Serbian Spent Nuclear Fuel to Move to Russia

Serbian Spent Nuclear Fuel to Move to Russia

Full Project Funding Pledged

IAEA General Conference

16 September 2009

Russia and Serbia signed a $25 million trade contract for repatriation of spent nuclear fuel.

§  Story Resources

§  IAEA Video on YouTube

§  Securing Serbia´s Nuclear Legacy, 29 July 2009

§  EC Infuses Serbian Nuclear Relic Cleanup with Critical Donation, Press Release, 15 April 2008

§  Vinca´s Long & Winding Road Nears Milestone, 6 October 2006

§  The Big Fix: Cleaning Up Vinca, Photo Essay, 6 October 2006

§  Features: Research Reactors

During the 53rd IAEA General Conference, delegates from the Russian Federation and Serbia signed a trade contract, laying the groundwork for the final repatriation of spent nuclear fuel from the Serbian Institute for Nuclear Sciences at Vinča to the Russian Federation.

The Foreign Trade Contract (FTC) is a pre-condition for the spent fuel´s envisioned repatriation to Russia, setting out provisions for the safe and secure transport, reprocessing, storage and subsequent disposal of the high-level waste at Russian facilities. The FTC was signed by Mr. Sergey Kazakov, Director of the Russian Federal Centre for Nuclear and Radiation Safety and Mr. Radojica Pesic, General Director of the Serbian Public Company Nuclear Facilities.

Signing an FTC signifies that all funding for the project has been identified. With a price tag of US $25 million, the Vinča project is the largest FTC to date in the Russian Research Reactor Fuel Return Programme. Full funding has been pledged for the project from Serbia and international donors, including the Czech Republic, Russia, USA, IAEA, and the Nuclear Threat Initiative (NTI). A breakdown of the contributions are as follows (in US $): Serbia, 11 million; USA, 7 million; Russian Federation, 3 million; Czech Republic, 1 million; NT!, 0.1 million; and IAEA; 2.9 million.

These contributions are in addition to the contribution of US $11.1 million from the European Community and US $4.9 million from NTI, which are being directed towards repackaging severely degraded spent nuclear fuel canisters, preparations for shipment, and transport to Russia.

In his comments prior to the signing the FTC, Serbian Deputy Minister Bozidar Djelic welcomed the project´s benefits, neutralizing Vinča´s vulnerability to nuclear terrorism, while also addressing serious environmental concerns.

In turn, US National Nuclear Security Administrator Thomas D´Agostino noted that the signing was important for setting this essential work in motion and as evidence of the concrete benefits for countries that cooperate in strengthening their non-proliferation efforts.

Background

Located on the outskirts of Belgrade, the "Institute for Nuclear Sciences (Vinča)" was set up as a research centre in the former Yugoslavia in the 1950s. A civilian nuclear research reactor loaded with high-enriched uranium was housed at the site. The area was also a central radioactive waste collection and consolidation centre for the former Yugoslavia. For nearly 45 years, all the former Yugoslavia´s dangerous radioactive waste and other radioactive sources were collected. Although the reactor went offline in 1984, the radioactive waste and sources from around the country continued to accumulate. International concern about Vinča mushroomed in the 1990s after the break-up of the former Yugoslavia, which led to increased international cooperation to remediate the site and reduce the radiological risk.

In 2004, the Nuclear Threat Initiative (NTI), a non-governmental organization dedicated to non-proliferation, provided $5 million in initial seed funding to tackle the situation at Vinča. The Vinča Institute Nuclear Decommissioning (VIND) project is part of the Russian Research Reactor Fuel Return Programme, a project borne out of the Global Threat Reduction Initiative.

For over a decade, the IAEA has been engaged in the Vinca facility's decommissioning. The condition of the reactor´s spent fuel raised safety concerns in the mid-1990s, sparked by the Agency's fact-finding missions. Since then, the IAEA's technical cooperation with Serbia has intensified in the areas of safety, and more recently, security. IAEA Director General Mohamed ElBaradei visited the facility in early July 2009, to assess progress at Vinča.

http://www.iaea.org/NewsCenter/News/2009/vincaftc.html

Project Vinca: Lessons for Securing Civil Nuclear Material Stockpiles

PHILIPP C. BLEEK

Philipp Bleek is a graduate student at Harvard University’s John F. Kennedy School of Government. He was previously an analyst with the Arms Control Association in Washington, where his portfolio included strategic and tactical nuclear weapons, nuclear testing, and threat reduction efforts in the former Soviet Union. Bleek recently published “Tactically Adept, Strategically Inept: Reflections on the 1999 Campaign to Ratify the Comprehensive Nuclear Test Ban Treaty” in the 2003 Kennedy School

Review.1

By late afternoon the nuclear fuel, containing sufficient highly enriched uranium (HEU) for several nuclear bombs, had been loaded onto a canvassided flatbed truck.2 The technicians and scientists were shepherded into a nearby building.3 For the next dozen hours, they waited under heavy security, with strict orders not to contact friends or family and perhaps accidentally leak information about the impending transport.4 Then,in the early morning hours of August 22, 2002, at a time kept secret even from participating American nuclear scientists, the transport operation began.5 Project Vinca, a multinational, public-private effort to remove nuclear material from a poorly secured Yugoslav research institute,was entering its final phase.Project Vinca is a compelling story of high-stakes diplomacy involving, in the words of one key official,“three countries, an international organization, a couple U.S. agencies, several institutes in each of the countries involved, [and] a private organization in the U.S.”6 The operation to remove vulnerable nuclear material from the Vinca Institute of Nuclear Sciences outside Belgrade,Yugoslavia, is a nonproliferation success story. But its real impact may be measured in the years to come, because Project Vinca has the potential to inform broader “global cleanout” efforts to address one of the weakest links in the nuclear nonproliferation chain: insufficiently secured civilian nuclear research facilities.7

Understanding Project Vinca holds the key to designing an effective program to remove nuclear material stockpiles from the most vulnerable civilian facilities worldwide. The operation illustrates both the challengesand the opportunities faced by any viable cleanout effort.It also helps to explain why efforts to address this urgent threat have made relatively little headway, even after the terrorist attacks of September 11, 2001, on New York and Washington so glaringly exposed the United States’s vulnerability to those who wish it ill.The lessons of Project Vinca fall into four broad categories: international politics, bureaucratic politics, required capabilities, and the role of nongovernmental actors. In the international context, the Vinca case highlights the extent to which dealing with vulnerable nuclear material stockpiles hinges on persuading countries to cooperate and hence requires occasional engagement from the most senior U.S. officials.

[ For more, see ...http://www.antic.org/Slucaj_Vinca/IAEA_Vinca-HEU-remo103bleek.pdf ]

HEU Repatriation from Vinca

Past and Current Efforts to Reduce Civilian HEU Use

Background


Nonproliferation has been an important issue since the beginning of the atomic age. The use of low enriched uranium or LEU fuel (uranium with the proportion of the U-235 isotope under 20%) was an integral part of the Atoms for Peace Program initiated by President Eisenhower in 1953; many of the first foreign research reactors were fueled with LEU. The LEU fuel technology used at that time soon reached its limits. In order to improve the performance of the reactors with existing technology and to allow more powerful reactors to be built, HEU fuel soon became the standard used by the vast majority of research reactors. In the decade after the launch of the Atoms for Peace program, the United States, the Soviet Union, and other nuclear weapons states exported research reactors fueled with HEU to approximately 40 countries. In addition to research and test reactors, HEU was and continues to be used in other civilian technologies: for naval and space propulsion, medical isotope production, and as fuel for commercial fast neutron reactors.

[For more, see http://www.nti.org/db/heu/pastpresent.html ]

Ko rastura Nuklearni reaktor u Vinci?

31.01.2005. Meltdown-safe nuklearni reaktori -- pebble bed si..

10.06.2006. Kucni fuzioni reaktor!!!

05.09.2008. Bezicni internet u Vinci

22.02.2009. Reaktor 5..Koja namena ovog VST-a

11.10.2009. Ko rastura reaktor u vincu
 
Elitesecurity Forum
http://www.elitemadzone.org/t365833

RE: Slucaj Vinca

Postovana Dr. Pajovic,

 

Preneta mi je Vasa izjava za B92 da ce sve projekte vezane za nuklearnu tehniku i zastitu od zracenja koje je skoro 60 godina veoma dobro obavljao Institut Vinca, sada raditi JP NOS. Imajuci u vidu da je JP NOS registrovano kao preduzece za odnosenje komunalnog djubreta, da nema kvalifikovanog kadra da ovaj vrlo opasan i tezak posao obavi strucno i bezbedno, da njegov direktor Radojica Pesic nije nikada radio u oblastima vezanim za nuklearnu sigurnost niti ista zna o tome, da u MNTR nema strucnjaka koji znaju ista o nuklearno sigurnosti, ja Vas upozoravam da cete direktno biti odgovorni za bilo koju nuklearnu havariju do koje moze da dodje pri vadjenju, pakovanju i transportu visokoradioaktivnog HEU istrosenog goriva, gde i najmanja greska moze da dovede do nesagledivih posledica.

