„ F I S I J A “ N U K L E A R N O G N A U Č N O G I N S T I T U T A „ V I N Č A “

Š I F R A 9000

Uspostavljanjem Javnog preduzeća NOS ne samo da se dovodi u opasnost bezbjedno obavljanje jednog odgovornog posla, kao što je to iznošenje i transportovanje visokoradioaktivnog otpada u Rusiju, a za koji su jedini nadležni i kvalifikovani ljudi iz „Vinče", nego se tom najvećem i najpoznatijem naučnom institutu u regiji oduzima i njegova medjunarodna prepoznatljivost

kao multidisciplinarnog instituta za nuklearne nauke. Drugim riječima, kako ističu sagovornici „NR", tzv. transformacija i ovoga puta vodi ka uništavanju Instituta u Vinči. Pokušaj iz 2003. godine bio je odvajanje fundamentalnih od primijenjenih istraživanja, dok se ovoga puta ide na razdvajanje nuklearnog od tzv. nenuklearnog dijela.

VELJKO ZELJKOVIĆ

PREUZMITE CEO TEKST: Novi Reporter 346 - 27 Okt. 2009

Saopštenje kolegijuma laboratoruje 'Zaštita' Instituta 'Vinča'

Saopštenje kolegijuma laboratoruje 'Zaštita' Instituta 'Vinča' u vezi istupanja u medijima pojedinih funkcionera Ministarstva za nauku Republike Srbije
BEOGRAD, 7. jul 2008 -- U vezi javno iznetih optužbi i neodmerenih izjava u medijima koje je, u više navrata, iznela u odnosu na Laboratoriju "Zaštita" i Institut "VINČA", dr Uranija Luburić-Kozmidis, kao visoki činovnik Ministarstva nauke (što praktično može da se shvati i kao zvanični stav Ministarstva nauke, pošto se niko iz Ministarstva nauke nije ogradio), Kolegijum istraživača i stručnih saradnika Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta "VINČA" je u obavezi da saopšti: 1. Pre svega, izražavamo NAJOŠTRIJI JAVNI PROTEST zbog krajnje nekorektnog i prizemnog nivoa obraćanja dr Uranije Kozmidis Luburić (u daljem tekstu visokog činovnika Ministarstva nauke) preko medija, koji su upućeni zaposlenima u Institutu "VINČA" i Laboratoriji "ZAŠTITA" kao organizacionom delu Instituta. Svaku od izrečenih izjava tog visokog činovnika Ministarstva nauke u tekstovima objavljenim u "Večernjim Novostima" od 15. aprila, 16. aprila i 23. juna 2008.g., kao i u "Nedeljnom Telegrafu" od 2. jula 2008.g., kojima se direktno vređaju zaposleni u Institutu "VINČA", i posebno u Laboratoriji "ZAŠTITA", smatramo krajnje neragumentovanom, neistinitom, nedobronamernom i tendencioznom sa mogućim ciljem da se uruši ugled institucije koja je ove godine proslavila 60 godina postojanja. Zbog toga se najozbiljnije razmatraju načini sankcionisanja takvih istupanja visokog činovnika Ministarstva nauke, svim postojećim sredstvima pravne države. 2. Što se tiče projekta uklanjanja i transporta zatečenih radijumskih izvora na teritoriji Srbije, Laboratorija "ZAŠTITA" je, kao i uvek, sve svoje poslovne obaveze izvršila uspešno i u roku. Međutim, pokazalo se da projekat ima nezadovoljavajući sistem koordinacije za šta su zaduženi predstavnici Ministarstva nauke. Zbog toga su do sada napravljeni značajni propusti u organizaciji rada na tom projektu od strane ljudi postavljenih od strane Ministarstva nauke da rukovode tim projektom tokom njegove realizacije. Navodimo samo neke propuste: komunikacija na relaciji Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) – Ministarstvo za nauku – Rukovodstvo Instituta Vinča – Laboratorija "Zaštita" bila je netransparentna, odnosno Laboartorija "Zaštita" nije imala zvanične informacije o raspisivanju tendera od strane IAEA. Takođe, treba ispitati kako je došlo do toga da zaposlenima Instituta "Vinča" još uvek zvanično nisu isplaćene dnevnice za vanredne visokohazardne poslove koji su obavljeni na Onkološkom Institutu u Beogradu, pri čemu su isplaćeni Mađarski radnici. Izjava visokog činovnika Ministarstva da profesionalci Instituta "Vinča" nisu učestvovali u operaciji na Onkološkom Institutu, ravna je dezinformaciji. 3. Pošto Institut "VINČA", a to znači i Laboratorija "ZAŠTITA" nije institucionalno finansirana iz državnog budžeta, već novac zaradjuje kroz realizaciju projekata i poslova, Ministarstvo za nauku je u obavezi da isplati sve troškove Institutu "VINČA", u dogovoru sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, po osnovu svakog obavljenog posla. Šta se desilo sa predviđenim novcem za urađeni posao, za koji se sada s pravom može smatrati da je to dug zaposlenima iz Laboratorije "ZAŠTITA" i Laboratorije za radioizotope iz Instituta "VINČA", utvrdiće nadležne državne institucije i organi za ovakve slučajeve. Za sada je očigledno da je propuštena prilika za nabavku mernih i zaštitnih sredstava za funkcionisanje interventne ekipe za slučaj akcidenta na teritoriji Srbije. 4. Ostaje nejasno zašto visoki zvaničnik Ministarstva za nauku koji je na javnoj funkciji nije u mogućnosti ili možda ne želi da stavi na uvid javnosti svoju imovinsku kartu pre i posle odlaska sa funkcije, kada to danas čine poslanici Narodne Skupštine Srbije, članovi Vlade Srbije i predsednik Republike Srbije. 5. Laboratorija "ZAŠTITA" će uprkos svemu i nadalje nastaviti da profesionalno ispunjava sve svoje obaveze u skladu sa zakonskim propisima i ovlašćenjima koja je dobila od nadležnih ministarstava. Naravno, pod uslovom da nestručni ljudi (bez obzira koje javne funkcije imaju i gde god da se nalaze) ne ometaju ili sprečavaju profesionalce u ovoj oblasti da pravovremeno i brzo obavljaju poslove u zaštiti od zračenja i zaštiti životne sredine. Takođe, Ministarstvo nauke i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, treba da rade u okviru svojih ingerencija i da ne prekoračuju i mešaju svoje nadležnosti, što se desilo u pomenutom slučaju odnošenja radioaktivnog uzvora iz Elektronske industrije Niš, kada su direktor i interventna ekipa Laboratorije "Zaštita" perfektno i profesionalno uradili posao. Naučni kolegijum u proširenom sastavu sa istraživačima i stručnim saradnicima Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine-Laboratorija "ZAŠTITA" iz INN "VINČA" dr Dragana Todorović mr Srboljub J. Stanković
	Novinska agencija Tiker na novoj Internet adresi: www.tiker.rs

 

RADIOAKTIVNO!

www.pescanik.net 

RADIOAKTIVNO!

Vesna Knežević Ćosić
18.10.2009.

Jednom davno živeo je kralj Mida, koji je sve što dotakne pretvarao u zlato i zbog toga bio vrlo nesrećan. Mnogo godina kasnije, u mesecu maju 2009, pohlepni srpski vlastodršci pretvorili su radioaktivni otpad u zeleni paket i tako postali još srećniji i uspešniji.

Zagađivanje Srbije više nije ograničeno samo na čerupanje resursa i njeno pretvaranje u mentalnu selendru, već se proširilo i na zasipanje obradivih površina hranivom za bilje koje je prezasićeno radionuklidima, toliko da se graniči sa odlaganjem nuklearnog otpada.

Ako se pitate zašto bi neko radio u korist svoje i opšte štete, odgovor je prost: raspon cena neorganskih đubriva na svetskom tržištu u direktnoj je vezi sa stepenom i količinom kontaminacije. Što je đubre radioaktivnije, cena je niža. A najjeftinije je ono koje je toliko nakrcano radionuklidima, da od radijacije prosto svetli u mraku kao sablasni neven, pa ga zato i najbeskrupulozniji trgovci zaobilaze i izbegavaju.

