doživeo kako mu desetine hiljada studenata mašu indeksima pod prozorima Rektorata, ogorčeno tražeći njegovu ostavku, koju je dao posle Petog oktobra. Po urbanim legendama, Jagoš Purić je bio u sjajnim odnosima sa porodicom Milošević, a Mira Marković je bila kuma njegovoj deci. Zato i ne čudi što je tadašnja saradnja njegove laboratorije sa centrima u prijateljskoj Rusiji i Belorusiji izazivala dosta sumnje. A kad se u Centru ispod PMF-a pojavio prototip "plazmenog topa", legende su počele prirodno da se pletu.

UBRZAVAČI PLAZME: Ideja o plazmenim topovima potekla je iz naučnofantastične literature, a SF stripovi i filmovi su od pedesetih godina XX veka bili krcati herojima, vanzemaljcima i ludim naučnicima koji koriste ovo supermoćno oružje. Teorijski, ovo oružje može, zahvaljujući jakom izvoru energije, da izbaci mlaz ili impuls plazme ogromne brzine koja na ogromnoj daljini može da izazove velikoj razaranja.

Uporedo sa rasprostranjenim mirnodopskim istraživanjima plazme (vidi okvir), vojne laboratorije u SAD i Sovjetskom Savezu su tokom hladnog rata zaista radile i na projektovanju plazmenih topova. Jedna od ideja za njihovu primenu bilo je obaranje satelita u projektu "Ratovi zvezda". Od ozbiljnijeg razvoja plazmenih topova za vojnu primenu se odustalo, ali se na njih naslonio gotovo celokupan razvoj ubrzavača plazme koji se danas koriste u raznim eksperimentima gde treba proizvesti i ubrzati gas u ovom stanju.

SUDBINA PROTOTIPA: Magnetoplazmeni kompresor, "plazmeni top", iz devedesetih;...

Danas "plazmotroni" već predstavljaju standardnu tehnologiju u razvijenim zemljama. Međutim, razvoj uređaja koji plazmu ubrzavaju do ogromnih brzina (od 100 do 1000 kilometara u sekundi), kao i velikih energija mlaza, najdalje je odmakao u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, sa kojima je laboratorija Jagoša Purića negovala odličnu saradnju još od osamdesetih godina. To je i dovelo do nastanka prvog plazmenog topa u Beogradu, takozvanog magnetoplazmenog kompresora (MPK).

...današnji razvoj dvostepenog ubrzavača plazme za primenu u ITER-u

"Sredinom devedesetih došlo se do ideje da se u Beogradu formira snažan centar u oblasti visokoenergetske plazme, tako da je pokrenut međudržavni naučni projekat", kaže za "Vreme" dr Ivan Dojčinović, koji danas zajedno sa grupom mlađih saradnika nastavlja istraživanja profesora Jagoša Purića, a uz podršku profesora Fizičkog fakulteta Milorada Kuraice, ali tako što usmerava plazmene topove u neočekivanom smeru – ka integraciji sa Zapadom i projektu ITER.

"Prvi prototip magnetoplazmenog kompresora urađen je u našoj zemlji 1999. godine", objašnjava Dojčinović, dodajući da su sve komponente – vakuum komore, elektrode, izolatori i distanceri – napravljene u Srbiji. "Sem istraživačkih centara u Troitsku, Harkovu i Minsku, ovo je četvrti centar u svetu u kome se mogu proizvesti mlazevi plazme velikih energija i snaga. Na taj način Srbija postaje apsolutni lider u regionu u ovoj oblasti fizike plazme."

BACAČ SUNČEVOG VETRA: Kako to sve danas izgleda u drugom podrumu? Studenti sasvim mirno čekaju predavanja u susednoj učionici, a iza metalnih vrata sa natpisom "Centar za nauku i tehnološki razvoj" prolazi se kroz hodnik pun neuobičajenih električnih skalamerija i, potom, ulazi u laboratoriju punu čudnih komora raznih veličina i oblika. U njima se pomoću jakih napona proizvodi i održava plazma, koju Dojčinović i drugi naučnici snimaju i posmatraju spektroskopskim uređajima.