 

Takodje potpuno podrzavam stav dr Dragana Alavantica, clana Upravnog odbora Instituta Vinca, koji je izneo u danasnjem intervjuu za B92:

 

"Briga o nuklearnoj bezbednosti"

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=24&nav_category=12&nav_id=394449

 

Ja bih neznatno izmenila ovaj naslov u "Nebriga o nuklearnoj bezbednosti".

 

Kako je vecina doktora nauka, istrazivaca i tehnicara koji su radili na Reaktoru RA u Institutu Vinca odlucili da ne potpisu ugovor sa JP NOS, Radojica Pesic pocinje da zaposljava mlade nestrucne ljude, koji ne shvataju u sta ulaze. Obavestena sam da je sad zaposlio dva mlada elektroinzenjera, koji ce odmah preuzeti rukovodjenja smena pri izmestanju goriva koje, koliko cujem, pocinje 30. novembra. 

 

Prvo, NIKO ko nije zavrsio obuku o zastiti od zracenja i rukovanju radioaktivnim materijalima NE MOZE da radi sa zracenjem. DRUGO, ovi mladi ljudi su zastraseni, ali im Radojica Pesic obecava buduce ucestvovanje u istrazivackom radu, vece plate, itd. da bi pristali da odrade ovaj prljavi i opasni posao. Kao sto vi to dobro znate, JP NOS je registrovan za odnosenje komunalnog smeca i NE MOZE da se bavi istrazivanjem u oblasti nuklearne tehnike i ne moze da bude odgovoran za projekt VIND. Ovo je najblaze receno obmanjivanje IAEA, Rusije, SAD, a da ne govorim o tim mladim ljudima na koje je bacena ogromna odgovornost. Izmestanje goriva ne moze i ne sme da pocne 30. novembra, jer za to nije obezbedjen strucan i obucen kadar.

 

Ja sam trenutno u Becu u IAEA, i ucinicu sve u mojoj moci da ukazem na strahovite posledice po nuklearnu sigurost ako se projekt izmestanja visokoradioaktivnog i visoko obogacenog goriva radi na brzinu, nestrucno, uz iskoriscavanje mladih ljudi koji nisu obuceni za ovaj izuzetno tezak i opasan posao.

 

Pripremam detaljan izvestaj o katastrofalnim odlukama MNTR-a koje su izazvale haos u Institutu Vinca i rasturile timove koji su godinama trenirali uprovo da strucno i odgovorno urade ovaj opasan posao. Ne postoji ni jedan razlog za ugrozavanje nuklearne bezbednosti Instituta Vinca i sire okoline, a pogotovu ne nemogucnost Vlade da obezbedi $25 miliona (na sta se Vlada, a ne Institut Vinca, obavezala medjunarodnim ugovorima) . Ne postoji ni jedan razlog za cepanje Instituta Vinca i stvaradnja haosa na par nedelja pred pocetak izmestanja istrosenog visokoradioaktivnog goriva. MNTR mora da prizna svoju gresku, rasformira JP NOS i omoguci strucno i bezbedno izmestanje visokoobogacenog visokoradioaktivnog nuklearnog materijala.

 

Moj detaljan izvestaj saljem svim relevatnim medjunarodnim organizacijama i agencijama. Prikaceno je i pismo dr Zorke Vukmirovic, koje je objavljeno prosle nedelje u list "Danas", koja ukazuje na slicnost okolnosti koje su dovele do velikog akcidenta na Reaktoru RB 1958. godine . Politicarenja ne sme da bude kada se radi o nuklearnoj bezbednosti - politicarenje je  i onda dovelo a moze i sada da dovede do katastrofalnih posledica. Takodje Vam preporucujem da procitate clanke iz Novog Reportera, Aktera, Svedoka, Politike,.. u vezi ovog problema.

 

S postovanjem,

 

Prof. dr Jasmina Vujic

Profesor, Department of Nuclear Engineering, University of California at Berkeley

Direktor Centra za nuklearna istrazivanja na Berkliju (Berkeley Nuclear Research Center)

Predsednik Organizacije dekana svih fakulteta za nuklearnutehniku u SAD (NEDHO, Nuclear Engineering Department Heads Organization)

Member of the Board of Directors of the American Nuclear Society

Clan Savetodavnih komisija za sledece nuklearne laboratorije u SAD: LANL, LLNL, LBNL, ORNL

 

 

________________________________________________________

  Jasmina Vujic, Professor                           4105 Etcheverry Hall

  Department of Nuclear Engineering        University of California

  vujic@nuc.berkeley.edu                            Berkeley, CA 94720-1730

  Phone: (510) 643-8085                              http://www.nuc.berkeley.edu/        

  Fax:      (510) 643-9685                              http://bnrc.berkeley.edu/

________________________________________________________

 

Briga o nuklearnoj bezbednosti

24. novembar 2009. | 16:14 | Izvor: B92 Beograd -- Vlada Srbije zadužila se za 25 miliona dolara kako bi obezbedila sredstva za finansiranje projekata novoformiranog preduzeća Nuklearni objekti Srbije.

Vlada je tu odluku uputitila Skupštini na hitno usvajanje. Osnovna delatnost preduzeća je briga o nuklearnoj bezbednosti, zaštiti od zračenja i čuvanju radioaktivnog otpada, što inače već duži niz godina obavlja Institut za nuklearne nauke "Vinča".

Dok u preduzeću navode da će se od sada efikasnije voditi računa o nuklearnom otpadu, dugogodišnji stručnjak Insitituta "Vinča", tvrdi da je to Srbiji nepotrebno.

Preduzeće je na osnovu Zakona o jonizujućim zračenjima i nuklearnoj sigurnosti formirano u julu, a očekuje se da će sa radom početi do kraja godine.

To preduzeće realizovaće Projekat VIND - nuklearne dekomisije, kojim je predviđen transport istrošenog radioaktivnog goriva u Rusiju i bezbedno skladištenje delova velikog reaktora i drugog ozračenog otpada.

Direktor Nuklearnih objekata Radojica Pešić objašnjava za B92 da će preduzeće preuzeti brigu i o ostatku naučnotehnološkog programa "Vinče".

"Nema nikakvog dupliranja kapaciteta. Naime, ljudi, oprema i objekti koji su do sada bili u funkciji obavljanja ovih delatnosti i pripadali Institutu 'Vinča', sada prelaze u javno preduzeće. Tako da se ustvari samo uspostavlja homogeniji i efikasniji sistem za realizaciju tih poslova", objašnjava Pešić.

"Što se tiče aktuelne teme ovih dana, vezane za kredit od 25 miliona dolara, taj kredit je finansijska konstrukcija na osnovu država Srbija realizuje svoje međunarodne aktivnosti. Iz tog kredita platiće se deo međunarodnih finansijskih obaveza, koji je vezan za iznošenje istrošenog nuklearnog goriva, o čemu su potpisani međudržavni ugovori tokom ove godine", navodi on.

Međutim za Dragana Alavantića, stručnjaka sa 30 godišnjim stažom u Institutu "Vinča", ne postoji nijedan argumenat za postojanje preduzeća Nuklearni objekti Srbije.

On tvrdi da Institut potpuno uspešno može da brine o nuklearnoj bezbednosti. S druge strane, nestručan prilaz tom poslu, u opasnost bi mogao da dovede zdravlje i živote zaposlenih, ali i stanovnike Beograda, kaže Alavantić.

"Institutu praktično bez ikakve rasprave i mogućnosti izjašnjavanja su oduzeti objekti i dati javnom preduzeću. Vrši se veliki pritisak na saradnike Instituta da pređu u javno preduzeće i daju otkaze u Institutu, jer nema ko drugi da radi. Pri čemu dve trećine ne želi da pređe u javno preduzeće.", tvrdi on.

"Iste te pare su mogle da daju Institutu da se taj posao odgovorno, kao što je započet i realizuje. Radi se o velikim parama i velikoj odgovornosti ljudi koji rade taj posao", kaže Alavantić.

Preduzeće za sada ima direktora i upravni odbor, a uskoro bi trebalo da dobije i oko 150 zaposlenih.