Međutim, narodni poslanici Srbije izglasali su novi zakon, koji omogućava uzvoz i distribuciju đubriva sa utrostručenom količinom radioaktivnih materija - cezijuma, uranijuma, torijuma i radijuma.

Limit su podigli na 10.000 bekerela po kilogramu, iako po Zakonu o zaštiti od zračenja sve što pređe 3.000 bekerela predstavlja opasan radioaktivni materijal i potpada pod specijalne mere skladištenja i uništavanja, dok je trudnicama, mlađima od 18 godina i svima bez zaštitne opreme zabranjen pristup i kontakt sa tim materijama.

Uprkos tome, 23 godine posle Černobila, radioaktivno đubrivo će se tretirati kao hrana za biljke, jer je tako odlučilo Ministarstvo poljoprivrede, a odluku su podržali narodni poslanici u Skupštini Srbije. Oni nastavljaju da profitiraju od štetnih odluka koje građane i zemlju guraju u propast. Jedino ostaje nejasno kako nisu zabrinuti za lično zdravlje, jer i oni će jesti namirnice hranjene cezijumom, uranijumom, torijumom i radijumom.

Iako je vlast utrostručila gornju granicu radiokativnosti, zakon je prošao, jer je predstavljen kao "pooštravanje režima nuklearne i radiacione sigurnosti u Srbiji i postizanje nivoa koji može da odgovori povećanim zahtevima sigurnosti".

Agencija za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije formirana je tek posle donošenja ovog zakona.

Podizanje nivoa dozvoljene radioaktivnosti predstavljeno je i sluzbeno obrazloženo kao „najznačajnija novina u odnosu na važeću regulativu, a čime se povećava efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućih zračenja."

Kakav je to "pooštreni režim radiacione sigurnosti Srbije" koji utrostručuje kontaminaciju? Normalno bi bilo da takve materije budu zaustavljene na državnoj granici i podvrgnute posebnim merama zaštite od radioaktivnog zračenja.

Ko ne veruje, neka pročita član šest Pravilnika o uslovima za utvrđivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja (Sl. glasnik RS, br. 64/09) koji glasi:

"Dozvoljena gornja granica radioaktivne kontaminacije, odnosno dozvoljene koncentracije aktivnosti radionuklida u neorganskim đubrivima jeste:

1) za uran (U 238) = 10 na četvrti Bq/kg

2) za radijum ( Ra 226 ) = 10 na četvrti Bq/kg

3) za cezijum ( Cs 137) = 10 na četvrti Bq/kg

4) za torijum (Th 232) = 10 na treći Bq/kg

Određivanje se vrši nisko-fonskom gama spektrometrijskom analizom metodom АSТМ Е-181-98/03."

Ugledni radiolog i doziometrista iz instituta Vinča, koji decenijama izlazi na teren i vrši merenja, koji je ceo radni vek proveo sa olovnom keceljom radeci oko reaktora, kaže da ovaj Zakon, ovako kako je napisan, može da se čita i kumulativno, pa da se od 10.000 bekerela tranformiše i u 40.000 bekerela radionuklida po jednom kilogramu.

A pošto se u spornom Zakonu pominje isključivo "metod ASTM Е-181-98/03", koji meri radioaktivnost "po američkom standardu za kalibraciju spektrometara", eksperti iz vinčanskog instituta više neće moći da vrše merenja, zato što "metod ASTM Е-181-98/03 u svojoj akreditaciji navodi samo jedna ustanova iz Novog Sada", objašnjava moj izvor iz instituta Vinča.

Na pitanje zašto branša ćuti, zašto se domaći eksperti za radioaktivnost ne oglase javno, imenom i prezimenom, jedini odgovor koji sam uspela da dobijem jeste da su srpski stručnjaci za zaštitu od radioaktivnog zračenja poslali pismo vladi u kojem upozoravaju na dalekosežnu štetu od novog zakona.

U međuvremenu, promocija novog zakona je nastavljena, posebno na svetski Dan zaštite životne sredine, pa su se čak i na ekološkim sajtovima našle pohvale u kojima se ističe da je novi zakon donesen "radi pooštravanja režima nuklearne i radijacione sigurnosti u zemlji". Kao da niko od onih koji su ga izglasali nije pročitao tekst zakona pažljivo i do kraja, sve do kobnih 10.000 bekerela po kilogramu za cezijum, radijum, torijum i uranijum. Možda je razlog u tome što je zakon u Skupštinu išao u paketu sa još 16 ekoloških zakona i što je toga dana na dnevnom redu bilo čak 48 tačaka. Tako su domaći parlamentarci omogućili radioaktivne njive i kontaminiranu životnu sredinu, i to usred kampanje Očistimo Srbiju.

Zato su istoga dana imali vremena da se džapaju oko pitanja "na koji način će biti sankcionisan onaj ko zloupotrebi nacionalne simbole države Srbije" i dizali temperaturu pitanjima "da li će srpski grb i trobojka biti primenjivani na teritoriji Kosova i Metohije." Poslanica Raguš (SRS) je pitala na koji način će srpske vlasti da upute protesnu notu ako se na Kosovu i Metohiji slave albanski praznici i koriste albanski simboli, a ne srpski. Pridružio joj se poslanik Markićević (Nova Srbija), koji je insistirao da sazna „koliko je lica prošle godine kažnjeno zbog cepanja i paljenja srpske zastave". I poslanik Maksimović (Napred Srbijo) tražio je veće poštovanje državnih simbola Srbije.

Koga je uopšte briga za to što je novi zakon Ministarstva poljoprivrede, koji omogućava korišćenje neorganskog biljnog đubriva, koje je po količini kontaminacije nuklearni otpad, u koliziji sa Zakonom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja?

I taman kada sam pomislila da je horor-priči o kontaminiranju Srbije došao kraj, jer mi je javljeno „da je pravilnik o veštačkom đubrivu proglasen nevažećim" - mada je, dok je važio, „verovatno neki tovar prošao granicu" - usledio je novi radioaktivni tuš:

„Bio sam deziformisan. Na sajtu Ministarstva za poljoprivredu od 24.09.09. stvarno su izbrisali kobni član 6 u kome se decidirano nabraja da je dozvoljeno po 10.000 bekerela cezijuma, uranijuma, radijuma i torijuma u neorganskim đubrivima. Taj pravilnik se razlikuje od onog objavljenog u Službenom listu Srbije 41/09 od 13.08.09. gde je čl. 6 ostao. Taj član u Službenom listu nije proglašen nevažećim. Sada postoje dva pravilnika pod istim brojem, a sa različitim sadržajem. Treba otići u Ministarstvo poljoprivrede i pitati za listu uvezenih fosfata za period od 13.08 do 24.09."

Na par adresa sam poslala dodatna pitanja, ali nisam dobila nijedan odgovor.

Peščanik.net, 18.10.2009.

 

 

"Srpski nuklearni staratelj"

Saopštenje

dr dragana todorović i mr srboljub j. stanković

"Srpski nuklearni staratelj"; VREME 912

Saopštenje kolegijuma Laboratorije Zaštita Instituta "Vinča" u vezi sa istupanjem u medijima pojedinih funkcionera Ministarstva za nauku Republike Srbije:

U vezi s javno iznetim optužbama i neodmerenim izjavama u medijima koje je, u više navrata, iznela u odnosu na Laboratoriju Zaštita i Institut "Vinča" dr Uranija Luburić-Kozmidis, kao visoki činovnik Ministarstva nauke (što praktično može da se shvati i kao zvanični stav Ministarstva nauke, pošto se niko iz Ministarstva nauke nije ogradio), Kolegijum istraživača i stručnih saradnika Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta "Vinča" u obavezi je da saopšti:

Pre svega, izražavamo NAJOŠTRIJI JAVNI PROTEST zbog krajnje nekorektnog i prizemnog nivoa obraćanja dr Uranije Kozmidis-Luburić (u daljem tekstu visokog činovnika Ministarstva nauke) preko medija zaposlenima u Institutu "Vinča" i Laboratoriji Zaštita kao organizacionom delu Instituta. Svaku od izrečenih izjava tog visokog činovnika Ministarstva nauke u tekstovima objavljenim u antrfileu (u uokvirenom delu teksta) iz članka "Srpski nuklearni staratelj" autora S. Bubnjevića na strani 35 u broju 912 lista "Vreme" (od 26. juna 2008), u "Večernjim novostima" od 15. aprila, 16. aprila i 23. juna 2008, kao i u "Nedeljnom telegrafu" od 2. jula 2008, kojima se direktno vređaju zaposleni u Institutu "Vinča", i posebno u Laboratoriji Zaštita, smatramo krajnje neargumentovanom, neistinitom, nedobronamernom i tendencioznom sa mogućim ciljem da se uruši ugled institucije koja je ove godine proslavila 60 godina postojanja. Zbog toga se najozbiljnije razmatraju načini sankcionisanja takvih istupanja visokog činovnika Ministarstva nauke, svim postojećim sredstvima pravne države.

