субота, 26. септембар 2009.
среда, 9. септембар 2009.
Како вредновати научни рад - Иван Аничин
Како вредновати научни рад - Иван Аничин
Наука је инертно предузеће
Науци је својствен спор развој којим доминира прерастање квантитета у квалитет
Основна (базична) или фундаментална (темељна) научна истраживања носе то име управо зато што резултати тих истраживања представљају основу или темељ на коме почива целокупна савремена научно-техничко-технолошка цивилизација. Улога науке, као збира свих постојећих знања о свету у коме живимо, и научних истраживања, као делатности кроз коју се та знања проширују, у савременом друштву је многострука. Са једне стране њена директно утилитаристичка функција испреплетена је са просветно-образовном, са друге је њен локални значај преплетен са интернационалним.
Активна научна политика, коју нужно воде све развијене државе, покушава да усклади све компоненте ове најсложеније људске делатности. Апсолутни износи (јер су релевантни они, а не релативни износи), које поједине државе улажу у ову делатност, директно су пропорционални њиховој моћи, а узвратно, њихова моћ у данашње време у највећој мери зависи од тог износа. Расподелу овог износа по областима спроводи мноштво ауторитативних националних комитета за дате области и подобласти, узимајући у обзир како све опште релевантне компоненте тако и оне специфичне за дату уску област. Свако разматрање ових базичних друштвено-организационих проблема, који у обзир не узимају све иначе многобројне и веома различите специфичности дате научне дисциплине, по дефиницији je дефектно и контрапродуктивно. Рад у неким дисциплинама је јефтин, у некима је скуп, у некима је толико скуп да захтева интернационалну колаборацију – негде могу да раде појединци, негде мали тимови истраживача већ могу да дају значајне доприносе, а негде је за то неопходна сарадња неколико хиљада људи. Одличан пример поједностављеног и тиме штетног приступа је код нас тренутно присутна апсолутизација вулгарног нумеричког оцењивања истраживања, које се у развијеним друштвима користи првенствено као помоћни критеријум за разликовање мноштва сличних истраживања. (О корпоративним истраживањима, која у развијеном свету чине значајан део свих истраживања, а која код нас нажалост практично не постоје, овде не може бити речи. Та истраживања су по својој намени и природи нешто другачије организована, мада не битно различито.)
Наука је инертно предузеће. Њој је својствен спор развој којим доминира прерастање квантитета у квалитет – дуги периоди акумулације малих корака резултирају скоковитом, мање или више револуционарном напретку. Производња научног резултата није исто што и производња хлеба; неопходан је јако велики број малих, наизглед безначајних доприноса, да би се појавио изузетно мали број веома значајних. При том је најпродуктивније да сваки следећи корак буде диктиран првенствено унутрашњом логиком развоја дате научне дисциплине, а не неким другим разлозима. Сталност услова финансирања први је услов без кога се не може. Трапаве интервенције засноване на парцијалним оценама истраживања чине штету која се касније дуго и тешко поправља, а губици су често ненадокнадиви.
Док финансирање наше науке, без обзира на расположива средства, не буде поверено низу ауторитативних комитета за дате научне области и подобласти, који ће се сви заједно борити за стабилност и повећање тих средстава, а међу собом кроз здраву конкуренцију за што већи део тог колача на добробит и за исправан развој своје подобласти, дотле ће овакве мере засноване на увелико поједностављеној логици даље ломити њено већ увелико закржљало тело. Поткомитети требало би да постоје за веома уске научне дисциплине и да имају значајну аутономију у одлучивању како би све специфичности дате дисциплине могле да буду узете у обзир у борби за њене дугорочне интересе. Састав поткомитета требало би да буде лако променљив, како би се у њима нашли људи који најбоље одговарају тој функцији. Инострани чланови су добродошли, али тежина одлучивања треба да буде на локалним снагама, које једине познају све конкретне проблеме у датој средини.
Професор универзитета, научни саветник Института за физику
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Nauka-je-inertno-preduzece.sr.html
понедељак, 7. септембар 2009.
„Vinča“ – tempirana atomska bomba?
Srbija | 07.09.2009
„Vinča" – tempirana atomska bomba?
Nuklerani otpad trenutno se odlaže u okviru samog Instituta „Vinča"
Problem skladištenja i čuvanja nuklearnog otpada u Srbiji traje već više desetina godina. I dalje se ne planira trajno već samo privremeno odlagalište. Da li je Institut „Vinča" – „tempirana bomba" nadomak Beograda?
Radioaktivni otpad koji je nastao radom istraživačkih reaktora u Vinči trenutno se skladišti u okviru samog instituta Vinča, što je kako se upozorava tempirana bomba u blizini Beograda. Nekoliko incidenata, poput upadanja radnika u bazen sa „isluženim" uranijumom, ili popuštanje instalacija na ugašenom reaktoru, dodatni su razlog za zabrinutost.
Srbija jednostavno mora da pronađe trajno skladište za ovu vrstu otpada, kaže za Dojče vele dr Ilija Plećaš, direktor Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta za nuklearne nauke „Vinča". Vlasti su se odlučile za gradnju novog otpadnog hangara, što će nas dodatno udaljiti od trajnog rešenja, smatra dr Plećaš:
„Jer pazite, 14 kilometara od Beograda, gde se nalazi Vinča, to sigurno nije mesto gde bi trebao da se nagomilava otpad, i da tu ostane. A zidanjem tog, trećeg hangara, bojim se da je to za narednih 10, 15 ili 20 godina jedino rešenje."
Ilija Plećaš ipak tvrdi da nuklearni otpad ne predstavlja opasnost, i da se on trenutno skladišti na odgovarajući način u okviru instituta:
„Znate, ovde radi 700-800 ljudi u institutu. Prema tome, on, kao takav, ne predstavlja opasnost, međutim, tu mu nije mesto. A sada, ovako u hangaru, to je ipak smešteno privremeno skladište, a ne kao finalno odlagalište, i to je ta razlika."