 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=24&nav_category=12&nav_id=394449

Povodom politike upravljanja nuklearnim objektima u Srbiji

Država i Vinča

LIČNI STAV

Autor: Dr Zorka Vukmirović

Krajem maja ove godine, na brzinu i bez javne rasprave, Skupština Republike Srbije dopunjuje Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti članom 48a (Sl. glasnik RS 36/09) na osnovu koga Vlada donosi odluku (Sl. glasnik RS 50/09) o osnivanju Javnog preduzeća za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji (u daljem tekstu JP NOS). Odluka Vlade je doneta neposredno pred odlazak na kolektivni odmor zaposlenih u Institutu za nuklearne nauke (INN) Vinča. Sve ovo se događa, naglašavam, bez javne rasprave i u rokovima nesvakidašnje hitnosti.

Da li slučajno ili namerno, ali se zaboravilo šta je pre 50 godina dovelo do usvajanja prvog Zakona o jonizujućem zračenju! U prigodnom izdanju „Pola veka Instituta Vinča (1948-1998)", koje je objavljeno 2000. godine, prvi načelnik Laboratorije za zaštitu od zračenja Toma Tasovac piše: „Šokantni događaj koji je doveo do otrežnjenja i do formiranja posebne organizacione jedinice za zaštitu od zračenja bio je akcident na reaktoru nulte snage (RB) koji se dogodio 15. oktobra 1958. godine... Najzad, krajem aprila 1959. odlukom Uprave Instituta formirana je posebna organizacija - Radiološka zaštita. Samo sedam dana pre formiranja ove jedinice proglašen je Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja (Sl. list SFRJ, 16/59)". U istom delu prvi načelnik Laboratorije za fiziku i dinamiku reaktora dr Nenad Raišić piše: „Nuklearni akcident na reaktoru RB, koji se dogodio u oktobru 1958. godine, a čije su posledice bile ozračivanje petoro eksperimentatora visokim dozama zračenja, događaj je koji je ušao u literaturu akcidenata na nuklearnim postrojenjima kao jedan od onih čije su poruke doprinele povećanju sigurnosti nuklearnih postrojenja uopšte. Sa današnje perspektive, akcident na reaktoru RB bio je posledica nedostatka iskustva u projektovanju, izgradnji i naročito pogonu jedne nuklearne mašine, čije potencijalne opasnosti nisu dovoljno sagledane."

Ovi autori su citirali dokument Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) u kome se mogu naći svi detalji rekonstrukcije akcidenta i određivanje te visoke doze zračenja. Ono čega nema u tim tekstovima jeste ko su bili ti eksperimentatori. Od petoro ozračenih dvoje su bili apsolventi fizike, koji su radili diplomske radove, zatim dva nezavršena studenta fizike, koji su bili zaposleni kao tehničari. Niko od konstruktora i šefova nije bio prisutan u toku tog eksperimenta u hali reaktora. Ozračenima je uspešno presađena koštana srž u Parizu, a glavni eksperimentator, koji je primio najveću dozu prilikom ručnog zaustavljanja rada reaktora, prestao je da se bori za svoj život zbog osećanja odgovornosti i umro. Tu vest je prokomentarisao profesor Fakulteta za fiziku dr Dragoljub Jovanović: „Da li su ti studenti u toku studija imali vežbe na reaktoru da bi im se takva mašina dala u ruke?!" Naravno da nisu, jer je prvi put kritičnost dostignuta aprila 1958. godine.

Žurilo se da za Prvi maj 1958. drug Tito svečano pusti u rad reaktor RB.

Nažalost, izgleda da nismo ništa naučili za ovih proteklih 50 godina - i dalje političari vuku sve konce, a stručnjaci se ne pitaju ili ćute plašeći se političke odmazde. Možda bi se katastrofa izbegla da se nije žurilo da se udovolji tadašnjem političkom vrhu kada je došlo do promene odnosa vlasti u SSSR-u prema KPJ i očekivala se njihova pomoć u oblasti nuklearne energije. U pomenutoj knjizi Milorad Ristić, direktor Instituta u periodu 1961-1965, piše: „Tada je još odlučeno da prvu lančanu reakciju fisije na Balkanu treba da ostvarimo sami, a da od dva istraživačka reaktora, koji su se mogli nabaviti u SSSR-u, uzmemo veći, teškovodni. Nekoliko meseci pre puštanja reaktora kupljenog u SSSR-u, u rad je pušten naš „nulti reaktor" RB i tako je ostvarena prva lančana reakcija fisije na Balkanu, kao delo naših ruku i znanja". Imajući u vidu nedostatak prave strategije razvoja nuklearne energije tada, kao i posledice nedovoljnog iskustva u izvršavanju ishitrenih planova, neshvatljivo je da se 51 godinu kasnije nekom žurilo da se NOS preda u ruke mr Radojici Pešiću, asistentu na Tehnološko-metalurškom fakultetu, koji je potpuno anoniman u svetu nauke, a posebno u oblasti nuklearnih nauka.

Šta se to daje takvom stručnjaku na upravljanje? Pored skladišta za nisko- i srednje-radioaktivni otpad, to je i bazen u kom se nalaze šipke sa visokoradioaktivnim istrošenim reaktorskim gorivom. Visoka delegacija MAAE na čelu sa direktorom, nobelovcem Mohamedom el Baradejem posetila je Institut u julu ove godine. Posle posete on je izjavio: „Zabrinuti smo zbog broja godina koje su prošle od kada je gorivo iz reaktora uskladišteno. Jer, što više prolazi vreme, otpad sve više korodira i postaje potencijalna opasnost." Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj (MNTR) potvrdilo je da su skladišta opasnog nuklearnog otpada u kritičnom stanju i da ih MAAE smatra najvećom opasnošću u ovom delu Evrope.

Kakvo je to isluženo gorivo, koje čami u bazenima, kad smo bili svedoci velikog obezbeđenja za transport goriva u Rusiju i zaslužili pohvale od SAD?! Nažalost, tada je vraćeno skupo plaćeno rezervno sveže gorivo, a ostalo je isluženo visokoradioaktivno i visokoobogaćeno. Sada je na JP NOS-u da obavi tako odgovoran posao kao što je bezbedno pakovanje i transport visokoradioaktivnog i visokoobogaćenog istrošenog goriva u Rusiju.

Bez upuštanja u analizu svih propusta u organizovanju priprema, kao i za nalaženje finansijskih sredstava, s punim pravom građani Srbije mogu postaviti pitanje koga je Vlada konsultovala kada je donosila odluke o ovako odgovornom poslu. Mi možemo biti ponosni na naše stručnjake, koji su priznati u svetu na osnovu njihovih postignutih rezultata u oblasti nuklearnih nauka. Neki su na rukovodećim položajima u prestižnim ustanovama. Zbog čega se naše vlasti oglušuju o upozorenja koja je iznela profesorka dr Jasmina Vujić, dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, u našim sredstvima informisanja u više navrata? Jedini mogući zaključak je da oni koji donose takve odluke nisu svesni svoje odgovornosti, a proklamovani stručnjaci zbog sujete ne prihvataju druga kompetentna i argumentovana mišljenja.

Da li se žurilo da se preseče vrpca povodom osnivanja JP NOS-a za 20. oktobar ili će se vraćanje isluženog goriva iskoristiti u predizbornoj kampanji?

Ostaje nada da će stručnjaci, koji su sada zaposleni u Institutu, odoleti svim pritiscima od strane nametnutih članova u rukovodećim i upravljačkim organima, i da se neće ponoviti nešto slično „šokantnom događaju" iz oktobra 1958. godine.

Autorka je diplomirani fizikohemičar

http://www.danas.rs/vesti/dijalog/drzava_i_vinca.46.html?news_id=177084

Preti li Srbiji nuklearna katastrofa?