Što se tiče projekta uklanjanja i transporta zatečenih radijumskih izvora na teritoriji Srbije, Laboratorija Zaštita je, kao i uvek, sve svoje poslovne obaveze izvršila uspešno i u roku. Međutim, pokazalo se da projekat ima nezadovoljavajući sistem koordinacije za šta su zaduženi predstavnici Ministarstva nauke. Zbog toga su do sada napravljeni značajni propusti u organizaciji rada na tom projektu od strane ljudi postavljenih od strane Ministarstva nauke da rukovode tim projektom tokom njegove realizacije. Navodimo samo neke propuste: komunikacija na relaciji Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) – Ministarstvo za nauku – Rukovodstvo Instituta "Vinča" – Laboratorija Zaštita bila je netransparentna, odnosno Laboratorija Zaštita nije imala zvanične informacije o raspisivanju tendera od strane IAEA. Takođe, treba ispitati kako je došlo do toga da zaposlenima Instituta "Vinča" još uvek zvanično nisu isplaćene dnevnice za vanredne visokohazardne poslove koji su obavljeni na Onkološkom institutu u Beogradu, pri čemu su isplaćeni mađarski radnici. Izjava visokog činovnika Ministarstva da profesionalci Instituta "Vinča" nisu učestvovali u operaciji na Onkološkom institutu ravna je dezinformaciji.

Pošto Institut "Vinča", a to znači i Laboratorija Zaštita nisu institucionalno finansirani iz državnog budžeta, već novac zarađuju kroz realizaciju projekata i poslova, Ministarstvo za nauku je u obavezi da isplati sve troškove Institutu "Vinča", u dogovoru sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, po osnovu svakog obavljenog posla. Šta se desilo sa predviđenim novcem za urađeni posao, za koji se sada s pravom može smatrati da je to dug zaposlenima iz Laboratorije Zaštita i Laboratorije za radioizotope iz Instituta "Vinča", utvrdiće nadležne državne institucije i organi za ovakve slučajeve. Za sada je očigledno da je propuštena prilika za nabavku mernih i zaštitnih sredstava za funkcionisanje interventne ekipe za slučaj akcidenta na teritoriji Srbije.

Ostaje nejasno zašto visoki zvaničnik Ministarstva za nauku koji je na javnoj funkciji nije u mogućnosti ili možda ne želi da stavi na uvid javnosti svoju imovinsku kartu pre i posle odlaska sa funkcije, kada to danas čine poslanici Narodne Skupštine Srbije, članovi Vlade Srbije i predsednik Republike Srbije.

Laboratorija Zaštita će uprkos svemu i nadalje nastaviti da profesionalno ispunjava sve svoje obaveze u skladu sa zakonskim propisima i ovlašćenjima koja je dobila od nadležnih ministarstava. Naravno, pod uslovom da nestručni ljudi (bez obzira na to koje javne funkcije imaju i gde god da se nalaze) ne ometaju ili sprečavaju profesionalce u ovoj oblasti da pravovremeno i brzo obavljaju poslove u zaštiti od zračenja i zaštiti životne sredine. Takođe, Ministarstvo nauke i Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da rade u okviru svojih ingerencija i da ne prekoračuju i mešaju svoje nadležnosti, što se desilo u pomenutom slučaju odnošenja radioaktivnog uzvora iz Elektronske industrije Niš, kada su direktor i interventna ekipa Laboratorije Zaštita perfektno i profesionalno uradili posao.

Za Naučni kolegijum u proširenom sastavu sa istraživačima i stručnim saradnicima Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine – Laboratorija Zaštita iz INN "Vinča".

VREME | BR 915 | 17. JUL 2008.

Istina o Vinči

Istina o Vinči

Odgovor državnom sekretaru za nauku dr Uraniji Kozmidis – Luburić, povodom njenih izjava za medije o Laboratoriji  "Zaštita" Instituta "VINČA"i "VINČI" u celini. 

 

Uprkos zvaničnim optimističkim kazivanjima o brizi za nauku, pokazuje se da se u nas već duže vreme sprovodi jedna neobjavljena naučna politika koja za posledice može imati nepovratno razaranje suptilnog tkiva misaonog života, koje u ovom momentu predstavlja najveći domet naše naučne i tehnološke pismenosti. Ono je stvarano sa najvećom brigom i požrtvovanjem više generacija i decenija unazad, a sada se briše potezom pera jedne arogantne i osione politike čiji je protagonista u ovom momentu dr Uranija Kozmidis-Luburić.

 

U toku je intenzivna medijska hajka i brukanje Laboratorije "Zaštita" i čitavog Instituta "VINČA", koja nanosi i neprocenjivu štetu čitavoj našoj nauci. Oni isti ljudi koji su čistili Jug Srbije od ostataka NATO bombi sa osiromašenim uranom, pod najtežim i često po život opasnim uslovima, a uz dnevnice koje su bile niže od dnevnica molerskog pomoćnika, sad su od dr Uranije Kozmidis-Luburić javno proglašeni za "Grupu ljudi (iz Vinče) [koja je] zloupotrebila projekat i htela da od države potpuno neopravdano uzme skoro 200.000 evra." Da se čovek zapita jesu li to lopovi i prevaranti uhvaćeni na delu za čiju je neutralizaciju, izgleda, bila čak neophodna i pomoć mlade članice NATO pakta - Madjarske.

 

Na takav zaključak upućivao bi i sledeći iskaz:  " Mađarski stručnjaci su posao odradili za dva dana, a s njima je bilo šest mladih ljudi iz Novog Sada, koji su merili radioaktivnost. Nema govora o angažovanju „30 stručnjaka iz Vinče"... Sad im je državni sekretar kriv što su izgubili posao, pa traže da se ispitaju moji privatni računi. Ćutala sam, ali više ne mogu: Vinča, nekad ugledan institut, sad je konglomerat svega i svačega. Htela sam da napravim red, ali mnogi kojima nered odgovara to ne bi želeli".
Tako Kozmidis-Luburić.

 

A istina je sledeća:

 

Radnici madjarske firme su kapsulirali oko 50 radioaktivnih izvora, a Laboratorija "Zaštita" je u svome dugom trajanju dosad obavila na hiljade takvih operacija i to bez ikakve pompe. Takođe, Ministarstvo nauke naredilo je da Laboratorija mađarskom "Izotopu" stavi na raspolaganje sve svoje resurse i to bez pare i dinara nadoknade, što je naravno njihovu ponudu učinilo jeftinom.  Tridesetak radnika Vinče je po naredbi direktora prisluživalo u poslu za koji su sami stručno bili mnogo pozvaniji da ga urade od onih kojima su prisluživali. Postupci Ministarstva za nauku koji si do svega ovoga doveli su, najblaže rečeno, neobični. Hoće li nam i preostali deo puta u Evropu biti po ovakvom modelu?

 

Država traži od "Zaštite" da se angažuje u svakoj prilici, kao vojska, ili još tačnije, kao rezervisti – pa posle sa dnevnicama kako bude. Najjeftinije za državu da ih uopšte i ne bude. A pošto Laboratorija nije na budžetu kao vojska, iz kojih sredstava da nabavi opremu? Ministarstvo nauke oduzima nam poslove na kojima bismo mogli da je zaradimo. Već se u folkloru  predlaže, radi unošenja jasnosti, da Ministarsvo za nauku ono "za" u svome imenu pretvori u "protiv".