Trajnu lokaciju teško naći
Javnost ipak i dalje govori o tempiranoj bombi nadomak Beograda. Anđelka Mihajlov, predsednica nevladine organizacije „Ambasadori životne sredine" za Dojče vele objašnjava zašto je javnost zbunjena izjavama tipa 'bezbedno je, ali ipak nije bezbedno':
„To znači da je tu objektivan rizik samo u nekim ekstremnim situacijama, i u tom kontekstu se sada u međunarodnim okvirima to i posmatra. Takva skladišta i takve instalacije se posmatraju i sa aspekta nekog mogućeg terorizma, nekog mogućeg zaplenjivanja takvih materija, tako da u tom kontekstu uvek postoji neki rizik."
Problem trajnog skladišta nuklearnog otpada postoji još od vremena bivše SFRJ, ističe Anđelka Mihajlov. Trajnu lokaciju je teško pronaći, jer ljudi jednostavno ne veruju donosiocima odluka da će ono biti bezbedno za građane i životnu sredinu:
„Jer, građani ne veruju donosiocima odluka da će to biti neka fabrika koja treba da izgleda isto kao neka fabrika lekova, ili bilo koja fabrika. Nego vidimo đubrišta, vidimo đubre na sve strane, vidimo različite udese tog tipa, eksplozije, pa građani ne verujući tako ne žele ništa od takvih objekata u svom komšiluku".
Srbija je potpisala ugovor sa Rusijom o izvozu nuklearnog otpada iz Vinče u Rusiju. Taj posao bi trebalo da se završi do kraja 2010. godine, i on se mora obaviti na vreme, jer su tada na raspolaganju specijalni kontejneri za transport, upozorava dr. Plećaš. Tim poslom će se baviti tek formirano javno preduzeće „Nuklearni objekti Srbije". Anđelka Mihajlov kaže da će nevladin sektor pažljivo pratiti aktivnosti tog preduzeća.
Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4641866,00.html?maca=ser-TB_ser_danas-4394-html-cb
четвртак, 3. септембар 2009.
Мањак пара, вишак медиокритета и лењости
Мањак пара, вишак медиокритета и лењости
НАУЧНИЦИ ИЗ ВОЈВОДИНЕ И РЕСОРНИ МИНИСТРИ ПРЕТРЕСЛИ СТРАТЕГИЈУ РАЗВОЈА СВОГ СЕКТОРА
Науку Србије, упркос напретку последњих година, и даље гуши беспарица, а млади кадрови одлазе...
Да би опстала у 21. веку, Србија не може остати на садашњем нивоу буџетског издвајања за науку и технологију од око 0,3 одсто БДП-а (осамдесетак одсто "поједу" плате) и без подршке привреде – јединствени су истраживачи с института и факултета и универзитетски професори из Војводине који су јуче у Покрајинској скупштини учествовали у јавној расправи о нацрту стратегије научног и технолошког развоја Србије од 2009. до 2014. и претресли га заједно с ресорним републичким и покрајинским министром мр Божидаром Ђелићем и проф. др Драгославом Петровићем.
– Бруто домаћи производ, који обезбеђује истински ниво живота, омогућиће привреда, у којој је много више науке и технологије. Ово је једини пут да наша земља не зависи од циклуса челика и кукуруза у свету! Да би се пробила у науци и технологији и постала иновативна земља, Србији су потребни фокус и партнерство – нагласио је Ђелић.
Домаћи капацитет је основ за међународну повезаност и зато се морамо фокусирати на инвестирање у људе и инфраструктуру, повећање улагања у истраживања с мерљивим циљевима, дефинисање неколико националних приоритета, изградњу националног иновационог система и повезивање с домаћим и међународним партнерима, државним и приватним, а најважнији је истраживачки простор ЕУ, поручио је Ђелић. Амбиција стратегије је да се за науку и технологију пронађу не само паре из буџета – од 2010. новац ће се тражити и у многобројним партнерствима.
Један од најважнијих циљева је и да буџетска издвајања за науку и технологију достигну један одсто БДП-а до 2014. (раније је циљана 2007). Нацртом стратегије предвиђено је седам приоритета: биомедицина, нови материјали и нанонауке, екологија и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, аграр и храна, информационе и комуникационе технологије... Наводећи примере приоритета најразвијенијих земаља, Ђелић је подсетио на то "да оно што су за Европу и мање-више остатак света, морају бити и наши", те да се, с обзиром на мањак новца, посебно морамо ангажовати у областима где можемо направити продоре. Он је говорио и о стратешким циљевима у заштити интелектуалне својине, научном подмлатку, додатној подршци иноваторима и највреднијим истраживачима...
– Морамо се заједно борити против медиокритета и лењости, јер је ово сурова међународна утакмица – рекао је Ђелић, и нагласио да се у коначном уобличењу стратегије много рачуна на Војводину.
Проф. др Драгослав Петровић је подсетио на то да је пре три године усвојена стратегија "Основни правци технолошког развоја Војводине" и да она мора бити интегрални део стратегије Србије.
Петровић се заложио за подршку повећању буџетског издвајања за науку и технологију, а нацрту стратегије замерио што није довољно "загризао" у технолошки развој. Он пледира да се страни капитал у Србију пусти без бројних царинских и других перипетија, јер смо "протеклих десет година пропустили шансу да направимо експлозију у страним инвестицијама".
В. Чекић
Постављено од стране admin , Сре, 09/02/2009 - 21:35
http://www.dnevnik.co.yu/node/7119
Како вредновати научни рад? - Филип Раке Вукајловић
Како вредновати научни рад? - Филип Раке Вукајловић
Вреди ли жабу златом поткивати
Министарство за науку и технологију (МНТ) обнародовало је „Стратегију развоја науке у периоду 2009-2014" и дало је на јавну расправу. Свестан да је преко потребно да се стање у науци Србије почне уређивати у складу са достигнућима цивилизације у којој живимо, покушао сам да у Стратегији нађем јасне путоказе за кретање науке Србије ка неком јасно дефинисаном и препознатљивом бољем будућем стању. Нажалост, ништа од тога не нађох.