Gigantski kondenzator u uglu laboratorije obezbeđuje dovoljno energije za okidanje magnetoplazmenog kompresora (MPK). A MPK je najviše nalik na rotor motora sa elektrodama koje su kružno raspoređene oko katode u obliku strelice. Do takve geometrije se došlo kako bi se izazvale ogromne brzine plazme, a materijal "topa" ostao neoštećen.

Smešten u zaštitnoj komori, MPK se aktivira okidačem sa nekoliko metara daljine. Veliki prasak i blještavo svetlo ispunjavaju laboratoriju. U režimu takozvanog jonskog prenosa struje MPK u komori dostiže ogromne struje pražnjenja. Sve to traje samo 150 μs, što je oko sedam hiljada puta kraće od jedne sekunde, ali je u svetu ovih procesa izuzetno dugo jer se sa lakoćom može snimiti brzim nanokamerama (stručno se kaže da je to kvazistacionaran proces). Mlaz plazme se kroz komoru kreće brzinom od 120 km/s, a potom udara u staklenu prepreku na kojoj se stvara talog posle okidanja.

"Naziv kompresor izabran je zbog snažne kompresije plazme na izlazu iz uređaja", objašnjava Dojčinović, dodajući da se pri tom dobija veoma gusta plazma, kao i da je velika energija po čestici, tako da "ukupna gustina energija koja se predaje materijalu može biti impozantna".

"U vakuumu ova plazma može da pređe veoma velika rastojanja, zbog zamrznutosti magnetnog polja u plazmi. Ovakve strukture, takozvani plazmoidi, mogu da se kao uređene strukture kreću bez značajnijeg razilaženja." Najsličnija pojava koja postoji u prirodi je plazma koja se u toku erupcija izbacuje sa površine Sunca, što je poznato kao sunčev vetar. Inače, deo te, sa Sunca potekle plazme dolazi i do Zemlje, gde magnetnim poljem biva usmeren ka polovima, zbog čega nastaju najlepše pojave u Zemljinoj atmosferi – aurore.

PUT NA ZAPAD: Pored ovog osnovnog ubrzavača plazme, u laboratoriji se pravi i savršeniji model MPK-YU, koji dostiže četvorostruko veće struje pražnjenja. Uporedo se razvija i uređaj koji bi zaista mogao biti ulaznica Srbije za ITER – novi plazmeni top koji će biti višestruko veći i zvaće se dvostepeni kvazistacionarni ubrzavač plazme (KSPU). Na njemu se očekuju brzine od oko 1000 km/s, temperature 150.000–200.000°C, a struje pražnjenja od milion ampera.

"Ovo je uređaj koji u potpunosti simulira sve procese u ITER-u", kaže Dojčinović, objašnjavajući da su parametri plazme koji se dobijaju u ovoj laboratoriji takvi da se "eksperimentalno mogu simulirati procesi u najkritičnijem delu ITER-a, takozvanom divertoru, gde dolazi do vakuumiranja, odnosno izvlačenja potrošenog goriva iz komore i ubacivanja novog goriva".

Kako bi predstavili ovdašnje rezultate i uspostavili dublje veze, Dojčinović i njegovi mladi saradnici – Ana Kostić, Nikola Stevanović, Ivan Šupić, Sanja Zdolšek i Nikola Božović – ovog meseca putuju u ITER. "Srbija bi uskoro trebalo da postane deo Euroatoma, evropske zajednice za atomsku energiju, i time dobije mogućnost priključenja evropskim fuzionim projektima", nada se Dojčinović i dodaje da su ogromne mogućnosti i za saradnju sa Japanom, Rusijom, Kinom i Indijom, pošto se svi, kako kaže, "nalaze na istom zadatku".