 

Ipak, dr Uranija Kozmidis-Luburić je objektivnija nego što bi se iz dosad navodjenog moglo pomisliti. Kad treba, ume ona i da pohvali. Evo šta kaže za novoosnovanu Komisiju za odredjivanje mesta za trajno odlagalište radioaktivnog otpada. "Ja sam predsednik te komisije i univerzitetski profesor fizike na FTN u Novom Sadu, a predsednik regulatornog tela je najbolji nuklearni fizičar u ovoj državi, profesor Bikit, koji vodi najbolju laboratoriju za merenje radijacije, u Novom Sadu."

 

Transparentno! Pošteno!  U Novom Sadu - ej!

 

Kada je već ovako bez dlake na jeziku, najbolje bi bilo da objavi svoj plan za "VINČU" za koji se, po onom što se događa, može naslutiti da mu je glavni cilj da "VINČU" postepeno pretvori u skladište otpada, u koje će stranci, po analogiji, "jeftino" dovoziti i smeštati sav mogući otpad, a uz pohvalu da su nas spasili od needukovanih i pokvarenih domorodaca.

 

Pa ipak, na kraju, da se čovek zapita, na čemu Kozmidis-Luburić zasniva svoje pravo da daje ovakve apodiktične ocene o čitavim naučnim ustanovama, kada se po merilima tog istog Ministarstva nauke, čiji je trenutno činovnik, jedva može i nazvati naučnim radnikom. Ali bi se zato, zbog svega onoga što je oko  nauke uradila, sa mnogo više razloga mogla nazvati važnim činiocem u razaranju nauke u nas.

 

Dr. Dragomir M. Davidović
naučni savetnik laboratorije "Zaštita"
u Vinči, 03.07.2008.g.

 

 

Vinča nuklearna pretnja No 1 za Evropu

Dok se Ministarstvo nauke i Institut Vinča međusobno optužuju za prevare i nestručnost, Međunarodna agencija za atomsku energiju u Beču DRAMATIČNO UPOZORAVA:

Vinča nuklearna pretnja No 1 za Evropu

Prof. Uranija Kozmidis-Luburić: Institut hteo da prevari državu za 200.000 E Mr Milojko Kovačević: Činovnici Ministarstva nauke ugrožavaju bezbednost građana Mediji su pre nekoliko dana kao udarnu vest preneli informaciju o anonimnom pismu zaposlenih u Institutu Vinča koji traže policijsku istragu zbog korupcije u ovoj naučnoistraživačkoj instituciji, ali i u Ministarstvu nauke. Oni optužuju Ministarstvo da je unosan posao čišćenja radioaktivnog otpada iz Instituta za onkologiju u Beogradu poverilo mađarskoj firmi, umesto vinčanskim stručnjacima. Međutim, u javnosti je mnogo više reakcija izazvala tvrdnja da iz našeg jedinog i najvećeg skladišta radioaktivnog otpada preti neposredna opasnost od nuklearnog zagađenja! Ministarstvo nauke uzvratilo je optužbom za neprofesionalnost Laboratorije za zaštitu od zračenja u Vinči, ali i za pokušaj prevare: mađarska firma je čišćenje radijumskih igala iz bolnice naplatila 60.000 evra, posao je finansirala Međunarodna agencija za atomsku energiju u Beču (IAEA), dok je vinčanska laboratorija tražila 200.000 evra od naših ministarstava. Međutim, Ministarstvo nauke potvrdilo je da su skladišta opasnog nuklearnog otpada u kritičnom stanju i da ih Međunarodna agencija za atomsku energiju smatra najvećom opasnošću u ovom delu Evrope. Nedeljni Telegraf je došao do originalnih pisama koje je naučni kolegijum Laboratorije za zaštitu od zračenja početkom 2008. uputio direktoru i upravnom odboru Instituta Vinča. U njima sedam doktora nauka i direktor Laboratorije upozoravaju na haotične odnose u Institutu, nuklearne akcidente zbog nestručnog rada, preprodaju naučnih ideja i uništavanje jedine srpske laboratorije koja se bavi dekontaminacijom i uklanjanjem nuklearnog otpada. Na kraju pisma stoji upozorenje da je u Vinči došlo do velikih propusta u zaštiti od zračenja, da se zbog nestručnog pristupa događaju različite incidentne situacije, da se ne radi adekvatna analiza akcidenta već se incidenti prikrivaju... O stanju nuklearne bezbednosti i problemima u Vinči razgovarali smo sa prof. dr Uranijom Kozmidis-Luburić, državnim sekretarom u Ministarstvu nauke, i sa mr Milojkom Kovačevićem, bivšim direktorom Laboratorije za zaštitu od zračenja, koji je, kako kaže, „smenjen kad je počeo da se otkriva prljav veš srpskog nuklearnog instituta i opasnost po građane“. O stanju nuklearne bezbednosti i problemima u Vinči razgovarali smo sa prof. dr Uranijom Kozmidis-Luburić, državnim sekretarom u Ministarstvu nauke, i sa mr Milojkom Kovačevićem, bivšim direktorom Laboratorije za zaštitu od zračenja, koji je, kako kaže, „smenjen kad je počeo da se otkriva prljav veš srpskog nuklearnog instituta i opasnost po građane“. U Ministarstvu nauke kažu da mnogima ne odgovara uvođenje reda u Institutu Vinča, što je izazvalo polemiku u medijima. - Povod za ova neprijatna dešavanja je pismo nekog fantomskog sindikata u Vinči, a u novinama se pojavilo i ime Milojka Kovačevića, donedavno v.d. direktora Laboratorije za zaštitu od zračenja, i pretpostavljam da je on povezan sa tim. Na meti sam jer sam otkrila da je Ministarstvo zaštite životne sredine sa Laboratorijom sklopilo ugovor da za 14 miliona dinara ukloni vrlo radioaktivne radijumske igle iz Kliničkog centra, iako je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) već raspisala tender vredan 60.000 evra za taj projekat. Odabrana je mađarska firma Izotop, jedna od četiri najviše rangirane u svetu. U Vinči su to apsolutno znali, jer je dogovor sa IAEA sklopljen još u vreme prošlog ministarstva i tvrdim da je reč o prevari - kaže prof. Uranija Kozmidis-Luburić, državni sekretar u Ministarstvu nauke, i naglašava da je reakcija IAEA bila vrlo oštra: - Kad su čuli da Vinča hoće da uzme posao bez tendera, upozorili su nas da ako ne ispoštujemo pravila, moramo da platimo penale mađarskoj firmi, a svi projekti koje je agencija htela da finansira bili bi izgubljeni. Hitna akcija Državni sekretar navodi da je Laboratorija za zaštitu od zračenja tražila da Institut za onkologiju bude zatvoren najmanje dve nedelje, koliko bi trajalo čišćenje radijuma, i da 500 policajaca obezbeđuje taj prostor: - Mađarski stručnjaci su posao odradili za dva dana, a s njima je bilo šest mladih ljudi iz Novog Sada, koji su merili radioaktivnost. Nema govora o angažovanju „30 stručnjaka iz Vinče“ , kako tvrdi Kovačević. Njih boli što su izgubili 14 miliona, koje bi platila naša ministarstva. Upitala sam, zašto traže 200.000 evra za posao koji IAEA procenjuje na 60.000. Odgovorili su da im treba za opremu, koja će i kasnije služiti. A šta će im oprema kad u Srbiji više nema radijuma? Oni čak ni ne znaju da je koriste, tek bi morali da se obuče za njenu upotrebu, a kako bi onda očistili radijumske igle, i kada? Sad im je državni sekretar kriv što su izgubili posao, pa traže da se ispitaju moji privatni računi. Ćutala sam, ali više ne mogu: Vinča, nekad ugledan institut, sad je konglomerat svega i svačega. Htela sam da napravim red, ali mnogi kojima nered odgovara to ne bi želeli. Prof. Uranija Kozmidis-Luburić je i predsednik komisije koja će Vladi predložiti lokacije trajnog skladišta nuklearnog otpada, koji se decenijama „privremeno“ gomila u Vinči. Do konačnog rešenja, tone radioaktivnog otpada iz dva ogromna limena hangara treba da se izmeste u novi objekat.  - Tu se vidi naše poštovanje pravila poslovanja: Energoprojekt je izabran na tenderu kao graditelj novog hangara još u proleće 2005, a gradnja je počela tek u februaru 2008, zahvaljujući ovom Ministarstvu! Nažalost, nismo imali maksimalna novčana sredstva i hangar nije izveden u potpunosti kako smo želeli, pa ćemo videti da li postoje dodatna sredstva kad se formira novo Ministarstvo, ili ćemo morati da ih tražimo od IAEA. U svakom slučaju, problem radioaktivnog otpada u Vinči mora hitno da se reši - naglašava sagovornica NT, i dodaje da je dekomisija - čišćenje Vinče od nuklearnog otpada - veoma hitna, jer je oblast Instituta delimično kontaminirana: - Kontaminacije van Instituta nema i ne daj bože da je bude. Kad su počinjali radovi na hangaru 3, naložila sam da Regulatorna komisija snimi teren gradilišta, jer nisam želela da ljudi iz Energoprojekta rade na opasnom području. Sreća da smo to uradili, jer je u blizini bilo kontaminacije. Vrhunska stručnost Najveći problem Vinče jeste stari reaktor, ugašen pre više godina, čije se istrošeno nuklearno gorivo čuva u bazenima, u vodi koja ga hladi. Pre oko tri godine na prostoru oko reaktora geolozi su obavljali istražna bušenja i počelo je da se govori da neki od bazena možda propušta radioaktivnu vodu, ali državni sekretar to demantuje: - Nema mesta panici: ljudi iz regulatornog tela merili su kontaminiranost terena i utvrdili da u samom reaktoru postoji određena vrsta kontaminacije, ali to nije ništa strašno. Ljudi koji ulaze u taj reaktor moraju da budu obučeni kako treba, i nema opasnosti da „slučajni prolaznik“ ušeta unutra. Kontaminiranost terena od propuštanja bazena ne postoji, ali šta će biti kroz tri godine - ne mogu da kažem. Nivo kontaminiranosti vode svakog dana je sve veći, zato što su obloge gorivnih elemenata korodirale i dešava se „curenje“ - radioaktivni elementi dolaze u kontakt s vodom i sve je više kontaminiraju. Danas je situacija na zadovoljavajućem nivou i ne treba praviti paniku, ali šta će biti u budućnosti, zaista ne znam. Zato je 2010. zaista poslednji rok da se ovo gorivo potpuno ukloni. Naša sagovornica navodi da već sledeće godine, u okviru programa VIND (Vinca Institute Nuclear Decommission) treba da počne pakovanje gorivnih elemenata i njihov transport za Rusiju. Pre toga potrebno je da obe države potpišu stroge ugovore, koji su na ruskoj strani prošli gotovo celu proceduru, dok je kod nas došlo do zastoja zbog stalnih smena vlada i izbora. S druge strane, pritisak sveta da očistimo svoje nuklearno smeće sve je veći. - Direktor IAEA Mohamed el Baradej, jedan od najmoćnijih ljudi na svetu, kaže da je njegov prioritet VIND. To nije zbog ljubavi prema Srbiji i Vinči, već zbog realne opasnosti od terorizma, inače nam ne bi toliko pomagali. Projekat VIND je dekomisija starog reaktora, njegovo pakovanje i transport u Rusiju. Okvirna cena bila je 20 miliona dolara, a sad je možda prerasla u 20 miliona evra, jer Rusi više neće da im se plaća u dolarima. Konačnu cifru ne znamo, ali je IAEA već dala 5,5 miliona evra, a spremna je da nam pomogne da nađemo donatore kako bi se transport završio do 2010. Ako to ne uradimo, imamo pravo da konkurišemo tek 2014, ali onda ćemo morati da plaćamo sami, a to je preskupo za našu državu. Obloge gorivnih elemenata u tom slučaju bi još više korodirale i povećale kontaminiranost vode, a nuklearna bezbednost Srbije bila bi neuporedivo više ugrožena - zaključuje prof. Uranija Kozmidis-Luburić. Ona odbija optužbe Kovačevića, koji tvrdi da je komisija koja odlučuje gde će biti trajno smešten nuklearni otpad nekompetentna i nestručna: - Ja sam predsednik te komisije i univerzitetski profesor fizike na FTN u Novom Sadu, a predsednik regulatornog tela je najbolji nuklearni fizičar u ovoj državi, profesor Bikit, koji vodi najbolju laboratoriju za merenje radijacije, u Novom Sadu. Tu je i Aca Perić, koji se bavio zračenjem i u Vinči, i troje ljudi iz ministarstava infrastrukture, ekonomije i regionalnog razvoja i finansija koji moraju dati podršku. Apsolutno svi ljudi su stručni. B. Subašić   Milojko