Стратегија прати трендове који постоје у САД и ЕУ што, на први поглед, изгледа сасвим прихватљиво. Полазећи од постулата да смо недавним скоро троструким повећањем броја објављених радова у међународним часописима, непознатог и никад процењиваног квалитета (међу којима су у огромној већини безначајни радови), достигли и престигли научни ниво неких наших суседа, службеници МНТ су, у складу са већ прихваћеном традицијом: задужи се, потроши ,,у здрављу и весељу" и не мисли ко ће новац да враћа, кренули да кредитима од 300 милиона евра реше све што они виде као проблем науке Србије. Не знајући много о суштини научног рада, предложили су нам Стратегију која:
– Не садржи, ни у назнакама, оперативне детаље и резултате до којих ће довести трошење до саде незапамћене количине новца;
– Не садржи принципе расподеле новца намењеног унапређивању науке;
– Не садржи јасне податке о томе које ће научно-истраживачке организације моћи конкурисати (планира се велика рационализација), који су то конкретни пројекти у ,,фокусу" и ко ће и како пристигле предлоге оцењивати.
Још горе је то што је велики део средстава намењен за земљано-бетонске радове и изградњу станова, уз недефинисану, сасвим незнатну, количину новца за капиталну научну опрему. Не види се да су аутори Стратегије размишљали о примени, у Европи одавно прихваћених, механизама јавних конкурса за успостављање тржишта знања и идеја, уз рационално коришћење новца. Можда је ово због грађевинара и стварања услова да они примене свој познати ,,софтвер за испоштовање државних наручилаца".
Без квантитативно оцењеног почетног стања кадрова и опреме, у МНТ мисле да све зјапеће рупе запуше давањем новца пре свега својим одабраним фаворитима. Опредељење за финансирање потреба науке из огромног државног кредита је потпуно сулудо. Улагање толиког новца у садашњу престарелу научну популацију Србије, ниског рејтинга и довољно уникатне полне структуре веома је неодговорно. У самој Стратегији је поменуто да је мало младих а пуно истраживача пред пензијом. Додао бих још да је јако много људи који су престали да се образују одмах после докторирања. Квалификација и компетенција, чак у институцијама које се сматрају најбољим у српској науци, недопустиво је јадна. Експериментална истраживања су недовољна и већином неконкурентна или застарела. Радна атмосфера и радна дисциплина никад лошије. Томе су веома допринели сада важећи критеријуми оцењивања људи и пројеката које примењује МНТ и који одвраћају истраживаче од предузимања било каквог већег ризика који прати сва озбиљна научна истраживања. Чак и да се неким невероватним случајем, у који мало ко верује, реализују огромни кредити и паре савршено паметно уложе у најпотребнију научну опрему, у Србији нема довољно квалитетних кадрова који ту опрему могу адекватно искористити. Нема ни наде да је такве кадрове могуће створити у следећој декади. Зато би се прво требало посветити стварању хијерархије разумних циљева и повећању броја квалификованих лидера који ће моћи те циљеве да остваре.
Занимљиво је и то да се у Стратегији нигде не помињу економске науке. Ниједном! И нико од економиста није се јавио том поводом. Претпостављам да је то због пуне свести о свом месту у светској економској науци. Поверовао бих да је тако можда и зато што се помало стиде због своје улоге у свеколиком транзиционом потонућу Србије.
Ограничен простором ове рубрике не могу да поменем ни део непрецизности, нетачности и смешних оцена ове ,,Стратегије". Требало је да остарим па да сазнам да је: ,,Србија истовремено и важна праисторијска, римска, византијска, итд. земља". Машала, стратегичари! Али, зашто из овог ,,легата" избацисте Турску?
Hаучни саветник Института ,,Винча"
Филип Раке Вукајловић
[објављено: 03/09/2009]
пошаљите коментар | погледајте коментаре (7)
Вреди ли жабу златом поткивати
Zlata , 02/09/2009, 22:56
Poštovani gospodine, Vaša metafora sa "žabom" mi se ne čini prihvatljivom, naprotiv, čak je i uvredljiva za deo naučne elite. Znajte da se u bajkama obično iza žabe krije "mladi princ", i da ta "žaba" može neočekivano jako visoko da skoči. Naravno, taj skok zavisi pre svega od društvene svesti, nešto razuma, a i znanja (opet nauka)i odgovornosti države u kreiranju vrednosti i kreiranju puta u budućnost sopstvenih gradjana. Delim sa vama bojazan o novom zaduživanju države (ovog puta sa poznatim adresatom - "žabe")od 300 mil evra, ali isto tako, za razliku od vas, ubedjena sam da bi ulaganje u "žabe" moglo da doprinese da se one pretvore u "prinčeve" i da restrukturišu i revitalizuju državnu ekonomiju pokleklu pod teretom tranzicijske recesije, svetske finansijske krize, socijalne bede i siromaštva, itd. Nažalost, nekima ipak više odgovara da se ta "žaba" samodestrukcijom transformiše u vola, pa onda zašto da ne - ako treba i potkivanje zlatom! Nauka je kod mudrih društava koka koja nosi zlatna jaja, ako je ne sapletu zlatnogovornici!
jedan propali naucnik, 03/09/2009, 08:51
Sasvim, sasvim tačno. Precizna i potpuno tačna dijagnoza naše stvarnosti , u svim vidovima življenja, Nedostaju uputstva kako izaći iz ovog blata. Možda tako što se prvo izađe iz krajnje desničatske, nazadne i upropašćujuće, po ovaj narod, stranke. Zar vama, tako umnom i obrazovanom ne smeta što vam lider sedi u zlškm vrtu?