Obično se sled stvari doživljava sasvim obrnuto. Lepe, ponekad sasvim altruistične zamisli entuzijastičnih naučnika često se pretvaraju u opaka oružja, izazivajući zločine poput Hirošime i Nagasakija. Zaista se retko događa da se nešto što je u najmanju ruku izdašno finansirano zbog primisli o tajnom oružju, pokaže onako korisno kako bi beogradski plazmeni ubrzavači mogli biti za ITER. Igrom slučaja, čitava priča o primeni fuzije obeležena je takvim obrtom – termonuklearne, fuzione bombe su napravljene još 1952. godine, a zbog raznih tehnoloških prepreka, još uvek se nije ovladalo fuzionim procesom koji bi davao energiju za mirnodopske svrhe. Srbija se tu ne izdvaja, jer u ovom poduhvatu nema nevinih.

Slobodan Bubnjević

Plazma POSLEDICE: Udar plazmenog mlaza na staklo Kao četvrto agregatno stanje, plazma je jonizovani gas koje se u prirodi javlja na zvezdama. Plazma bi se proizvoljno mogla opisati kao vreo gas tako visoke temperature da su elektroni masovno napustili omotače svojih atoma, pa plazmu, zapravo, čine snažne struje "vrućih" jona i elektrona koje mogu biti električnim i magnetnim poljima održavane i sabijene u uži prostor ili puštene iz izvora kao brzi mlaz. Plazma se najčešće proizvodi u gasu podvrgnutom vanredno jakim električnim poljima, gasu koji potom dostiže temperature od više desetina hiljada stepeni Celzijusa. ITER Fuziona energija se oslobađa u procesu spajanja jezgara izotopa vodonika (deuterijuma i tricijuma). Fuzioni procesi se odigravaju na Suncu ili pri eksplozijama termonuklearnih oružja. Fuzione elektrane nisu dostigle komercijalnu upotrebu jer je materijal u kome se fuzija odvija u stanju plazme i toliko je vreo da ne postoje odgovarajući sudovi u kojima bi se to dešavalo, već se sve mora zbivati u magnetnim poljima. Zato je i smišljen ITER (International Thermonuclear Experimental Reactor), dvadeset milijardi evra skup generator tokamak tehnologije, koji će pomoću izuzetno jakih magneta zadržavati vrelu plazmu u sudu oblika đevreka. On će se razvijati i graditi u gradiću Kadarašu u južnoj Francuskoj, ujedinjenim snagama EU, Japana, Ruske Federacije, SAD, Kine, Koreje i Indije. "I druge zemlje mogu se priključiti bilateralnim sporazumima. Tako je Brazil potpisao ugovor sa EU i brazilski naučnici će biti na kvoti evropskih istraživača", kaže dr Ivan Dojčinović iz Laboratorije za fuzionu plazmu, koji je sa saradnicima pokrenuo inicijativu da se Srbija priključi ITER-u. "Dok je CERN pravi naučni projekat čiji je osnovni cilj sticanje novih znanja, pred ITER-om je mnogo kompleksniji zadatak. Izgradnja električnih centrala na principu fuzije omogućila bi rešavanje dva velika problema: predstojeću energetsku krizu, kao i problem klimatskih promena, odnosno emisije ugljen-dioksida", objašnjava Dojčinović dodajući da su istraživanja u ITER-u planirana do 2050. godina. Ukoliko se stvari budu razvijale u željenom smeru, u tom periodu će početi i izgradnja prve eksperimentale električne centrale DEMO u Japanu.

 