Kovačević, smenjeni direktor Laboratorije za zaštitu od zračenja: Nestručnjaci mogu da izazovu katastrofu Milojko Kovačević, nedavno smenjeni direktor Laboratorije za zaštitu od zračenja u Institutu Vinča, ostao je bez reči kad smo ga pitali da li je tačno da je nedavno nepažnjom iz specijalnog bazena izvučeno visokotoksično gorivo za nuklearni reaktor! - Tačno je da se akcidenti dešavaju i pukom srećom nije bilo težih posledica, ali ne želim da govorim o unutrašnjim problemima Instituta. O tome je kolegijum Laboratorije za zaštitu više puta upozoravao direktora i Upravni odbor, a o slučaju s gorivom obavešteno je i Ministarstvo nauke. Međutim, baš zbog upozoravanja na akcidente i neodgovorno ponašanje, Laboratorija se našla na meti neformalne grupe koja donosi odluke u Institutu, ali ne snosi odgovornost, a to može biti fatalno - kaže Kovačević. U bazenima Vinče čuva se opasni nuklearni otpad, gorivo iz ugašenog reaktora, u burićima koji ubrzano korodiraju, kao i radioaktivni materijal u tečnom stanju. Voda za hlađenje sve više zrači i sve je veća zebnja od mogućeg pucanja rezervoara. Opasna birokratija - Radioaktivni otpad je u tri ukopana rezervoara koji nemaju sistem provere na curenje. Laboratorija za zaštitu je predlagala da geolozi izbuše tlo u blizini i da uradimo kontrolna merenja, ali smo odbijeni. Čak ni kad su, nedavno, ruski varioci sekli nešto pod vodom, spravama iz daljine, nije bilo kontrole. Mišljenje Laboratorije se ne uvažava, na reaktoru rade penzioneri, koji ne mogu da budu deo sistema odgovornosti, a regulatorna komisija, odgovorna za bezbednost, ne reaguje - tvrdi Kovačević. On navodi da se odnedavno skladišta radioaktivnog otpada otvaraju samo kad stigne dopis iz Ministarstva nauke, što dovodi do opasnih situacija: - Pre nekoliko dana, radniku Laboratorije s vozilom punim izvora zračenja nisu hteli da otvore bez dopisa državnog sekretara, koga nisu mogli da pronađu. Kolega im je na kraju zapretio da će doneti izvore zračenja u njihove kancelarije, neka ih oni čuvaju. Laboratorija je jedina ovlašćena institucija za dekontaminaciju u Srbiji i svakodnevno radi s radioaktivnim otpadom, a sad smo u situaciji da nemamo gde da ga stavimo, zbog birokratije. Po tvrdnjama našeg sagovornika, nadmetanje Ministarstva oko Vinče sve više ugrožava bezbednost građana: - Nedavno su pozvali iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, da hitno iz Niša uklonimo izvor radioaktivnosti. Podigao sam ljude usred noći i oni su ga, po propisu, doneli specijalizovanim vozilom, o čemu postoji audio i video snimak, kao i zapisnik inspektora. Međutim, izvor nisu mogli da ostave u hangaru - jer nije bilo nikog da ga otvori. Ujutro je usledio napad iz Ministarstva nauke, kako smo smeli da donesemo radioaktivni materijal a da prvo ne pitamo njih, iako je za ovakve slučajeve, po zakonu, nadležno Ministarstvo za zaštitu životne sredine. To nije bio prvi put da nas iz Ministarstva nauke napadaju zbog toga što radimo svoj posao. Sporni posao Ministarstvo nauke optužilo je u medijima Laboratoriju za zaštitu od zračenja da je pokušala da prevari državu i naplati 14 miliona dinara za čišćenje radijuma iz Instituta za onkologiju, dok je mađarska firma Izotop isti posao naplatila 60.000 evra. Kovačević kaže da je Laboratorija uklanjanje radijumskih igala predložila još 1999. i od tadašnjeg saveznog ministarstva dobila za to odobrenje, ali ne i novac. Svaka nova vlada potvrđivala je tu odluku, ali pare nije davala, sve do prošle godine: - Kad je novac konačno sakupljen, Ministarstvo nauke je naprasno dalo posao mađarskoj firmi. Ona ga je, navodno, obavila za 60.000 evra koje je dala IAEA, a Vinča je optužena da je tražila tri puta više. To je manipulacija: Izotop je uradio samo deo posla, a sve ostalo, po naređenju Ministarstva nauke, morali su da urade stručnjaci Vinče.  Kovačević tvrdi da se o ekipi iz Mađarske pravi fama, iako je ona obavila posao koji je gotovo rutinski za Laboratoriju iz Vinče: - Kapsulirali su 50 radioaktivnih izvora, a naša laboratorija je obavila na hiljade takvih operacija. Takođe, Ministarstvo nauke naredilo je da mađarskom Izotopu stavimo na raspolaganje sve resurse, čime je njihovu ponudu učinilo jeftinom, što je, blago rečeno, nekorektno. Učinjeno je i krivično delo, napravljena je takozvana interventna ekipa, iako Laboratorija nema odeću i opremu za intervencije u situacijama visoke kontaminacije radijumom, i da se nešto desilo, posledice bi bile tragične. Upravo ta zaštitna oprema podigla je i cenu naše ponude. Da je imamo, mogli bismo da očistimo opasan radijumski izvor u samom Institutu Vinča, za koji su mađarski stručnjaci rekli da je suviše složen problem za njih. Sami kupujemo sredstva zaštite, a država traži da se angažujemo u svakoj prilici, kao vojska, iako nemamo redovne budžetske plate. Laboratorija se finansira od projekata i poslova. Za izuzetno radiotoksične situacije, gde mikrogramske količine predstavljaju opasnost, ljudi moraju da budu apsolutno zaštićeni, a mi takvu opremu nemamo. Ministarstvo nauke oduzima nam poslove na kojima bismo mogli da je zaradimo. Prof. dr Uranija Kozmidis-Luburić Bez panike - kontaminacije nema van Instituta2010. poslednji rok da se nuklearni otpad ukloni - Nema mesta panici: ljudi iz regulatornog tela merili su kontaminiranost terena i utvrdili da u samom reaktoru postoji određena vrsta kontaminacije, ali to nije ništa strašno. Kontaminiranost terena od propuštanja bazena ne postoji, ali šta će biti kroz tri godine - ne mogu da kažem Slaviša Simić, Ministarstvo za zaštitu životne sredine: Pratimo radioaktivnost Vinče Šta se zaista dešavalo tokom čišćenja radijuma iz Instituta za onkologiju, da li jer reč o prevari od 200.000 evra i ko je nadležan za radioaktivni otpad, zatražili smo odgovor u Ministarstvu za zaštitu životne sredine. - Prvo, nije reč o prevari, drugo, problem radioaktivnog otpadnog materijala (RAO) u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije trajao je nekoliko decenija, a prvi koraci u njegovom rešavanju započeli su 2003, kada je rešenjem inspekcije naloženo Institutu da evidentira RAO u svom spremištu i započne predaju ovlašćenom licu za transport, čuvanje, obrađivanje, skladištenje i odlaganje - kaže Slaviša Simić, šef Odseka za zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja u Odeljenju za zaštitu životne sredine od zagađivanja, Sektor za kontrolu i nadzor. Naš sagovornik dodaje da je zbog nedostatka novca Ministarstvo nauke pokrenulo kod Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) projekat za zbrinjavanje radijuma iz institucija u Srbiji, ali se on vrlo sporo realizovao. U međuvremenu, Institut za onkologiju je dobio najsavremeniju opremu, vrednu milione evra, koju zbog radioaktivnog otpada nije mogao da instalira. Ministarstvo za zaštitu životne sredine je zato u septembru 2007. pokrenulo inicijativu za rešavanje problema. - Konačan projekat zbrinjavanja RAO izradila je Laboratorija za zaštitu od zračenja i zaštitu živote sredine iz Instituta Vinča, a MUP, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo zdravlja, napravili su plan delovanja u slučaju vanrednih događaja. Ugovorena vrednost je iznosila 14 miliona dinara - kaže Simić. Međutim, krajem decembra 2007. i IAEA reaktivira projekat za zbrinjavanje radijuma sa Instituta za onkologiju i radiologiju, Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, Instituta za medicinu rada Dr Dragomir Karajović i NIS Naftagas. Pošto je IAEA obezbedila deo novca za čišćenje radijuma, usledila je revizija projekta Laboratorije iz Vinče. - Za deo poslova zbrinjavanja radijuma iz Srbije, IAEA je na tenderu odabrala mađarski Institut Izotop, čiji su stručnjaci angažovani da upakuju radijumske izvore u transportne kontejnere i kondicioniraju ih u vrućim ćelijama Instituta Vinča, i za to je IAEA obezbedila 60.000 evra. Transport, sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja, dekontaminaciju i odlaganje RAO, po tom planu, finansiraju organi i institucije Srbije, i to je uradio institut Vinča. Ministarstvo nauke koordiniralo je sve aktivnosti prema IAEA, a ovih dana je Institut Vinča dostavio Ministarstvu zaštite životne sredine konačan stručni i finansijski izveštaj na usvajanje. Potpuno je jasno da ugovor, sklopljen na 14 miliona dinara, mora biti umanjen najmanje za vrednost od 60.000 evra, koje je donirala IAEA - kaže Simić. Po Zakonu o ministarstvima, Ministarstvo zaštite životne sredine obavlja poslove državne uprave koji se odnose na zaštitu od jonizujućeg zračenja, dok skladištem - hangarima sa radioaktivnim otpadom u Vinči upravlja Ministarstvo nauke. - Laboratorija za zaštitu od zračenja je jedino pravno lice ovlašćeno za obavljanje poslova dekontaminacije u Srbiji, a Institut za nuklearne nauke Vinča raspolaže dovoljnim brojem visokoobrazovanih i osposobljenih kadrova za obavljanje poslova u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja - naglašava Simić i dodaje da o akcidentu sa nuklearnim gorivom njegovo ministarstvo zvanično nije obavešteno i da je Ministarstvo nauke nadležno za monitoring i mere nuklearne sigurnosti u Vinči. - Upravo da bi se sprečile moguće posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu, Ministarstvo zaštite životne sredine uspostavilo je Sistem rane najave radijacionog akcidenta kojim se neprestano prati radioaktivnost na 9 tačaka uključujući Institut Vinča, što se može on-line pratiti na sajtu ministarstva.