Piše: Gordana Lukić    petak, 13 novembar 2009      KRIZA U "VINČI" Preti li Srbiji nuklearna katastrofa? „Jedini način da se visokoradioaktivno  istrošeno gorivo spakuje u specijalne kontejnere i preveze u Rusiju jeste da se koristi specijalna robotika – oprema za daljinsko upravljanje i izuzetne mere zaštite da ne bi došlo do havarija i kontaminacije ne samo Vinče nego i dela teritorije Beograda", objašnjava profesorka Vujić Dugogodišnje nezadovoljstvo zaposlenih u Institutu nuklearnih nauka (INN) „Vinča" ovih dana dovedeno je do usijanja. Zaposleni u tom Institutu posebno su nezadovoljni što je Vlada Srbije pre četiri meseca formirala Javno preduzeće  (JP) „Nuklearni objekti Srbije" (NOS). Nezadovoljni odnosom vlasti, naučnici tog instituta upozoravaju na dalekosežne posledice i najavljuju odlučnu borbu svim pravnim sredstvima. „Nastojaćemo svim  pravnim sredstvima da se odluka o formiranju JP 'Nuklearni objekti Srbije' obori i sačuva jedinstven Institut za nuklearne nauke, kakav je prepoznatljiv u svetu, a koji i pored svih muka koje mora da podnosi uspeva da bude jedna od značajnijih naučnih ustanova u regionu", navode u sindikatu Nuklearnog instituta „Vinča". Formiranje preduzeća „Nuklearni objekti Srbije" naučnici „Vinče" tumače kao pokušaj države da „pocepa" Institut. Problemi u „Vinči" datiraju još od 2003. godine. Nekada renomirani rasadnik naučnika, cenjenih širom sveta, sada se zbog nesuglasica na relaciji naučnici - vlast, nalazi pred gašenjem. „Ova vlada na prevaru i bez znanja čak i članova Upravnog odbora iz Instituta pokušava da nametne Institutu obavezu podizanja kredita od 25 miliona dolara  umesto države Srbije. Ispostavlja se da se budžetom za 2009. obustavlja finansiranje projekta VIND, računajući da se Institut zaduži i pod hitno baci u stečaj, na šta UO nije pristao", navode u sindikatu INN „Vinča". Aluminijumske košuljice su korodirale, gorivo "curi", tj. cure fisioni proizvodi kao što su cezijum i stroncijum, a voda u bazenu bila je izuze-tno zagađena i mutna PRITISCI I PRETNJE Zaposleni tvrde da se na njih vrši pritisak kako bi pristali na uzimanje kredita. „Pritisci su sa raznih strana: iz Ministarstva za nauku i ministra Đelića lično. Bez javne rasprave donet je Zakon o jonizirajućem zračenju sa naknadno ubačenim članom o formiranju JP NOS. Institut 'Vinča' je ravnopravna članica Beogradskog univerziteta, pa je nečuveno da se tako drastično krši autonomija Univerziteta i od jednog njenog dela pokušava napraviti Javno preduzeće uz zaplenu opreme koja ne pripada vladi nego Institutu. Takođe je nečuveno da se propisuje da delatnost JP preuzima takoreći svu delatnost za koju je jedino kompetentna i registrovana Laboratorija 'Zaštita' u 'Vinči'. Slede i pritisci novog predsednika UO Dragana Domazeta, eks-ministra poznatog nam iz ranijih pokušaja rasturanja. Sve je kulminiralo ovih dana kada stižu dopisi tim ljudima da potpišu sporazumni raskid radnog odnosa sa INN 'Vinča'. Ministar Đelić je 4. novembra 2009. prvi put u svom mandatu došao u posetu saradnicima Instituta, ali je našao za potrebno da prstom zapreti da će saterati u mišju rupu one koji mu rade iza leđa i pišu po novinama, a glupi su jer nisu pristali na boljitak sa ponuđenim kreditom", navode u sindikatu. „I pored prihvatanja raznih međunarodnih obaveza u vezi sa zaštitom od zračenja i sigurnošću nuklearnih objekata, Vlada Srbije ulaže sve manje i manje budžetskih sredstava u efikasno sprovođenje projekta VIND na koje se obavezala" Jasmina Vujić, profesor ŠESTOGODIŠNJE NEZADOVOLJSTVO Nezadovoljstvo naučnika počelo je pre šest godina kada je tadašnji ministar nauke Dragan Domazet izašao sa predlogom da se Institut „Vinča" transformiše tako što će se podeliti na nekoliko delova. Domazetov predlog je, međutim, naišao na oštru osudu naučne javnosti u Srbiji ali i preko stotinu eminentnih stručnjaka iz sveta koji su svojim potpisima peticije podržali jedinstvo Instituta. Oni su smatrali da bi se takvom transformacijom izgubila prepoznatljivost Instituta u svetu. Predsednica Udruženja dekana nuklearnih fakulteta u Sjedinjenim Američkim Državama Jasmina Vujić, koja je pre odlaska u SAD osam godina radila u „Vinči", kaže da je protiv cepanja Instituta dobila 142 potpisa podrške akademika i naučnika u najvećim institutima i univerzitetima. Još jedna odluka tadašnje Vlade Srbije izazvala je oštre reakcije naučne i stručne javnosti, a odnosila se na vraćanje u zemlju porekla čistog uranijumskog goriva, nabavljenog da posluži kao zamena isluženom gorivu reaktora RA koji je sa radom počeo 1986. godine. „SAD, naročito posle terorističkog napada 2001. godine, počinju da vrše veoma veliki pritisak direktno ili preko IAEA u Beču, da se iz svih istraživačkih reaktora koji su koristili visokoobogaćeno uranijumsko gorivo, to gorivo izmesti i vrati u zemlju porekla. Pod ogromnim pritiskom, i bez konsultovanja sa stručnjacima u oblasti nuklearne tehnike, tadašnja Vlada Srbije 2002. pravi ogromnu grešku i odlučuje da vrati 48 kg 80% visokoobogaćenog svežeg uranijumskog goriva", kaže Vujićeva. Prema njenom, a i mišljenju sindikata zaposlenih u Institutu  „Vinča", takva odluka doneta je na prečac, bez šire diskusije i bez ikakvog zakonskog osnova ili potpisanog dokumenta. „Državni i međudržavni dokumenti potpisani su tek 2004. godine. Tim aktom i odlukom da krene u dekomisiju reaktora 'RA', Vlada Srbije je, bez javne rasprave ili barem bez detaljne diskusije sa stručnjacima u oblasti nuklearne tehnologije, drastično promenila svoju dugoročnu strategiju u nauci i tehnici, 'oslobodila' se strategijski veoma važnog nuklearnog materijala, i jednim potezom prekinula bilo koji budući razvojni put u ovoj veoma važnoj oblasti. U žurbi da vrati izuzetno dragoceno visokoobogaćeno sveže gorivo (trenutno je cena  basnoslovna, jer to gorivo više ne može ni od koga da se nabavi), Vlada Srbije je zaboravila da je u isto vreme mogla da reši i problem 2,5 tona istrošenog visokoradioaktivnog goriva koje se još uvek nalazi u bazenu za hlađenje u katastrofalom stanju. Aluminijumske košuljice su korodirale, gorivo 'curi', tj. cure fisioni proizvodi kao što su cezijum i stroncijum, a voda u bazenu  bila je izuzetno zagađena i mutna. Jedini način da se ovo visokoradioaktivno  istrošeno gorivo spakuje u specijalne kontejnere i preveze u Rusiju, jeste da se koristi specijalna robotika – oprema za daljinsko upravljanje i izuzetne mere zaštite da ne bi došlo do havarija i kontaminacije ne samo Vinče, nego i dela teritorije Beograda", objašnjava profesorka Vujić. RASADNIK NAUČNIKA Institut je osnovan 1948. sa zadatkom da se bavi naučno-istraživačkim radom u oblasti fizike, i naš čuveni naučnik Pavle Savić u saradnji sa Robertom Valenom dobio je zadatak da oformi Institut. Pre Drugog svetskog rata, Pavle Savić je radio u Francuskoj sa Irenom Zolio-Kiri, ćerkom Marije Kiri, i njihova laboratorija bila je na "milimetar" od otkrivanja fisije. Uz tehničku pomoć iz Sovjetskog Saveza, Institut za nuklearne nauke "Vinča" sagradio je istraživački nuklearni reaktor "RA" 1958. godine. Snaga tog reaktora bila je 6,5 MW, teška voda je korišćena kao moderator neutrona, a mogao je da koristi uranijumsko gorivo različitih obogaćenja – od nisko do visokoobogaćenog goriva (80% obogaćenog U-235). Prvo gorivo je nabavljeno 1959. godine, kada je reaktor počeo da radi. Za 60 godina postojanja, "Vinča", koja se opravdano i danas smatra naučnom baštinom Srbije i dragocenim rasadnikom kadrova iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka, iznedrila je preko 500 doktora nauka, dala više od 100 univerzitetskih profesora i preko 20 akademika, uz preko 20.000 objavljenih naučnih i stručnih radova. Istraživački nuklearni reaktor "RA" decenijama je bio okosnica multidisciplinarnog nuklearnog programa u Srbiji. Skupština Srbije je 15. decembra 1977. preuzela prava i obaveze osnivača Instituta za