Intervju – Dr Ivan Dojčinović, Laboratorija za fuzionu plazmu Fizičkog fakulteta Budući da fizika plazme i spektroskopija u Srbiji imaju tradiciju dugu pola veka, u Laboratoriji za fuzionu plazmu Fizičkog fakulteta i Centru za nauku i tehnološki razvoj okupila se grupa mladih naučnika koji su pokrenuli inicijativu da se Srbija uključi u izgradnju novog fuzionog rekatora ITER. "Srbija će se u dogledno vreme naći u grupi najrazvijenijih država koje učestvuju u ovim istraživanjima", kaže za "Vreme" docent dr Ivan Dojčinović. "Već sada se otvara niz mogućnosti. Pre svega, uključenje Srbije u Euroatom, zatim i veoma intenzivna saradnja sa Japanom, kao i mogućnosti saradnje sa Rusijom, Kinom i Indijom. Svi smo uređaje koje posedujemo prepoznali kao moćne sprave koje mogu da predstavljaju veliki naučni izazov, ali i da omoguće dobijanje veoma zanimljivih rezultata. Ti rezultati predstavljaju potpuno nove podatke, praktično na granici postojećeg znanja, što je veliki izazov za svakog mladog i hrabrog fizičara." "VREME": Uređaji poput vaših ubrzavača su sredinom XX veka mogli da se vide samo u naučnofantastičnim filmovima. Koliko se oni danas koriste? IVAN DOJČINOVIĆ: Naši uređaji, magnetoplazmeni kompresor (MPK), kao i kvazistacionarni ubrzavač plazme (KSPU), zaista predstavljaju plazma topove. Jedna od ideja je bila da to bude oružje, ali su istraživanja pokazala da mogu imati i humanu komponentu, pa je razvoj nastavljen u cilju dobijanja plazma trastera, koji služe za korekciju putanja satelita, ili plazma motora za istraživanje dalekog svemira. Iako se istraživanja nastavljaju, ovi plazma uređaji se već uveliko koriste u svemirskim istraživanjima. Kako se odustalo od razvoja oružja? Niko ne kaže da se od toga odustalo. Osnovna namena plazma topova trebalo je da bude obaranje neprijateljskih satelita. Međutim, kako je sam koncept "rata zvezda" postao preskup, a okončan je i hladni rat, dalja istraživanja su uglavnom preusmerena na neke druge teme. Vaš magnetoplazmeni kompresor u režimu jonskog prenosa struje dostiže struje pražnjenja od 100 kA u trajanju do 150 μs. Kolika je to prednost u odnosu na druge ubrzavače plazme? U svetu postoji veliki broj impulsnih ubrzavača plazme koji proizvode čestice većih energija, pri čemu plazma traje 100 puta kraće od MPK plazme. To znači da je ukupna energija plazme u tim impulsnim izvorima znatno manja od energije koju mi dobijamo. Uz to, procesi koji se očekuju u ITER-u traju duže 100 μs, tako da impulsni izvori nisu pogodni za simulaciju ovih procesa. Kako napredniji model ovog topa, MPK-YU, dostiže četvorostruko veće struje pražnjenja? MPK-YU poseduje razvijenu geometriju katode, poput one koja se koristi u dvostepenom uređaju KSPU. Naime, korišćenjem profilisane šipkaste katode sa nizom šiljaka omogućeno je da se erozija smanji, odnosno struje koje se mogu dobiti u ovom uređaju su višestruko veće od onih u MPK. Zanimljivo je da je to jedini uređaj na svetu sa takvim karakteristikama. Kako se došlo na ideju za plazmeni top koji bi bio dvostepen? Izgradnja KSPU uređaja počela je krajem devedesetih godina u saradnji sa kolegama iz Minska. Do sada su završeni vakuum komora i anodni deo. Naš cilj je ne samo da završimo izgradnju ovog uređaja, već da on po svojim karakteristikama postane vodeći u svetu. Dosadašnja izgradnja se odvijala pod rukovodstvom profesorâ sa Fizičkog fakulteta Jagoša Purića i Milorada Kuraice. Kako zaključujete da bi mogao dostići struje pražnjenja od milion ampera? Koncept je već testiran i dobijene su struje preko 1 MA. U našem uređaju će biti povećana energija plazme prvog, ulaznog stepena, kao i kapacitet kondenzatora koji snabdevaju drugi stepen. Uz veoma malu eroziju, energija kondenzatora će se, dominantno, pretvoriti u energiju mlaza plazme. Očekuju se brzine plazme oko 1000 km/s i temperature reda 150.000–200.000 °C. Zbog povezivanja sa ITER-om, planirate da u KSPU ispitujete interakcije materijala sa ubrzanom plazmom. Koje materijale ćete ispitivati? Za fuzione reaktore od značaja su, pre svih, berilijum, volfram i ugljenična vlakna. To su materijali koji će biti u neposrednom kontaktu sa plazmom. Osim ovih eksperimenata, jako su značajna istraživanja vezana za mogućnost ubacivanja plazme u fuzione uređaje, što je jedan od načina da se ubaci energija, ali i samo gorivo. Zatim sledi razvoj dijagnostičkih tehnika, poput Doplerove spektroskopije. Materijal kojim ćemo prezentovati naše rezultate već je pripremljen. Letnja škola će biti idealno mesto da se uspostave kontakti sa skoro svim istraživačima relevantnim u ovoj oblasti. Mnogi od njih su i direktori pojedinih sekcija ITER-a, tako da ćemo imati prilike ne samo da naučimo mnogo toga, već i da prezentujemo našu zemlju i naše rezultate. Očekujem da vrlo brzo postanemo deo zajedničkih istraživanja. Sa već dobijenim rezultatima možemo se uključiti u evropske i svetske projekte, koji bi značili opremanje naših uređaja svim potrebnim mernim tehnikama. Tako bismo postali jedan od dva najaktivnija centra u svetu (Troick i Beograd) za ispitivanje interakcije fuzione plazme sa materijalima.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=869399&print=yes