jedan naucnik , 03/09/2009, 11:01
Poštovani gospodine, Vaša analiza današnjeg stanja u srpskoj nauci je potpuno tačna. Jeste li čuli za efekat „kuvane žabe" ? Naime, ako žabu ubacite u vrelu vodu, ona iskače i neda se skuvati. Ako žabu stavite u hladnu vodu i postepeno je grejete, ona se ne buni, prilagođava se , i na kraju bude skuvana a da nije ni pokušala da se spase.
ostareli naucnik koji voli slonove , 03/09/2009, 12:06
U srpskoj nauci su, kao nigde u svetu, veoma smeli projekti. Na primer potkivanje vec crknute žabe. Ćujem da je u jednoj naučnoj kući u pripremi jedan veliki projekat koji će, ako uspe, verovatno , biti nominovan za Nobela. Naime, ovde se pokušava transformacija jednog starog, pokleklog slona u četiri brzotrčeće antilope. Kineski recept. Svaka čast.
naucnica , 03/09/2009, 12:38
U jednoj šumi na kraju sveta živele razne životinje i stari isluženi, već zanemoćali slon. Slon je bio dobar, brinuo se o ostalim životinjama. Mnogo svog poroda, slončiče, razaslao je po ostalim šumama, da ih nečem pametnom nauče žirafe, zebre i ostale životinje koje ne žive u ovoj šumi. Životinje su se dobro slagale, jedna drugoj bile na pomoći. Jednog dana se u šumu, neznako otkuda, doseli bengaldi tigar. Zaveo je red i sa nekim lisicama i hijenama planirao da ubije starog slona i da od njega napravi, od njegovih raznih delova, četiri brzotrčeće gazele. Svi su bili preplašeni za slonovu sudbinu ali su ćutali. Mala veverica, ne bivajući svesna prave opasnosti, stade pred bengalskog tigra i reče: „Ako već mora da bude tako, možete li da u onu antrilopu kojoj ćće pripasti žabe, ugradite slonovo srce" ? „Može", reše bengalski tigar. Sve žabe su se obradovale. Naravoučenije: Nije loše biti žaba sa slonovskim srcem. Ni bengalski tigrovi nisu ono što su bili. Ko se u ovoj priči prepoznao, ne čini mu se, to je baš tako.
ibn Malik , 03/09/2009, 13:44
Najbolje bi bilo da država prestane da finansira unoiverzitete potpuno, a da najbolje đake stipendira i šalje na vrhunske univrzitete u svetu. I to treba da traje bar 15 godina. Ovde oni nemaju šta da nauče. Kvalitet nauke u jednoj zemlji ogleda se u napretku privrede i društva, a toga kod nas nema bar poslednjih 20 godina. Ne može ni biti kad je poslednjih decenija na sceni negativna selekcija, čast izuzecima.
bami , 03/09/2009, 15:35
Mogo je žuči u ovom članku! Pitanje je koje me muči je da li je ta žuč posledica spoljašnjih, ili unutrašnjih faktora. Pa vlast se promenila dragi kolega. Nije u pitanju više Milošević. Sada smo u "sanjanoj demokratiji", koja je obećala da će joj Vaše stvaralaštvo i njeno podsticanje biti stožer politike. Pa zar jedna od parola sadašnje vlasti nije bila "Stručnost ispred politike"?. A ispade "Ućutkaj medije radi politike" i "Sahrani nauku, školstvo i privredu zbog politike"!
среда, 2. септембар 2009.
Како вредновати научни рад? - Тибор Ј. Сабо
Како вредновати научни рад? - Тибор Ј. Сабо
Шведска издваја за науку 4,3, а Србија 0,3 одсто
Успешно је само друштво знања. Високоразвијене државе зарађују на високој технологији, односно „продају" памет. Крајње је време да и Србија крене тим путем. У Европи постоји више држава које имају од два до десет милиона становника са бруто друштвеним производoм неупоредиво већим од нашег. У њима су издвајања за науку много већа. На врху листе је Шведска са 4,3 одсто БДП-а који се издваја на науку. Финска издваја 3,4 одсто, Данска 2,4 одсто, а Словенија 1,5 одсто. У Србији је овај износ далеко мањи, стагнира годинама и сада износи 0,3 одсто. Такође треба нагласити да постоји сјајна корелација издвајања за науку, БДП-а и броја објављених научних радова. Удвостручен је део високих и средњих технологија у светској робној размени од 1976. до 1996. године (са 28 на 55 одсто). Данас се тај тренд не само наставља, већ и убрзава!
Стање у науци 2000. године било је веома лоше и захтевало је радикалну реформу. У Србији је од 2000. до 2003. објављено у просеку 607 радова на милион становника, док је за исто време у Шведској објављено 8.845 научних радова. Да би се стање поправило, министарство је приступило разним подстицајним мерама. Једна од њих билo је награђивање 20 одсто најбољих научника у Србији по светски признатим критеријумима (број и квалитет радова који се мери импакт фактором, цитираност). Током 2005. године отишло се корак даље и уведено је финансирање истраживача у складу с научним звањима, али и оствареним резултатима. Том приликом је око 500 истраживача изгубило право на финансирање, али су најбољи имали већа примања (од 8.900 научника, колико их има у Србији, 130 је предложило укидање постојећих подстицајних мера).
Број научних радова које су објављивали наши научници од 2000. до 2004. године био је у слабом порасту. Међутим, од 2004, а нарочито од 2005. до 2007. дошло је до наглог пораста: од 927 научних радова, колико је објављено у 2000. години, дошло се до 2.047 у 2007. и 2.558 научних радова објављених у прошлој години.
Од 2000. до 2003. били смо међу последњима у Европи према цитираности и броју радова са SCI листе, а много смо заостајали и за земљама које су нам најближе у региону. У новије време, 2006, 2007. и 2008, као и према подацима из августа 2009. године, успели смо да по броју радова премашимо неке државе у региону, Бугарску и Хрватску, па чак и Словенију. Наравно, у односу на број становника и даље заостајемо, мада је и према том параметру постигнут значајан напредак. У 2003. години били смо лошији од Словеније седам, Хрватске три, а Бугарске нешто мање од два пута, а данас смо заостатак смањили у односу на Словенију на 3,5, Хрватску 1,5 пута, а Бугарску смо премашили за 1,5 пута.