nuklearne nauke "Vinča", a to znači da je istovremeno i obezbeđivala sredstva u budžetu Srbije za finansiranje rada reaktora "RA". Od 1977. do 1997. namenski su obezbeđivana budžetska sredstva koja su usmeravana preko Ministarstva za nauku Srbije. U isto vreme kupljeno je visokoobogaćeno sveže uranijumsko gorivo iz Sovjetskog Saveza, da bi se ugradilo u reaktor "RA" umesto istrošenog goriva, ali rad tog reaktora nije nastavljen. Izmeštanje istrošenog visokoradioaktivnog goriva je izuzetno skupo, te Vlada Srbije nije od 2002. godine do danas uspela da reši problem finansiranja, mada je svake godine potpisivano po nekoliko sporazuma ili protokola. U sindikatu zaposlenih u Institutu „Vinča" tvrde da nije bilo političke volje da se reši problem oko vraćanja visokoobogaćenog goriva, a da se u isto vreme nastavi sa istraživačkim radom. „Libija je, na primer, za pristanak da vrati sve količine svog visokoobogaćenog goriva uspela da u pregovorima postigne da se nastavi rad njihovog istraživačkog reaktora, da se plati redizajniranje reaktora za niskoobogaćeno gorivo, i da se u okviru tog dogovora i istrošeno gorivo besplatno preveze, a novo niskoobogaćeno gorivo nabavi takođe besplatno", objašnjavaju u sindikatu. Profesorka Vujić dodaje da se vlada umesto takvog pristupa odlučuje na zatvaranje (dekomisiju) reaktora "RA" kroz Program VIND (Vinca Institute Nuclear Decommission). „Nažalost, i pored prihvatanja raznih međunarodnih obaveza u vezi sa zaštitom od zračenja i sigurnošću nuklearnih objekata, Vlada Srbije ulaže sve manje i manje budžetskih sredstava u efikasno sprovođenje projekta VIND na koje se obavezala", kaže Vujićeva. „Imao sam u planu podelu Instituta, ali sa ciljem boljeg funkcionisanja, a to je da se podeli naučno-istraživački deo i privredni deo" Dragoslav Petrović, bivši direktor INN "Vinča" SPORNA ŠIFRA Pritisnuta međunarodnim obavezama, Vlada Republike Srbije ove godine zahteva od Instituta "Vinča" da se zaduži kod stranih banaka za sumu od minimum 25 miliona dolara. Kako Upravni odbor i Naučno veće Instituta to odbijaju, Vlada Republike Srbije šalje predlog izmena  Zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, tj. o dodavanju člana 48a, Skupštini Republike Srbije, koja izmene usvaja. Na osnovu člana 48a  vlada osniva Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije", koje je registrovano u Agenciji za privredne registre 27. jula 2009. godine sa šifrom delatnosti 90000 - odstranjivanje otpadaka i smeća, sanitarne i slične aktivnosti. „Javno preduzeće 'NOS' brutalno otima imovinu i skupocenu opremu koja je pripadala trima laboratorijama Instituta 'Vinča', a zaposleni u tim laboratorijama se ucenjuju da potpišu ugovor sa JP 'NOS'. Napravljen je strahoviti haos u Institutu, timovi koji su trenirani više godina za vrlo osetljivu i izuzetno opasnu operaciju vađenja, pakovanja i prevoza visokoradioaktvnog visokoobogaćenog uranijumskog goriva, su rastureni, određen broj stručnjaka odlučio je da se penzioniše, veliki broj zaposlenih ne želi da pređe, čak ni pod pretnjama, jer nisu rešeni problemi beneficiranog radnog staža, plata, rukovođenja i novih timova", navode u sindikatu. Naučnici opominju da sa „gledišta sigurnosti nuklearnih objekata za koju je ovo Javno preduzeće osnovano – nastala je izuzetno kritična situacija koja može vrlo lako da dovede do nuklearnih havarija sa nesagledivim posledicama ne samo za Vinču, već i za okolinu Beograda. VRAĆANJE U RUSIJU Istrošeno nuklearno gorivo u Vinči, koje predstavlja najjači izvor radijacije u zemlji, tokom 2010. godine mora biti transportovano u Rusiju. VIND projektom predviđen je transport istrošenog goriva iz reaktora u Vinči na reprocesuiranje u Rusiju, dekomisija samog reaktora (prilagođavanje zgrade reaktora za korišćenje u drugu svrhu bez ograničenja) u skladu sa sigurnosnim standardima, predviđenim rokovima i procenjenim troškovima, kao i rešavanje problema skladištenja radioaktivnog otpada. Pošto skladište visokoobogaćenog svežeg ili istrošenog nuklearnog goriva predstavlja opasnost od potencijalnih terorističkih napada, SAD i Rusija su 2004. postigle sporazum o vraćanju te vrste goriva u zemlju porekla. Uzbekistan i Češka su prošle godine vratile istrošeno radioaktivno gorivo u Rusiju, ove godine to su učinile Litvanija i Bugarska, slede Mađarska, Kazahstan, Libija, Rumunija, Poljska i 2010. Srbija. PODELOM DO BOLJEG FUNKCIONISANJA S druge strane, bivši direktor Instituta „Vinča", koji je na čelu te institucije bio u vreme mandata ministra Domazeta, Dragoslav Petrović kaže da jeste imao u planu podelu Instituta, ali sa ciljem boljeg funkcionisanja. „Bilo je ideja i trebalo je to uraditi - podeliti naučno-istraživački deo i privredni deo. Mislim da je i dalje šteta, jer u Vinči ima 11 hiljada kvadratnih metara neiskorišćenog prostora", kaže Petrović. Kao razlog što ta ideja nije sprovedena u delo, Petrović navodi da je ubrzo došlo do smene vlade, a tako i njega kao direktora Instituta. „Bez obzira na moje više puta ponavljane molbe da naučnici 'Vinče', koji su se borili protiv nametanja rešenja transformacije, izađu sa svojim predlogom rešenja, za tri godine, koliko sam bio resorni ministar zadužen za poslove nauke, nažalost, takvo rešenje nisam dobio, a nisam želeo da ga namećem" Aleksandar Popović, bivši ministar nauke i zaštite životne sredine „Došla je druga vlada koja nije imala tendenciju da to uradi. Tadašnji ministar za nauku Aleksandar Popović i premijer Vojislav Koštunica imali su drugu taktiku. Prosto nisu istrajali na tom projektu", objašnjava Petrović. Dragoslav Petrović, koji je visoki funkcioner Demokratske stranke (DS), a čiji su kadrovi sada na čelu Ministarstva nauke, tvrdi da mu nisu poznate sadašnje aktivnosti po pitanju Instituta u Vinči. „Ne bih mogao reći bilo šta. To su ozbiljne stvari. Nemam pojma šta sad prave tamo i kako to izgleda. Ne bavim se time ni na koji način. Ne mogu to da komentarišem, prosto ne znam kako sada "Vinča" funkcioniše. Prošlo je punih pet godina otkako ja nisam tamo. Izmenile su se okolnosti i ne bih mogao da komentarišem", tvrdi Petrović. Bivši ministar nauke, naslednik Domazeta, Aleksandar Popović, ne želeći da komentariše dešavanja u „Vinči", ne negira potrebu za reformacijom Instituta, ali tvrdi da je imao nameru da reformu sprovede u dogovoru sa naučnicima iz Instituta. „Svi su se, barem u vreme dok sam ja vodio ministarstvo, slagali u oceni da su 'Vinči' potrebne promene, a moja je ideja bila da prvo saslušam šta zaposleni u Institutu vide kao moguće rešenje, da se rukovodim pre svega njihovim viđenjem rešenja, i, naravno, materijalnim mogućnostima ministarstva. Nažalost, bez obzira na moje više puta ponavljane molbe da naučnici 'Vinče' koji su se borili protiv nametanja rešenja transformacije, izađu sa svojim predlogom rešenja i za tri godine, koliko sam bio resorni ministar zadužen za poslove nauke, nažalost, takvo rešenje nisam dobio, a nisam želeo da ga namećem", kaže Popović. Ne želeći da komentarišu optužbe Sindikata zaposlenih u INN „Vinča" da je JP „Nuklearni objekti Srbije" formirano sa ciljem rasparčanja Instituta, iz Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja kratko su saopštili da JP danom registracije od Instituta za nuklearne nauke „Vinča" i Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina  preuzima objekte, opremu, uređaje, postrojenja i sredstva, kao i deo zaposlenih tih instituta koji rade na poslovima i zadacima vazanim za obavljanje delatnosti za koje je osnovano JP i to sa stanjem na dan 30. juna ove godine. "Pretežna delatnost Javnog preduzeća 'Nuklearni objekti Srbije' jeste upravljanje i održavanje nuklearnih objekata Srbije, kao i sprovođenje državnog projekta dekomisije u skladu sa međunarodnim propisima i standardima", navodi se u odgovoru iz Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/1749-preti-li-srbiji-nuklearna-katastrofa.html