Nedeljni Telegraf

http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/backup/arhiva/636/text2.html
 

Intervju dr. Jasmine Vujić za magazin "Novi reporter" iz Banja Luke.

Jasmina-Novi_Reporter.pdf


JASMINA VUJIĆ,

PROFESOR UNIVERZITETA BERKLI I LIDER SRPSKE DIJASPORE U SAD

Кандидати за САНУ

Међу именима која конкуришу за редовне чланове академије су Душан Ковачевић, Светлана Велмар-Јанковић, Милан Лојаница, Љубомир Максимовић, Војислав Становчић, Ђорђе Шијачки, Марко Анђелковић, Теодор Атанацковић и Сава Перовић

 

Конференција чланова Српске академије наука и уметности, на којој су представљени кандидати за нове редовне и дописне чланове академије, одржана је јуче уз оцену да је неопходно увећати број академика јер се од протеклих избора чланство смањило за 27 особа. За изборну скупштину која ће бити одржана 5. новембра предложено је 84 кандидата, од којих 23 за редовне, а 61 за дописне чланове.

Највећи број предложених кандидата је из области медицинских наука, где је предложено чак 32 научника. Ипак, подршку Одељења медицинских наука добило је само девет кандидата. То су Сава Перовић, Радоје Чоловић, Владимир Бумбаширевић, Драган Мицић, Јован Хаџи-Ђокић, Нинослав Радовановић и Миодраг Чолић, који су предложени да из статуса дописних пређу у редовне, и Душица Лечић-Тошевски и Ђорђе Радак, који су добили подршку одељења да постану дописни чланови академије. Међу онима који нису задобили подршку Одељења медицинских наука налазе се министар здравља Томица Милосављевић, Бела Балинт, Небојша Радуновић, Петар Сеферовић, Зорана Васиљевић, Предраг Ђорђевић, Марко Бумбаширевић, Љиљана Букарица Гојковић, Владимир Обрадовић, Милица Простран, Лазар Давидовић, Зоран Кривокапић, Живан Максимовић, Миодраг Лукић, Александар Љубић, Мирослав Милићевић, Томислав Јовановић, Павле Миленковић, Тихомир Вејновић, Томислав Ђокић, Момир Миков, Велибор Стојић, као и дописни члан Владислав Стефановић.

Одељење за математику, физику и геонауке подржало је дописне чланове Ђорђа Шијачког, Стевана Пилиповића, Видојка Јовића и Стеву Тодорчевића на путу ка звању академика, док је ту подршку ускратило Завиши Јањићу. Академици из овог одељења су за дописне чланове предложили и подржали Зорана Кнежевића, Зорана Радовића, Милана Судара и Радета Живаљевића. Без њихове подршке остали су Миљко Сатарић, Миодраг Матељевић, Љубомир Ћирић, Бранко Драговић, Бошко Јовановић, Милан Димитријевић, Драгутин Михаиловић, Драгослав Петровић, Катица Хедрих и Крунослав Суботић.

Кандидати за нове редовне чланове Одељења хемијских и биолошких наукасу дописни чланови Драган Шкорић, Марко Анђелковић и Миљенко Перић, сви уз подршку одељења. За дописне чланове академици су предложили и подржали Милену Стевановић, Слободана Милосављевића и Славка Ментуса, а без подршке одељења остали су Миленко Плавшић, Јован Недељковић и Павле И. Премовић.

Одељење техничких наука могло би да буде обогаћено за два нова члана – Теодора Атанацковића и Зорана Петровића. Подршку овог одељења добили су и Дејан Поповић, Душан Тодоровић и Милош Којић у кандидатури за дописне чланове академије. Бранислав Николић и Недељко Магдалиновић такође су у трци за ово звање, али без подршке одељења.

Најмање кандидата подржало је Одељење друштвених наука. Војислав Становчић је једини који је добио могућност да постане нови члан овог одељења, које је своју подршку пружило још и Александру Костићу у његовој кандидатури за дописног члана. Без подршке одељења, пак, остали су Бојан Јовановић, Димитрије Калезић, Миклош Биро и Данило Ж. Марковић.

Чланови Одељења историјских наука предложили су и подржали дописне чланове Љубомира Максимовића, Момчила Спремића, Јованку Калић и Борислава Јовановића у кандидатури за редовне чланове академије, као и Михаила Војводића за дописног члана.

Велику подршку кандидатима дало је и Одељење језика и књижевности. За статус редовног члана кандидовани су књижевници Душан Ковачевић и Светлана Велмар-Јанковић, а за дописне чланове, уз подршку одељења, Миро Вуксановић, Слободан Грубачић, Слободан Реметић, Мирјана Детелић, Јасмина Грковић-Мејџор, Горан Петровић и Рајко Петров Ного. Кандидати за дописне чланове без подршке Одељења језика и књижевности су Јанош Бањаи, Милован Витезовић и Добрица Ерић.

Чланови Одељења ликовне и музичке уметности подршку су пружили дописним члановима Милану Лојаници, Душану Оташевићу и Властимиру Трајковићу у кандидатури за редовне и Милану Марићу и Милици Стевановић за дописне чланове академије. Без подршке одељења остали су Милан Станојев, Бранко Миљуш, Ратко Вулановић и Реља Костић.

Међу кандидатима за дописне чланове су и архитекта Љиљана Благојевић и музиколог Даница Петровић, о којима се ниједно одељење није изјашњавало пошто академици нису могли да одреде којим би одељењима оне припадале.

Без обзира на подршку надлежних одељења, на изборној скупштини ће сви бити „у игри" пошто одлуку о новим редовним и дописним члановима доноси проста већина у Скупштини академије.

 

С. Кораћ

[објављено: 07/10/2009] http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kandidati-za-SANU.sr.html

 

 погледајте коментаре (20)

 

 

Ivan , 06/10/2009, 22:11

Sta se desava sa profesorima sa drugih univerziteta? Koliko znam, iz Kragujevca je samo Ivan Gutman, sa PMF-a, sta je sa Nisom, Pristinom, Novim Sadom?

Мирко Контић, 06/10/2009, 23:14

Тја, могла би прво лустрација да се обави у редовима Академика па онда да се примају нови чланови.

Београд алфа и омега? , 06/10/2009, 23:36

У Србији ништа ново. Једина новост би могла да буде ако би наши "бесмртници" променили име институције којој припадају. С обзиром да ово није Српска академија (погледајте ко су и одакле су чланови) прикладније би било када би је преименовали у Београдска академија наука и уметности. Ми одавно знамо да су само људи из Београда пуни знања, паметни, образовани, начитани... па када је већ тако, хајде да скинемо и задње маске и једноставно потврдимо што већ и врабци по Србији знају.

Darko Radojević, 07/10/2009, 00:38

Smatram da se ne bi trebao dovoditi u sumnju metod izbora kandidata za nove članove SANU, u smislu isticanja u prvi plan raspodelu broja profesora na četiri najveća srpska Univerziteta kao potencijalnih članova, ili bilo kakvog sličnog veštačkog pariteta u vidu nekog oblika zadovoljenja nečijih potreba ili apetita. Izbor kandidata i kasnije novih članova mora biti najnezavisniji i surovo profesionalan, ukoliko želimo da sačuvamo i unapredimo nacionalnu kulturu i duhovnost koja proizilazi iz ovakvih institucija.

Boško Tomašević, 07/10/2009, 01:13

"Veliku podršku kandidatima dalo je Odeljenje jezika i književnosti" ... za status dopisnog člana Miru Vuksanoviću, Goranu Petroviću, Rajku Petrovom Nogu - ljudima kojima ambicije ne nedostaju, ali su, uveren sam, bez dela koje bi krasilo "dopisnog člana" Srpske Akademije nauka i umetnosti. Članovi-predlagači jedne seriozne Ustanove, koji (valjda) pretenduju da budu uvažavani, ne bi takvim predlozima, zaklanjajući se iza imena Akademije, trebali da se rugaju istoj. Akademija, ipak, nije milosrdna ustanova, još manje velikodušno pribežište za jalove. Vreme je da se Odeljenje jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti okrene književnom Delu čovekovom, a nikako čoveku koji ne ume da zadovolji zahtev Dela. A upravo o ovome drugome govori spisak navedenih imena.

Srdjan , 07/10/2009, 01:16

Nasa akademija se polako ali sigurno pretvara u staracki dom. Novi izbori svake tri godine, i uvek vise akademika umre nego sto se pridruzi. Zar je bela kuga i u Akademiji? Interesantno je da nijedan ne-Srbin nije dobio podrsku. Zasto? Pa nisu valjda samo Srbi ostavili traga u nauci i umetnosti u Srbiji. Da ne bude nesporazuma, ja sam 100% Srbin, pa mi to ipak smeta.

Johnny , 07/10/2009, 03:48

Предлажем моју баку Пелагију за дописног, а може и редовног члана!Да је Србија нека земља ,као што није, једном брезовом метлом би требало све то растерати и ударити ланце катанце на браве.Француска има 42 академика.. Тачка.. ни мање ни више.А који је то молим Вас башибозук који носи титуле академика по Србији и шта су то они толико остварили и изумили ? И опет кажем ,мирне савести ,метлу брезову..разјурити све то и почети из почетка!!

marijana , 07/10/2009, 07:45

SANU mora da prosiri mogcnost izbora na film, muzicke interpretatore, muzikologe....muzika je uopste jako malo zastupljena.