Најзад, иако је учињен веома озбиљан напредак у броју и квалитету радова као и у цитираности, још не долази до изражаја значајнији утицај науке на привреду. На институционалном нивоу, у наредном петогодишњем периоду најмање један универзитет из Србије морао би да уђе на листу 500 најбољих универзитета у свету. Научној и универзитетској јавности мало је познато да је један од главних критеријума за улазак на шангајску листу број научних радова објављених у часописима са SCI листе. С обзиром на то да је овај параметар у последњих пет година поправљен скоро три пута требало би уложити додатне напоре како би се постигао наведени циљ. На тај начин би се и број страних доктораната повећао са досадашњих скромних 50 на више стотина, што је значајно и са економске тачке гледишта (један страни докторант годишње плаћа факултету око 15.000 долара!).
Међутим, издвајања за науку се смањују, а не повећавају. Ако заиста хоћемо у ЕУ, да стандард наших грађана приближимо њиховом, онда морамо да се понашамо као и они, односно да издвајамо за науку око три одсто БДП-а. Србија је данас на прекретници, на путу ка развијеном иновативном друштву или ка технолошкој колонији.
Професор универзитета, помоћник министра за основна истраживања Министарства за науку и технолошки развој
Тибор Ј. Сабо
[објављено: 02/09/2009]
пошаљите коментар | погледајте коментаре (11)
Шведска издваја за науку 4,3, а Србија 0,3 одсто
Aleksandar Mihailovic, 01/09/2009, 22:13
Koliko para, toliko i nauke. Sve je jasno i sve se vidi. Znamo gde je Svedska, a gde smo mi.
niki , 02/09/2009, 07:28
Najzad da u novinama mozemo da procitamo izjavu predstavnika vlasti koja ima pocetak i kraj ali sto je i najvaznije i tacan opis stanja. Da je u vlasti vise ovakvih kao sto je g. Sabo, cela drzava bi nam izgledala mnogo bolje i svi bi se bolje osecali. Ostaje jos da g. Sabo svoje stavove uspe da nametne i ministru Djelicu, a ovaj, zatim, da sve to progura u vladi.
Penzioner , 02/09/2009, 08:39
Postovani Tibor, Hvala vam sto ste ovu temu obradili. Izdvajanja su smesno mala i ona nece biti veca ni u buducnosti. Ovoj nasoj Srbiji nisu potrebni strucnjaci. Mnogi mladi ljudi, koji su obrazovani i uspesni ne mogu da nadju sebe u Srbiji, zato sto se ne vrednuje i ne uvazava njihova strucnost i zato traze nacina da odu van. Ovde samo mogu da uspeju oni koji su pripadnici nekoj partiji na vlasti ili nekog klana. Sto se tice strucnih i naucnih radova, to je posebna prica. I ono malo koji se objave su improvizacije. Mnogo ucestvuje resavska skola. Objave se samo da se ima nekakav broj objavljenih radova. Nema filtera koji treba da kaze sta je to strucno i naucno. Kada rekoste da Svedska izdvaja 4,3%, to je dokaz da Svedska ima mnogo kompanija koje su svetskih razmera. Sta mi imamo? I ono sto je nekada bilo dobro i konkurentno je unisteno. Zasto?
perpetuum , 02/09/2009, 10:02
Gospodine Sabo, kome se Vi to, zapravo zalite zbog onih manje od 0,3 posto bruto nacionalnog dohotka. Naucnicima ili ministru Djelicu koji jem za ovu godinu, obecao 0,6 % . Ne moze se niizcega nista stvoriti inace bi to bio perpetuum mobile.
bami , 02/09/2009, 10:05
I sad pogledajte ovu komediju situacije. Hoćemo svetski učinak i mesto na šangajskoj listi, a imamamo samo za bozu. I to jednu dnevno po istraživaču. Kako ljudi koji se brinu o nauci u Srbiji ne vide da su smešni svima sa svojim visokim ciljevima. Kako one koji su svoje SCI radove uradili u inostranstvu nije stid zato što pokušavaju da one koji žive i rade u Srbiji žele da učine manje vrednim i nedostojnim istraživačkog posla.
Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски, 02/09/2009, 11:36
Кад су наука и струка у Србији у питању,све је поражавајуће и то у континуитету од комунизма до данашњих дана.И проценти издвајања из буџета и тзв.апсулутни износи.Погубно је по интересе Србије било,а и данас у току,да о овоме ,као и статусу људи који се баве науком и струком,одлучују (и формално)неквалификовани и нестручни,каријеристи разне врсте,па често и потпуни аутсајдери и егзибиционисти разне врсте.
osnovni istrazivac , 02/09/2009, 13:53
Lepo je sto se oglasio pomocnik ministra za nauku u vise mandata i pojasnio da srpski naucnici sve vise radova publikuju sto im se manje para daje, tako da su vec prestigli bogatije iz regiona a i sire. Doduse zali se citaocima Politike da se malo izdvaja za nauku, samo 03% (dobije se kad se zaokruzi 0.26%). Ako se na ovaj nacin obrazlaze Vladi i drugim ministrima kako nauka fukcionise da li treba ocekivati nesto vise? Naravno da Dr Sabo hvali kriterijume kvantiteta, ciji je licno autor. Ima i "objektivan" pokazatelj, samo 130 naucnika potpisalo peticiju od ukupno 8900! Znaci svi ostali obozavaju taj kriterijum ili su se pak rastrcali da traze casopise po Pakistanu i koje kuda, gde ce im se pod hitno objaviti njihovi udarnicki radni uspesi, te tako sebi obezbediti dovoljno prihoda da bar imaju da plate gazdarici stanarinu. Mozda neki prelistavaju casopise sa "job offers" tamo gde je kvalitet ispred kvantiteta i stancovanja radova, a neki vec nasli pa cekaju u redu za vize. Za to vreme dobar deo onih 0.26% krcka se u samom MNTRu, putuje se, a u 10 dana tri simpozijuma o informacionim tehnologijama (od Sopota do Hajata) sa posebnim osvrtom na Europske intergracije, dok razni Senior Advisor-i dele lekcije naucnim radnicima. I samo jedno kratko pitanje: kako je maticna kuca pomocnika ministra prosla ovih godina pri raspodeli opreme za istrazivanja ( i stancovanja radova).
mladi naucnuj, 02/09/2009, 14:09
Gospodine Dr. sabo, kada cete vec jednom, pri raspodeli opreme u srbiji, ukljuciti, pri odabiru, i misljenje inostranih recenzenata o predlozima. Mislim da je krajnje vreme da se pocne sa takvom praksom.