 

Embargo na istinu o "Vinci"

INTERVJU: Jasmina Vujic, predsednik Udruženja dekana nuklearnih fakulteta SAD, profesor Univerziteta u Berkliju
Embargo na istinu o "Vinci"
@ Vladan Dinic

       Mnoge od institucija od nacionalnog znacaja i interesa su na kolenima. Jedna od njih, svakako je, i Nuklearni institut "Vinca", u kojem se, pod nejasnim okolnostima, cuva i radioaktivni materijal, koji uskoro bi trebalo da "ruski specijalci" iznesu iz Vince i odnesu za Rusiju...
       Ali za taj "poslic", potrebno je, cini se pre svega neukošcu naše vlasti, ili, što da ne zle namere, 25 miliona dolara!
       A, tih para nema!
       Pare nisu predvidene ni budžetom, ni rebalansom... Pare su, ocito, potrebnije, negde drugde, a uostalom otkud malja deca znaju šta je radioaktivni otpad i pod kakvim uslovima i merama obezbedenja treba da se odnese... Uz to, iz ko zna kojih razloga, mediji se i ne bave pisanjem o urušavanju i rasparcavanju nekad, možda, najuglednije firme tog tipa u ovom delu Evrope, a Hrvati pre svih su nas poodavno, još u doba druga Tita optuživali, da se tajno proizvodi, ni manje ni više, nego - atomska bomba?!
       Ali to su bila davna i slavna vremena. Danas je Nuklearni institut "Vinca" u rasulu, vrhunski strucnjaci odlaze, neki milom, više silom... Kao da postoji neki precutni embargo na istinu o Vinci...
       - Ono što se dešava sa Vincom je pokazni primer uništavanja naše nauke. Za našu nauku se daje 0,3 odsto dok se svugde u svetu odvaja bar 3-5 odsto iz državnog budžeta. To što, sad Đelic prica, kako je jako zainteresovan za nauku, kako izdvaja ne znam koliko, za studente, kako ce dovesti naše strucnjake iz dijaspore, kako je nabavio 20 miliona evra, to nema nikakve veze sa situacijom na terenu i sa istinom, u jednom dahu nam je rekla dr Jasmina Vujic, predsednik Udruženja dekana nuklearnih fakulteta u Sjedinjenim državama i profesor na prestižnom Berkliju, koja je bila gost naše redakcije proteklog vikenda.
       Svedok: Otkud Vaše interesovanje za dogadanja u Vinci, kad su ovde svi mrtvi hladni? Nostalgija?
       Jasmina Vujic: Ja sam radila u Vinci od 1977. – 1985.g. kada sam otišla na doktorske studije u Ameriku, ali sam, prakticno, ostala povezana sa kolegama.
       S: Ipak, nostalgija?
       J.V: I nostalgija, a i u istoj oblasti smo. Nuklearna tehnika tamo, nuklearna tehnika ovamo, tako da sam uvek ostala povezana sa kolegama. Dovela sam, kod mene, na Berkli nekoliko kolega iz Vince da rade na istraživackim projektima. Onda su se oni vratili u Vincu i ostali smo u stalnom kontaktu, tako da je nostalgija… To je, ipak, bilo moje prvo radno mesto, u toku završavanja studija na fakultetu, ja sam bila na odseku nuklearne tehnike.
       S: Nekad i sad?
       J.V: Nekad je Vinca bila u vrhu svetske nauke. Ali, stigla je 2003...
       S: Šta se dešava 2003.g?
       J.V: Dolazak ministra za nauku, dobio je covek neku ideju da reformiše našu nauku, da reformiše institut u Vinci, da napravi od njega neki tehnološki park, da ga pocepa na 5 delova, i tako... Dodem tog leta, kolege ne da su bile uspanicene...
       S: Zašto, pa to su naucnici, za njih uvek ima posla?
       J.V: Stigao je u Institut, kad moje kolege,, zaposleni nisu bili oduševljeni njegovim genijalnim idejama, na Upravni odbor, na naucno vece, i što se kaže, lupio cipelom o sto i rekao:
       "Ko ne glasa onako kako treba stavicu ga na crnu listu za projekte. Cela Vinca nece dobiti plate, necete ici na kolektivni godišnji odmor itd...
       S: Pricali ste s kolegama?
       J.V: Tog leta sam porazgovarala sa kolegama, i prvi put sam tad videla da su uplašeni... Ranije je bilo ono, štrajkovacemo, a sada je bilo otpustice nas, gde cemo? Onda sam se dogovorila sa Vladom Ajdacicem i ja napišem otvoreno pismo Draganu Domazetu, ministru nauke i tehnologije i Zoranu Živkovicu, koji je tada bio premijer. Pošaljem pismo i kažem kolegama iz Vince, nemojte potpisivati, nemojte vaša imena ako se plašite, skupicemo mi to širom sveta...
       S: Pa, jel ste dobili podršku?
       J.V: Pošto znam brojne kolege širom sveta, mi smo sa sedam dana skupili 150 potpisa vrhunskih naucnika, akademika koji su nekada radili u Vinci, ili su vezani za Vincu, koji su razasuti širom sveta. Profesori, istraživaci u nuklearnim institutima širom sveta. Sazovemo konferenciju za novine, imali smo 40-ak fasickli jer je to sve trebalo "sažvakati". Bilo je oko 30 raznih novinara i nas cetvoro, i stotinak onih koji su nekad radili u Vinci, a nisu trenutno tad radili. Znaci, Vlada, ja, prof. Grigorov i Ružica Nikolic koji su bili u penziji. To je tad izašlo po novinama.
       S: Dakle, mediji tada nisu cutali?
       J.V: Ne! Ali, onda ministar Domazet izade besan, i kaže:
       -Ko je ta Jasmina Vujic? Šta ona ima ovde da se meša?"
       Onda je pocela bitka, ja sam se vec vratila, oni su štrajkovali, sindikat je štrajkovao, naucnici su štrajkovali… Novinari su pisali o tome. Mi smo napravili jednu veliku veb stranicu, jedan kolega iz Kanade je to postavio na njegov server. Ja sam skupljala sve izjave, clanke i to njemu nocu slala. To i dan danas postoji gde postoji celokupna hronologija dešavanja. I, to je sve tako išlo do pocetka januara.
       S: Da, bilo je uzbudljivo, ali...
       J.V: Bilo je zakazivanja Upravnog odbora za Božic, uvrtanje ruku, maltene poslednja sednica pred pad Vlade, trebalo je da se izglasa da se Vinca rasturi...Žarko Korac, je tada, jedini rekao da to i nece doci na dnevni red Vlade Srbije. I nije došlo. Vlada je pala, Vinca je ostala.
       S: Cudno je da niste imali problema u Americi?
       J.V.: Od onog teroristickog napada u SAD stvari su se promenile. Posle toga oni su postali vrlo osetljivi na sve, narocito na nuklearno-otpadni materijal. I onda krenu da vrše strahovit pritisak na sve zemlje koje su bilo od njih, bilo posle II svetskog rata, dobile male istraživacke reaktore koji su tada uglavnom imale gorivo sa obogacenim uranom. To je visokoobogaceni uran, osamdesetpostotni, što znaci da sadrži 80 odsto urana 235 koji je glavni materijal za pravljenje nuklearne bombe. Svojevremeno je i Vinca dobila taj ruski reaktor…
       S: Kad smo mi to dobili?
       J.V.: 1958.g., snaga reaktora je 6,5 megavata, korišcena je teška voda i viskoobogaceno uransko gorivo(osamdeset postotno). Prvo gorivo je nabavljeno 59.g. Negde prakticno 73/74. g. kupljeno je novo gorivo. Bilo je planu da se istrošeno gorivo zameni. I kupili su novo gorivo koje je isto bilo visoko obogaceno(80-postotno). To novo gorivo, zbog politicke situacije, nije zamenjeno. Nije dozvoljeno naucnicima u Vinci da izvrše zamenu tog starog, istrošenog goriva, sa ovim novim.
       S: Kakva je sudbina tog novog goriva?
       J.V: To sveže gorivo je ostalo da ceka u Institutu neka bolja vremena. To sveže gorivo je veoma skupo, mnogo smo platili Rusima da bi ga dobili. To gorivo, te vrednosti i tog kvaliteta, danas niko više ne može da dobije. Promenjeni su propisi. Ne postoji cena po kojoj biste vi mogli da kupite takvo gorivo.
       S: Pomenuli ste americki pritisak?
       J.V: Posle 2001. SAD vrši pritisak na sve zemlje koje su imale to visoko obogaceno gorivo i istraživacke reaktore, ukljucujuci i Vincu, a preko agencije u Becu, a kolege su mi cak pricale da su u toku bombardovanja 99.g. pretili da ce direktno gadati Vincu! Normalno, uplašili su se, i pod tim pritiskom 2002. uz 1500 policajaca, crne helikoptere, prevezli to sveže gorivo natrag u Rusiju.
       S: Nije bilo posebnih mera obezbedenja, ili se to skrivalo od javnosti?
       J.V: To sveže gorivo nije radioaktivno, jer nije bilo u reaktoru, to gorivo ste bez problema mogli držati u ruci tako da tolike mere obezbedenja nisu bile neophodne. U isto vreme, staro istrošeno gorivo koje je visoko radioaktivno, koje sada "cuci" u bazenu za hladenje sa vodom, vec 30 godina pošto reaktor ne radi je, u stvari, ogroman problem.
       S: Zar nije bilo moguce dogovoriti se da se uz "novo" isporuci i staro gorivo, ovo koje je stalna pretnja Beogradu i Srbiji?
       J.V: Moglo je, naravno, ali ti koji su pregovarali nisu ništa dogovorili oko toga, dobili su samo obecanja. A, imali su, keca u rukavu. To sveže gorivo koje je bilo izuzetno dragoceno, a koje nikad više necemo dobiti, dušu je dalo da se sve tada dogovori. I tako su stavili tacku na nuklearni program za koje su mogli da pregovaraju i da pitaju šta god su hteli. Libija je, pošto je imala nuklearni program, od Amerikanaca, da bi prekinuli sa svojim nuklearnim programom, su dobili sve besplatno. Moglo je besplatno da se prenese gorivo, besplatno da se redizajnira reaktor na nisko obogaceno gorivo, besplatno da se odnese istrošeno gorivo, i besplatno da dobiju nisko obogaceno gorivo.
       S: Mislite da je to neznanje ili zla namera?