Đelić: Tri tone nuklearnog otpada iz Vinče ide u Rusiju

Đelić: Tri tone nuklearnog otpada iz Vinče ide u Rusiju

Autor: Beta | Foto:AFP | 10.06.2009. - 17:08

Srbija će u Rusiju izvesti tri tone nuklearnog otpada iz reaktora u Vinči, što će omogućiti da bude trajno skinuta sa liste zemalja koje su moguće mete nuklearnog terorizma, rečeno je danas prilikom potpisivanja sporazuma o izvozu istrošenog nuklearnog goriva.

Sporazum su u Vladi Srbije potpisali potpredsednik vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić i generalni direktor ROSATOM-a Sergej Kirijenko.

 

Kirijenko je podsetio da je 2002. godine iz Srbije u Rusiju izmešteno više od 40 kilograma nuklearnog otpada koja je bila dovoljna za dve jake bojeve glave, a da u 3.000 kilograma istrošenog nuklearnog goriva reaktora Instituta za nuklearne nauke u Vinči ima i visokoobogaćenog urana.
"Teško je od toga napraviti neko nuklearno atomsko oružje, ali ako bi 3.000 kilograma nuklearnog otpada dospelo u ruke terorističkih organizacija, posledice bi mogle da budu veoma ozbiljne", rekao je Kirijenko.
Kirijenko je istakao da je izmeštanje tolike količine nuklearnog otpada, koji je u lošem stanju, jedinstvena složena tehnička operacija i da su izrađeni potpuno bezbedni kontejneri za prevoz otpada i dogovorena ruta prevoza od Vinče do Rusije.

Direktor ROSATOM-a je naveo da u Vinču pristiže oprema i da će u julu početi montaža, a na jesen prebacivanje otpada u specijalne kontejnere.
"Projekt je omogućen saradnjom vlada Srbije, Rusije, SAD i Međunarodne agencije za atomsku energiju", rekao je Kirijenko.
Đelić je naveo da je vrednost projekta 54 miliona dolara, od kojih je obezbeđeno 20 miliona, a potrebno je obezbediti još 25 miliona, od kojih će Srbija dati 10 miliona. Istakao je da će izmeštanjem nuklearnog otpada biti rešen problem koji postoji od 1984. godine.
"Moramo naći finansijere i za nadoknadu za trajno skladištenje istrošenog nuklearnog goriva u Rusiji u iznosu od 9,2 miliona dolara i imamo podršku Vlade Rusije i ROSATOM-a da se to pitanje reši do jeseni, kada će biti godišnja skupština Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču", rekao je Đelić.

Đelić je naveo da je sporazum dokaz uspešne saradnje Srbije i Rusije i izrazio zahvalnost premijeru Rusije Vladimiru Putinu koji je uputio pismo podrške uspešnom sprovođenju tog projekta.
"Sarađivaćemo sa Rusijom u primeni nuklearnih znanja u mirnodopske svrhe, prvenstveno u domenu primene nuklearne energije u medicini i drugim disciplinama i naučnici iz Srbije posetiće Rusiju", rekao je Đelić.

 

http://www.blic.rs/drustvo.php?id=96623