Scientist , 02/09/2009, 14:44
Gospodin pomocnik ministra za nauku i tehnoloski razvoj sa ponosom istice kako se broj publikovanih naucnih radova u medjunarodim casopisima sa ISI liste povecao u proteklih par godina, a da je to postignuto sa sve manje novca koje ova drzava ulaze nauku. Bojim se da ne prodjemo kao u onom vicu o Cigi i konju: "taman sam ga naucio da ne jede, a on lipsa". Uzgred, zar Vi gospodine Dr Sabo, koji ste dali tako detaljnu i statisticki pedantnu analizu, niste uocili hiper produkciju naucnih radova u casopisima koji doduse jesu na SCI listi (neki i nemaju IF, ali su ih pojedini maticni naucni odbori proglasili za M23) ali su izuzetno niskog kvaliteta i sumnjive recenzije. Morate da shvatite da se ne moze bas sve brutalno vantifikovati i vremenski ograniciti. Ono sto ostaje posle nekoliko godina jedino jesu citati i to da li ste prepoznati u medjunarodnoj naucnoj javnosti u odredjenim oblastima. A verujte ima nas i takvih koje veoma cene izvan Srbije, ali nas ovde ne primecujete kada pisete razne demagoske strategije poput ove koja je povrsna i deklarativna, a bez jasnih i prakticnih ideja. I na kraju, a sta ce biti sa tehnoloskim projektima, posebno u oblasti biotehnike, gde nikavih kriterijuma nema, ali zato istrazivaci bez medjunarodnih publikacija (a sto je jos gore i bez patenata) dobijaju sredstva ekvivalentna onima koje dajete istrazivacima A kategorija.
Natalija , 02/09/2009, 15:22
Koja nauka u Srbiji sa 0.3 BDP ulaganja u nauku, i posle onakvih ratova, haosa, gde su naučni instituti i fakulteti ostavljeni da se „snalaze" sami da bi biološki preživeli. Odnos prema naucu poslednjih 20 godina (koja je dovedena do samouništenja!) najbolje pokazuje koje su političke namere imali tzv. nacionalisti (Sloba, Voja i &) – namera im je USPELA – Srbija je danas OBEZGLAVLJENA (jedna trećina naučnika pomrla u sveopštem haosu i bedi države, jedna trećina emigrirala na zapad, a jedna trećina pristala da bude korumpirana, da se „snalazi" tj. „mulja" da bi preživela.). Vladari „ideološki" iz „senke" koji kontinuorano vladaju Srbijom od 1945 g su izabrali – da bi Srbija OSTALA „ruska gubernija" – ŽRTVOVANA je nauka (tj. naučna ELITA!).
Sofronije , 02/09/2009, 16:36
Mislim da je gospodin profesor dao jednu vrlo pojednostavljenu sliku stvari. Svi ti radovi koji su napisani nemaju nikakvu poentu jer nisu proizasli iz jedne realne sprege nauke i drustva i zato se masovno stampanje radova prakticno svodi na cedjenje suve drenovine. Uzmite samo kvalitete doktorata na pojedinim fakultetima na kojima do skora nije bio potreban ni jedan medjunarodno priznat rad kao uslov za odbranu teze. Pa ko onda u stvari stampa radove...?
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/SHvedska-izdvaja-za-nauku-43-a-Srbija-03-odsto.sr.html
уторак, 1. септембар 2009.
Како вредновати научни рад - Владимир Глишин
Како вредновати научни рад - Владимир Глишин
Арбитри научног квалитета
Без непристрастног, објективног, међународног вредновања наших научних пројеката остаћемо ту где смо. А где смо? Нигде!
Достигнућа у науци и медицини често се нађу на насловним странама медија и предмет су јавних дискусија. С повећаним бројем научних информација које се представљају широј јавности и повећаним бројем организација које се баве промоцијом и дискутују научна достигнућа, постаје врло тешко да се вреднују научна достигнућа и да се утврди које научне тврдње треба озбиљно схватити, а које информације су, једноставно речено, нетачне. Често и сами научници саопштавају врло контрадикторне чињенице.
Како да знамо чему и коме да верујемо?
Због тога су озбиљни научници успоставили систем рецензије за одлучивање који научни резултат може да се објави у неком научном часопису. Научне публикације подвргавају се независном и пажљивом прегледу врхунских научника пре него што се ти резултати објаве, а да аутор не зна ко су ти стручњаци.
У свету се данас годишње публикује више од милион научних радова у разним научним часописима. Научни часописи општег усмерења, као што су „Сајенс" и „Нејчер", имају екстремно ригорозне стандарде за публиковање. Одбиће да штампају чак и релативно добар научни рад ако уредници не виде да је у питању неки научни продор у датој научној области. Овакви научни часописи обично имају двослојни систем вредновања.
У првом кораку чланови уредничког одбора утврђују да ли је налаз приказан у раду коректан, а потом да ли је довољно иновативан да би завредео публиковање. Огромна већина поднетих радова буде одбијена управо на том степену вредновања. Радови који прођу ову претходну рецензију шаљу се на рецензију врхунским, доказаним експертима широм света, да их „дубински" анализирају.
Зашто сам навео примере „Сајенса" и „Нејчера"?