       J.V: Tada, sigurno neznanje, jer dolaze Svilanovic i grupa koja sigurno nije znala koliko je to dragoceno. Moje kolege, bar mnogi od njih su znali, moglo je da se sazove neki sastanak, da pitaju barem…. Oni su mogli, pod jedan, da dobiju ugovor da se to istrošeno gorivo besplatno pošalje u Rusiju. Drugo, mogli su da dobiju ugovor da se finansira bar 10 godina celi rekator, ceo Institut u Vinci. Oni su to skupoceno gorivo vratili, a ostalo je to istrošeno gorivo kao veliki problem, jer je transport veoma skup, da ne kažem i opasan. Rusi su rekli da to istrošeno gorivo treba da preraduju, "mi smo se sad komercijalizovali, a to košta". A kako je naša vlast problem istrošenog goriva gurala pod tepih, odlagali su rešenje od 2002.g., u meduvremenu potpisivali gomile medunarodnih sporazuma, to gorivo je ostalo, a cena iznošenja je rasla. Delimicno neke stvari su uradene, ali potrebno je 25 miliona dolara koji naša država mora ove godine da obezbedi, i da to plati, jer je tako ugovoreno.
       S: Šta to prakticno znaci?
       J.V: Ruski timovi dolaze, cujem uskoro, da to istrošeno gorivo odnesu.
       S: Znaci Rusi sada dolaze po taj iskorišceni uranijim?
       J.V.: Jeste. To što Đelic prica da je to opasno zbog terorizma, to nema veze, jer to istrošeno gorivo je toliko visoko radioaktivno da i kada bi neki terorista probao da se približi tome na pola metra, on bi bio mrtav.
       S: U kom je stanju to gorivo?
       J.V: Stanje tog goriva u bazenu? Svi ti podaci stoje na veb sajtu agencije u Becu jer je to javni dokument. To samo kod nas ne sme da se piše. To gorivo je u jako lošem stanju. Košuljica tog goriva gde se nalaze gorivni elementi su zardale, neki su aluminijumski, neki su se otvorili. Radioaktivnost curi, voda pošto nije održavana je izuzetno mutna da vi ne možete da vidite šta je na dnu i moraju da idu na slepo.
       S: Šta se tu radi?
       J.V: Izuzetno trenirani timovi koji znaju šta rade, da u momentu kad pocnu da vade iz vode, ne zna se prvo šta je, može vam se raspasti, može pasti dole. To je još uvek visoko obogaceno.
       S: Šta dalje?
       J.V: U budžetu nije predvidena stavka za to, mada su potpisani ugovori, nego je u budžetu predvideno da Srbija garantuje da se uzmu krediti? Dakle, kredit od 25 miliona da bi oni to odneli.
       S: Kad Rusi treba da dodu?
       J.V: Trebalo bi da dodu ovog ili sledeceg meseca, i to ce sigurno trajati godinu dana.
       S: Odakle pare?
       J.V: Vlast je jednostavno donela odluku da se Vinca Institut zaduži kod stranih banaka za sumu od 25 miliona dolara.
       S: Cekajte, kako budžetska ustanova može da diže kredit?
       J.V: Trezor Srbije im kaže – izvinite ne možete budžetsku ustanovu, Institut Vinca da zadužujete. Od cega da vrati? Kad su shvatili da ne mogu da zaduže Vincu, kroz Skupštinu Srbije su progurali Izmenu zakona o jonizujucem zracenju. I, ubace clan 48 A, gde sebi, odnosno, Vladi daju zakonsku osnovu da osnuju javno preduzece koje može da se zaduži?! Kad su to uradili krecu sa osnivanjem javnog preduzeca.Upravni odbor Vince, kad je bilo da se Vinca zaduži sa 25 miliona dolara, donosi odluku da se ne slaže sa zaduživanjem. Predsednik Upravnog odbora bio je prof. Mitrakovic sa Tehnološkog fakulteta. On je bio postavljen od Vlade. Izvrše pritisak na njega. da on da ostavku. Onda odluka da se dva clana UO menjaju.
       S: Opet se, cini se, u igru ubacuje Dragan Domazet?
       J.V: Da, Dragan Domazet i njegov bivši pomocnik Radojica Pešic. Domazet krece onda u istu akciju kao ranije. Saziva upravni odbor u vreme kolektivnih odmora, preti da donesu odluku itd.
       S: Kad se ovo sve dešavalo?
       J.V: Sve je bilo ove godine. Pritisnuta medunarodnim obavezama, Vlada Republike Srbije ove godine, nezakonito i bez javne rasprave, zahteva od Instituta "Vinca" da se zaduži kod stranih banaka za sumu od minimum 25 miliona dolara. Kako Upravni odbor i Naucno vece Instituta to odbijaju, Vlada Srbije šalje predlog izmena Zakona o zaštiti od jonizujuceg zracenja i o nuklearnoj sigurnosti, tj. o dodavanju clana 48a, na Skupštini Republike Srbije, koja usvaja izmene bez ikakve javne rasprave. Na osnovu tog clana, Vlada Srbije cepa Institut i osniva Javno preduzece "Nuklearni objekti Srbije", koje je registrovano kod Agencije za privredni registar 27. jula 2009. godine, sa šifrom delatnosti 90000 (odstranjivanje otpadaka i smeca, sanitarne i slicne aktivnosti?!)
       Javno preduzece "NOS" brutalno otima imovinu i skupocenu opremu koja je pripadala trima laboratorijama Instituta "Vinca", a zaposleni se ucenjuju da potpišu ugovor sa JP "NOS".
       Javno preduzece Vinca posluje preko Komercijalne banke a javno preduzece se registruje preko Metals banke! Da li je to namerno ili slucajno.
       S: Pa, jel to moguce?
       J.V: Ja sam se smejala kad sam citala. Da li to namerno pogrešno tako registrovano? Namerno pogrešno registrovano kao komunalno odnošenje smeca. Direktor Radojica Pešic koji ima jednog zaposlenog, a to je on, nareduje direktoru Vince da on preuzima sigurnost Instituta i kapije Instituta, izdaje nove propusnice. Onda poziva jednog po jednog iz ovih labaratorija i ucenjuje ih da predu u novoosnovano Javno preduzece, prakticno ti timovi ne žele da predu jer ne znaju šta je to. Ceo tim tehnicara nije potpisao, jer pod jedan nije znao da li ce imati beneficirani staž u tom novom preduzecu, niko im nije rekao. Ne znaju kolika ce im biti plata… Koliko ja znam iz te reaktorske fizike, labaratorije 150 i zaštite od zracenja, oni preuzimaju delatnost za koju je Institut registrovan, znaci zaštita od zracenja….
       S: Kako može Javno preduzece da se bavi takvim poslom?
       J.V: To je jednostavno nezakonito, i postavljaju Radojicu Pešica koji blage veze nema o nuklearnim stvarima da bude direktor Javnog preduzeca za bezbednost nuklearnih objekata Srbije koji još uvek nema ni jednog zaposlenog.
       S: Stvar nije prosta, Vinca i sama obezbeduje novac?
       J.V: Vinca ima projekte sa raznih strana, oko 50 odsto. Znaci, oprema koju oni hoce da otmu nije državna oprema zato što je kupljena i od novca dobijenog za istraživacke projekte. Ako odcepe to, a koliko mi shvatamo hoce... Nedeljkovic je u DS-u, predsednik naucnog veca Radak koji je isto to, precednik sindikata isto to ..uzeli su glavne pozicije…
       S: Da li ova grupacija ima 25 miliona da plati?
       J.V.: Nema! Đelic kad je dolazio u Eubaradej u julu, oni su tamo potpisali medudržavne ugovore…
       S: To da se Rusiji vrati gorivo,..a pare?
       J.V.: Đelic je tad izašao i rekao: "skupili smo 23 miliona, fale nam još dva!". To je cista laž! Pare nisu skupljene ni dan danas.
       S: Odakle ce, ako se i zaduže, da vrate novac?
       J.V.: Niodkud. Opet država mora da vrati. Kompletno je nelogicno zašto država u budžetu odmah nije rezervisala pare za to i platila.
       S: Opet da Vas pitamo, da li je ovo sve neznanje ili zla namera?
       J.V.: Zla namera! Moglo je da bude neznanje pre nekog vremena, pre godinu, dve ali ovo sada… Ako je pokušana da Vinca bude podeljena na 5 delova, ako je dovedena Uranija Kozmidis–Luburic koja je prošle godine, bio je veliki skandal, kada je ona bez tendera, bez icega, trebalo je radijuske igle iz bolnica, koje su vrlo radioaktivne prebaciti u Vincu. Vinca je dala ponudu, ona je rekla da je to suviše skupo i dala je madarskoj ekipi. Znaci došli su Madari, s tim što je naredba iz Ministrastva bila da Vinca pošalje svoje strucnjake. Znaci Vinca je prakticno sve odradila, izašla na teren sa ljudstvom, intrumentima, a Madari su fakticki samo prepakovali to i dobili pare. U doba Domazeta, postavljen je VD direktor, sa kojim smo vodili bitku. Taj VD direkrtor je došao iz Novog Sada, prof. Dragoslav Petrovic, koji je glavna osoba DS-a za Vojvodinu.
       S: Koja je generalna ideja da se uništi ono što godinama postoji?
       J.V.: Ja ne mogu da znam šta je u njihovim glavama, ja mogu da vam kažem šta ljudi pricaju. Da je Domazet bacio oko na nekretnine instituske, da hoce da napravi tehnološki park, odnosno privatni univerzitet, pošto on vec ima privatni fakultet i da je jedna od njegovih dugorocnih ideja bila ta… Država se zadužuje na veliko, zašto je morala da ide preko raznih javnih preduzeca kada je to bila dužnost države da obezbedi pare?! Kompletno nelogicno i nezakonito. Drugo, taj tim i zaštita, ovaj reaktorski tim, oni vec od 2002.g, treniraju da iznesu to. To je jedan jako pipav i vrlo opasan posao, I sad taj tim koji je trebao da saraduje sa ruskim timom u necemu što je vrlo opasno, je rasturen.
       S: Zašto rasturen?
       J.V: Prvo nisu imali šta da jedu, drugo sad kad su ih terali da predu u novo javno preduzece, a oni ne žele da predu tu, uspeli su da rasture taj tim. Strucnjaci su otišli i oni sad tamo imaju jednog a možda i nijednog strucnjaka koji nešto zna. Ako dode sada ruski tim i krenu da izmeštaju, i ne daj Bože, desi se havarija, ako im to ispadne, ako materijal izade, ne da ce biti kontaminirana Vinca, vec ceo Beograd! Nisu smeli da cepaju utrenirane timove, nisu smeli da dele Vincu pre nego što se materijal iznese iz Srbije, da bi zadužili Vincu sa 25 miliona dolara.
       S: Pa, šta je moglo da se radi?
       J.V: Umesto što su pregovarali preko Amerikanaca i Agencije u Becu, mogli su direktno, pošto je to rusko gorivo, da pregovaraju sa Rusima, kao što nisu. Taj otpad je mogao biti odnet besplatno.
       S: Kako mislite, besplatno?
       J.V: Istrošeno gorivo koje mi imamo ovde je jako dragoceno Rusima jer oni imaju tu tehnologiju da ga prerade. Mi to nemamo. Rusi kad uzmu istrošeno gorivo, kad ga budu obradivali, u reaktoru bi se stvorio uranijum 235, plutonijum 239 i oni bi to koristili za svoje rekatore, bombe… To je za njih vrlo dragoceno.