Радгост,до Паштрика! , 07/10/2009, 08:58

САНУ, као да је зачаурен, инертан, тамо се скоро ништа не дешава на плану обнове и промоције нашег наслеђа,културе, срБског језика и др. Нема скоро никога из "унутрашњости Србије", задртост,себичност, недодирљивост, нерад, небрига.А примају се велике плате!Речник Србског језика(као и правопис) се плаћа додатно, као пројекат(сви чекају хонорар), а тај посао им је у опису посла!!!!!!!Испаде главни посао САНУ , попуна са кандидатима!!!!!!

Pavle I. Premovic, 07/10/2009, 10:15

Moj dragi kolega Mentus, koji je dobio podrsku Odelenja hemijskih i bioloskih nauka SANU ima pet izabranih radova u medjunarodnim naucnim casopisims. Ja sam ostao bez podrske navedenog odelenja a ima preko cetrdeset izabranih radova u medjunarodnim naucnim casopisima od kojih desetak u casopisima najviseg ranga (Science, Naturwissenschaften, Geochimica et Cosmochimica Acta, Earth Planetary Sceince Letters, Chemical Physics, Journal of Physical Chemistry, Fuel...). Recimo, moj zadnji rad iz juna 2009 godine je: "Experimental evidence for the global acidification of surface ocean at the Cretaceous–Palaeogene boundary: the biogenic calcite-poor spherule layers" i publikovan je u visokorangiranom casopisu International Journal of Astrobiology" O mojim radovima svedoci i sledeca publikacija: knjiga "Selected Publications" (Pavle I. Premović, Laboratory for Geochemistry, Cosmochemistry&Astrochemistry, Niš 2008) sadrži 460 strana odabranih objavljenih radova. Procenite sami "objektivne" kriterijume Odelenja za hemijske i bioloske nauke SANU.

Boško Tomašević, 07/10/2009, 11:48

Komentari čitalaca teksta "Kandidati za SANU" sasvim ubedljivo govore o stanju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Srpska akademija nauka i umetnosti nikada nije bila ustanova o kojoj je bilo dozvoljeno govoriti kritički, odluke njenih članova morale su uvek biti ćutke prihvatane. Nakon četrdeset objavljenih knjiga iz oblasti nauke o književnosti, književne teorije i beletristike, ja ne očekujem da postanem Akademik, pa sam stoga, neometan u tom pravcu, bio slobodan da napišem roman "Zakasneli izveštaj jednoj akademiji" (Insbruk 2000, Novi Sad 2004) a povodom njenog "Memoranduma" sročenog jedne davne godine uoči rata "koga nismo vodili", dokumenta koji, sudeći po Bećkoviću i braniteljima časti istog Spisa, ne postoji. Kolega Pavle I. Premović dao je svojim komentarom sjajan primer kako jedan naučnik, shodno vladajućim kriterijima prijema novih članova, biva nemilosrdno izbačen sa liste kandidata. On ima četrdeset objavljenih radova u uglednim časopisima, protivkandidat pet. Onaj ko se bavi naukom zna šta znači navedena razlika. Čovek se ne bavi naukom i umetnošću radi sujete svoje i ne radi sebe samog, no radi smisla same nauke, odnosno umetnosti. Kolega Premović naveo je primer iz svoje struke, ja u svome komentaru iz svoje. Uveren sam da primera nedovoljno zasnovanih predloga, odnosno predloga posve sumnjive zasnovanosti gledeć članstva novih kandidata sa kojima je ove godine (i ne samo ove godine) izašla Akademija ima i iz drugih naučnih oblasti. Takvim ljudima preostala mogućnost je da "Politikinu" objavljenu vest samo komentarišu. I to je, imajući u vidu na šta se i na koga se tekst odnosi - znatan napredak. Pre ste mogli svoj komentar da iznesete samo Bogu, koji, ipak, nije kompetentan za stvari čovekove dekoracije. Jer, tu je, dakako, reč samo o čoveku i njegovoj prirodi. U tom smislu, g. Johnnyjev predlog u okviru ovih komentara je posve prihvatljiv. Zar nije rečeno: "Blago onom ko sebi može reći: 'Moje saznanje o čoveku je tužno'".

Радгост,до Паштрика! , 07/10/2009, 12:40

Господине Томашевићу, "Меморандум" је био светла тачка САНУ, и говорио је о лошем положају наше земље Србије у оквиру тадашње Југославије, где је притајено владала парола "што мања Србија, већа Југославија"!

Tatjana , 07/10/2009, 12:47

Saglasna sam sa misljenjem gospodina Tomasevica. Nezajazljive ambicije bez istinski VAZNIH I ZNACAJNIH DELA "uvode" u clanstvo Akademije nauka. Mnogi od njih su poznatiji po negativnom delovanju,za mnoge intelektualce sasvim nepoznati a verujem jednoga dana, cak i sa akademskim zvanjem, brzo zaboravljeni. Ako je izbor takvih "dokumentovan" i mnogim namestenim nagradama i priznanjima za knjzevni rad, tim vise!

ozaloscena porodica , 07/10/2009, 14:54

Prilican broj istrazivaca iz Vince gorke suze roni zato sto nisu prosli umisljeni naucnici- kandidati, dokazani rasturaci ovog instituta. Medju njima 2 eks direktora a i treci bi odavno trebalo da bude "eks", jer ekstra podupire maticnu kucu odozgo. Verujem da ce biti jos vise ozaloscenih zbog neprihvatanja dozivotnog ministra zdravlja u akademijine vode. Bice da su ipak solidni ti primenjeni kriterijumi za izbor.

Naučnik , 07/10/2009, 15:31

Za članove akademije nauka bilo bi pravedno i potrebno široko medjunarodno priznanje (objavljivanje u vrhunskim svetskim naučnim žurnalima). Kako vidim medju izabranim novim članovima SANU ne postoji ni jedan medjunarodno priznati specijalista iz Srbije, koji radi na vrhunskom institutu ili univerzitetu Zapadne Evrope ili USA. Tamo kako znate uspešno rade, istražuju i objavljuju vrlo mnogo naših ljudi. Verovatno čekaju da neko postane nosilac nobelovske premije pa da postane kandidat SANU. Malo smešno, tragično ili glupo, zar ne ???

Срђан Опачић, 07/10/2009, 16:33

Баш ми је жао што министар здравља(ваљда доживотни)није постао још и Академик.

Милован , 07/10/2009, 17:18

Чиме се баве ти људи када нам у језику свакодневно убаце по неку страну реч коју ми прихватимо оберучке и тако полако уништавамо свој језик.Ти академици треба да донесу стратегију спасавања нашег језика и писма од нестанка.

Миљан Радоњић, 07/10/2009, 17:47

Лепо,не могу да кажем... али мислим да имамо озбиљан проблем... Чини ми се да постоји дискриминација дал у Академији или у овим новинама... Зашто је афирмативно писање о архитектури неприхватљиво и политички некоректно?Или је проблем спомињање једног великог архитекте у мом писму које нисте објавили? Морам да вам скренем пажњу да не волим да ми било ко шупира професију тако да будите савршено сигурни да ће бити још пуно речи а и мало тежих.Ово ћу запамтити веома добро...А и ви ћете,да не буде забуне...

Stevo , 07/10/2009, 18:44

Iz clanka proizilazi da prijem novih clanova nije na bazi naucno-umetnickih dostignuca kandidata, nego zbog toga sto se broj smanjio od prosle izborne konferencije. Kako niko nike predlozio Cecu, ona je jako vitalna i umetnicki i naucno?

привилеговани , 07/10/2009, 18:52

Једна од бројних окошталих институција које опстају на чврстим идеолошким темељима од пре пола века, и финасијама довољним за одржавање непрекидног зимског сна. Част изузецима, извињавам се њима. Србија може према својој величини да има и издржава 12 академика (ако би и толико могло да се скупи), људи од знања и моралног интегритета, да то буде врх, све остале на тржиште нека се доказују и зарађују поштено за лебац. Оде нам ћирилица у пропаст поред толико академика. Земља у којој се фалултетима називају онакви приватни универзитети (да не спомињем имена) без иједне критичке речи тзв. академика, нема Академију. Да не говоримо о судовима, положају науке и уметности ...

 

 

http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=106622