Сви смо се недавно обрадовали када је један наш млађи колега објавио рад у „Сајенсу", у сарадњи с другим колегама, што му нимало не умањује значај. Међутим, овде је најважније истаћи чињеницу да се на сличан начин у озбиљном научном свету и у земљама где је наука развијена примењује идентичан принцип код одобравања или финансирања научних пројеката, а исто тако и код избора наставника на универзитетима! За избор на неко професорско место често се тражи и по 15 (словима петнаест!) независних мишљења.
Да би се и код нас у Србији колико-толико наука упристојила, најпре морамо да видимо ко је ко у науци. Морамо да прођемо кроз катарзу сличну оној кроз коју пролазе научни радови у већ наведеним научним часописима. О томе шта је вредно, а шта није да више не одлучују бирократе у Министарству за науку или министар за Национални инвестициони програм или, пак, српски академици. Сви, али сви без изузетка би за финансирање научних пројеката морали да буду подвргнути међународном, независном вредновању.
Такозвана квантификација научних радова коју је пре неки дан с разлогом критиковао један колега физичар(?), а тренутно је на снази, може се, једноставно, назвати сулудом и самоубилачком!
Да поновим: без непристрастног, објективног, међународног вредновања наших научних пројеката остаћемо ту где смо. А где смо? Нигде!
Професор Универзитета у Београду
Владимир Глишин
[објављено: 01/09/2009]
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Arbitri-nauchnog-kvaliteta.sr.html
Арбитри научног квалитета
Natalija , 01/09/2009, 00:25
Potpisujem ove reči gospodina Glišina, samo ipak je najvažniju stvar zaboravio zato evo pitanja (pošto je gos Glišin biolog): da li se u nastupu straha blokiraju čeone regije mozga čoveka, znači baš one koje su potrebne za kritičko racionalno mišljenje a o nauci da i ne govorim? Eto u tome je problem, mi smo od 1804 g počeli da se opismenjujemo a za tih 200 godina u koliko smo ratova bili i koliko smo puta bili bombardovani? Pravo je čudo da u Srbiji danas postoji bilo ko - ko se bavi naukom (na bilo kom nivou – pa i na najprimitimnijem!). A tek poslednjih 20 godina gde su naučnici živeli? Oni su u svakom smislu (ekonomskom, smislu lične sigurnosti, medicinske zaštite, bez stanova i kuća, biblioteka i laboratorija i tsl) bili u rangu sa niskokvalifikovanim radnicima (tako su plaćani i tretirani!), izbeglicama i tsl. Država Srbija sada 2009g nema uslove da se doktori nauka u njoj bave naukom, a u periodu od 1990 – do 2003 o tome je SMEŠNO i govriti! Da li Glišin uopšte ima pretstavu našta je ličio život u Beogradu tih godina? NEMA! Naravno za one srbe koji su živeli na stranim zapadnim univerzitetima to sve nije postojalo (oni su živeli u miru, planiranju svojih života i naučnih karjera!) – jer naš narod ima tu osobinu da za njega ne postoji SAOSEĆANJE. Nauka je suviše KOMPLEKSNA stvar i nije stvar samo ličnog talenta pojedinca – potrebne su i druge stvari. Bez minimuma socioloških uslova nema ništa od nauke. Nisam primetila sve ove godine da je neki naš naučnik ranga gos Glišina – JAVNO GOVORIO i PISAO kako, pod kojim uslovima, žive i rade (kako je organizovan njihov život i rad), ljudi na zapadnim fakultetima na kojima su oni boravili. Da traži i apeluje da se i u Srbiji STVORE USLOVI ZA NAUČNIO RAD.
jedan naucnik, 01/09/2009, 09:01
Kako u zemlji, u kojoj ništa nije „pravo", napraviti pravu nauku ? Mi imamo i Akademiju nauka i Univerzitet i nauku i umetnost. , ali, znamo, da ništa od toga nije pravo. Zato nemamo ni vredna naučna otkrića niti posebno istaknute naučnike, umetnike, akademike. Mi, zapravo, nemamo ništa pravo. I kako sada iz toga iskoračiti i početi sa pravim stvarima ? Vaš je predlog jako dobar samo nam nedostaju pravi organizatori. Možda bi naučnici koji su napustili ovu zemlju na vreme i u svetu napravili značajnu naučnu karijeru mogli da se, na kraju svog radnog veka, vrate ovde da nam pomognu. Naravno, ako im naučna javnost dopuisti.
bami , 01/09/2009, 09:35
Ovakvi zahtevi za "čistunstvom" i pokušaji da se od naučnika naprave "bogovi koji hodaju po zemlji" dovela je do pada društvenog rejtinga naučnika. Za nauku i naučnike bi bilo bolje kada bi se sa ove delatnosti skinule sve mistifikacije i prepustilo da priroda i društvo učine svoje. Jedino ako prof. Glišin ne misli da bi posebnim zakonom, kao što je ovaj usvojeni za zaštitu političara, trebalo zaštititi naučnike koji objavljuju u "Saiensu" i u ostalim "naučnim svetilištima".
fizicar (?) , 01/09/2009, 11:32
Profesor Glišin je progovorio o nečemu što svi vidimo, a ustručavamo se da javno, jasno i glasno kažemo. U našoj nauci se, kao i u ostalim segmentima društva, nakotilo mešetara koji više vremena provode u ministarstvu nego u svojoj laboratoriji. Manipulišući birokratama iz ministarstva, partijskim vezama ili prosto, potkupljujući ih, oni čine neformalni centar moći, oni su sive eminencije naše nauke; oni ocenjuju projekte i pojedince, a kriterijume podešavaju prema sebi. Okolnosti se u Srbiji sporo i teško menjaju. Evo primera. Kažu da je fizičar-nobelovac Maks Born, bežeći od narastajućeg nacizma u Nemačkoj tridesetih godina prošlog veka, ozbiljno razmatrao prihvatanje profesure na Beogradskom Univerzitetu. Mislio, mislio, - pa odbio. Čuo je, kaže u pismu prijatelju, da je u Srbiji isplativije provoditi vreme sa ministrom prosvete u kafani, nego baviti se naukom. I prihvatio - Bukurešt. Pouka: Osmeh na lice, ulje na glavu, a na obraz - đon! Pa u ministarstvo! Srbija se promeniti ne može!