Bila sam kod Škundrica        S: Mislite da postoji mogucnost nagodbe sa Rusima?        J.V: Postoji, samo treba da se nade neko pametan da ode i da pregovara. Ja sam otišla da razgovaram sa ministrom Škundricem koji me je primio. On je vrlo korektan covek, nije njegova oblast, nije nerazuman, vrlo smo lepo razgovarali. Iznela sam problem o Vinci. On je rakao da je problem u tome što su ministarstva podeljena, i što niko ne može drugome da se meša u njegovo ministarstvo. Znaci on kao ministar energetike ne može da se meša u posao ministarstva nauke.        S: Šta ste predlagali u okviru ministartsva energetike?        J.V: Recimo, Rusi sada su sa Bugarima potpisali ugovor o izgradnji dve do cetiri nove nuklearne elektrane. Bugari kukaju da im je skupa investicija kao što jeste. Rusi ce, naravno, dati povoljne kresite...Ali, po meni svima u regionu ovde, ukljucujuci Grke i dole Makedoniju, nas, tu mogu svi da se ukljuce. Svima njima treba struja. Bugare su naterali da bi ušli u EU, kao i Litvaniju, da ugase reaktore ruske proizvodnje. Litvanija je imala jedan reaktor kojim je proizvodila 92 odsto struje. Ja sam pricala sa njima, bili su kod mene u Berkliju. Bugari su od izvoznika struje postali zavisnici uvoznici. Ugasili su im dva reaktora, treba da im ugase još dva, a oni ljudi, kopaju i nogama i rukama da se ne ugase. . Moj predlog ministru Škundricu bio je:vi imate potpisan ugovor za gas, za Đerdap, oni vam remontiraju termoelektranu, to je sve ruska tehnologija. Znaci treba nam samo mali pomak, ne morate vi da kažete gradicemo, nego samo da razmatramo to, da vidimo da li možemo sa Bugarima. I ako se gradi kod Bugara, nek to bude regionalna investicija kao što se sad Italija gradi... Imali su moratorijum, ali kada su shvatili da nemaju struju brzo su se dogovorili sa Francuzima da im u Francsukoj grade cetiri elektrane koje ce delimicno Italijani da investiraju .        S: Koliko je ozbiljno ovo sa Albanijom i Hrvatskom?        J.V.: Mislim da nije ozbiljno. Buš je i nogama i rukama kopao kako bi potpisao bilateralni sporazum o nuklearnoj tehnologiji sa Indijom. Cim je to potpisao i Rusi su odmah potpisali i vec grade cetiri elektrane, Francuzi su odmah potpisali i grade im u Indiji. Rusi u okviru svoje izgradnje nuklearnih elektrana imaju ceo paket što niko nema. Ako vam oni sagrade elektranu, oni vam prodaju gorivo, a u isto vreme vam uzimaju istrošeno, jer imaju sistem za preradu goriva. Tako da bi, u okviru toga, Rusi besplatno odneli istrošeno gorivo.        S: Pa koliko ima tog goriva?        J.V: Oko 2,5 tone. To nije veliko, ali je opasno. Oni bi to odneli u sklopu dogovoro o energetici, samo kad bi neko znao da pregovara.        S: Dokle cete biti u Srbiji?        J.V.: Ja sam ovde i sledece nedelje, a onda imam konferenciju za novinare u Americi u sklopu americkog nuklearnog društva. Ja sam trenutno predsednik udruženja svih dekana fakulteta nuklearne tehnike u Americi.        S: Sad, što bi rekao Cerniševski, šta da se radi?        J.V.: Mora da se donesu izmene zakona koji su "na mufte" progurali u skupštinu. Mora da se zaustavi ovo javno preduzece. Vlada mora da donese takvu odluku. Doci ce do medunarodnog skandala ako ovako nastave. Prvo može doci do havarije, do medunarodnog skandala, niti su pare obezbedili, rasturili su timovea vec od 2002.

 

 

 

http://www.svedok.rs/index.asp?show=69218

 

http://www.antic.org/Slucaj_Vinca/vinca.html