katarza svuda , 01/09/2009, 12:31
Sve je tacno sto je napisao Glisin, ali slika nije bas potpuna, ne moze ni biti na tako malom prostoru. Nama jeste potrebna katarza ali na svim nivoima, pocevsi od glava, uzroka svih nasih padova, onih koji samo sebi grabe i vlast i mast. Nazalost mislili smo, onda kad smo jednu glavu smenili da ce krenuti opsta katarza. Dogodilo se suprotno, narocito u nauci. Povremeno se setim sta je pokojni Milan Kurepa govorio da ce nam trebati decenije da se u nauci vratimo gde smo bili 60 ih i 70 ih godina. Samo smo se jos vise udaljili. Ono sto je Glisin rekao da se u svetskoj nauci ceni kod nas je poslednje decenije postalo predmet samo deklarativnih obecanja a u realnosti tome se izruguju razni partijski aparatcici. Dozvolili smo da njihova rec bude odlucujuca, a to je nasa neoprostiva greska. Dok ljudi koji ozbiljno zele da se posvete istrazivackom radu zive u najbednijim mogucim zivotnim uslovima dotle im ti aparatcici namecu nove smicalice, dok sebi obezbedjuju razne privilegije. Ima i danas mali broj naucnika u Srbiji kojima se solidni medjunarodni casopisi obracaju da recenziraju radove drugih naucnika iz sveta samo niko ne vidi da li je i jedan od njih istovremeno savetnik ministra, placeni predsednik nekog Upravnog odbora, vlasnik privatnog fakulteta i ko zna sta jos. Takvi namecu nadigravanje sa nekakvim kriterijumima i medjunarodni znacaj nauke sveli su na cistu partokratiju.. One prave niko nista ne pita, kao ni one koji su odbegli tamo gde ce imati uslove za miran zivot i predan rad. Secam se da je Glisin bio predsednik naucnog odbora DS u vreme dok su bili opozicija. Zasto im on sad ne odgovara i zasto se malo ne osvrnu na naucne kvalitete onih kojima poveravaju poigravanje sa naukom u Srbiji.
jedan naucnik, 01/09/2009, 14:51
Uzmimo stvae u svoje ryke, pocnimo od svoje okoline. Videcete, vecina ce nam se pridruziti. Hajde jednom da pocnemo da se otkopavama, odmah , ko koliko moze. Predlozimo odgovarajuce kriterijume za ocenjivanje naucnoistrazivackog rada.
bogdan basaric, 01/09/2009, 15:24
Od korisne medjunarodne saradnje,vec godinama nema nista. Zbog toga se,valja pitati kako izaci iz zacaranog kruga. S Milosevicem,bez Milosevica,nama se crno pise. SANU je jedan od unutrasnjih stubova srpskog drustva i narod s pravom ocekuje,da cuje nesto pametno,iz ove prelepe kuce u centru Beograda.Nazalost,najcesce smo svedoci,prepirki,mada se to moze i drugacije napisati.Svedoci smo,da je na ceni forma a ne sadrzaj. Sve dodeljene nagrade i prizananja u poslednjih dvadesetak godina,samo su farsa. Oni koji su dodeljivali nagrade,cinili su to iz svojih najcesce niskih pobuda. Setite se koliko je nagrada podelio Svetozar Marovic,jedan od brojnih predsednika nase pokojne zajednice.Nazalost,slicnih primera ima mnogo u svim segmentima,naseg drustva. Cekajuci drugi deo Memoranduma,mnogi mladi i stariji naucnici su nas vec napustili, nadam se ne zauvek.To da smo nigde,osecamo vec godinama,ali se od nasih prvaka ocekuju, zivotnije ideje,ideje spasa...
Naucnik , 01/09/2009, 17:58
U tekstu je ukazano na vrlo znacajan problem u srpskoj nauci. Previse je mesetarenja i mesetara sto sve ide i do najvisih nivoa na univerzitetima, institutima i ministarstvu. Pocinje se od izbora nastavnika na univerzitetu, biraju se cesto oni koji nemaju ni elementarne kompetencije, cesto nemaju ni radove u priznatim naucnim casopisima. Komisije koje ih biraju, ako su na neki nacin podobni, to namerno ne vide, jer uostalom i clanovi tih komisija su cesto na slican nacin izabrani. Sa druge strane se desava da onima koji i imaju neke rezultate biva onemoguceno napredovanje, jer bi tada oni eventualno mogli zasmetati mesetarima ukoliko bi bili unapredjeni. Na taj nacin se konstantno nastavlja sa negativnom slekcijom pri cemu svakako najbolji odlaze tamo gde se pozicije na institutima i univerzitetima dobijaju zahvaljujuci kompetencijama. Vrlo je interesantna pojava da cesto razni cinovnici u ministarstvu postaju naucnici tek kada dodju u ministarstvo da rade. Drugim recima, pre toga gotovo da i nisu imali objavljene radove, a kada dodju u ministarstvo, odjednom postaju koautori na radovima iz oblasti kojima se nikada ranije nisu bavili. Sasvim je jasno da im se na taj nacin revansiraju kolege sa instituta ili univerziteta za neke usluge, kao sto je recimo dobijanje projekata ili sredstava za kupovinu opreme, putovanja preko ministarstva, itd. Resenje zaista ne postaoji dok se iz srpske nauke ne uklone mnogi savetnici, pomocnici,… koji nikada nisu uradili nista sto bi bilo prepoznato u naucnim krugovima van granica Srbije. Ne mogu oni kao takvi savetovati nikoga, a najveca pomoc srpskoj nauci bi bila kada bi se oni uklonili.